Свето причешће

[Guest - . . .-]

Е, још и ово да чујем па могу да мрем, што би рекли наши стари.

Да ли је ово истина да постоје неке цркве, чак и епархије где се додељују бонови за причешће, те свако ко жели да се причести добије бон са печатом цркве (и то само ако се исповеди), па га даје на увид при причешћивању? Онај који нема бон не може да се причести.

Ово сам чуо од свештеника, али заиста не могу да поверујем у ово. Има ли то неко објашњење а верујем да и није истина, мада кажем да сам чуо од свештеника.

[Sirena]

nesto slicno je bilo na kosovu, odnosno u rasko-prizrenskoj eparhiji, devedesetih.

ne znam je li to jos uvijek tako, ali znam da nije smio da se pricesti niko ko nije vjencan u crkvi (ukoliko je u braku) i niko ko se nije ispovijedio. kao dokaz da se ispovijedio dobijao je neku pismenu potvrdu, za pecat ne znam, i samo sa njom je mogao na pricesce. ako nema potvrdu slijedi "mici"

ja nisam vidjela svojim ocima te ne mogu sto posto da tvrdim, ali pricali su mi ljudi kojima vjerujem

[Милан Меденица :)]

заиста, нас само Бог може да трпи.  winter 0110_hahaha 0110_hahaha greengrin prstgore prstgore

[Драган άσημος :)]

Постоји случај за који сматрам да би ови бонови, може бит` били од користи.

Наиме, десило ми се следеће:

Прилази ми у цркви, мјештанин и познаник и пита, јеси ли ти ишао да узмеш ово што свештеник дијели?

Кажем му, нисам. Мислио је на причешће, али није ни знао како се то зове.

Будући да га никад до тад нисам видио у цркви и да ми је дјеловао мало збуњено, питам га да ли си се исповидио, а он мене пита а гдје то. Кажем му треба да се исповидиш прије причешћа код свештеника па онда да се причестиш. Само  ме је погледао збуњено, слегао раменима и на том се завршио наш разговор.

Пошто свештеник, када се много људи исповједа не може баш да попамти све које је исповидио, а самим тим ни да примјети неког ко се није исповидио, поготово ако још исповједају два свештеника.

[Zayron]

Ja se kroz maglu sjećam da su takvo nešto izmedju dva svjetska rata u Evropi i USA praktikovali isusovci - jezuiti na svojim konviktima i kolejima, internatima sa civilnom dječurlijom, takvim tim mladencima od 10 godina pa naviše, starijom, otprilike srednjoškolskom danas bi se reklo omladinom a koji nisu studirali za popove - sveštenike već za uobičajena takva svjetska zanimanja: stolar, bravar, mehaničar i slično. Osnovna škola je tada trajala samo 4 godine a srednja šest, sedam ili osam, zavisno od vrste škole, znači od današnjeg petog osnovne pa do drugog, trećeg ili četvrtog sadašnje srednje. Svi djaci na internatu su se trebali najmanje jednom mjesečno ispovjediti, pa su onda dobivali neku valjda potvrdu da su bili na ispovijedi kako bi mogli na sveto pričešće a mislim da im je važila mjesec dana, naravno ako u medjuvremenu nisu nekog premlatili, nešto ukrali, psovali Boga ili počinili nekakav sličan smrtni, važan, veliki grijeh. Najčešće je to bilo vezano za takozvanu pobožnost prvih petaka u mjesecu kad su se trebali najmanje jednom mjesečno ispovjediti i pričestiti svi djaci u konviktu. A tim ceduljama ili papirićima ih se na taj način htjelo disciplinovat i malo ih se tako kao popognalo i natjeralo da budu redovniji. Pošto su to bili crkveni internati sveštenici si nisu mogli dozvoliti da im neka djeca tamo u internatu prosto ne hodaju na ispovijed i pričest jer im se neće i zabavnije im je vucarat se po gradu, igrat fudbal i sl. nego otići na Misu pa se za cijelo to školovanje ispovijede i pričeste samo par puta ili čak možda nijednom. U takvim internatima gdje su desetine ili stotina i više djaka par sveštenika ne može a ni ne stiže imati stvarno pregled u glavi o svakom od njih kad je tko bio na Misi, ispovijedi i pričesti i kako redovno. Danas se to više nigdje ne praktikuje, koliko ja znam, ni s djacima ni s bilo kakvim drugim odraslim vjernicima.

