Литурђија, интеграл и дајџест вержн

[Tanja]

Aristokratija Duha

Počelo je kada smo prestali da u mimohodu napuštamo portu crkve. Kada je to tačno bilo više i nije toliko važno, traje...

„Razgovori o veri“ su bili početak. Svakog četvrtka, posle akatista. Razgovori za koje smo očekivali da će biti verska nastava. Ipak su bili razgovori. Lakše je kada je verska nastava, dođeš, slušaš, misliš o tome, o temi, ali možeš  lepo da ćutiš. Nismo imali tu čast. Otac Ugrin Popović, u to vreme đakon, očekivao je i tražio aktivno učestvovanje.

Proširilo se, sa nedelje i četvrtka i na subotu. Agape. Trpeza ljubavi gde smo delili i reči i hleb. Sa nama je bio i Ranko. Voli Ranko svoje pse, ali sa njima ne može da podeli reč, a i reč mu je kao i hleb bila potrebna.

Deca iz udruženja RO-DE su bila toliko fina da su nas pustili u svoj svet, svet igre, sporta, njihov drug (otac Ugrin) igra fudbal kao Ronaldinjo!

Da bi im na neki način uzvratili gostoprimstvo, pozvali smo ih kada je pokrenut kreativni talas. Gostovali su glumci Pravoslavne omladine sa predstavom „Zemlja Nedođija“ Vladike Nikolaja Velimirovića. Bez aktivnog učešća drugara iz udruženja RO-DE predstava ipak nije mogla da se izvede na domaćem terenu. Sporedne, ali ne manje važne uloge u predstavi ostvarili su Nikola i Marko. Glumili su čuvare. Publika je, ove izuzetno odigrane role umela da ceni.

Pored RODA tu je i udruženje dece sa autizmom a mi smo otkrili da izuzetno cene okretne igre. Zajedno smo plesali.

Udruženje slepih nam je upriličilo predivno veče poezije. Pevali smo na stihove Branka Miljkovića, a ugostili smo i jedno veliko pozorište sa predstavom  „Isidorine izohimene“.

Gospođa Rosa je u jednim dnevnim novinama pronašla članak o porodici kojoj je bila potrebna pomoć. Pozvali smo redakciju i ponudili pomoć. Sve je brzo i lako dogovoreno i realizovano. Bilo ih je još, ali s obzirom da je već sve objavljeno, neću vas dalje zamarati.

Poželeli smo da proširimo prostor. Naše dvorište je postalo malo. Izabrali smo, u to vreme malo neuobičajeno nebo, cyber nebo(zamena za vrištanje sa krovova ). Izbor je pao na facebook. Deluje čudno, možda. Za nas je bilo idealno. Razgovori su mogli da traju. On-line. Oformili smo grupu i nadenuli joj ime „Duhovna aristokratija“.

Ime je označavalo naša osećanja i težnje. Mi smo :

“Grupa za odabir drugačije realnosti, realnosti koja je u ovom svetu ali suštinski  nije od ovoga sveta jer preobražava isti uzvodeći ga ka drugačijoj realnosti, realnosti koja oslobođa ali ne negira...”

Reakcije u prvi mah i nisu bile pozitivne, ali to smo i očekivali više zbog potrebe reagovanja na prvu loptu, što je nažalost postao obrazac ponašanja, ali brzo smo prevazišli početnu zbunjenost i nerazumevanje.

Novi početak. Kao što smo progovorili na Razgovorima, sada smo samo imali novu formu za isto. Trebalo je svedočiti, sobom pozivati, druge animirati da dođu i vide a jedino što nismo želeli je da citati i misli drugih budu naš način svedočenja toga imamo i previše na našem nebu. 

Delimo svoje misli, ideje, nedoumice. Učimo se. Shvatili smo da  je živa rec ipak najbolji način. Kao što Nedeljom posle Liturgije vidimo licem k licu, taj duh širimo dalje.

