Како анимирати дјецу

[Зорица екс Милева]

Zabava detetu odvlači pažnju, ali i pruža zabavna iskustva u učenju, zato je jako bitno znati kako animirati decu. Bilo da ste roditelj koji traži nove načine za interakciju sa svojim detetom ili bejbisiter koji traže načine da privuče pažnju deteta koje čuvate postoji više načina da zabavite dete. Čitajte dalje da biste saznali kako se animira dete.

1) Ispričajte priču. Pitajte dete da izabere svoju omiljenu knjigu priča i da sedne i sluša kako vi pričate ovu uzbudljivu priču. Za mlađu decu to najbolje uspeva pre spavanja. Starija deca vole da budu više uključena. Zajedno izmislite vašu priču. Ohrabrite ih da prikupe rekvizite korisne za pričanje priče ili crtajte da biste ilustrovali ono što oni zamišljaju.

2) Odaberite televizijske emisije koje je dete u stanju da gleda. Ako je moguće limitirajte vreme za gledanje TV-a i pronađite druge načine da ih zainteresujete. Emisije za decu koje se fokusiraju na učenje, filmovi za decu i DVD–evi su dobar izbor.

3) Dajte im da obave nešto po kući. To ne mora da bude baš naporan posao nego nešto što mogu da urade sami i što bi im dalo osećaj dostignuća. To bi moglo da bude vežbanje rukopisa, pisanje azbuke, prikupljanje igračaka u sobi ili nameštanje kreveta.

4) Pustite da vam dete pomogne. Bez obzira da li čistite, kuvate ili raspoređujete, deca vole da daju svoj doprinos. Pitajte ih da li bi želeli da pomognu i verovatno ćete dobiti pozitivan odgovor. Deca vole da rade poslove koje rade odrasli, a interakcija je dobra za njih.

5) Namestite sto za vaše dete. Ako radite kod kuće on ili ona mogu da vas kopiraju tako što će se pretvarati da idu na posao. Takođe mogu da se igraju “škole” ili “kancelarije ” na svoj način. Neka se pokrene njihova mašta.

6) Idi u šetnju ili vožnju biciklom, igrajte se u dvorištu ili idite u park.

7) Neka dete pozove prijatelje da se igra. Oni će se zabaviti i biti zaokupljeni igranjem umesto da se sami dosađuju.

8) Najmlađima dajte neke rekvizite da bi bili kreativniji. Table za crtanje ili bojanke sa bojicama su jedna opcija, kreda za asfalt je uvek zabavna kada je lepo vreme napolju.

Извор

[Зорица екс Милева]

Učinite duga putovanja deci zabavnim

Da li planirate da idete na godišnji odmor automobilom sa decom? Jeste li sigurni? Duga putovanja mogu ostati u najlepšem sećanju, ali mogu biti i vrlo stresna. Kada deca moraju provesti sate u ograničenom prostoru automobila, često se dogodi da na zadnjem sedištu planu svađe, a tu je i konstantna podloga u vidu pitanja: "Koliko još ima?"

Prema tome nije loša ideja planirati neki vid zabave i igara kako biste zabavili decu i skrenuli im misli od zamornog putovanja. Pribavite sledeće: špilove karata, bojanke, slikovnice, papir i olovke, bojice, nalepnice i sitne igračke. Savremene prenosne konzole i CD-i sa muzikom ili pričama mnogim porodicama olakšavaju putovanje.

Međutim moderni roditelji koji se sećaju svog detinjstva znaju da elektronički uređaji nisu jedino rešenje. Mlađa deca će posebno uživati u nekim jednostavnim porodičnim igrama. "Chevrolet" se prisetio nekoliko primera koji će učiniti da duga putovanja brže prođu celoj porodici:

Išli smo u kupovinu. Jedna osoba počinje tako što kaže "Išli smo u kupovinu i kupili…" Druga osoba ponavlja što je rekla prva i dodaje sopstveni proizvod, treća ponavlja što je rekla druga i dodaje svoj. Ovo se ponavlja sve dok se neko ne zabuni ili zaboravi ko je šta kupio.

Lov na abecedu. Čak i deca koja tek uče da čitaju i pišu mogu igrati ovu igru.

Children in car

Ponesite olovke, papir, slikovnice, ali igrajte i neke zanimljive igre dok putujete

Počnite sa slovom A i pronađite ga na znaku, kamionu, zgradi ili registracijskoj oznaci drugog automobila. Prvi koji dođe do slova Z je pobednik. Možete se takmičiti jedan protiv drugog ili igrati zajedno kao porodica.