0304_smile4

[Михајло]

nesto slicno je bilo na kosovu, odnosno u rasko-prizrenskoj eparhiji, devedesetih.

ne znam je li to jos uvijek tako, ali znam da nije smio da se pricesti niko ko nije vjencan u crkvi (ukoliko je u braku) i niko ko se nije ispovijedio. kao dokaz da se ispovijedio dobijao je neku pismenu potvrdu, za pecat ne znam, i samo sa njom je mogao na pricesce. ako nema potvrdu slijedi "mici"

ja nisam vidjela svojim ocima te ne mogu sto posto da tvrdim, ali pricali su mi ljudi kojima vjerujem

Није истина за Рашко Призренску...ја сам био тамо од 92-97 и никада није било бонова...од Пећи, Грачанице, Дубоког Потока, Црне Реке, Лешка и Лепосавића..

Знам да се дају цедуљице за освештање кољива и колача...када уплатиш код Црквењака..

[дибидусрус]

Има, у браничевској епархији, у манастиру св. Петка код Извора. Било је тако пре 15 година, сад незнам.

[Aragorn]

nesto slicno je bilo na kosovu, odnosno u rasko-prizrenskoj eparhiji, devedesetih.

ne znam je li to jos uvijek tako, ali znam da nije smio da se pricesti niko ko nije vjencan u crkvi (ukoliko je u braku) i niko ko se nije ispovijedio. kao dokaz da se ispovijedio dobijao je neku pismenu potvrdu, za pecat ne znam, i samo sa njom je mogao na pricesce. ako nema potvrdu slijedi "mici"

ja nisam vidjela svojim ocima te ne mogu sto posto da tvrdim, ali pricali su mi ljudi kojima vjerujem

Tacno tako.Jednog dana je stiglo saopstenje, putem radio talasa ,da se ne moze krstiti dete ako mu roditelji nisu vencani u Crkvi.A vec je do tada bila praksa da se ne moze pricestiti ako nisi vencan u Crkvi.Sto se tice papirica za pricescivanje,sa pecatom od ispovednika...to je bila praksa nekoliko godina...Rezultate takvog "duhovnistva" vidimo...

[Михајло]

nesto slicno je bilo na kosovu, odnosno u rasko-prizrenskoj eparhiji, devedesetih.

ne znam je li to jos uvijek tako, ali znam da nije smio da se pricesti niko ko nije vjencan u crkvi (ukoliko je u braku) i niko ko se nije ispovijedio. kao dokaz da se ispovijedio dobijao je neku pismenu potvrdu, za pecat ne znam, i samo sa njom je mogao na pricesce. ako nema potvrdu slijedi "mici"

ja nisam vidjela svojim ocima te ne mogu sto posto da tvrdim, ali pricali su mi ljudi kojima vjerujem

Tacno tako.Jednog dana je stiglo saopstenje, putem radio talasa ,da se ne moze krstiti dete ako mu roditelji nisu vencani u Crkvi.A vec je do tada bila praksa da se ne moze pricestiti ako nisi vencan u Crkvi.Sto se tice papirica za pricescivanje,sa pecatom od ispovednika...to je bila praksa nekoliko godina...Rezultate takvog "duhovnistva" vidimo...

Није истина...ја сам провео тамо 90 те...и крстио се у Косову Пољу , а да ми родитељи нису били венчани у Цркви..а покојни Отац тада није био ни Крштен???

Одакле вам потреба за тим измишљањем ја немам појма..

