Evolucija morala i altruizma

[sqny]

http://www.youtube.com/watch?v=BoIQMRzGtlo

Mislim da je ovo interesantna tema za istrazivanje.
Ako neka ima neke klipove, linkove, tekstove...

[Juan Valdez]

Licno ne smatram da nauka moze da kaze mnogo o moralu. Obaska sto cak i ako moze, to je na deskriptivnom nivou. Interesantno je da cak i Dokinsov stari saradnik i jedan od pionira sociobiologije, D. S. Wilson, zapravo smatra da je to jak argument *u prilog* religije. Ako je religijsko osecanje adaptivni fenomen, pise on, to je zapanjujuce postignuce i najfascinantniji razvoj u ljudskoj sociobiologiji, i samim tim je superioran u odnosu na druge nacine postizanja istih moralnih i socijalnih ciljeva. (U inace sjajnoj knjizi Wilson, "Darwin's Cathedral: Evolution, Religion and the Nature of Society", University of Chicago Press, Chicago, 2002.)

[sqny]

Nisam cuo za Wilsona ranije - sada sam proguglao - vidim da je zastupnik grupne selekcije, a to je po mom shvatanju zastreo model. Stavicu ga na reading list, jer mi ta njegova multilevel selection theory zvuci interesantno. Inace je ta distinkcija vrlo bitna i za ovu temu, pa ako budem imao vremena da istrazim, videcu da nesto i o tome napisem.

Naravno, tema nije o nasem poimanju morala (mozda je nesretno izabran termin s obzirom da je moral iskljucivo ljudska koncepcija), vec o rudimentarnom razvoju altruizma i reciprociteta (a sa njim i osecaja za pravednost) kod zivotinja i ljudi iz evolucione prepektive.

Naravno da je u pitanju potpuno dekriptivna disciplina, ali mi se cini zanimljivom upravo zato sto izgleda kontradiktorno da proces evolucije koji se nekad  objasnjavao i kao 'Survival of the fittest', ima tu moc da na ozbiljan nacin doprinese razumevanju razvoja i ovakvih pozitivnih ponasanja.

[Juan Valdez]

Ма тај морал (или шта год) још и некако могу да замислим објашњен у оквиру адаптационизма. U осталом, сад размишљаш мало као креационисти. Где пише да 'Survival of the fittest' не може да објасни ”позитивне” ствари? И шта је уопште позитивно и негативно? То су наши људски критеријуми. Селекција је вредносно неутрална. Фаворизује оно што је у датом тренутку битно за преживљавање. Можда је иза физичке основе морала било нешто друго, чега је морал само споредна последица. А и морал по себи ми уопште није нешто претерано фасцинантан. Мени је много фасцинантнија и загонентнија појава апстрактног мишљења која је омогућила развој философије, математике и науке. А још фасцинантнија ми је појава естетике, с тим у вези и уметности. Ту никако не могу да сварим адаптационизам. Чак и да је сама физичка основа за све то (шта год била) заиста еволуирала погурана селективним притиском, била би огромна штета задржати се на томе. Осећам да је ствар много узбудљивија и мислим да ће неуронауке много више открити од адаптационизма.

С тим у вези, погледај ово.

http://www.worldsciencefestival.com/video/notes-neurons-full

[sqny]

Aaaa, lik ladno svira publiku. Genijalno smej.gif.

Ivice cini mi se da slazemo se oko vecine. 'Survival of the fittest' i 'pozitivne stvari' sam stavljao pod navodnike, upravo da bih naglasio da je sporno. I da - ima i puno fascinantijih stvari od morala :cheesy:, stvari koje se adapcioninizmom ne mogu uspesno objasniti.

Можда је иза физичке основе морала било нешто друго, чега је морал само споредна последица.

Toga uvek ima u evoluciji, ali mi se cini da je to takodje i cesto pribeziste 'adapcionista' kada nesto ne mogu da objasne.

S druge strane mislim da ova tema ima prilicno jaku naucnu potporu, gde smo otisli puno dalje od spekulacija.

