Muslimane u Srbiji vređa Deda Mraz

[Јуки]

Eво решења

[oslonac]

Ovo je zvanični stav rijaseta islamske zajednice u Bosni i Hercegovini:

Odgovor na pitanje o islamskom stavu prema liku Djeda Mraza

Friday, 24 December 2010 16:44

Sarajevo, 24. decembar 2010. (MINA) - Veći broj muslimana postavio  je pitanje Fetva-eminu u vezi islamskog stava o tzv. Djeda Mrazu kao jednom od simbola svetkovine kojom se obilježava početak nove kalendarske godine te kako se musliman treba postaviti spram tog fenomena. Poštujući pravo izbora svakog pojedinca i porodice da u konkretnoj situaciji postupi u skladu s vlastitom savješću i opredjeljenjem, Fetva-emin dr. Enes Ljevaković želi ukazati na sljedeće:

1. Djeda Mraz je izravno povezan s kršćanskom tradicijom i zapravo samo je drugo ime za ličnost iz te tradicije poznatu kao "Sveti Nikola". Oni koji prešućuju ovu činjenicu i pokušavaju da predstave, ustvari nametnu, Djeda Mraza kao općeprihvaćeni simbol darovanja djece povodom nove kalendarske godine, čije je obilježavanje, također, povezano s kršćanskim vjerovanjem u datum rođenja Isaa a.s., zamagljuju istinu i obmanjuju javnost, posebno muslimansku djecu nastojeći im poturiti jedan kršćanski simbol kao neutralan i kao općeprihvaćen i poželjan obrazac ponašanja.

2. Spomenuta svetkovina i njen simbol nisu poznat, priznat i prihvaćen element u islamskoj tradiciji Bošnjaka. Oni su pod/na/metnuti i promovirani muslimanima i njihovoj djeci u vrijeme jednoumlja i neslobode i muslimani bi ih, kao svojevrsne zaštitne znakove tog vremena i politike i kao simbole strane islamskom učenju i tradiciji, trebali ignorirati.

3. Pravo je svakog pojedinca i porodice da po vlastitoj savjesti i izboru prihvate ili ne prihvate spomenute simbole, ali je prema islamskom učenju svako i odgovaran za vlastiti izbor i postupke. Uzvišeni u Kur'anu kaže: "Svaki je čovjek odgovoran za ono što je uradio". (El-Muddessir,38). Poslanik a.s. u jednom hadisu naglašava: "Svako od vas je čuvar/pastir i bit će odgovoran za ono što mu je povjereno".

Link:

http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=10031&Itemid=1

[Михајло]

Треба и цветко да обрије...има да се побуне муслимани у Рашкој јер им личи на деда мраза!

greengrin

[Okomi]

[Juan Valdez]

Deda Mraz kao kvantni fenomen

Sigurno ste već čuli za analizu problema Deda Mraza u fizici. Prosto, elementarnim ispitivanjem osobina koje Deda Mraz treba da ima da bi uspeo da stavi poklone pod jelku svakom dobrom detetu u novogodišnjoj noći, zaključuje se da to nije moguće, odnosno da je praktično neizvodljivo kad se problem sagleda u celini. U ovom tekstu ćemo pokazati da je savremena fizika ipak u mogućnosti da opiše fenomen Deda Mraza na zadovoljavajući način.

Izvor: Mladi fizičar

Piše: Marko Vojinović

Formulacija problema

Prvi korak u rešavanju bilo kog problema sastoji se u valjanoj postavci. Zato ćemo najpre da se pozabavimo preciziranjem pitanja koja postavljamo i pretpostavki od kojih polazimo.

Deda Mraz ima zadatak da u toku novogodišnje noći stavi pod jelku poklone svoj dobroj deci na svetu. On nosi poklone u vreći na leđima, do kuće u kojoj ima dobre dece se dovozi letećim sankama u koje su upregnuti jeleni, treba da sleti na krov, spusti se niz dimnjak, ostavi poklone ispod lepo okićene jelke, popne se istim putem natrag na krov, i zatim produži dalje. U zgradama i kućama gde ne postoji dimnjak ovaj scenario je malo drugačiji, ali razlike nisu relevantne za našu analizu.

Kako nas interesuje samo gruba procena, rešimo sledeće zadatke, sa zadatim aproksimacijama:

1. Izračunavanje ukupnog broja dobre dece na svetu. Pretpostavićemo da dobra deca čine četvrtinu ukupnog stanovništva planete, koje otprilike iznosi šest milijardi ljudi.

2. Izračunavanje ukupnog broja kuća koje Deda Mraz treba da poseti, kao i srednjeg rastojanja između dve kuće sa dobrom decom. Smatraćemo da su deca homogeno raspoređena po kontinentima koji zauzimaju četvrtinu površine Zemlje, kao i da je u proseku po dvoje dece u istoj kući. Poluprečnik Zemlje je šest hiljada kilometara.