Par – nepar. Jednostavna igra za mlađu decu. Pratite brojeve na registracijama automobila, odnosno zadnji broj. Jedno dete "skuplja" parne, a drugo neparne brojeve. Pobednik je onaj ko ih prvi skupi 21.

Vidim… Pogledajte oko sebe i izaberite predmet koji možete videti, bilo u automobilu ili kraj puta. Zatim pomažite drugima tako što ćete reći na primer: "Vidim… nešto zeleno" ili "Vidim… nešto smeđe i krzneno". Nastavite navoditi saigrače na rešenje sve dok neko ne pogodi o čemu se radi.

20 pitanja. Zamislite neku osobu, mesto ili predmet. Ostali moraju pogoditi šta ste zamislili na temelju maksimalno 20 pitanja na koja odgovarate sa "da", "ne" ili "ponekad".

Kamen-papir-makaze. Svaki od igrača ima ispružen jedan dlan. Dok broje do tri, dlan spuštaju na drugu šaku. Na broj tri, šakom prave jedan od tri predmeta: kamen (stisnuta šaka), papir (otvoren dlan) ili makaze (kažiprst i srednji prst složeni u obliku slova V). Kamen pobeđuje makaze jer ih kida, papir pobeđuje kamen jer ga obavija, a  makaze pobeđuju papir jer ga mogu seći. Ako dva ili više igrača pokažu isti predmet, igra se ponavlja.

Priča u krug. Neko u automobilu izmisli naslov priče. Na početak naslova, sedeća osoba smišlja i nadovezuje se na prvu rečenicu: "Jednom davno bila…" Treća osoba zatim nastavlja sa sedećom rečenicom priče i tako dalje.

Zabavljajući vaše malene tokom putovanja kao i planiranjem redovnih zaustavljanja kako bi se svi skupa protegli i potrošili nešto energije sprečićete da vašoj deci bude dosadno i da postanu neposlušni, a samim tim ćete i vi opuštenije putovati. Svi će tako biti u boljem raspoloženju kada dođete na svoju krajnju destinaciju.

Извор

[мирођија]

  Лидија, какво је твоје искуство?

 

  Претпостављам да се деца потпуно промене на рођенданима, или ипак помало делује васпитање,

  мада нешто не верујем... 0110_hahaha 0102_laugh

[Анастасија]

Ma dečica obožavaju da čiste kuću,ali samo do jednog određenog perioda u životu.Odprilike do desete godine,onda im taj rad nije toliko interesantan,druge stvari ih mnogo više zanimaju.Ali dok su sasvim mali kopiraju sve što odrasli rade.Vole recimo da pomažu u čišćenju kuće ali kroz igru i zabavu najčešće uz muziku.U stvari najbitnije je da im se obraćamo kao odraslima i sa uvažavanjem,lako oni to prepoznaju po glasu i u pogledu,onda su veoma poslušni u svemu.Ako crtaju,važno je da vide da nam je bitno to što rade i da u tom crtanju učestvujemo sa njima.Igra je u stvari najbitnija jer kroz igru uče i budi im se radoznalost,a dete koje je radoznalo veoma brzo uči. 0110_hahaha

[Зорица екс Милева]

Kako zabaviti decu do tri godine starosti

Kada mališani prohodaju otkriju jedan sasvim novi svet. Sve im je blizu, na dohvat ruke, i sve bi da dotaknu, probaju i istraže u pravom smislu te reči. Igračke kojima ih obasipamo nude samo kratak izvor zabave. Zanimljivije su im stvari koje se svakodnevno koriste počevši od šerpi preko plastičnih flaša i kesa do ambalažnih kutija. Zato je najbolje organizovati aktivnosti sa takvim materijalima i predmetima.

