Jump to content

Superprovodljivost

Оцени ову тему


Spooky

Препоручена порука

Na nekoj od tema me je aquilio pokušao ubjediti da čuda ne bi bila zanimljiva tema za naučnike - jer tobože to je nešto što privremeno suspenduje zakone fizike - pa kako nauka zapravo proučava te zakone - tu nemaju šta da traže...

Evo vam jedna tema o nečemu što je u trenutku kada je otkriveno moglo biti opisano samo kao čudo...

Znalo se otprilike kako električna energija u obliku slobodnih elektrona prolazi kroz materijale (provodljivost) - znalo se i kakvi metali i pod kojim uslovima bolje provode električnu energiju - a kakvi zakoni upravljaju svime tome...

Krajem 19 i početkom 20 vijeka moderno je bilo istraživati temperature bliske apsolutnoj nuli - pa su tako ispitivali razne materijale i njihove osobine na takvim temperaturama. Tako je 1911 jedan naučnik (Heike Kamerlingh Onnes) ispitivao provodnost žive na niskim temperaturama kada je došao do vrlo čudnog rezultata - naime - uređaji su pokazali da je otpornost žive na temperaturi ispod 4.2 kelvina pala na nulu. To je toliko bilo čudno da je prvo pomislio da je se u uređaju desio kratak spoj. Ipak - ponovljeni eksperimenti su dali iste rezultate - a uskoro su i u drugim labaratorijama identifikovali istu osobinu, a nađeni su još neki materijali sa tim efektom.

Naime - prema svemu što se tada znalo o otpornosti koja je opisivana sudarima elektrona sa kristalnom rešetkom materijala otpornost nije mogla pasti na nulu - posebno ne tako naglo - skokovito na nekoj proizvoljnoj temperaturi. Provodljivost nije postala jako mala - prosto je pala na nulu. Jednom propuštena struja kroz prsten od žive u takvim uslovima u laboratoriji bi nastavila da teče danima, sedmicama, mjesecima bez ikakve promjene (dok bi kroz sve druge materijale struja zbog otpornosti bila zaustavljena u za manje od milisekunde).

Za one koji ne znaju baš šta je struja i provodnost - jedna analogija - To bi bilo kao da ispitujete trenje raznih materijala pa na teg postavljate prvo drvenu podplatu - pa recimo on gurnut nekom brzinom preko horizontalne podloge pređe 10 cm - pa potom stavite uglačanu metalnu podplatu - pa pređe 20 cm - pa stavite teflon - pa pređe 50 cm - i onda stavite neku sasvim novu podplatu - i otkrijete da se on uopšte ne zaustavlja. Mogli bi tom podlogom okružiti zemlju i on bi nastavio da se kreće bez ikakvog usporavanja hiljade, milione kilometara...

To je izazvalo toliko zabune kod naučnika tog doba - da oni uopšte ne samo da nisu znali kako to da objasne - da nisu znali ni odakle da počnu da objašnjavaju... A nisu mogli da počnu - jer je takvo nešto moglo da se objasni samo teorijom zasnovanoj na kvantnoj fizici - o kojoj tada još uvijek nisu znali ništa. Tako da je prošlo 20 godina dok uopšte nisu počeli da razvijaju teorijske modele... Prva teorija koja je donekle objasnila ovaj zanimljiv efekat - napravljena je preko četrdeset godina poslije...

Za više informacija - http://sr.wikipedia.org/sr/Суперпроводност (eng - http://en.wikipedia.org/wiki/Superconductivity)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Iiiiiii? Gde je tu nemehanicnost, nerepetitivnost procesa koji dovode do superprovodnosti???

Ne zavisi superprovodnost od odluke bilo kog eniteta nego se desava po mehancistickim zakonima prirode

koji jesu repetitivni.

Inace jako zanimljiva tema superprovodnost. Bravo za temu facenew22222222



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ОК, Спуки, стварно не могу да верујем како је толико тешко разумети шта чудо јесте и упорно папагајски понављати исте квази аргументе. Хајде да за тренутак оставимо по страни само веровање и неверовање у чуда и да само покушамо да разјаснимо о чему се ради.

