Пластични венци и новац у ковчег?

[Guest - . . .-]

Могуће да смо се дотакли ове теме у неком од разговора на форуму, али мишљења сам да ово изискује посебну анализу, и ако је могуће да мало помогнемо онима који желе да чују како је најбоље учинити када се деси смртни случај.

У нашем моравском крају је обичај да се, када се иде на сахрану купује венац и када се опрашта од покојника ставља новац који се затрпава заједно са покојником у земљу. Венац је, углавном, од пластике а у раку зна да се убаци и по пар десетина хиљада динара (негде још више а негде мање).

Оно што јесте проблем, заправо, није само у кривичном делу уништавања новца (јер уништити новац је кривично дело, а закопавање новца је управо то), већ у једном бесмисленом доказивању пред светом- да народ види како је неко некога волео. Но, проблем јесте још дубљи и као православни свештеник то и сведочим:

Многи људи продају из куће ствари или продају стоку из штала да би обавили сахрану. Људи који долазе на сахрану, у нашем крају, не остављају ништа "на кости" ( на покојнику се стави икона "Васкрсења Христовог" и свако ко приђе остави новац, који је породици сигурно веома потребан) и поред свега тога ожалошћена породица је обавезна да поред све своје несреће купује гомилу пешкира који се каче на венце од пластике (које, опет, развеје ветар по целом гробљу- те нам сеоска гробља више личе на сметлиште него на свето место). Дакле, штета како се год окренеш. Још, невероватан је неосећај за другог: Неки се свим силама брину како да породици утуве у главу како треба "испунити обичаје" јер се "не ваља" ако се не испуне, док породица грца у дуговима.

Све ово кажем јер сам на многе начине покушавао да ово бар мало средим. Има оних који прихвате сугестије свештеника и трудесе да ме слушају, али одмах се јављају они који говоре: "Шта поп има да прича, знамо ми како треба", те и поред добре воље не долази се до адекватног решења.

Зар није добро да се уместо пластиканера од венаца и беспотребног даривања са шећером у коцке или зејтином, донесе свећа, мало природног цвећа из баште и да се на покојнику остави новац колико ко може, те да се са тим новцем помогне фамилија бар око неких најпречих ствари? Такође, бацање новца у раку и у ковчег је бесмислена ствар и грех (колико сам пута чуо коментар на моју примедбу да се не ставља новац: Нека, нека иде са њим, много је волео паре...), јер покојнику не треба ништа више до молитва Цркве.

Хајде да мало ово прокоментаришемо, ја имам мали милион догодовштина у вези овога.

Како је у вашем крају? Како се све ово регулише? Имате ли неки добар предлог?

[ВИЛМА]

Зар није добро да се уместо пластиканера од венаца и беспотребног даривања са шећером у коцке или зејтином, донесе свећа, мало природног цвећа из баште и да се на покојнику остави новац колико ко може, те да се са тим новцем помогне фамилија бар око неких најпречих ствари?

  :cheesy2:

[Зорица екс Милева]

Baš juče sam bila na sahrani baki Dragici, kako ne znam puno o tome, gledala sa i slušala šta sveštenik kaže. I svidjelo mi se kako je on to lijepo obrazložio, ali narod kao narod, uvijek može imati i ima zamjerke. Za pokojnikom se preko tabuta baci sića, par maraka, ne radi se o velikoj svoti, a u kovčeg pored bake su stavljali novac koliko je ko želio, i taj novac je za porodicu. Objašnjenje zašto se baca sića - kažu da duša pređe u onaj svijet (no coment), preko tabuta su prebacili kaput koji je baka nosala, zašto - ne znam, kažu tako treba. Na sve to je stavljen jedan buket od pravog cvijeća (meni besmisleno, zašto zatrpavati cvijeće). Na krst peškir i marama. Vele lice pokojnog treba prekriti crvenom maramom, ne znam zašto, ali tako treba. I na kraju na krst okačiti smrtovnicu. E to mi je bilo katastrofa, šta će smrtovnica na krstu? Navodno od peškira ne vidi se ime, pa da se zna ko je ukopan. Ima tu još mnogo toga, npr. pod ruke staviti grumen zemlje, koji se vraća na svoje mjesto kad se pokojni ponese na groblje, a i so koja se takođe stavi pod ruke, pa se tom solju soli hrana kad se prave pomeni. I da, jedan od razloga bdenja kod pokojnika je da ga mačka ne preskoči, jer to ne valja za dušu pokojnika. Svašta napisah, a većina od ovoga meni je totalno besmisleno.