[Spooky]

Slažem se potpuno sa obojicom... Moral nije toliko veliki problem... Posebno što altruizam i skup pravila ponašanja u životu u grupama (što možemo smatrati pretečama morala) nije isključivo ljudska osobina - postoji i kod mnogih životinja (mnoge životinje se za razliku od čovjeka npr. uopšte ne ubijaju međusobno čak i ako bi im takvo ponašanje bukvalno posmatrajući preživjavanje najjačih donjelo neku prednost...)...

Apstraktno mišljenje jeste mnogo fascinantnije. Mislim da je tu ključna komunikacija - razvoj govora. Jer upravo je govor omogućio ljudima da jedni drugima prenose iskustva - to je opet od onoga ko sluša zahtjevalo apstraktno mišljenje i pojedinci koji su ga imali su imali evolutivnu prednost...

Evo jednog BBC dokumentarca na temu:

The Day We Learned to Think BBC

[Spooky]

Jedno od predavanja profesora sandela na Harvardu - zanimljiva priča o nekim moralnim pitanjima u vezi ubistva...

Inače - ova etička pitanja koja on pita su zanimljiva da se slični odgovori dobijaju u svim kulturama...

Takodje - priča o moralu nikada nije baš crno bijela kako bi mogli pomisliti i ne može se obuhvatiti nekim jednostavnim skupom pravila...

[Juan Valdez]

Са другог форума:

Веома занимљива вест: http://www.newscientist.com/article/dn18098-murderer-with-aggression-genes-gets-sentence-cut.html?DCMP=NLC-nletter&nsref=dn18098

Укратко, убица је осуђен на 9 година затвора - сам је признао убиство. Прошле седмице му је судија скратио казну за годину дана зато што има генетску мутацију коју су научници повезали са агресивним понашањем.

Дакле, етика или генетика питање је сад...  ???

Brzanje, neznanje i problemi sa komunikacijom nauke... Ali veoma dobra tema, i veoma važna za jedan verski forum.

O ovome se u neuronaučnim krugovima raspravlja već više decenija, a u zadnjih desetak godina je postalo očigledno da će se ovako nešto desiti pre ili kasnije. Već se razvijaju grane zvane "neuroetika" i "neurozakon" koje pokušavaju da nađu pravilan način pristupa ovakvim problemima.

(I mnogim drugim. U Indiji je, recimo, osuđen čovek na osnovu fMRI skena mozga na osnovu koga je "utvrđeno" da je lagao o svom učešću u zločinu. U stvarnosti, fMRI tehnike detekcije laži su još uvek veoma daleko od nivoa na kome mogu da zaista razluče šta je laž a šta je istina, mada su svakako bolje od stvari kao što je poligraf.)

Nije potrebno stati na jednom genu. Studije su jasno pokazale da je među ljudima u zatvorima oko 40% doživelo povrede mozga u prethodnom životu (među prosečnim ljudima ovo je bliže 8%). Onda kako se biraju sve gori i gori zločinci, ovaj procenat raste; kod serijskih ubica, nivo je i preko 90%.

Šta ovo znači? Znači da je bio čovek koji bi možda bio potpuno normalan i koristan član društva; ali je onda lupio glavu (u saobraćajki, ili padu, ili nečem desetom) i doživeo oštećenje centara za dugoročno planiranje i kontrolu impulsa. Što je onda polako ali sigurno vuče u kriminalnom pravcu...

(Uopšte ne pomaže to što većina ljudi ovo doživljava kao moralnu krivicu tog čoveka, što dovodi do dalje izolacije. Jedan građevinski radnik ovde je pao na alatku koja zakucava eksere, i dobio je ekser kroz glavu; ali su ga neurohirurzi spasli. Međutim, izgubio je sposobnost da kontroliše seksualne impulse. Prosto, kada bi ga želja uhvatila, on ne može da misli ni o čemu drugom, i nađe najbližu prostitutku. Od porodičnog čoveka sa dobrim poslom, završio je na ulici, sa gomilom hapšenja i kratkih zatvorskih kazni za solicitaciju prostitucije. Da je ovaj čovek dobio rak, svi njegovi prijatelji bi se okupili oko njega da mu pomognu. Ali pošto je dobio oštećenje mozga...njegova krivica, on je bre perverznjak. Što je najgore, intenzivna terapija u toku prvih nekoliko meseci je mogla da spreči ili minimizuje ove posledice - ali ona je jako skupa, daleko iznad mogućnosti jednog građevinca.

