Свето причешће

[Милан Меденица :)]

друго, СВАКО ко нема епитимију има ЗАПОВЕСТ да се причешћује и то ОД БОГА.

никакав мирјанин, духовник, владика, свештник, монах, анђео са Неба не сме да стани наспрам тога и каже да је већи од таквог послушања.

да, тиме Владимир д Верометар ради ПРОТИВ Бога.

Ако говоримо о пракси причешћивања у првим вековима онда не би требало запостављати ни праксу исповести а тиме и епитимија за одређене грехове које су (епитимије) прописивали свети оци а који се и данашње време јављају код нас и то у већем обиму и тежини....

А не рећи ми ћемо се причешћивати као хришћани првих векова а кад се помене строгост живота и лична жртва - е то ми неможемо да поднесемо ,друга су времена итд...

друго, СВАКО ко нема епитимију има ЗАПОВЕСТ да се причешћује и то ОД БОГА.

никакав мирјанин, духовник, владика, свештник, монах, анђео са Неба не сме да стани наспрам тога и каже да је већи од таквог послушања.

да, тиме Владимир д Верометар ради ПРОТИВ Бога.

Ако говоримо о пракси причешћивања у првим вековима онда не би требало запостављати ни праксу исповести а тиме и епитимија за одређене грехове које су (епитимије) прописивали свети оци а који се и данашње време јављају код нас и то у већем обиму и тежини....

А не рећи ми ћемо се причешћивати као хришћани првих векова а кад се помене строгост живота и лична жртва - е то ми неможемо да поднесемо ,друга су времена итд...

хоћеш ли, молим те, да прочиташ ове приговоре а не само наслове,  или да их опет пејстујем?

ПРИГОВОР 8

Неки приговарају и говоре: “Зар ти који се често причешћују немају страсти чревоугађања, сујете, смеха, празнословља и многа друга слична? Како се они без обзира на све то често причешћују?”

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p8

ПРИГОВОР 5

Неки приговарају говорећи да је Свето Причешће страшна ствар, и зато се од људи који се причешћују захтева свети живот, савршен и ангелски

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p5

[Милан Меденица :)]

иначе, свето причешће може лепо да се објасни if then else петљом:

IF

немаш епитимију

THEN

причести се

ELSE

немој!

у праводу, док год немаш епитимију, ПРИЧЕШЋУЈ СЕ.

то се зове снисходљива политика Цркве, а акривија (епитимија и слично) се изриче у СПЕЦИЈАЛНИМ случајевима а НИЈЕ пракса Цркве.

[Милан Меденица :)]

а ти Нешо, тако пишеш јер ни не разумеш у постулату како Црква функционише:

молим те се причести, молим те, добро, овај пут ниси, ајде следећи, ајде молим те приђи и причести се, дођи Господ ти се нуди, узми не стиди се нуди се Господ бесплатно и безусловно своју Љубав, своје Тело, своју Крв, свеоју најветију светињу над светињама свих светиња!

и тако после 7 пута по 77 е ОНДА ти се изрекне епитимија.

и то се одражава и на друге аспекте твог живота у Цркви - пристајање уз све редом погрешне ''праксе'' у Цркви, што се дало приметити и на другим темама.

[marko_13]

Mrsko mi je sad da tragam - ko je zapravo Dimitrijević? Je li on teolog?

зар се не види по тексту?  dada

Daj nek mi neko ozbiljno odgovori šta je i ko on, trebaće mi... za rad... ovaj... ahem... ubuduće.  greengrin

већ ме боли стомак од смеЈа  4chsmu1 prstgore

aman, kažite mi već jednom!  smej.gif Nemoj da gnjavim Andreja za svaku glupost...

Ја ти, чини ми се, одговорих...

Pa odgovorio si mi u stilu "jedan čovek..."

Treba mi više podataka.

Vladimir Dimitrijević je rođen 1969. u Čačku, gde je završio Osnovnu školu i Gimnaziju. Diplomirao je na grupi za srpski jezik i književnost sa opštom književnošću Filološkog Fakulteta u Beogradu. Od 1991. godine aktivno je ukqučen u rad Pravoslavne misionarske škole pri Hramu Sveti Aleksandar Nevski i Verskog dobrotvornog starateqstva Arhiepiskopije Beogradsko - karlovačke, kao organizator predavanja i misionarskog rada. Profesor je srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Čačku.