[NinaD]

Веома добра тема оче Иване. Чини ми се да су разни обичаји (питање колико су то уопште аутентични обичаји, а и ако јесу место им је у наступу неког КУД), заробили наш народ. У Бачкој, где ја живим, нема тако драстичних примера, осим тих венаца на које се без потребе баца новац. Много сам пута помислила да би боље било тај новац, уместо за венце, дати породици да јој се олакша трошак. Има још једна ствар, а то је стављање теписона у гробнице, а по затварању и на гробницу, док се не постави споменик. Пре 5 година преминуо ми је отац, па сам ето и ја тако поступила јер су ми рекли на гробљу да се тако ради, а мени није било до уласка у дубиозу. Уосталом, све они то одраде, а породица "само" плаћа. Та ствар ми је тотално бесмислена и питам се ко ли је тај "обичај" уопште започео. Паре се не стављају у ковчег, а колеге и пријатељи знају сакупити, ко колико може, па уручити породици. Чини ми се да се у последње време претерује и са даћама. Спремају људи даће у ресторанима за 100 и више људи. Некад су даће спремане због људи који на сахрану дођу из далека, да не иду на пут гладни. Данас, ко иде на сахрану, тај дан не мора да кува. Уместо да се породица растерети, ако се већ не може помоћи, оно још се и гости ко мора и ко не мора. Па то није све већ се и за парастос спрема ручак за 50-100 људи, па на годишњицу. Све то изгледа ми као поприлично промашена тема. Питам се где је крај "обичајима".

[Sirena]

:cheesy:

koliko sela, toliko obicaja. smatram da bi bar polovinu trebalo zabraniti zakonom, za dobrobit ovog naroda.

kad se upokojila moja mama bilo mi je zlo od raznih dilema tipa treba li joj obuti cipele, da li skinuti lancic... 0102_laugh ljudi ne znam gdje se nalazim i jos treba o tome da mislim. najgore je bilo kad su na groblju htjeli da, u skladu sa lokalnim obicajima, prostru carsav preko groba i tu postave neku hranu... kao valja se za dusu  :cheesy2:

e to sam strogo zabranila i imala problema sa jednom sredovjecnom strinom moje ujne koja je ekspert po tom pitanju. bilo je poslije komentara "pa sta ih uce u toj skoli, vidis da pojma nemaju"

vijenaca srecom nije bilo a ni pare niko nije stavljao u kovceg, to srecom nije obicaj u tom kraju a i da jeste nema sanse da bih to dopustila

mislim da svesteniku nije lako da promijeni nesto sto su ljudi radili mnogo prije nego sto je on dosao ali mora da pokusava i da bude uporan jer samo tako moze makar nesto da postigne. sigurno bi Vam oce ivane sad bilo mnogo lakse da je npr Vas prethodnik pokusavao da to izbaci. mada, ko zna, nas narod je tvrdoglav... a sve na svoju stetu

[Никола Ђоловић]

Свако место има своје обичаје који су претежно паганског порекла и као по правилу, незнањем народним, поистовећују се са вољом Божијом и "свим светима". Људи се држе уштогљених правила и традиционализма којима не виде смисао ни порекло. Проблем настаје када их треба извести из тог живог песка, јер умишљају  да је њихово спасавање увођење у тај песак. У градовима мислим да нема пуно тих девијација, али сеоске праксе варирају од човека до човека. Рецимо, да сам ја негде у тој ситуацији, не бих био пасиван као многи, него бих, макар ме омрзнули због моје дипломатије :cheesy2:, сведочио прво смирено а онда и апостолским гневом ако треба. Мислим, ту има толико девијација и сујеверне свести да је то прави терет за свештеника, али опет, толерисати такве обичаје на уштрб Цркве зарад неког назови мира, одише неким лицемерјем. Свакако, све зависи од пријемчивости човека да буде разуман. Али, ако је неко упоран... авај, шта рећи...