Slično važi i za druge mentalne probleme. Kako društvo, recimo, tretira ljude sa šizofrenijom ili bipolarnom maničnom depresijom...)

Da se vratim na gene. Ovo je jako, jako loša sudska odluka, pre svega zato što je korelacija sa agresijom u stvari mala, i što jako veliki broj ljudi ima ovu verziju gena a da pritom nije agresivan.

Pogotovo je loše misliti da "ovakve ljude treba posebno oštro zatvoriti". Naprotiv. Ono što nam genetika i neuronauke danas omogućavaju je da identifikujemo stvari koje otežavaju dobre izbore u životu, a olakšavaju loše. Ovo treba preokrenuti.

Dakle, još više nego ranije, treba napustiti punitivni sistem, u kome je cilj zatvora kažnjavanje ili osveta za počinjeni zločin. Umesto toga, treba gurati ka rehabilitativnom sistemu, u kome se identifikuju problemi koje određen čovek ima, i čovek se uvežba ili leči tako da postane normalan i dobar član društva.

Razmislimo o ovome. Kada neko počini zločin, a mi onda saznamo da je taj čovek imao verziju gena koja ga čini sklonim agresivnosti, koji su naši izbori? Možemo da ga zatvorimo u posebno jak zatvor, i da onda do kraja njegovog života plaćamo za njegovo održavanje u tom zatvoru. Ili možemo da mnogo manju količinu novca (mada kratkoročno veću, što je osnovna prepreka ovakvim pristupima) upotrebimo da ovog čoveka posebno dobro istreniramo u tehnikama za kontrolu i redirekciju besa (koje su veoma, veoma efektivne, i koje nisu teške za učenje u okviru kognitivno-bihevioralne terapije).

* * *

Da dam i još jedan komentar povodom ovih gena koji će možda nekima biti zanimljiv.

Nedavno je formulisana jedna opšta teorija u okviru razvojne neuronauke (u stvari, reformulisana radi izlaganja javnosti), i zove se "Teorija Orhideje". Orhideje su, kao što njihovi uzgajivači znaju, veoma osetljivi cvetovi: mogu lako da umru - ali ako procvetaju, retko se može naći lepše i raznovrsnije cveće.

Slično važi za gene koji su povezani sa stvarima kao što je agresivnost, impulsivnost, ili određene bolesti, kao što je šizofrenija. Uzmimo šizofreniju kao primer.

Postoji masa gena povezanih sa šizofrenijom, i nijedan sam po sebi nije "uzrok". Ali ako čovek ima određenu kombinaciju gena, on ima i tendenciju prema bolesti. Ono što "Teorija Orhideje" potencira je da ovo, međutim, nije jedina tendencija. Ljudi sa "pro-šizofrenim" genima teže da budu osetljivi na stres, i ako im se desi nešto veoma teško ili strašno (pogotovo u toku kritičnih perioda, kao što su tinejdžerske godine, ili rane dvadesete kod muškaraca) njihov disbalans pređe u šizofreniju. Ali oni koji uspeju da prođu kroz kritične periode bez ovakvih "preloma" obično postaju najinteligentniji i najkreativniji ljudi svoje generacije.

Slično važi i za ovaj "gen agresivnosti", koji je takođe povezan sa ambicijom i prodornošću.

Otud, ovakve gene možemo da tretiramo kao pretnju - ili kao obećanje. Nada je da ćemo polako doći u situaciju u kojoj ćemo moći da rano identifikujemo ljude koji nose ovakve gene, i da ćemo zatim imati spremne tehnike i pristupe kojima možemo da ih naučimo da izbegnu najčešće i najveće probleme, i da potenciraju svoje prednosti.

:229229229:

[sqny]

Videcu da sumiram ova predavanja ako budem imao vremena, ali svima preporucujem da odgledaju (po mogucstvu ceo serijal  - ) - ne zahteva predznanje nikakvo i vrlo su interesantna predavanja.