Mnogi su se priključili. Na grupi objavljujemo i svoje radove. Neki su, što bi otac Ugrin rekao „izašli iz kutije“. Do sada imamo stotinak različitih autorskih tekstova. Neke od autora ćete prepoznati a mnogi do sada nigde javno nisu objavljivali svoje radove. Imamo i galeriju fotografija. Potrudili smo se da neke od akcija, koje smo organizovali prikažemo i na taj način. Objavljujemo slike i naših okupljanja sa razgovora, druženja. Iskoristiću misao jednog od nas da bih vam to lepše prikazala. Ovo je Miša podelio sa nama, a mi delimo sa vama :

“Draga moja grupo,oče Ugrine,braćo i sestre.Družimo se nešto nešto godinu dana ovim cyber putem.Nisam nikada još imao zadovoljstvo prisustvovati i fizički vašoj(našoj) zajednici,ali u svakom duhovnom pogledu sam sa vama,baš kao i vi svi samnom!O da jeste.Kada ispijam kafu sa društvom naprimer uvek u meni progovori tu i tamo mudrost o.Ugrina,Jelenina energetičnost,Tanjina ljubav i razumevanje,Nikolin stav itd...sve to u jednu prekrasnu i jedinstvenu melodiju koja me prati u nazovimo "vanjskom" svetu, čuvajući me i pazeći da ne zalutam.I u ovoj pustinji nepreglednoj koju zovemo internet, punoj sivila,ja vas vidim grupo moja kao gorući stup Gospodnji koji me vodi na Put,Istinu i Život iz ropstva u slobodu!Oduvek sam bio svestan da sam dete Božije,ali ovde sa vama i preko vas ja sam toliko zavoleo,toliko se uživio u tu ulogu za koju sam još svesniji da sam je nesebično dobio.”

Poslednja akcija je uručivanje pomoći porodici Vujaković, a što se tiče cyber prostora, aktivno smo učestvovali u pripremi novog foruma sajta Sveti Jakov.

Pozvaću vas još da pogledate fotografije sa proslave četvrtog rođendana Udruženja RO-DE. Videćete nove kreacije naših drugara. Očekujemo i posetu udrženja dece sa autizmom. Njih ćemo ugostiti u Zelenom salonu.

Cyber tkanje nastavljamo. Izvolite se pridružiti. Izađite iz kutije preko wall-a,

topic-a. Kako vam drago. Ono što vam možemo obećati je da smo on line. Nemamo problem sa konekcijom. Reč se čuje. Reč zajednice. Ovo je naš način. I kao što rekoh, kada je to tačno počelo, više i nije toliko važno, traje…

Tanja Nakić

[Guest O.Ugrin]

Bravo, Tanja :cheesy2:

[marija]

i na početku beše Reč...

[marija]

Mnogi ljudi idu ka istom cilju ali različitim putevima, svako do nas je stvoren da služi nekom drugom, rečju, delom mišlju,jer ...čovek se sam ne može spasiti već samo kroz bližnjeg...no često bližnjeg odgurnemo ne pokušavši da sagledamo suštinu i ne prihvatajući različitost

Želim vam od srca uspeh u misionarenju , meni preostaje da čitam..

[Guest O.Ugrin]

Mogu vam reci, Lazarice, da ste me prijatno iznenadili svojim komentarom. No, malko i stuzili, vasom konstatacijom, da vam preostaje samo da citate (mada i time ucestvujete). Dakle, kao sto ste procitali, ideja je da ljudi, rastereceni od mogucnosti bilo kakvih zluradih kritika, sublimiraju svoje svedocenje, svoj dozivljaj Reci - SLOVOM. Jer, ipak, sve nase dobre nade jesu okrenute upravo ka Logosu Bozijem. A rec logos, na grckom jeziku, oznacava, kako rec, tako i slovo. Kao sto i hriscanska misao podrazumeva kako um tako i srce; podseticu vas - recimo, od sveg uma svog i od sveg srca svog, svom dusom svojom, recimo - ili, mozda jos bolje, SLOVIMO. Svim ovim primerima zelim vam ukazati, kako na potrebu reci, tako i na njenu istost sa slovom, ne bi li vam sto efemernije naglasio samu neophodnost artikulacije vaseg, od mnogih, puta ka Hristu ciji hod, da bi bio slovesan, trebao bi biti iskazan/posvedocen, kako bi vi pridruzili sopstveni, autenticni, pecat Tajni nad Tajnama; te njime i bili prepoznati na Drugom i Slavnom dolasku Hristovom. A, osim ovih, cisto egzistencijalnih motiva, takodje treba obratiti paznju i na druge, koje uskracujete vaseg svedocenja/iskustva - Radosti - jednom recju! A, kao sto ste i sami zakljucili, spasavamo se upravo tim drugim ostvarujuci se kroz njih, njima, deljenjem Reci - svedocenjem Slova i, priblizavajuci se Logosu, zajedno Ga cinimo, ucestvujuci na Liturgiji, te radosno klicemo - Ljubimo jedni druge da bismo jednodusno ispovedali... Sad i ovde, licem k licu, slovom k reci, srcem k umu...