[Guest - . . .-]

У нашем крају људи просто банкротирају када се деси смртни случај. Чак, многи нече да буду први па да промене неки обичај ма колико ишао на штету. Ево, сутра треба да буде сахрана једном човеку и његов син сада продаје компјутер који је купио пре месец дана у пола цене, не би ли исплатио неке основне ствари. Нико се на то не обазире овде, битно је да све буде испуњенопо обичајима, да има довољно пешкира, да се поједе и попије... глупости! Нико не брине да ли та породица има средстава да све то спреми, нису сви у могућности, а опет нико не жели да се обрука.

Ја сам чак писао молибу мојој месној заједници да се избаце венци и да се поставља икона на покојника и да се тај скупљени новац да породици. Сви климају главом и свесни су да то треба тако да буде, али нико не моће да преломи и то крене. Наравно, ја нећу одустајати и даље ћу инсистирати на томе. Можда ће некад да буду захвални, не мени но Богу.

[Никола Ђоловић]

У нашем крају људи просто банкротирају када се деси смртни случај. Чак, многи нече да буду први па да промене неки обичај ма колико ишао на штету. Ево, сутра треба да буде сахрана једном човеку и његов син сада продаје компјутер који је купио пре месец дана у пола цене, не би ли исплатио неке основне ствари. Нико се на то не обазире овде, битно је да све буде испуњенопо обичајима, да има довољно пешкира, да се поједе и попије... глупости! Нико не брине да ли та породица има средстава да све то спреми, нису сви у могућности, а опет нико не жели да се обрука.

Ја сам чак писао молибу мојој месној заједници да се избаце венци и да се поставља икона на покојника и да се тај скупљени новац да породици. Сви климају главом и свесни су да то треба тако да буде, али нико не моће да преломи и то крене. Наравно, ја нећу одустајати и даље ћу инсистирати на томе. Можда ће некад да буду захвални, не мени но Богу.

Uvek je tako. Kad god treba da se uradi nesto konkretno - niko da reaguje. U tome ume da bude staticna i Crkvena administracija, dok klir i pojedinci koji imaju elana da nesto urade, odmah budu ugnjetani od strane onih koji se toboze u necemu osecaju ugrozenim, ili su u boljem slucaju samo indiferentni - sto je po meni jos gore.

[w.a.mozart]

Objašnjenje zašto se baca sića - kažu da duša pređe u onaj svijet (no coment)

pa eto kako preći mitarstva...

[NinaD]

link=topic=10827.msg342543#msg342543 date=1294866216]

Objašnjenje zašto se baca sića - kažu da duša pređe u onaj svijet (no coment)

pa eto kako preći mitarstva...

facenew22222222

[w.a.mozart]

para vrti gde    neće...

neću više da offtopikujem...  facenew22222222

[Guest - . . .-]

У нашем крају људи просто банкротирају када се деси смртни случај. Чак, многи нече да буду први па да промене неки обичај ма колико ишао на штету. Ево, сутра треба да буде сахрана једном човеку и његов син сада продаје компјутер који је купио пре месец дана у пола цене, не би ли исплатио неке основне ствари. Нико се на то не обазире овде, битно је да све буде испуњенопо обичајима, да има довољно пешкира, да се поједе и попије... глупости! Нико не брине да ли та породица има средстава да све то спреми, нису сви у могућности, а опет нико не жели да се обрука.

Ја сам чак писао молибу мојој месној заједници да се избаце венци и да се поставља икона на покојника и да се тај скупљени новац да породици. Сви климају главом и свесни су да то треба тако да буде, али нико не моће да преломи и то крене. Наравно, ја нећу одустајати и даље ћу инсистирати на томе. Можда ће некад да буду захвални, не мени но Богу.

