Епархија далматинска

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

преподобни Јустин Ћелијски

О ИЗГОЊЕЊУ ТРГОВАЦА ИЗ ХРАМА

(Мт. 21, 12-16)

Храм је обиталиште Бога, стога је дом молитве, јер се са Богом општи првенствено молитвом. Уђе ли се у храм са користољубивом, среброљубивом жељом, храм се претвара у пећину разбојничку. Богоугодна молитва је израз и излив богољубља. Саможива молитва је слуга грехољубивог самољубља. Права молитва је увек богочежњива и богољубива, и стога човекољубива, јер увек помаже и умножава оно што је божанско и богочежњиво у човеку. Пошто је храм дом молитве, он је тиме школа бесмртности човекове, школа бескрајности човекове, школа вечности човекове јер обесмрћује, обескрајњује, овечнује оно што је богочежњиво, боголико у човеку.

У преносном смислу: душа је обиталиште Бога, ако је дом молитве, то јест ако је молитвена. Молитвена пак значи, ако је богочежњива и жели да живи Богом и у Богу. Но душа се претвара у пећину разбојничку, ако се не моли: њу краду, њу пљачкају, њу оболешћују страсти као разбојници. И све што се косне ње, косне се пећине разбојничке. Среброљубље, самољубље, мржња, похота, гордост, пакост, злоба, завист и остали греси претварају душу у пећину разбојничку. Појави ли се у души ма која еванђелска жеља или богочежњива мисао, страсти као разбојници нагрну на њу са свих страна еда би је уништили и сатрли. Душа се великим трудом претвара у дом молитве = у обиталиште Бога. Како? Приморавањем себе на молитву, постепеним навикавањем себе на свете врлине еванђелске док оне не постану саставни део наше душе и потисну из нас све разбојнике = све страсти. А те врлине су: вера, молитва, пост, љубав, кротост, смиреност, трпљење и друге. У том светом хору врлина - молитва је хоровођа.

Храм је дом молитве - дом Божји, и стога дом милости за све слабе, хроме, слепе. Они се исцељују од свих болести Богом, посредно или непосредно. Молитва је посредник; она низводи исцелитељску силу Божију на болеснике, нарочито преко свештеника, а понекад и непосредно. Оваплотивши се, Богочовек је тело људско пре творио у дом Божији, јер је Њиме тело човечије постало телом Божјим. Зато Црква јесте, и назива се телом Христовим, телом Богочовековим. Хришћани су сутелесници тога Богочовечанског тела, које је дом Божији - дом молитве. Стога су сви прави хришћани «домаћи Богу» (Еф. 2, 19). Исцељење свих недуга бива у Цркви која је дом Божји, тело Христово. У њој таквој: бораве и струје све божанске силе; а оне не трпе ништа болесно, смртно, греховно, ђавоље, већ све то изгоне из човека, исцељујући га од свих болести и недуга.

Колико упорности у греху! колико слепила! Пред главарима свештеничким и књижевницима Спаситељ чини очигледно божанска чудеса, а они Му пребацују што Га народ слави као Сина Давидовог, као Месију, као Спаситеља. Народ и деца осећају и виде оно што је божанско у Исусу, и славе га, јер су чистога срца. А чисто срце и јесте око душе којим људско биће назире и види Бога и оно што је Божје. Спаситељ и овом приликом хвали дечицу за коју је раније говорио да је њихово царство небеско. Христопознање је дар Божији који Бог даје човеку за чисто срце. Не може човек хвалити и славити Христа док му Бог не открије да је Исус заиста Богочовек, заиста Спаситељ од греха, смрти и ђавола. За сва времена и за све људе увек је истинита реч Спаситељева: «Нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако коме хоће Син казати» (Мт. 11, 27; ср. Јн. 6, 44-45). А Син указује свакоме који жели. Јер? - Његова је свеистинита благовест: «који долази к мени нећу га истерати напоље» (Јн. 6, 37).

[Guest]

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ИСУС ИЗГОНИ ИЗ ХРАМА ТРГОВЦЕ

ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

"Потом сиђе у Капернаум, Он и Мати Његова и ученици Његови, и ондје остадоше не много дана. И близу бјеше Пасха јудејска, и отиде Исус у Јерусалим. И нађе у храму оне што продају говеда и овце и голубове, и мјењаче новца гдје седе. И начинивши бич од узица, изагна све из храма, и овце и говеда; а мјењачима просу новац и столове испретура. И рече онима што продају голубове: Носите то одавде! Не правите од дома Оца Мога дом трговине."

(2:12-16)

Храм? - Дом Божји: дом Божји: "дом Оца Мога", изјављује Господ Исус. У дому Божјем живе деца Божја, породица Божја; они - "домаћи Богу" (Еф. 2,19). Живећи трговци, са свима својим "воловима", "овцама", "голубовима", тезгама, новцима, они дом Божји претварају у дом трговачки. А то - у дом хајдучки. За све њих кротки Господ Исус има само бич.

Ни за кога, само за њих. "Изгна све из храма" (ст. 15), мењачима просу новце и столове испретура" (ст. 15). Сигурно, никада Господ није био гневнији него овом приликом. "Јагње Божје" се разгневило.

Такав гњев је најстрашнији, јер је најоправданији. Да се јагње изазове на гњев, и то "Јагње Божје", треба учинити изузетно богомрско дело. А таква су дела и по среди. "Дом Божји" је тиме Божји што у њему живи Бог и Његови домаћи; а домаћи опште са Оцем: молитвом, љубављу, вером, смерношћу, кротошћу, послушношћу.