Steve Gerber je na osnovu dugogodišnjeg čuvanja dece sastavio i na sjajnom Instructables sajtu objavio listu sa preko 20 aktivnosti – How to amuse toddlers ili Kako zabaviti todlere? (toddler je na engleskom dete koje uči da hoda, i obuvata uzrast od 12 do 36 meseci:

   Igre sa vodom u bazenčiću, lavabou, sudoperi… Sipanje, presipanje, kvašenje, zabavi nikad kraja (http://www.instructables.com/id/How-to-Amuse-Toddlers/step1/Playing-With-Water/)

   Oblačenje (http://www.instructables.com/id/How-to-Amuse-Toddlers/step3/Dress-up/)

   Igre sa samolepljivim trakama

   Lov za igračkama – Safari u bašti (http://www.instructables.com/id/How-to-Amuse-Toddlers/step6/Animal-Safari/)

   Testo za igru (http://www.instructables.com/id/How-to-Amuse-Toddlers/step8/Playdough/) i bojenje, naravno 0110_hahaha (http://www.instructables.com/id/Make-a-Custom-Lift-the-Flap-Book-for-a-Toddler/)

   Kućice od kutija (http://www.instructables.com/id/How-to-Amuse-Toddlers/step9/Cardboard-Box-Playhouses/)

   Knjige (http://www.instructables.com/id/How-to-Amuse-Toddlers/step11/Books/), pogledajte obavezno i upustvo kako da napravite sami knjigu sa prozorčićima, omiljenu vrstu knjiga za najmlađe (http://www.instructables.com/id/Make-a-Custom-Lift-the-Flap-Book-for-a-Toddler/).

   Igre u prirodi: penjanje, ljuljanje, šetanje

   i još mnoge druge

Извор

На жалост странице на којима постоје упутства су на енглеском, али ја вјерујем да ће младим мајкама то бити од помоћи.

Драге сестре а сад мало ви - оне које имају искуства да подијеле са онима које немају, а оне које немају како замишљају да треба да изгледа анимација. И није важно о ком узрасту се ради. Важно је да се говори о свим узрастима како би што више сазнале и помогле једне другима.

[Зосима]

Поручио бих сестрама-цурама, да за почетак анимирају момке,не би ли  се створили услови ,да  једног дана анимирају и сопствену децу... 0110_hahaha

[Лидија Миленковић]

И ако хоћете да виде како вас деца доживљавају,понудите им игру у којој ћете заменити идентитет.

Помоћу ове игре можете да извучете много тога што дете не уме да вам каже,а много је важно.

Посебно је добро што на тај начин клинци могу,на кратко да "уђу у вашу кожу",па да из тог угла сагледају неке своје поступке (ако их ви добро прикажете док сте у њиховој улози).

Наравно,све зависи од њиховог узраста и вашег стрпљења.

[Лидија Миленковић]

Поручио бих сестрама-цурама, да за почетак анимирају момке,не би ли  се створили услови ,да  једног дана анимирају и сопствену децу... 0110_hahaha

0102_laugh 0442_feel smej.gif smej.gif

Типичан хомобалканикус bleh bleh bleh

dada :bla: :bla:

[Зорица екс Милева]

Поручио бих сестрама-цурама, да за почетак анимирају момке,не би ли  се створили услови ,да  једног дана анимирају и сопствену децу... 0110_hahaha

Ја тебе Макс анимирах а ти незаинтересован, велиш тврд си орах, па ја отишла да анимирам друге  0102_laugh

Лидија  0442_feel

[Анастасија]

A tinejdžeri su  0110_hahaha Šalim se...pričaju malo drugim jezikom,ali ako im staviš do znanja da si na "njihovoj strani",i pokažeš da ti ništa što je ljudsko nije strano,mada ne i dobro,onda je to uslov za dobru komunikaciju,jer u tom dobu su veomaaa zbunjeni,stidljivi,pa i uplašeni a,onda se kriju iza ćutanja to jest odbijaju komunikaciju ( u glavnom) sa roditeljima.A sve u strahu da ne budu shvaćeni ili kažnjeni.Najbitnije je poverenje.Izgraditi sa decom uzajamno poverenje,tako da ono i u tom osetljivom dobu može da vam kaže sve što ga muči ili što ne razume,a da nema strah da će biti neshvaćeno.Moja kuma recimo ima sina od 16 godina.On izlazi i to dosta kasnom,ali njoj je najbitnije da zna gde je sa kim je i kada se vraća.Veoma malo zabrana ima njen sin,naravno takav njihov odnos je dugo građen,tako da on sada sa 16 godina odlično zna šta se može a šta ne,šta je dobro,a šta nije.I koliko vidim veoma mu prija poverenje u njegovo ponašanje pa i u neke odluke koje sam donosi.

[Анастасија]

Поручио бих сестрама-цурама, да за почетак анимирају момке,не би ли  се створили услови ,да  једног дана анимирају и сопствену децу... 0110_hahaha

Može i obratno  0102_laugh

[Crveni Baron]

И ако хоћете да виде како вас деца доживљавају,понудите им игру у којој ћете заменити идентитет.

