Свети Максим Исповедник

[mcvija]

Такође благодарим постављачу теме.

[antics]

Добротољубље о овом великом светитељу, који је без сумње надахњивао многе боготражитеље:
 

 ДОБРОТОЉУБЉЕ

СВЕТИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК

 

Кратко сведочанство о њему

 

 

 

Свети Максим је био Цариграђанин знатног рода. Он је стекао и богословско и философско и свако друго образовање, које је захтевало његово време. Цар Ираклије га је узео у двор за првог секретара. Своју дужност је обављао похвално и са успехом.

Када се подигла монотелитска јерес, у чијем ницању су учествовали цар и патријарх, почели су немири и у дворцу и у граду и у другим деловима царства. Свети Максим је настале околности схватио као довољан разлог да испуни своју свагдашњу жељу, тј. да напусти свет и ступи у неку обитељ. Оставивши свој посао, он се ступио у Хрисопољски манастир (641. г.), са свом ревношћу предавши се подвижничким напорима по строгом отачком уставу. Он се у свему и за све показао као пример достојан подражавања. Стога су га сви, по јављању потребе за постављањем новог игумана, једнодушно изабрали за игуманско служење, које је он долично обављао, не штедећи себе и избегавајући човекоугађање.

Јерес монотелитска је, међутим, све више расла, подржавана двором и патријархом. Са њом су расли и нереди. Не подносећи нереде, свети Максим је оставио обитељ и упутио се у Рим. Успут се он зауставио у Картагени у Африци, где је на сабору изобличио неодрживост монотелитства, које је представљао бивши цариградски патријарх Пир. Потом је отпловио у Рим, где је такође узео учешће у сабору против монотелита, који је сазвао свети папа Мартин поводом цареве наредбе да се прихвати и потпише Типос вере, тј. изложење исповедања вере које је саставио цар, у коме је било унесено и монотелитско зловерје. На сабору су осудили и проклели монотелитство и царски типос, као и све који прихватају јеретичко учење. Потом су такво саборско опредељење послали по западу и истоку.

Разгневљени цар је наредио да ухвате и папу светог Мартина и светог Максима и да их доведу у Цариград. Пошто су их довели, свети Мартин је, после страшних мучења, био послат у прогонство у Херсон, где се и упокојио (655, г.). Светог Максима су, међутим, хтели превести на своју страну. Усрдно су покушавали да остваре своју камеру најпре у царским палатама, а потом у тамници у Цариграду. Наговарања су настављена у тракијском граду Визију, првом месту заточења светог страдалника, а потом поново у Цариграду, у Манастиру светог Теодора, где је био смештен, под свечанијим и страшнијим околностима. Суђење су спроводили сенатори, а понекад су присуствовали и архијереји. Циљ им беше да убеде светог Максима да се сагласи са њиховим учењем, или да потпише типос, или да барем ћути. Међутим, ништа им није успело. Истина Православља у устима светог Максима увек беше победоносна, приморавајући противнике не само да ћуте, него и да прихвате његове разлоге. Храброст поборника истине покушали су да поколебају и обећањима, и претњама, и указањима како да се неприметно заобиђе истина и најзад, на последњем сабрању - ударцима. Ништа није помогло. Светог Максима су послали на друго место заточења преко Селимврије у Перверу, у брда код западне стране Мраморног мора.

Међутим, непријатељи истине нису спавали: светог Максима су опет довели у Цариград ради коначних убеђивања. Она су била упорна, премда такође безуспешна. Спровођена су у три наврата: у царским палатама, у тамници и опет у палатама, где је и донета последња одлука - да се страдалник остави међу живима, али да се преда мучењу које је горе од смрти. Са тим циљем су га предали у руке градског епарха.

Нечовечни мучитељ је зграбио преподобног, свукао га и распростро по земљи, те почео да га бије оштрим жилама. Старца су нечовечно тукли све док на његовом телу није остало ни једно цело место. Сва земља под њим се обагрила крвљу. Потом су старца који је једва дисао пренели у тамницу.

Ујутру су га опет извели на мучење и подвргли још суровијем поступку: одрезали су му богоречити језик који је изобличавао јерес и ножем и маљем му одсекли десну руку која је писала поучне и полемичне књиге. Потом су га разодевеног и босог вукли на трг да би му се наругали, показујући народу одсечени језик и руку.

Након страшних мучења и изругивања, светога су послали у далеко изгнанство, у Мингрелију, где је затворен у Схемарску тамницу. Трпећи велику невољу три године, свети Максим је 662. године отишао Господу, утешивши се пред смрт извесним виђењем. Спомен светог Максима се врши 21. јануара.

Свети Максим је написао многа дела - догматска, полемичка, поучна и подвижничка. У Грчком добротољубљу се налазе четристо Поглавља о љубави, седамсто Поглавља о Светој Тројици и о Оваплоћењу Бога Слова, тј. више о врлинама и страстима, те Тумачење молитве Господње.