[Aragorn]

nesto slicno je bilo na kosovu, odnosno u rasko-prizrenskoj eparhiji, devedesetih.

ne znam je li to jos uvijek tako, ali znam da nije smio da se pricesti niko ko nije vjencan u crkvi (ukoliko je u braku) i niko ko se nije ispovijedio. kao dokaz da se ispovijedio dobijao je neku pismenu potvrdu, za pecat ne znam, i samo sa njom je mogao na pricesce. ako nema potvrdu slijedi "mici"

ja nisam vidjela svojim ocima te ne mogu sto posto da tvrdim, ali pricali su mi ljudi kojima vjerujem

Tacno tako.Jednog dana je stiglo saopstenje, putem radio talasa ,da se ne moze krstiti dete ako mu roditelji nisu vencani u Crkvi.A vec je do tada bila praksa da se ne moze pricestiti ako nisi vencan u Crkvi.Sto se tice papirica za pricescivanje,sa pecatom od ispovednika...to je bila praksa nekoliko godina...Rezultate takvog "duhovnistva" vidimo...

Није истина...ја сам провео тамо 90 те...и крстио се у Косову Пољу , а да ми родитељи нису били венчани у Цркви..а покојни Отац тада није био ни Крштен???

Одакле вам потреба за тим измишљањем ја немам појма..

Pa,Mihajlo,ako si ti jedini covek na KIM tih godina i taj svestenik koji te krstio jedini stestenik tamo ,onda si u pravu...Aj ne budali molim te,ovo sto sam rekao su i vrapci znali,prema tome...

[Михајло]

Pa,Mihajlo,ako si ti jedini covek na KIM tih godina i taj svestenik koji te krstio jedini stestenik tamo ,onda si u pravu...Aj ne budali molim te,ovo sto sam rekao su i vrapci znali,prema tome...

Па ја сам од Приштине, Грачанице, Пећке, Лешка,Лепосавића,Зубиног Потока, Дуноког Потока, Црне Реке,Прилужја и Косова Поља био на Литургији...упознао Свештенике..и нико никада се није поставио како си ти описао...а посебно издавао бонове некакве..

[cloudking]

U mom gradu ne mozes da se vencas ako nisi krsten.

Moj brat i snaja su krsteni u istoj crkvi. U istoj toj crkvi su odlucili da se vencaju. To nisu mogli da  urade dok ne "izvade" crkvene krstenice. Meni je to bila totalna nebuloza. Zasto bi morali da vade fizicki dokaz o krstenju kad se vencavaju u istoj crkvi u kojoj su se krstili. U crkvenim knjigama lepo stoji napismeno kada su i kako krsteni...

Ali onda im je pop rekao da izdavanje krstenice kosta 1000 dinara, i sve je postalo mnogo jasnije... na to su jos  i dodali 13.000 dinara redovne takse za vencanje (ovo je ona jeftinija bez hora i samo sa jednim popom- za dva i vise popova cene idu navise) a u tu cenu ne ulaze peskiri, svece, i sta ti ja znam sta jos ide u tom ritualu... Ma odrase nas ljudi za kintu totalno...

Burazer zamalo da otera i popove i krstenice i crkvu na jedno mesto, ali se smirio tako da su samo prosli sa dozom psovanja u kolima u povratku iz crkve kad se dogovarao sa popom (bio sam i ja sa njima tad, nesto mi je govorilo da ce to biti divno iskustvo pa sam posao...)

[Guest - . . .-]

U mom gradu ne mozes da se vencas ako nisi krsten.

Moj brat i snaja su krsteni u istoj crkvi. U istoj toj crkvi su odlucili da se vencaju. To nisu mogli da  urade dok ne "izvade" crkvene krstenice. Meni je to bila totalna nebuloza. Zasto bi morali da vade fizicki dokaz o krstenju kad se vencavaju u istoj crkvi u kojoj su se krstili. U crkvenim knjigama lepo stoji napismeno kada su i kako krsteni...

Ali onda im je pop rekao da izdavanje krstenice kosta 1000 dinara, i sve je postalo mnogo jasnije... na to su jos  i dodali 13.000 dinara redovne takse za vencanje (ovo je ona jeftinija bez hora i samo sa jednim popom- za dva i vise popova cene idu navise) a u tu cenu ne ulaze peskiri, svece, i sta ti ja znam sta jos ide u tom ritualu... Ma odrase nas ljudi za kintu totalno...