1. Суперпроводљивост или било које друго ”научно чудо” које је у датом тренутку необјашњиво: Узмеш и оладиш материјал и приметиш појаву. Испричаш Пери. Пера узме исти тај материјал, олади на исту температуру и примети потпуно исту појаву. Онда ти и Пера сазовете конференцију и објавите свету. Сто људи са те конференције уради исту ствари и добије потпуно исти резултат. Још увек нико не разуме шта се дешава. Можда ће заувек остати тако. Можда нико никада не успе да објасни. Али ће свако увек, у било ком тренутку, да добије потпуно исти резултат. Недостатак или чак немогућност објашњења не чини неку појаву чудом.

2. Чуда у религијском значењу: Замисли да постоји некакво свемогуће биће, па још при томе слободно да чини шта год жели. И то биће одлучи из било ког разлога да учини неко чудо. Рецимо, да изазвое супероводљивост неког материјала на собној температури. И ти то приметиш. Одушевиш се. Кажеш Пери. Пера узме исти материјал, али ни трага од појаве. Ти зачуђен одеш кући, кад опет приметиш чудо. Сутрадан желиш да се увериш још једном пре него што поново одеш да покажеш Пери, али овог пута ни ти не приметиш ништа. Свемогуће биће је из неког разлога одлучило да не понови то чудо. Која је разлика између ”чуда” 1 и чуда 2? Свакако не у објашњењу, него једино у томе што чудо 2 зависи искључиво од слободне воље неког свемогућег бића. Никаквог правила нема. Можда то биће  Пери неће да покаже исто што је теби показало. А ни теби неће увек. Помало као ова жаба из цртаног, ако се сећаш.

Наравно, ми никад не можемо да знамо да ли и иза ”чуда” 1 стоји неко натприродно биће које је успоставило правилност. Баш зато то науку и не занима, јер о томе не може ништа да зна. Неки научници верују у такво биће неки не, али сви они, без изузетка, опажају потпуну исту појаву. ”Чудо” 1, дакле, не зависи од вере у свемогуће биће, чак и ако оно постоји и стварно на неки чудесан начин управља појавом. Чудо 2, с друге стране, директно зависи од вере или ко зна од чега. Не постоји начин да ти ово чудо испиташ јер немаш апсолутно никакву контролу над њим и не постоји никаква правилност иза свега. То што си ти видео и искусио то чудо, то са науком везе нема, мада је твом позитивистички васпитаном уму то изузетно тешко да разуме. Емпиријско искуство није довољно да би нешто било наука.

Наравно, ми можемо да расправљамо да ли такво биће постоји. Можемо да расправљамо колико је то биће етично, па се некима показује, а од неких крије. Можемо да верујемо или не верујемо да се некима заиста показало. Можемо и да мислимо да си ти луд, те си халуцинирао суперпроводљивост на собној температури. То су све ОК опције. Али зашто је толико тешко да се само укапира о чему се у целој причи ради? Па после тога немој да верујеш. Мени уопште не сметају атеисти. Баш напротив. Једино ми иде да нерве то што видим да неки атеисти уопште нису свесни у шта тачно не верују. У чему је разлика између креациониста и идијеваца који обарају неке своје исфантазиране моделе еволуције и тебе који не верујеш у своју погрешну представу о чуду? Не говорим ти ја уопште да поверујеш. То је твоја ствар. Слободно не веруј. Само буди свестан у шта тачно не верујеш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da ovo ostavimo na nauci - a diskusiju nastavimo tamo gdje je i prvobitno bila

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10495.msg351686.html#msg351686

P.S. Da baš potpuno odsustvo otpora - ako ti to iz mog izlaganja nije jasno - imaš detaljnije na vikipediji... Postoje i superfluidi - znaš ono kad kroz neku šupljinu teče neka tečnost (fluid uopšteno - jer može biti i gas) - pa recimo voda brže ističe nego med - e to je viskozitet koji stvara otpor i jednom i drugom a kod meda je veći nego kod vode. - Helijum na niskim temperaturama postaje superfluid - tj. taj otpor potpuno nestaje...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...