Пластични венци и новац у ковчег?

[Ромејац]

Од најближе родбине сам често слушао како су се саблажњавали на сахранама неких рођака, а на некима сам и сам био па сам могао видети сујеверје. Укратко речено било је ту свега и свачега. Од тога да се доносе торте као да се иде на свадбу (било је више торти него на некој свадби), преко стављања у сандук фотографија вољених, тањира, прибора за јело, јоргана и јастука (пошто нису могли да стану бачени су по сандуку у раку), топле гардеробе (моја баба-стрина је послала деди прслук по покојнику - ставила у покојников ковчег да понесе њеном мужу), новца... до спуштања неколико кеса са чоколадама, бомбонама и разним кексом у раку поред сандука и довожење хране на гробље камионом (оним великим - пун камион разних ђаконија).

Сви ови "обичаји" нису традиција већ су новокомпоновани. Само пре 100 година ништа од овога није постојало, Народ се сахрањивао без свих ових "традиција и обичаја". То је почело да се измишља са повећањем стандарда живота.

Лажу (најчешће и не знајући) они који тврде да је то традиција. Све је то новијег датума. Када су наши преци радили све ово што се данас ради на сахранама и парастосима? Од којих новаца? Да није тако било и под турцима?

[Grizzly Adams]

Puno korova.Ajd cupamo zajedno.

prst ka gore

[Јаков.]

Gledali ste verovatno na američku televiziju kako oni svi imaju iste grobove. Kao što kod nas izgledaju vojna groblja. 

 

Sve leje sređene i istovetne.

 

Mislim da bi takav "red" i kod nas doveo do promene običaja. Znači da svi imaju iste grobove bez obzira na položaj, imovinsko stanje i sl. 

Možda grešim i naivan sam, ali kolika je to otimačina para od ožalošćenih, još se mrtvi nije ni oladio a već dolaze privatni pogrebnici, prodaju se najskuplji kovčezi, zatim zbog obaveze da se za godinu dana udari spomenik, kreće zaista bezobrazni harač kamernorezaca. 

 

Meni su se uvek više "sviđali" oni stari kameni spomenici, nego današnji mermerni mauzoleji. 

[Иван ♪♫]

@, 

 

to je kod nas strašan biznis, sahrane, spomenici i gomila pratećih stvari se nenormalno naplaćuju, pogledajte samo cene u jkp-u, najjeftiniji spomenik je oko 180000 din

kod privatnika je nešto normalnije, možeš da nađeš za 500evra, ali i to je previše

ali ni to nije sve, nego mora jkp-u da se plati ,,dozvola za ulazak" i gradnju od oko 9000din

a ima i nametljivih privatnika koji sačekuju ljude ispred kapija jkp-a i ne daju ti da uđeš, hoće da misliš da su oni tu kao zaposleni pa ako uspeju da uzmu posao

pa onda obilazi to dal' će popuca na mrazu, dal' će vetar da ga obori

 

nego šta, livada, kamen, sa natpisom, ništa više

[Gordana .]

Због оваквих будалаштина сам имала отпор према цркви. У свом просечном српском незнању стекла сам утисак била да је то са благословом цркве, а мени се здрав разум окретао на ражњу од тога. На бежанијском гробљу продају мушко и женско цвеће у зависности од пола покојника. Тада сам баш била прсла и објаснила сам продавцу да је покојнику баш свеједно коју ћемо икебану да тутнемо преко њега.

Нервирам се кад год се сетим.

После сам хвала Богу нашла у православној литератури да то нема везе са животом.

Него...наш народ је систематски удаљаван од цркве и православља и незнање је огромно и није за осуду. Мислим да многи виде свештеника само ако оду на неку сахрану, где је дотични као џубокс, убациш паре и он пева...то сам цитирала једног рођака...можда су баш сахране идеално место да се црква приближи народу а да се дистанцира од будалаштина.