Jump to content

Епархија далматинска

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

  • Одговори 667
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

  • Гости

МАНАСТИРИ КРУПА И КРКА

ДОЖИВЉАЈИ ЗА ПАМЋЕЊЕ

Био сам разочаран када нас је погоршање времена потјерало с плаже и расхладило море. Размишљали смо хоћемо ли остати у апартману у Водицама или ћемо се вратити кући. Не знам коме је пало на памет да прекинемо досађивање пред ТВ-ом и одемо некуда на излет. Размишљали смо о Корнатима и слаповима Крке. На излетничким бродовима за Корнате била је гужва. Било је немогуће укрцати се на неки од њих осим у Задру и Биограду, а то нам је било далеко. Слапови Крке су отпали када смо израчунали колико коштају улазнице за наше двије четверочлане обитељи.

Гдје је реклама за манастир Крка?

Одлучили смо отићи особним аутомобилима до Рошког слапа али смо залутали. Из Водица преко села Гаћелеза и Крковића није лако погодити пут према Рошком слапу јер путоказа готово и нема. Тако смо се возили, возили... и наједном се нађемо у Кистањама. Одлучили смо попити каву и вратити се у Водице али тада угледамо путоказ за манастир Крку. Па кад смо већ ту... идемо видјети манастир Крку. О том повијесном здању нисмо знали практично ништа па је наше изненађење и одушевљење оним што смо видјели и доживјели тим веће. Разгледали смо цркву и катакомбе испод манастира, а онда смо открили невјеројатно лијепо шеталиште уз ријеку Крку стотињак метара од манастира. Лијепо одржава и уређена стаза дуга је мало више од пола километра. Уз њу је неколико клупа, а на пашњаку уз њу пасу коњи. Стољетно дрвеће, врбе чије се крошње надносе над зелене воде ријеке Крке дословно су нас зачарали. Питали смо се зашто у Водицама нигдје није могуће добити информацију о постојању те љепоте? Штета је што нигдје у близини манастира Крка нема чак ни неког импровизираног угоститељског објекта у којем би било могуће попити каву и освјежити се.

Шетајући уз Крку чули смо од групе младих људи која сједила на једној од клупа да намјеравају посјетити и манастир Крупу. Питали смо их гдје се он налази. Објаснили су нам да је удаљен двадесетак километара, да дио пута није асфалтиран али да вриједи потрудити и да се има што видјети.

Како смо били одушевљени манастиром Крка, а дан је тек започео одлучили смо кренути преко Ервеника према Каштелу Жегарском и манастиру Крупи. Од Кистања до Ервеника цеста је била одлична, а оних 4 – 5 километара неасфалтираног пута од Ервеника према Каштелу Жегарском није био никакав проблем. Асфалта нема али је та дионица одлично одржавана па смо је савладали без потешкоћа. Што више било је угодно осјетити како смо се возили некада када је било више неасфалтираних него асфалтираних путова. Први лијепи доживљај био је пријелаз преко ријеке Зрмање. Стали смо с друге стране моста и освјежили се у бистрој води која је напросто мамила на купање. Штета што је ту Зрмања плитка па смо могли само гацати плићаком. Десетак минута касније уживали смо у невјеројатној љепоти природе око манастира Крупе, а приуштили смо си и незаборавно купање у смарагдним водама ријеке Крупе. Шетња до слапа који хучи мало више од једног километра узводно од моста преко Крупе била је прилично напорна јер нема уређених стаза али се труд итекако исплатио.

Купање покрај Крупе

Окупали смо и под слапом, а онда освјежени пошли разгледати манастир. Тај је манастир старији од манастира Крка. Погледали смо цркву и одушевили се манастирским двориштем пуним зеленила усред којега је мала фонтана. Били смо помало збуњени када нас је љубазна домаћица манастира позвала да погледамо изложбу манастирског културно – повијесног блага, икона, упорабних предмета и црквене одјеће. Нисмо знали да тако нешто уопће постоји. Домаћица нам је објаснила да је у манастир враћена трећина његове ризнице која је однијета тијеком Домовинског рата и да је уз помоћ министарства културе РХ уређен стални постав. Разгледавање самостана и изложбе коштало нас је свега двадесетак куна. Пуни дојмова изашли смо из самостана и угледали оно што нам је мањкало у манастиру Крка – скромни али лијепо уређени угоститељски објект на сред ливаде! Сјели смо у дебелу хладовину големих топола, слушали жубор Крупе и освјежили се соковима, пивом и кавом. Дословно нам се није дало отићи с тог прекрасног мјеста. На повратку схватили смо колико су манастири Крка и Крупа заправо близу Водицама, колико смо обогатили свој одмор и колико бисмо били закинути да возећи се из Водица према Рошком слапу нисмо забуном скренули лијево умјесто десно.