Održao je preko sto predavanja na temu destruktivnih verskih sekti, a odlukom episkopa žičkog Stefana od novembra 1994. godine radio je kao veroučitelj u Čačku, pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg, odakle je 13. februara 2008. godine smenjen usmenim saopštenjem, bez ikakvog obrazloženja. Za svoj rad dobio je mnogobrojna priznanja i od svetovne i od crkvenih vlasti.

[marko_13]

Tako ti je to... neko se koncentriše na negativnu stranu priče, epitimije, nedostojnost, "nemogućnost ispravnog života u ovom zlom vremenu" - neko se koncentriše na ljubav i potrebu za Hristom...

Управо због те љубави према Христу и потребе за сједињењем са Њим треба са опрезношћу да приступамо Светој Чаши...

A ko si ti - ili bilo ko osim duhovnika određene osobe - da sudiš o tome kako ta osoba pristupa Čaši? SVI smo mi pozvani Čaši.

I kako ti objašnjavaš da se sveštenik može "tek tako" pričestiti svake nedelje, a vernik ne može?

PS. Inač odgovorno tvrdim da oni koji kažu kako se ne treba pričešćivati stalno, kako čovek nije dostojan, i NAROČITO kako ne mogu da žive hrišćanski u ovo vreme ovo ono zapravo pokušavaju da opravdaju lenjost da se uopšte i TRUDE da podrede sve Hristu i da sve podrede kroz Njega. Jer, naravno da čovek ne može da bude savršen, ali je poenta u trudu.

Ником ја не судим већ износим своје мишљење потркепљено оним што сам код светих отаца прочитао или чуо од духовника...није ми намера да намећем своје мишљење већ да кажем да неможе да се говори само о две праксе причешћивања-оној на свакој служби неизоставно,и о оној једном или два,три пута годишње...

Реци ми само једну ствар - Уколико немаш епитимију и живиш хришћански од Литургије до Литургије, зашто се, for God's sake, не би причестио?

[marko_13]

Mrsko mi je sad da tragam - ko je zapravo Dimitrijević? Je li on teolog?

зар се не види по тексту?  dada

Daj nek mi neko ozbiljno odgovori šta je i ko on, trebaće mi... za rad... ovaj... ahem... ubuduće.  greengrin

већ ме боли стомак од смеЈа  4chsmu1 prstgore

aman, kažite mi već jednom!  smej.gif Nemoj da gnjavim Andreja za svaku glupost...

Ја ти, чини ми се, одговорих...

Pa odgovorio si mi u stilu "jedan čovek..."

Treba mi više podataka.

Vladimir Dimitrijević je rođen 1969. u Čačku, gde je završio Osnovnu školu i Gimnaziju. Diplomirao je na grupi za srpski jezik i književnost sa opštom književnošću Filološkog Fakulteta u Beogradu. Od 1991. godine aktivno je ukqučen u rad Pravoslavne misionarske škole pri Hramu Sveti Aleksandar Nevski i Verskog dobrotvornog starateqstva Arhiepiskopije Beogradsko - karlovačke, kao organizator predavanja i misionarskog rada. Profesor je srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Čačku.

Održao je preko sto predavanja na temu destruktivnih verskih sekti, a odlukom episkopa žičkog Stefana od novembra 1994. godine radio je kao veroučitelj u Čačku, pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg, odakle je 13. februara 2008. godine smenjen usmenim saopštenjem, bez ikakvog obrazloženja. Za svoj rad dobio je mnogobrojna priznanja i od svetovne i od crkvenih vlasti.

Надам се да је сад ок. 

[w.a.mozart]

kako može da se živi hrišćanski bez epitimije...  dada

[Guest Оливера]

link=topic=6248.msg290035#msg290035 date=1290072547]

kako može da se živi hrišćanski bez epitimije...  greengrin

Po nečijim standardima, ja sam je prva zaslužila. Po drugima ne...I šta onda ostaje? (Mislim pre svega da bih dobila epitimiju, jer se često pričešćujem). dada

[andrej]

link=topic=6248.msg290035#msg290035 date=1290072547]

kako može da se živi hrišćanski bez epitimije...  

Po nečijim standardima, ja sam je prva zaslužila. Po drugima ne...I šta onda ostaje? (Mislim pre svega da bih dobila epitimiju, jer se često pričešćujem).