Burazer zamalo da otera i popove i krstenice i crkvu na jedno mesto, ali se smirio tako da su samo prosli sa dozom psovanja u kolima u povratku iz crkve kad se dogovarao sa popom (bio sam i ja sa njima tad, nesto mi je govorilo da ce to biti divno iskustvo pa sam posao...)

Ово је сада друго питање. Наравно да је потпуно сулоудо вадити документу из зркве у којој си крштен и у којој хоћеш да се венчаш.

Међутим, причамо о нечему што је за нас хришћане много важније.

Лично ме интересу ако заиста ова пракса постоји било где ( а много пута сам чуо да постоји), која су све оправдања такве праксе и да ли је можда налазе у историји Цркве. Замисли да имаш бон за причешће, као у најгора времена када се за бонове куповао хлеб.  dada

[Ромејац]

nesto slicno je bilo na kosovu, odnosno u rasko-prizrenskoj eparhiji, devedesetih.

ne znam je li to jos uvijek tako, ali znam da nije smio da se pricesti niko ko nije vjencan u crkvi (ukoliko je u braku) i niko ko se nije ispovijedio. kao dokaz da se ispovijedio dobijao je neku pismenu potvrdu, za pecat ne znam, i samo sa njom je mogao na pricesce. ako nema potvrdu slijedi "mici"

ja nisam vidjela svojim ocima te ne mogu sto posto da tvrdim, ali pricali su mi ljudi kojima vjerujem

Tacno tako.Jednog dana je stiglo saopstenje, putem radio talasa ,da se ne moze krstiti dete ako mu roditelji nisu vencani u Crkvi.A vec je do tada bila praksa da se ne moze pricestiti ako nisi vencan u Crkvi.Sto se tice papirica za pricescivanje,sa pecatom od ispovednika...to je bila praksa nekoliko godina...Rezultate takvog "duhovnistva" vidimo...

Крстити се може свако ко то жели. А за децу родитељи треба да траже крштење. Нормално би било да су и родитељи крштени (траже спасење за дете али не и за себе - не испољавају ли на тај начин своје неверје).

Причешћивање невенчаних. Они живе у греху (сматрају се прељубницима) који морају да исповеде и да га отклоне да би се могли причестити.

Бонови за причешће dada! Први пут чујем за овакво нешто. Никада ми нико за овако нешто није рекао да је чуо, а камоли да је доживео. Надам се да ово није истина.

[Aragorn]

nesto slicno je bilo na kosovu, odnosno u rasko-prizrenskoj eparhiji, devedesetih.

ne znam je li to jos uvijek tako, ali znam da nije smio da se pricesti niko ko nije vjencan u crkvi (ukoliko je u braku) i niko ko se nije ispovijedio. kao dokaz da se ispovijedio dobijao je neku pismenu potvrdu, za pecat ne znam, i samo sa njom je mogao na pricesce. ako nema potvrdu slijedi "mici"

ja nisam vidjela svojim ocima te ne mogu sto posto da tvrdim, ali pricali su mi ljudi kojima vjerujem

Tacno tako.Jednog dana je stiglo saopstenje, putem radio talasa ,da se ne moze krstiti dete ako mu roditelji nisu vencani u Crkvi.A vec je do tada bila praksa da se ne moze pricestiti ako nisi vencan u Crkvi.Sto se tice papirica za pricescivanje,sa pecatom od ispovednika...to je bila praksa nekoliko godina...Rezultate takvog "duhovnistva" vidimo...

Крстити се може свако ко то жели. А за децу родитељи треба да траже крштење. Нормално би било да су и родитељи крштени (траже спасење за дете али не и за себе - не испољавају ли на тај начин своје неверје).

Причешћивати невенчане је грах. Они живе у греху (сматрају се прељубницима) који морају да исповеде и да га отклоне да би се могли причестити.

Бонови за причешће dada! Први пут чујем за овакво нешто. Никада ми нико за овако нешто није рекао да је чуо, а камоли да је доживео. Надам се да ово није истина.

Ma,daaaaaa...