Помоћу ове игре можете да извучете много тога што дете не уме да вам каже,а много је важно.

Посебно је добро што на тај начин клинци могу,на кратко да "уђу у вашу кожу",па да из тог угла сагледају неке своје поступке (ако их ви добро прикажете док сте у њиховој улози).

Наравно,све зависи од њиховог узраста и вашег стрпљења.

E ovo je super sto si rekla. Mi se kuci cesto tako igramo ali nisam obracao paznju na to kako se ponasa cerka kada je "mama" ili "tata".

Hvala ti sto pedeste cetrdeset puta (ovo u prevodu znaci jako puno)

[ВИЛМА]

Све ове "активности" или игре се просто спонтано наметну. Не треба се измождавати превише "шта да радим са децом, како да их анимирам". Већина идеја дође спонтано. Не мора се инсистирати да све игре буду едукативне. Битно је бити опуштен са децом.

Ево, код нас то овако изгледа : кад ја усисавам тепихе, Гале тражи да и он усисава, па онда нас двоје заједно. Онда мама крпом брише прашину, он са влажном марамицом "гланца" и поправља где мама није добро обрисала. Играчке све троје скупљамо заједно. Мики је мали, али ипак да мами коцкицу да склони (иако после пола минута све сложено поново заврши на поду).

Много воле да заједно цртамо, читање прича је обавезно пред спавање, а и у току дана по жељи. Кад гледамо цртане филмове, гледамо заједно и коментаришемо. Заједно свирамо гитару и клавијатуре. Заједно убацујемо облике (помажемо Микију). Гађамо се балонима. Највише волимо да изађемо напоље,

тамо су игре без граница (лети монтирамо трамболину, то је тек лудило), идемо у паркић или на ОМВ пумпу на тобоган. Гале је сад довољно велики па идемо једном недељно у играоницу.

Кад год имамо прилику, одемо да скитамо, да се дружимо.

Понекад се играмо тестом (мада због Микија избегавам, јер све ставља у уста), картама, лоптама.

Имамо неке наше игре (осим јурњаве и скривања по кући), кад се мазимо и зезамо.

Воле да "играмо" заједно тако што пустим музику па их наизменично носам по соби у ритму музике.

Слажемо пуззле, пишемо бројеве и слова.

Некако све то иде спонтано, и мислим да је тако најбоље.

Наравно, у току дана препуштам им и да се сами играју и сами смишљају како да попуне време. Ретко се играју заједно, али и то ће временом доћи, кад Мики проговори и још мало порасте.

Оно о чему водим рачуна посебно то је да им никад не прекидам игру кад се сами заиграју и кад видим да су се у ту игру удубили. Никад им не намећем оно за шта нису заинтересовани.

[мирођија]

Некако све то иде спонтано, и мислим да је тако најбоље.

Наравно, у току дана препуштам им и да се сами играју и сами смишљају како да попуне време. Ретко се играју заједно, али и то ће временом доћи, кад Мики проговори и још мало порасте.

Оно о чему водим рачуна посебно то је да им никад не прекидам игру кад се сами заиграју и кад видим да су се у ту игру удубили. Никад им не намећем оно за шта нису заинтересовани.

          Ово ми се посебно  свиђа...

          И  сад  ми  дође  да  седнем  са  вама да се  играмо  мало...

          Јој, када ће то моје унуче... 0205_whistling

[Лидија Миленковић]

@Магдалена

Свакодневно сам у контакту са децом,управо их анимирајући,забављајући,посвећујући им се,волећи их.Бог ми је дао дар да спонтано,лако,комуницирам са децом(на жалост,не и са одраслима).Без тога не бих могла 9 година да ДОБРО радим у дечјој играоници за прославу рођандана,где су клинци оно што јесу,онакви какви јесу.

Зато,са сигурношћу,тврдим да је,нажалост,страховито је мали број родитеља који на тај начин проводе време са децом.

Разлози за то су многи:неки немају времена јурећи да обезбеде голу егзистенцију,неки имају неке обавезе које им не остављају онолико времена колико би волели да посвете својој деци.Неки немају стрпљења,неки слуха.Из многих разлога,не увек себичних,родитељи мало времена,на прави начин,посвећују деци.

Још је мањи број оних родитеља који такву посвећеност деци успевају да одрже током дечјег одрастања (наравно,сходно узрасту)што,признајем,данас није лако.