Драга Оља, колико је мени познато, епитимије изриче духовни отац и то само у врло ретким и екстремним случајевима. Моје лично гледиште (и не спорим да је можда и погрешно) јесте да смо се причестили светим Христовим Тајнама чак и ако нам свештеник, из било ког разлога, не допусти да приђемо путиру. Наиме, ако смо смирени у послушању и то је наше причешће (сјединење с Христом Господом који је из Љубави до краја остао послушан Оцу), а свештеник је, употребом своје хијерархијске власти над нама, мистично преузео одговорност за наше грехе као наш молитвеник пред Господом. Тај свештеник, који нас је, на пример, из било ког разлог  (епитимија, пост, исповест...итд.) одбио од путира, свакако се на крају и сам причестио - а нашим послушањем према њему, заједно с њим смо се причестили и ми. Када нас, дакле, свештеник одбије од путира, он то заправо уради како би се причестио уместо нас, молитвено нас пред Господом Христом заступајући за наше грехе, пошто из неког разлога процењује да ми то сами не можемо.

[rogi]

a isti svetitelj koji napisa sve te tekstove na koje se pozivaju oni koji su za chesto prishcjivanje je rekao da je ne sme da se prichesti onaj koji ne krshi pravila i ne izdrzhi epitimije po pravilima sv. jovana posnika, jer su oni minimum minimuma.  bliss jeeee

Заиста, Свети Никодим и Макарије залажу се за што чешће причешћивање, јер то сматрају (као што и јесте) свенеопходним у делу спасења. Међутим, заговорници "литургијске обнове" у нас заборавили су да је Свети Никодим Агиорит у свом "Пидалиону" и књизи о исповести поставио врло јасна епитимијна правила за причаснике: он каже да духовник не сме да Тело и Крв Господњу даје грешницима оптерећене савести, и да на њих мора да наложе епитимије (лековита средства покајања), и то по канонима Св. Јована Посника. Испод нивоа тих канона не сме ићи, јер су они најблажи могући. А шта то значи? Одлучење, по Поснику, од Св. Причешћа за прељубу, блуд, одлазак код врачара, и слично, подразумева три године строгог поста (сухоједење - хлеб и вода и некувана јела, једном дневно, у три поподне), осим "трапавих" седмица, са стопедесет великих, покајничких метанија дневно. Тако је Свети Никодим Агиорит одградио Светињу од недостојних причасника.

Био сам оптужен за инквизиторски дух, за жељу да људима огадим живот, за претеривање у сваком погледу. Неки су ме жалили као талентованог, али заведеног човека, под снажним утицајем "зилотских" овчарско-кабларских манастира. Изгледаало је као да сам епитимије прописивао ЈА, а не Св. Никодим Агиорит писац књиге о непрестаном причешћивању, у складу с канонима Св. Јована Посника. Тако се, по ко зна који пут, показало да неки следбеници "литургијске обнове" Св. Предању приступају селективно - узимају књигу Св. Никодима о непрестаном причешћивању, а одбацују књигу Св. Никодима о исповести. Неки од полемичара на сајту "Верујем" тврдили су да данас нико не би издржао такве епитимије. У томе се с њима потпуно слажем: БАШ ЗАТО ШТО ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ ДАНАШЊИХ ХРИШЋАНА ЈАДАН И УБОГ (част изузецима!), обнављање ранохришћанског сваколитургијског причешћивања било би само карикатура свог историјског праузора.

[Mиљан Танић]

link=topic=6248.msg290035#msg290035 date=1290072547]

kako može da se živi hrišćanski bez epitimije...  :bla:

Po nečijim standardima, ja sam je prva zaslužila. Po drugima ne...I šta onda ostaje? (Mislim pre svega da bih dobila epitimiju, jer se često pričešćujem). 4chsmu1

Драга Оља, колико је мени познато, епитимије изриче духовни отац и то само у врло ретким и екстремним случајевима. Моје лично гледиште (и не спорим да је можда и погрешно) јесте да смо се причестили светим Христовим Тајнама чак и ако нам свештеник, из било ког разлога, не допусти да приђемо путиру. Наиме, ако смо смирени у послушању и то је наше причешће (сјединење с Христом Господом који је из Љубави до краја остао послушан Оцу), а свештеник је, употребом своје хијерархијске власти над нама, мистично преузео одговорност за наше грехе као наш молитвеник пред Господом. Тај свештеник, који нас је, на пример, из било ког разлог  (епитимија, пост, исповест...итд.) одбио од путира, свакако се на крају и сам причестио - а нашим послушањем према њему, заједно с њим смо се причестили и ми. Када нас, дакле, свештеник одбије од путира, он то заправо уради како би се причестио уместо нас, молитвено нас пред Господом Христом заступајући за наше грехе, пошто из неког разлога процењује да ми то сами не можемо.