Искористио бих вашу занимљиву рубрику Био сам ту да изразим своје одушевљење оним што смо видјели и доживјели те разочарање због чињенице да у Водицама и Шибенику нисмо добили баш никакву информацију о постојању тако лијепих и вриједних сакралних објеката и природних љепота.

Ваш вјерни читатељ Давор Радуловић, Шибенчанин са сталном адресом у Детроиту.

преузето са:

http://mok.hr

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У КРКИ

У недељу (11.12.2011.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки и том приликом у чин чтеца произвео четворицу ученика Богословије Света Три Јерарха.

У својој беседи Епископ Фотије је тумачио јеванђелску причу о безумном богаташу. Данашњи свет личи на овог богаташа из приче коме су се ризнице почеле рушити. Савремени човек се у највећој мери окренуо земаљском богатству и не мисли на смрт и на Суд Божији. Наша Света православна Црква непрестано нас подсећа на то и позива нас да се богатимо јединим истинским богатством, а то је Бог.

После Свете Литургије на питање неког од присутних верника како коментаришете изјаве Вука Драшковића о Косову Епископ Фотије је кратко рекао да: „...није случајно да је народ већ Вука назвао Вук Бранковић-Драшковић не само због његове антисрпске и антикосовске политике, већ и због његове недавне хуле на мученичку светосавску Цркву и Свети архијерејски Синод, потврђујући ону народну да не пада ивер далеко од кладе“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

КРАЈ ПРВОГ ПОЛУГОДИШТА

У БОГОСЛОВИЈИ У КРКИ

Дана 16.12.2011.г. одржана је сједница Наставничког вијећа Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки, те је тиме окончано прво полугодиште школске 2011/12. г. Седници Наставничког вијећа присуствовао је инспектор богословија Српске православне Цркве проф. др Димитрије М. Калезић.

На сједници којом је предсједавао Епископ далматински Г.Г. Фотије в.д. ректора богословије расправљано је о успјеху и владању ученика, као и о оранизацији прославе јубиларне 400-те године богословије у Крки.

0156-01-11_small.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

ОБНОВА ХРАМА СВЕТОГ ЈОВАНА У МИОЧИЋУ

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г.Г. Фотија почела је обнова цркве Св. Јована у Миочићу. Молимо све Миочане и све људи добре воље да својим прилозима помогну обнову нашег храма Св. Јована Крститеља.

Прилози се могу уплатити на следеће рачуне:

КБЦ БАНКА А. Д. Београд

Динарски рачун:

115-25365-17

Девизни рачун:

РС 35 1150 0718 0000 0909 82 "Миочић" завичајно удружење Косанчићев венац 31, Београд

Особе за контакт:

Петар Вуковић +381 11 2632 580, +381 63 236 165

Гојко Малесевић +381 11 84 84 850, +381 64 616 0779

0157-01-11_small.jpg0157-02-11_small.jpg0157-03-11_small.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

ПРАЗНИК СВЕТОГ НИКОЛАЈА У

МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ

На празник Светог Николе у манастиру Драговићу Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ далматински Г.Г. Фотије са игуманима манастира Крке, Крупе и Драговића.

У својој бесједи Епископ Фотије говорио је о животу и дјелу светог оца Николаја архиепископа мирликијског и о данашњем духовном стању вјерника. Владика је пререзао славски колач и честитао игуману манастира Драговића оцу Варсонуфију крсну славу.

Послије Литургије приређена је трпеза љубави за све вјернике, а владика је између осталог у својој пригодној бесједи говорио и о потреби наставка обнове парохијског дома у Бителићу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...