Протојереј - ставрофор Радован Биговић

[draganzzz]

[draganzzz]

[Guest - . . .-]

Преузето са Живим за Есхатон

 

 

Свети Сава је наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Сви Срби знају о њему понешто, али нико не зна све, јер је његова биографија истовремено биографија Бога и Цркве у свету и историји. У великој мери, то је биографија целог овог народа.

 

 

Свети Сава је конкретна историјска личност, Србин од крви и меса, становник земље, али и грађанин Неба и човек будућег века. Он је, као што је рекао Владика Николај, “најлепше српско дете” које је даровано Богу, али и најлепши српски лик кроз који се Бог нама показује. Кроз њега је биће овог народа најбоље видело и предосетило Царство Божије и вечни живот. Непознати и далеки светови који се скривају иза завеса овог света у њему су се открили на најлепши начин. Кроз њега је наш дух доживео најдубљу катарзу, а мисао највећи узлет. Наша бурна природа, често склона разузданости и деструктивној стихији, Светим Савом се оплемењивала и припитомљавала.

Српски народ нема неспорнију личност и већег просветитеља. Свети Сава се умом уздизао докле су стизали најумнији људи његове епохе, а срцем до самог Божанског престола. Напустио је царски двор, одрекао се раскоши и отишао у “земљу Пресвете Богородице” да поправи и просвети себе, како би касније могао да поправља и просвећује друге. Целим бићем је тежио ка Небу, саживљавао се са чудесним васионским световима откривајући свет као чудесну поему Вечног уметника. Живот му је био непрестана егзистенцијална дијалектика божанског и човечанског. Он није само “имитирао” Христа. Он је са Њим у свему “сарађивао”.

 

Свети Сава је био “небески ангел у телу”. У њему је горео пламен вечне божанске љубави. Његовим бићем су струјале чудотворне енергије Духа Божијег, шириле се вечне врлине и мисли. Целог живота је сакупљао “божански мед”, хранио се божанском храном, пио “божанско вино”, и све то несебично давао другом не тражећи признање, плату и награду.

 

Према себи је целог живота био строг, а према другима благ. Све што је имао давао је другима — живео је за друге. За себе ништа није тражио, а све је добијао и имао. Могао је многима да влада, али је он изабрао да служи свима. Што се више одрицао од често неограничених потреба људске природе, то је боље потврђивао себе као личност. Код њега је све било универзално, саборно, свечовечанско и свеобухватно — ум, воља, осећања, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера. Њоме се ослобађао окова смрти, ускости природног раста и процеса, ограничености националне историје и идеологије.

 

Када је први пут стигао у манастир Светог Саве Освећеног у Јерусалиму, у сусрет му је кренула Богородица Тројеручица. Она му је, према предању тог манастира, откључала и отворила врата. Ту је икону добио на дар и однео је у Хиландар где је постала игуманиј а и његова стална покровитељка и заштитница. Јерусалим се није тако обрадовао ниједном странцу, ниједном госту.

 

Свети Сава није ни митско ни “магијско” биће, нити светац који стоји насупрот “профаним” људима. Он је само целовита, остварена и довршена људска личност која је свој овоземаљски век проживела црквеним стилом живота. Христос и Црква Божија су учинили да буде то што јесте, света и непролазна личност, вечна “икона” Христова. У њему се Христос оваплотио, примила се древна хришћанска, ћирилометодијевска и светогорска философија живота, наставила се сва минула хришћанска поколења. Сабрала су се у њему сва времена, повезали векови, укрстиле се људске судбине, проговорила сва наша поколења “језиком лепшим од језика и наречјем којим је Господ створио овај чудесни свет”. У њему је исто тако снажно одјекнуо и будући еон. Зато већ толико векова, уверљиво и убедљиво, сведочи да Бог “хода” овом земљом и планетом, да је БОГ са нама.

 

За живота је био “путујући храм” и апостол, а његове мошти су биле “лек бесмртности”. За живота је учинио много, али је то несразмерно мало у односу на оно што чини у животу после живота. Када је умро, као да се тек родио и почео да живи. Тада је све његово добило још чудеснију снагу и преображавајућу моћ. Током векова се његов жиг утискивао на све што је српско. Постао је заштитни знак целог народа, његов духовни крвоток и огњени стуб који спаја народ са Небом. Оно што је за Запад у средњем веку био Фрања Асишки, то је Свети Сава за Србе и за све балканске народе.

 

Када смо доживљавали највеће удесе и погибије, Савино смо име призивали у помоћ!

Са његовим именом на уснама долазило се на овај свет. У највећим посрнућима њиме смо васкрсавали. У злокобним добима он је мирио завађену браћу! У трагичним сеобама њега смо носили као највећу светињу и амајлију и, како каже песник, “докле смо се ми расејали, дотле се његово име протегло и пепео развејао”. Ниједно српско поколење није било безбрижно и спокојно, али су га сва славила и радовала му се!