Mislite o tome...

Mir Vam - Ugrin

[marija]

često iznenadim i samu sebe oče pa i nije neko iznenađenje kad iznenadim druge

ovo je priča koje se uvek setim kada želim da odustanem (naravno ja ne mogu da propovedam ali mogu da svedočim )

Проповедај, свештениче'

'Коме да проповедам? У цркву ми долазе пет - шест жена на службу Божју. Коме ћу проповедати?

Проповедај свештениче, тим женама. Не греши душу. Не стиди се. Не снебивај се. Сети се, како је Он проповедао једној јединој жени у Самарији, на Бунар Јаковљеву'.

Dok postoji ijedna osoba koja želi i voli da čita i saznaje da otkriva vi ( svi zajedno) propovedajte, jer važnija je jedna zalutaal ovca nego 100 u toru :P

Svako dobro

[marija]

čitam ovu temu po ko zna koji put..i radujem se zbog vas..i zbog sebe..zbog toga što ste me uverili da je u Bogu sve moguće

[Tanja]

Ih, bre Lazarice ti bas resila da me rasplaces 

[marija]

pa vi ste mene rasplakali pa što ne bih i ja malo vas

plači od radosti i u radosti srcee

[Tanja]

Ово је мој други објављени текст у Православном мисионару  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1312_womens' />. Да ми је неко рекао, не бих веровала, али.... шта рећи  319.gif                          

“ А ја вам кажем…”

Казано је

Ја сам Господ Бог твој, немој имати других богова осим мене.

Не прави себи идола нити каква лика...

Не узимај узалуд имена Господа Бога својега

Сећај се дана одмора да га светкујеш…

Све је речено. Ту су смернице, путокази. Пут је осветљен, показан. Делује лако и оствариво. Свима доступно. Казано је шта је потребно, али и шта недозвољено, забрањено. Ко је ко јасно је одређено, дефинисано. Нема места двојби.

’’ Ја сам Господ Бог твој…’’ Почетак. Тек са дефинисаним односом са почетком и утврђивањем  у истом се може кренути.

‘’Не прави себи идола … ‘’  јер нестаје потреба за размишљањем о алтернативи. Нема је. Алтернатива је скретање, очигледна замка, избор медвеђих размера.

‘’ Не узимај узалуд  имена Госпога Бога својега ‘’  реч тешко, реч напорно и не постоји у речнику личности, одговорне личности.

‘’Сећај се дана одмора…’’ не заборави на себе , на Бога, на потребу осврта на урађено, размишњање.

‘’Поштуј оца свога и матер своју… ‘’ ти – бивши и будући.

Нове светиљке се пале.

Не убиј.

Не кради.

Не сведочи лажно.

Не пожели ништа туђе.

Јасно, недвосмислено, конкетно. И тада, када ватре горе покрај пута и тада када се пут јасније указује, долази глас.

Глас који позива на брушење. Глас који позива на даљину, у дубину. Глас којим се хране гладни, глас пуноће. Јер, није довољно. Целог себе дај. Глас  који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину.

И каже : ‘’А ја вам кажем… ‘’

Благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне , жедне… Теши, указује да жели сваког, позива сваког. И нема места дилеми, нема недоумице.  Јасно каже :

’’ … неће нестати ни најмањег словца или једне црте из Закона док се све не збуде. ‘’ Закон се не укида, то мора бити јасно, спроводи се, али…

Казано је ‘’ Не убиј ‘’

А ја вам кажем…

Нема места половичности, црву, лажи. Јер ко каже да воли Бога а не воли брата, лажа је. Рекао је! Нема тога чиме може да ти науди брат твој. То је твој брат, у лицу брата себе гледаш. У лицу брата свог видиш Бога свог. Има ли места ружној мисли упућене брату? Да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? Шта је то? Убиство? Самоубиство?

Брушење мисли појачава светлост.

А ја вам кажем, сваки који погледа са жељом чини прељубу у срцу.

Без удова живот је могућ, и без ока и без руке. Али како живети без срца?! Срце тај кутак скривени од погледа, окоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одрећује, спашава.  Једини сигурни кутак, угрожен је.