А трговци у дому Божјем све то замењују својим хајдучким среброљубљем, самољубљем, сластољубљем, блатољубљем. Зато за те ниске душегубне страсти Господ има бич.

У духовном смислу: душа је - храм Божји, дом Божји. Не живи ли се у њој молитвом, вером, љубављу, смиреношћу, гле, она се претвара у дом трговачки у коме страст страсти продаје и предаје човека, и грех греху, и смрт смрти, и ђаво ђаволу.

"А ученици се Његови сјетише да је написано:

Ревност за дом Твој изједе Ме."

(2:17)

Онда у такву душу Господ обично улази са бичем болести, страдања, карања, искушења. Јер је Господ увек пун ревности за дом Божји: "ревност за дом твој изеде ме".

А дом је твој: и човек, и храм, и љубичица и крин, и свет, и васиона, и сва сазвежђа. Јер у свима њима: оно што је логосно сачињава твој престо: у логосном је и обиталиште Логоса. А то: у сваком цвету, у свакој звезди, у свакој твари, у сваком сунцу, у сваком атому. Зато, у свету се непрекидно врши богослужење, христослужење.

[Guest]

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

У недељу 27.11.2011.г. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење братства манастира Крке.

У својој беседи Епископ Фотије је истакао значај и историјску важност поста за наш духовни живот у Христу. У посту човек треба да иде уским путем, јер је то једини пут који нас обожује и охристовљује и припрема за Царство Небеско. Владика је поучио верни народ о животу и раду светог Григорија Паламе, кога данас прослављамо. Он је разобличио западну схоластику и рационализам показавши темељ наше православне вере-да је обожење могуће овде на земљи кроз Свету Литургију. Једино кроз пребивање у Христу човеку се омогућава испуњење икономије његовог спасења.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Свети Нектарије Егински

ЛИК СРЕБРОЉУПЦА

Среброљубац је најнесрећнији човек, јер неисцеливо страда душом и трпи страшне муке. Жедан је злата, док река злата тече из његових ризница, а он умире од жеђи. Он страда слично Танталу који не може да пијући из реке што тече око њега угаси жеђ и да окваси усне што горе. Среброљупцу страх од губитка богатства потреса душу, док му срце страда од смутње. Он никога не љуби, јер је заволео своју ризницу. Где му је благо његово, тамо је и срце његово. Он је себи самоме Бог и у срцу своме уздигао је златнога идола, којем приноси обожавање и жртву. Њему је једино поверовао и наде своје на њега положио. Сву је своју срећу устројио на обожавању богатства свога и зато сматра насладом и уживањем да га чува и стара се о њему. Ум му се помрачио, срце сагњило, а душа опустошила. Свако добро које је стекао у души пропало је или сасвим нестало. Он је неблагоутробан, неосетљив на туђи бол, несастрадалан, немилостив, страдања ближњега не дирају његово неосетљиво срце, несрећа браће његове не може да гане његову утробу, он ни за ким не жали, ни на ког се не смилује, ни са ким не страда. Ако човек гине од глади, његова складишта неће се отворити. Он туђу несрећу сматра приликом за увећање сопственог богатства. Лаком и незасит, среброљубац се окоришћује туђом несрећом и њој се радује више него плодности земље и благостању свога ближњег. Диже кућу до куће и њиву са њивом спаја, не би ли шта одузео од ближњега све док га сасвим не отера. Среброљубац постаје опседнут, јер му је заљубљеност у новац помела ум, те оно што је стекао презире и за то не мари, а за оним што још није његово чезне и жуди.

Василије Велики каже о среброљупцу: «Ништа му није довољно и то је погубније од ватре што гута све око себе. Среброљубац не уме да ужива у ономе што је сабрао, него себе самога сатире да још више стекне. То доноси несаницу, бриге и немир. И што се благо више увећа, то му се више умноже и животне бриге.»

Среброљубац нема пријатеље, нема сроднике, нема сатрадавање људско и сви га презиру.

Среброљубац је неслободан, јер је среброљубље покорило његову душу.

Среброљубац и када има све разлоге за радост, проводи живот без радости, јер нема никога ко ће му се обрадовати.

О среброљубљу и среброљупцима Јован златнога језика вели: «Бежимо од среброљубља, корена греха, и од свега ћемо побећи. Павле, или боље рећи Христос кроз Павла, говорио је: «Које зло није од новца или, тачније, од злог произвољења оних који не знају како да се користе њиме? Остави се, зато, љубави према новцу, па ће стати рат, престаће борба, нестаће мржња, нестати раздор и жеља за спорењем. Као крвнике и вукове треба такве гонити из света, јер као што када се стуште побеснели ветрови у мирно море, па га преокрену и песак из дубине покрену таласима нагоре, тако и они који воле новац све окрену наопачке. Ни за шта драго не зна среброљубац. И зашто кажем драго? Та ни самога Бога он не зна, јер Га је обузет оном жељом заборавио.»

Несрећник и страдалник!

[Guest]

ЛИТУРГИЈА У ЛАЗАРИЦИ

На празник Ваведења (04.12.2011.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Литургију у манастиру Лазарици на Далматинском Косову.

У својој проповиједи Епископ Фотије је између осталог говорио о духовном стању у нашем народу, које нажалост није добро. Наш народ се не угледа на Милостивог Самарјанина, тј. Христа који је спреман увијек да помогне ближњем у невољи – већ се окренуо егоизму и потрошачком менталитету.

Послије Свете Литургије приређена је трпеза љубави у манастиру Лазарици, гдје је било ријечи о обнови цркве светог Јована у Миочићу, као и обнови крова цркве у Дрнишу.

[Guest]