Ми ћемо у наш зборник унети Поглавља о љубави, у целини, док ћемо од седамсто поглавља начинити избор јасних, поучних и подвижничких поглавља. Уместо изостављеног ми ћемо по издање Мињеа превести Подвижничко слово.

На тај начин од светог Максима доносимо следеће:

1. Подвижничко слово, тј. питања ученика и одговоре старца.
2. Четири стотине Поглавља о љубави.
3. Сагледатељна и делатна поглавља, изабрана из седам стотина поглавља Грчког добротољубља

 

 

 

 

 

 

 

Извор: http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/Dobrotoljublje/dobro308.htm

[antics]

Иконе светог Максима:

http://days.pravoslavie.ru/name/1426.htm

[Лазар Нешић]

Нова гомила књига о светом Максиму:

 

http://libgen.info/search.php?search_type=magic&search_text=maxim+confessor&submit=%D0%9F%D0%BE%D0%B8%D1%81%D0%BA

[Milan Nikolic]

Има ли негде сабрано све од наслова што је написао свети Максим Исповедник? И која од његових дела имамо у преводу на српски?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Imas recimo ovo..gnosticke stoslove na svetosavlju....1 i 2

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/maksim03.htm

 

http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/Bogoslovlje/Lat_maksim04.htm

[Александар Милојков]

Луча је посветила један број Светом Максиму (Архи ке телос). Ту је објављено скоро све што је преведено и то билингвално (фали једино Тумачење молитве Оче наш). Такође, ту имаш и студије о Светом Максиму. Мислим да код нас на форуму постоји линк за давнлоад, потражи.

[Александар Милојков]

Ево га:

 

http://www.scribd.com/doc/70118630/Sv-Maksim-Ispovednik-Arhi-Ke-Telos

[Ламех]

Јел има неко то тумачење молитве Господње? Поготово други део, јер ми је тај број Видослова неповратно запелнио познаник.

[Александар Милојков]

Јел има неко то тумачење молитве Господње? Поготово други део, јер ми је тај број Видослова неповратно запелнио познаник.

 

Ја имам копију негде у фасциклама. Први део имаш на сајту Верујем.

[Лазар Нешић]

Мислим да су наслови целокупних - до сада пронађених и аутентичних - списа светог Максима следећи:

 

ΜΥΣΤΑΓΩΓΙΑ (преведено)

 

ΚΕΦΑΛΑΙΑ ΠΕΡΙ ΑΓΑΠΗΣ (преведено)

 

ΛΟΓΟΣ ΑΣΚΗΤΙΚΟΣ (преведено)

 

   ΚΕΦΑΛΑΙΑ Σ' (200) ΠΕΡΙ ΘΕΟΛΟΓΙΑΣ (преведено)

 

ΕΡΩΤΑΠΟΚΡΙΣΕΙΣ

 

ΠΡΟΣ ΘΕΟΠΕΜΠΤΟΝ ΣΧΟΛΑΣΤΙΚΟΝ

 

ΕΡΜΗΝΕΙΑ ΕΙΣ ΤΟΝ ΝΘ' (59) ΨΑΛΜΟΝ (преведено)

 

ΠΡΟΣ ΘΑΛΑΣΣΙΟΝ (делимичан превод)

 

ΠΕΡΙ ΔΙΑΦΟΡΩΝ ΑΠΟΡΙΩΝ (делимичан превод)

 

   ΣΧΟΛΙΑ ΕΙΣ ΤΑ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΔΙΟΝΥΣΙΟΥ (делимичан превод)

 

ΜΙΚΡΑ ΘΕΟΛΟΓΙΚΑ ΚΑΙ ΠΟΛΕΜΙΚΑ

 

ΕΠΙΣΤΟΛΑΙ ΚΟΙΝΑΙ, ΔΟΓΜΑΤΙΚΑΙ ΚΑΙ ΠΟΛΕΜΙΚΑΙ (само једно писмо преведено)

 

ΠΡΟΣ ΑΝΑΣΤΑΣΙΟΝ ΜΟΝΑΖΟΝΤΑ

 

ΠΕΡΙ ΤΩΝ ΠΡΑΧΘΕΝΤΩΝ ΕΝ ΤΗ ΠΡΩΤΗ ΑΥΤΟΥ ΕΞΟΡΙΑ, ΗΤΟΙ ΕΝ ΒΙΖΥΗ

 

ΕΞΗΓΗΣΙΣ ΤΗΣ ΚΙΝΗΣΕΩΣ

 

ΣΥΖΗΤΗΣΙΣ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ  ΜΑΞΙΜΟΥ ΜΕΤΑ ΠΥΡΡΟΥ (преведено)

 

ΠΕΡΙ ΨΥΧΗΣ (преведено)

 