Uvek je tako. Kad god treba da se uradi nesto konkretno - niko da reaguje. U tome ume da bude staticna i Crkvena administracija, dok klir i pojedinci koji imaju elana da nesto urade, odmah budu ugnjetani od strane onih koji se toboze u necemu osecaju ugrozenim, ili su u boljem slucaju samo indiferentni - sto je po meni jos gore.

Додао бих још и ово да они који желе нешто да учине и допринесу бољитку своје црквене заједнице од стране управо тих незаинтересованих и из клира и из народа, обавезно буду жигосани као неко ко урушава нешто што се показало као добро- а заправо у пракси видимо пропаст.

Ја вам говорим о комнтретним ставрима. Мој пријатељ мора да ппрода из куће нов комп да би могао да плати све  што треба за сахрану. Сада, тај комп мора да прода у пола цене јер они који купују желе да се од њега овајде. За то време нико не брине да ли том човеку треба помоћ. Када поменем да треба да се постави икона на покојника и да свако по мало да од срца  да не купују кафу, зејтине и шећер у коцке- направе ме обавезно на будалу. Ваљда се и то тако ваља...

После тога, пошто се нема подршка од сабраће (или само у ретким и искључивим случајевима) и немање подршке од стране народа, свештеник који се труди и сам постаје незаинтересован касније за било шта- што би старији свештеници рекли да "прегори".

[syd]

Nije lako sa nama laicima. Imao bih ja i da na drugu (a opet istu) temu ispricam u vezi rasirenog uverenja o "zivom" svecu kome se ne priprema koljivo za slavu. Moj svestenik prosvecuje narod koliko god moze, ponavlja istu pricu na svaki Arandjelovdan koliko god moze, svake godine isto, ali opet malo drugacije, ali rezultati nisu adekvatni tom naporu: svaki put u redu za rezanje kolaca neko se ljutne i ode kada ga svestenik pita za zito. Tako je valjda i sa ovim seoskim obicajima za sahranu. Osnovno je sto nas narod nije disciplinovan. Nece nas covek da slusa, uvek sve zna sam, a drugi nema pojma.  

[vave]

Mislim da treba temu povezati sa "valja se, ne valja se! Ovde je naveden primer sahrane i obicaji za vreme iste.Lepi ili ruzni mislim da ih ne treba menjati pod uslovom da se nekose sa pravoslavljem.Zaista postoje stvari koje treba iskljuciti kao sto su one prakljace umesto krsta na celu kolone,venci od trnja razna darivanja i sl. Paradoxalno je zapaliti cigaru na groblju  facenew22222222  napiti se takodje  hfvguio  a i da se tu  4chsmu1  ali zapaliti nekom cigarcinu ko je umro od raka pluca i nabiti je u smonicu kraj krsta nije bas pristojno a ni NORMALNO. 

Protiv ovakvog ne-hriscanskih "obicaja se treba boriti,kako svestenici tako i bogomoljni narod.

[Booba]

Ја сам из Поморавља и све ми је јасно о чему причате о. Иване. Ужас је код нас. Што је најгоре, свештеника нико не слуш ("шта он зна?!"), али се зато слуша тамо нека тетка или стрина која одређује кад се коме дарују чарапе и мајце, где се везују пешкири....

Иста прича се десила за Васкрс прошле године када је било 40 дана од смрти мајке мог колеге. И десет дана пре тога, доалзи он на посао бесан и изнервиран. Шта је било, каже нервира га поп и никад више неће у кућу да га пусти. Питам што. Каже, зато што неће да дође на гроб за парастос за 40 дана,а Ускрс је. ја му ту објасним зашто поп тад не излази на парастос, да се по правилу ни сахране тад не врше. Ма јок, ни да ме саслуша. Каже цео град ће бело да га гледа што мајци није оставио 40 дана баш тог дана а и стрина му рекла да ОБАВЕЗНО мора тад нема везе што је Ускрс. И шта? Џабе ја молила, убеђивала да то не ради. Изнели људи клопу на гробље, обележили 40 дана без попа и цврц. Што би ми овде рекли-ништа с` ништа.

Ужас од обичаја.