Ne bih se složio - jer takva logika može da proizvede maksimu da se nikad i ne moramo pričešćivati, jer se eto pop pričešćuje u ime svih nas...

@marko: Ok je, hvala mnogo.

@svi ostali: niko, ali niko nije pozvan da priča o tuđem pravu na pričešće i epitimijama i štatijaznam nego duhovnik/nadležni sveštenik dotične osobe.

[Милан Меденица :)]

a isti svetitelj koji napisa sve te tekstove na koje se pozivaju oni koji su za chesto prishcjivanje je rekao da je ne sme da se prichesti onaj koji ne krshi pravila i ne izdrzhi epitimije po pravilima sv. jovana posnika, jer su oni minimum minimuma.  

Заиста, Свети Никодим и Макарије залажу се за што чешће причешћивање, јер то сматрају (као што и јесте) свенеопходним у делу спасења. Међутим, заговорници "литургијске обнове" у нас заборавили су да је Свети Никодим Агиорит у свом "Пидалиону" и књизи о исповести поставио врло јасна епитимијна правила за причаснике: он каже да духовник не сме да Тело и Крв Господњу даје грешницима оптерећене савести, и да на њих мора да наложе епитимије (лековита средства покајања), и то по канонима Св. Јована Посника. Испод нивоа тих канона не сме ићи, јер су они најблажи могући. А шта то значи? Одлучење, по Поснику, од Св. Причешћа за прељубу, блуд, одлазак код врачара, и слично, подразумева три године строгог поста (сухоједење - хлеб и вода и некувана јела, једном дневно, у три поподне), осим "трапавих" седмица, са стопедесет великих, покајничких метанија дневно. Тако је Свети Никодим Агиорит одградио Светињу од недостојних причасника.

Био сам оптужен за инквизиторски дух, за жељу да људима огадим живот, за претеривање у сваком погледу. Неки су ме жалили као талентованог, али заведеног човека, под снажним утицајем "зилотских" овчарско-кабларских манастира. Изгледаало је као да сам епитимије прописивао ЈА, а не Св. Никодим Агиорит писац књиге о непрестаном причешћивању, у складу с канонима Св. Јована Посника. Тако се, по ко зна који пут, показало да неки следбеници "литургијске обнове" Св. Предању приступају селективно - узимају књигу Св. Никодима о непрестаном причешћивању, а одбацују књигу Св. Никодима о исповести. Неки од полемичара на сајту "Верујем" тврдили су да данас нико не би издржао такве епитимије. У томе се с њима потпуно слажем: БАШ ЗАТО ШТО ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ ДАНАШЊИХ ХРИШЋАНА ЈАДАН И УБОГ (част изузецима!), обнављање ранохришћанског сваколитургијског причешћивања било би само карикатура свог историјског праузора.

значи по твом и Владимировом тумачењу Пидалиона је свети Никодим условљава свето причешће епитимијиом?

то је вероватно најгрђе тумачење које сам икад чуо, па још накасапљеног контекста.  1405_love 1405_love

значи Бог зове на Литургији само савршене животом и неепитимисане? (не мож бити даље од Истине)

извини, јел ти стојиш на Литургији после позива оглашенима да се удаље са Литургије, кад се не причешћујеш?

[rogi]

значи по твом и Владимировом тумачењу Пидалиона је свети Никодим условљава свето причешће епитимијиом?

nemoj se praviti blesav.

milion citata od nikodima ima na koje se pozivate vi liberali gde on pricha kako se treba chesto pricheshcjivati. okej. ali isti taj nikodim kazhe da oni koji nisu pripremljeni za prichest netreba da prilaze darovima jer je to bogohulno sa njihove strane. a ko su oni koji su pripremljeni? oni koji zhive po bozhijom zapovestima i crkvenim pravilims pobozhnog zhivota- chiji je najblazhi oblik kodeks kanona jovana posnika. neznam shta tu mozhe da ti nebude jasno.

[Mиљан Танић]

Čovek koji ne živi hrišćanski valjda nema ni želju da se pričesti. Mislim, nije valjda ni hrišćanin? Zar nije poenta da se podrazumeva da hrišćanin živi hrišćanski i želi što češće da se pričešćuje? Otkad je postalo normalno biti "sezonski" hrišćanin, a anomalija biti to non-stop?

[дибидусрус]

Čovek koji ne živi hrišćanski valjda nema ni želju da se pričesti.

И они коији не живе хришћански имају жељу да се Причесте. Отуда постови, исповести као услов ѕа Причешће.