Од Светог Саве нико нас није лепше свету представио и са светом помирио. Где се он појављивао, тамо су туђини постајали сродници, непријатељи пријатељи, разбраћени браћа.

 

Свети Сава је, чини се, по начину мишљења савременији од наших савременика. Као да ми живимо у његовом, а он у нашем времену. Због тога он није наша прошлост него наша будућност. Он је стварао аутентичну и отворену српску културу, спремну да од других прими све оно што је достојно да буде примљено, али истовремено способну да одбаци све што скрнави људско достојанство. Циљ му је био да његова земља буде земља слободних, разноликих и различитих људи који ће међусобно да сарађују. Идеал су му били часни и свети људи којима све треба да буде подређено. Циљ му је била “света”, а не “велика” Србија, јер је земља највећа када је земља светих и честитих људи.

 

Начела правде, права, слободе, мудрости и љубави уградио је у темеље српске државе. Његова политичка философија је објединила најбоље политичкоправне и државне традиције Атине, Јерусалима и Рима. Стварао је државу за потребе људи, а не људе за интересе државе. Настојао је да се на свим нивоима успоставе присни лични односи, а да се укину односи засновани на принципу господар — роб и претпостављени — потчињени. Градио је слободну заједницу различитих личности, а борио се против присилне заједнице сачињене од истих људи у различитим групама које међусобно ратују. Градио је Цркву Божију целог живота. Због свега тога су многа поколења била на путу Светог Саве. Њиме су се преображавала и надахњивала. Он им је био путоказ, визија, перспектива и животна философија. Који би народни и друштвенополитички идеали данас били модерниј и, напредниј и, човечниј и?

 

У овом веку се све преокренуло. Светог Саву смо или умртвили или отписали из живота. Можда је мањи грех оних који га отписују него оних који га умртвљују. За највећи број Срба Свети Сава је данас, у најбољем постати садашњост и велико благо за искорак у будућност. Обоготворити прошлост није ништа друго до идолопоклонство, а негирање прошлости је злочин. Трезвено и одговорно проучавање прошлости, усвајање оног што је издржало проверу времена и историје и транспоновање тога у конкретни живот — то је оно што чине одговорни и зрели народи. Ако свете Божије људе, попут Светог Саве, посматрамо само као људе прошлости, а не као људе будућности, узоре и идеале којима тежимо, на погрешном смо путу.

 

 

Протојереј-ставрофор Радован Биговић

Ово порука је постављена и на насловној страници. Погледајте!

[marko_13]

Генијални отац Радован!

[Odahviing]

E jes da neverujem u ovo Bog-a, građane neba itd. 

Ali stvarno je ovo napisano mnogo dobro.

[Guest - . . .-]

E jes da neverujem u ovo Bog-a, građane neba itd. 

Ali stvarno je ovo napisano mnogo dobro.

 

 

Полако... ако човек тражи Истину, до ње ће кад-тад доћи.

[Odahviing]

Полако... ако човек тражи Истину, до ње ће кад-тад доћи.

 

Nidsam mislio na to nego kao umetničko delo, tako da se izrazim, tekst je fantastičan.

[draganzzz]

Манастир Светог Архангела Гаврила у Земуну

Вас обавештава

да ће први годишњи спомен поводом упокојења блажене успомене високопречасног протојереја ставрофора проф др Радована Биговића, бити литургијски обележен у суботу 25.маја 2013.године у Манастиру Светог Архангела Гаврила у Земуну.

Почетак Свете Архијерејске Литургије биће у 9 часова, док ће спомен парастос на гардошком гробљу почети у 11 и 30 часова.

Позивамо све чланове наше заједнице, пријатеље, браћу свештенике, поштоваоце, студенте, духовну децу оца Радована, као и све оне који то желе, да узму учешћа у овом молитвеном сабрању.

Обавештење за браћу свештенике и ђаконе: сви су добродошли да саслужују (понети светле/беле одежде).

 

http://www.youtube.com/watch?v=Vzex4qNhjow

 

[Guest]

Годишњица од упокојења протојереја-ставрофора Радована Биговића

28. Мај 2013 - 11:07

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У суботу, 25. маја 2013. године, свету Литургију у манастиру Светог архангела Гаврила са свештенослужитељима Архиепископије београдско-карловачке служио је Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј. После свете Литургије служен је помен протојереју-ставрофору проф. др Радовану Биговићу.

 

Поред владике Иринеја (Добријевића), молитве Господу су узнели су протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, протојереј Божо Бакајлић, протојереј Радич Радичевић, ђакон Далибор Бранзеи, ђакон Саво Милин, уз учешће породице Биговић, богослова, пријатеља, сарадника, личности из јавног и културног живота.