   ΕΡΜΗΝΕΙΑ ΣΥΝΤΟΜΟΣ ΕΙΣ ΤΗΝ ΠΡΟΣΕΥΧΗΝ ΤΟΥ ΠΑΤΕΡ ΗΜΩΝ (преведено)

 

ΚΕΦΑΛΑΙΑ ΔΙΑΦΟΡΑ ΘΕΟΛΟΓΙΚΑ ΤΕ ΚΑΙ ΟΙΚΟΝΟΜΙΚΑ (делимичан превод)

 

ΕΤΕΡΑ ΚΕΦΑΛΑΙΑ

 

ΣΧΟΛΙΑ ΕΙΣ ΤΑΣ ΕΠΙΣΤΟΛΑΣ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΔΙΟΝΥΣΙΟΥ ΑΡΕΟΠΑΓΙΤΟΥ

 

ΚΕΦΑΛΑΙΑ ΘΕΟΛΟΓΙΚΑ ΗΤΟΙ ΕΚΛΟΓΑΙ

 

ΠΡΟΣ ΤΟΝ ΘΕΙΟΤΑΤΟΝ ΒΑΣΙΛΕΑ ΤΟΝ ΑΧΡΙΔΗΝ

 

Ово сам преписао из његових Сабраних дела, које имам у оригиналу, у 12 томова.

Могуће да постоји још неки превод на српски, али нисам сигуран.

[Александар Милојков]

Данас се много говори о теологији Светог Максима. Заиста, изузетан Отац. Нажалост, често је приступ, по мом мишљењу, једностран. Од Светог Максима се најчешће помиње та, како је Лудовикос назвао, евхаристијска онтологија и Тајна Христа. Међутим наши "онтолози" некако као да не примећују Максимов говор о врлинама и подвигу. Бити једно са Христом није пелцовање Њиме, већ и причешће Његовој вољи. Ако не постоји једна воља онда нема ни јединства. Литургија, причешће али, неодвојиво, и живот у Христу и по Христу.

[Александар Милојков]

Једно питање за размишљање. Ако је битно само прихватати другог, без икакве етике, шта тиме добијамо? У реду, борићу се сам против себе, савладаћу некако свој его и прихватићу и најнаопакијег човека. И шта? Хоће ли он бити спашен само зато што га ја прихватам и општим са њим, а он остане у свом промашају?

На докторским студијама се бавим изучавањем богословља Блаженог Августина и Светог Григорија Богослова. Познато је колико је овај други утицао на Светог Максима. Његове схолије и јесу тумачење неких "тешких делова" у писању Светог Григорија. Ајде да не причам о Августину, њега ионако по дифолту, уџбенички одбацујемо као погрешног (редовна фуснота за негативност у Зизијуласовим студијама о било чему, рекло би се). Ево, узећемо Светог Григорија. Да се најежиш колико инсистира на понашању, на владању по Христу. Преводим његову Догматску поему. Погледајте шта каже пре него почне да прича о Светој Тројици:

 

"Али, бежите далеко, свако ко је грешан! Моја беседа је упућена чистима, као и онима који иду путем очишћења! А несвети – онако као и звери што су у подножју горе разбијени камењем, када је на њеном врху засијао Христос, пишући Мојсију закон на плочи. Тако ће бити и са њима! И од нас исто тако Логос одгони зле, оне који имају богоборачко срце."

[Milan Nikolic]

@@Александар Милојков,

 

Мени је животна жеља да пребивам у литургијској заједници првих година хришћанства. Класично знање теологије је ту било секундарно.

 

Морам признати да у учењу светог Максима уочавам описе које дубоко у себи усвајам већ извесно време. Тако је било и са другим светим Оцима, али са Максимом, то је нешто што уводи у даље промишљање и расветљивање, јер данас имамо нове изазове у теологији.

 

Свети Максим је некако начео и покренуо теологију која треба тек кроз извесно време да се поједностави и заштити од нејасноћа и  погрешних схватања. Нешто слично имамо у свету науке са теоријом струна која је прерано ушла у ''оптицај''.

 

Да је теологија светог Максима продукована убрзо у оно време, вероватно не би дошло до поделе Западне и Источне Цркве. Изгледа да је данас приоритет управо такав посао.

[Александар Милојков]

Зато, мислим да уважени митрополит Зизијулас није у праву када каже (негде у својим студијама, не сећам се тачно где) да инсистирање на етици гуши појединачност, конкретност и непоновљивост личности (јер се, тобоже, прети некаквом унификацијом, монизмом који све своди под саображавање једној идеји добра).

Сам догмат о Светој Тројици га демантује, а и он сву своју антропологију и еклисиологију базира на том догмату. У Оцу, Сину и Светоме Духу је једна природа, једна суштина, једна воља, једна енергија, па су ипак Тројица Тројица. Различитост воље значило би цепање бића, те бисмо имали три Бога. Зато је Господ толико пута  поновио да он ништа не чини од себе већ вољу Очеву твори. Ово треба пренети на хришћанску антропологију и еклисиологију.