Онемогућен, отврднут, разголићен-уништен.

Љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже ‘’… љуби непријатеље своје’’

Савршенство-као мера раста, ништа мање.

Савршенство-као начин.

Савршено-као пут.

Савршен као Он.

Лајт мотив :‘’ А живим-не више ја него живи у мени Христос, а што сада живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.’’

Тања Накић

[Vizantiona]

Ovo je bas  ekstra!!!

[Tanja]

Jош мало мојих размишљања.... 319.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='319.gif' />

КРСТ

“Да свучемо са себе старог човека и да се у новог обучемо(Еф. 4, 24). И као што смо  у Адаму умрли, тако у Христу да оживимо(1 Кор. 15,22) да се са Христом заједно родимо, саразапнемо, сапогребемо и саваскрнемо. Бог је свагда био и биће, боље рећи: свагда ЈЕСТЕ. Јер био и биће – делови су нашег времена и трошне природе, а он је свагда СУШТИ.“

                                                                                                    Св. Григорије Богослов

Време је за ћутање. Време је за тишину. Време је да реч не говори.

Тишина, чекање, смирење, молитва. Само то. Једино оружје које има тишина. Молитва. Да трпим, праштам и молим.

Колико не схватам!

Пострадати за другога, не разгневити, посејати љубав наместо мржње, праштање уместо вређања, слогу насупрот раздору, наду где је очајање, светлост да просветли таму, радост да замени жалост.

И схватам колико не умем, колико сам се погрешно хранила жељом мислећи да је то дело. Не, није. Сада схватам. Жеља није дело. Делом ћемо се потврдити, али ја нисам делала. Желела сам, али то није довољно. Жеља није дело, није ни почетак. То је опсена, варка. Нема спавања, а ја сам себе уверила да сам будна.

Једини импулс живота је бол. Бол која разара, поцепа. Мало сам се чудила када кажу раздере хаљине, пренаглашено, театрално. Још једна варка. Да, баш је тако. Али и не, нису то никакве хаљине. То је тај стари, гадни, досадни човек. Кида се. Пуцају шавови познатог. Болан процес. Разапињање, сапогребавање, на крст. Да, крст је место. Прво нож. Исећи, откинути, одстранити а онда када помислиш, о јадни човече, сада је лакше, када себе почнеш да храниш лажном храном, пустом жељом, умиреном долази пуцање шавова. И схваташ. Мали си у односу на силу а велики у могућности. Јер тебе, баш тебе Бог толико воли да је Сина свога Јединородног послао теби да ти да пут спасења.

И да, када помислиш стао сам на пут идем истином ка животу.

И да, када помислиш у својој слабости да долази олакшање, награда тада почиње пуцање шавова.

И да, када кажеш искушење као оправдање, олакшавајућу околност, не слушаш. Не чујеш глас. „ Убрзај корак, мили мој. Време је дошло!“ Апостол говори трчи, трчи за живот, трчи!!!

Поспи се пепелом, промени хаљину. Пусти глас из грла. Плачи човече. Рађаш се за живот. Рађаш се за крст. Рађаш се за вечност.

И да... не окрећи се сине. 

Тања

[Guest Izida]

Tanja,ti toliko divno pises da ja prosto ne umem da napisem komentar,dostojan tvojih tekstova!Nadam se da cu jednog dana nauciti,tako da i poneki moj text bude objavljen na zidu jedne od mojih omiljenih grupa...

I nadam se da cu opet imati prilike da vas sretnem a live,i da cu biti posluzena necim lepim iz Buterfly-a. crvenilo

[Јаков.]

Ако узмемо у обзир хорско појање, читање свих прозби, кондака и тропара и свега осталог..

За све 4 литурђије које се користе у СПЦ, колико је одокативно узевши, време трајања у манастирима (интеграл вержн) и у парохијским црквама (дајџест вержн).

Мало сам се изненадио када је синоћ прва Божићна литурђија трајала ко и сваке недеље око 1,5 сата све заједно са причешћивањем.. Некако да ли је то мени брзо прошло или сам нешто навикао на више о тим празницима, у сваком случају и због тога постављам ову тхему.

[Дејан]

Колико се ја сећам ,у поноћ је кретала поноћка а у продужетку је била литургија тако да се то све у пакету завршавало доста касније него јутрос.

Литургија је кренула у 00.00 и брже се завршило него ранијих година.