 

Окупљене у манастиру Светог архангела Гаврила епископ Иринеј је подсетио на несебичну љубав и доброту професора Радована Биговића: - Данас славимо успомену на једног нашег великог учитеља, оца, пријатеља, професора, једног ретког човека који беше препун љубави. И када су наше речи сасвим осиромашиле, како рече сам владика Николај Охридски и Жички, када је срце пуно и препуно, језик се преплиће како би нашао адекватне речи, отворимо Јеванђеље и чујемо шта пише у светом Јеванђељу. То су оне прве речи које чујемо, како требамо љубити једни друге. Ако било која реченица у Светом Писму може да опише нашег драгог и вољеног блаженопочившег христопамјатног оца Радована, то су те речи: Љубите једни друге!

 

На старом гробљу у Земуну, после парастоса, протиној породици и присутнима обратио се Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије: - Мислим да су молитве и благослов Светога Василија Острошког пратиле оца Радована у све дане његовог живота, те је тако лијепо развио своје дарове. Тако се лијепо расцветала његова душа и његова личност, тако су лијепо засијали таленти које му их је Бог дао, али он их је умножавао, својим трудом и оно што је нарочито упознавао, поред изузетног образовања, оно што је красило личност оца Радована то је та ширина. У његовој души, у његовом срцу, било је заиста мјеста за сваког човјека. То је ријетка особина, ријетка способност и међу владикама и међу свештеницима, али то је нешто најдрагоцјеније код свештенослужитеља олтара Господњег, код пастира Господњих. 

 

- Да је отац Радован био заиста јеванђељски пастир, по угледу на Пастироначалника Христа, видимо из следећег: он је с једнаком љубављу и са способношћу да приђе свакој личности обасипао све – и вјерне и невјерне, и пријатеље и непријатеље, а знао је као добар ловац, јеванђељски ловац душа људских, да тако лијепо комуницира пастирски, јеванђељски,  и са интелектуалцима који су га изузетно цијенили, поштовали и жељели у свом друштву увијек, и са умјетницима, са спортистима, угледним богатим људима, али, чини ми се понајбоље, са простим и једноставним свијетом – са сиромасима, јер је његова душа била некористољубива, богољубива, чиста, благородна, тако да је и многе огрубјеле душе привео Христу. Многе је оплеменио својом љубављу, Христовом љубављу. Привео је многе Христу. То је оно што је био циљ његовог живота. Сјећам се оца Радована и као професора, али га се још више сјећам као свештеника. Чини ми се да, и поред тога што је имао дубоки порив за науком, још од свога дјетињства, да је испуњење његове личности било баш у свештеничкој служби, истакао је владика Јоаникије. 

 

- Један велики интелектуалац, образован човјек који се није разметао својим образовањем, јер је своју мудрост, своје дарове, употребљавао на славу Божију, на спасење и своје и својих ближњих. Знао је, зато, да слуша људе са много мање образовања, да они говоре и да мудрују, а он да ћути, и да их грије својом љубављу, да их дочекује у оном скромном дому, који је љепши и славнији од сваке палате у Београду и другим нашим мјестима. Колико је он то душа својом милошћу, гостопримством и љубављу загријао! Риједак свештеник у Београду, а мислим, и много шире. Ето, такви људи су слободни када иду из овога живота пред лице Божије, слободни су јер иду право у наручје Господње, у наручје Бога љубави, јер су љубав Христову посвједочили овдје на земљи, подсетио је епископ Јоаникије.

 

Зорица Зец

 

 

Извор: СПЦ

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B0-r1673

[Срђан Ранђеловић]

 

У спомен на почившег протојереја-ставрофора др Радована Биговића, у овом издању емисије слушамо његово предавање на тему "Вера данас", које је одржао јануара месеца прошле године у крипти храма Светог Марка у Београду.

 

 

Трајање: 01:17:59

 

Послушајте:

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/05/31.05.13_zbor_-_in_memoriam_-_o._radovan_bigovic_-_vera_danas_i_skup_na_40_dana_u_zemunu_64k.mp3

http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-protejerej-stavrofor-dr-radovan-bigovic-vera-danas

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Batman]

На Духове,

после архијерејске Литургије, којом ће началствовати епископ аустралијско-новозеландски Иринеј, са почетком у 11h и 30мин у  Манастиру Светог Архангела Гаврила у Земуну биће одржана манифестација "Сећане на оца Радована Биговића" у организацији Ман.Св.Арх.Гаврила, фондације "Цар Константин и Царица Јелена" из Стокхолма (Шведска), "Хришћанског културног центра" из Београда и Општине Земун из Мунзеа, са следећим програмом:

-Уводна реч - јереј Игор Батес
-Неколико речи о оцу Радовану - вероучитељица и теолог Драгана Дринчевић
-Главни део: претпремијера монодраме "Царица Јелена" у извођењу глумице Јелене Миле, а по тексту Силване Хаџи-Ђокић

-Музика и музичка пратња: проф Милош Николић (кавал) и Софија Иванишевић (вокал)