3. Izračunavanje ukupnog vremena koje Deda Mraz ima na raspolaganju da obavi posao, kao i srednjeg vremena po jednoj kući. Uzećemo da novogodišnja noć počinje 31.12. u 21:00, a završava se 1.1. u 7:00. Zbog jednostavnosti, tretiraćemo problem nerelativistički i sa grubom aproksimacijom da sva deca žive u istoj vremenskoj zoni. Zatim ćemo izračunati srednju brzinu sanki.

4. Procena ukupne mase i zapremine vreće sa poklonima koju Deda Mraz treba da ponese sa sobom. Zamislićemo da jedan poklon staje u kutiju zapremine jednog litra i da je težak 200 grama, smatrajući pritom da svako dete dobija po jedan takav poklon.

Pošto smo precizno formulisali pitanja i pretpostavke od kojih polazimo, prelazimo na rešavanje. Generalno gledano, postoje dva moguća pristupa: klasičan i kvantni pristup.

Klasičan pristup

Veoma jednostavnim i pravolinijskim računanjem dobijamo sledeće podatke: ukupan broj dobre dece na svetu je milijardu i po, i žive u 750 miliona kuća. Na osnovu poluprečnika Zemlje nalazimo da je njena površina oko 400 miliona kvadratnih kilometara, dok kontinenti zauzimiaju četvrtinu ovoga, tj. 100 miliona. Pošto pretpostavljamo da su kuće homogeno raspoređene po ovoj površini, imamo da se po jedna kuća sa dvoje dobre dece nalazi na svakih 13 hektara. Ako uzmemo da je plac svake kuće oblika kvadrata sa tolikom površinom i da se kuća nalazi u njegovom težištu, srednje rastojanje između najbližih suseda je jednako osnovici kvadrata, odnosno 365 metara. To je (u proseku) rastojanje koje Deda Mraz treba da pređe između dve uzastopne isporuke poklona. Sa zadatim pretpostavkama, ukupno vreme koje on ima na raspolaganju da obavi posao je 10 sati, odnosno 0.048 milisekundi po jednoj kući. Prosečna brzina sanki  treba da bude 27.4 miliona kilometara na sat. Ukupna zapremina poklona na sankama se smanjuje sa vremenom, a u početnom trenutku iznosi 1.5 milion kubnih metara (oko 600 prosečnih desetospratnih stambenih zgrada). Pošto je svaki poklon po pretpostavci težak 200 grama, ukupna masa vreće je 300 hiljada tona.

Ovi rezultati su, blago rečeno, obeshrabrujući. Deda Mraz nema nikakve šanse da obavi svoj zadatak. Pokušajmo da postavimo zadatak malo preciznije. Na primer uzimajući u obzir različite vremenske zone u kojima žive deca, Deda Mraz će imati nešto više vremena da podeli poklone što smanjuje prosečnu brzinu sanki. Ili, ako se ograničimo samo na hrišćansku decu koja kite jelke njihov broj će se donekle smanjiti. Napokon, ako preciznije zadamo položaje svih kuća i uzmemo u obzir da su područja naseljena ljudima uglavnom zgusnuta u sela i gradove smanjuje se ukupan put koji treba prevaliti. No, i pored svih ovih pretpostavki, sve veličine koje smo izračunali su i dalje krajnje nerealne. Eventualno se može razmotriti scenario u kom Deda Mraz ne radi sam, već ima logističku podršku –  neko je ranije već distribuirao po par poklona negde u okolinu svake kuće, ili postoje pomoćnici, tzv. vršioci dužnosti (v.d.) Deda Mraza koji u njegovom odsustvu isporučuju poklone u njegovo ime – ali i takvi modeli imaju problema. Jedan od najvećih je broj potrebnih pomoćnika i odgovarajuća dispečerska služba koja bi koordinirala dopremanje i isporuku poklona. Napokon, ti modeli nisu u duhu prvobitne, izvorne ideje Deda Mraza koji radi sam.

Sve u svemu, ovo je uglavnom svima poznat, često citiran rezultat, iz koga sledi zaključak da klasična mehanika nije u stanju da na zadovoljavajući način  opiše fenomen Deda Mraza. Međutim, imajući na umu najnovije rezultate koje ćemo sada prikazati, bilo bi krajnje pogrešno zaključiti da Deda Mraz ne postoji. Naprotiv, može se reći da klasična mehanika, koja je po svojoj prirodi aproksimativna teorija, u ovom slučaju greši, tj. nije dovoljno dobra za opis ponašanja Deda Mraza.  

Kvantnomehanički pristup

Procena broja dece, broja kuća, srednjeg rastojanja između njih i ukupnog vremena koje Deda Mraz ima na raspolaganju se ovde ne razlikuju od klasičnog pristupa, i rezultati su isti. Međutim, vreme po jednoj kući, srednja brzina sanki, kao i ukupna zapremina i masa vreće sa poklonima se u kvantnom slučaju drastično razlikuju od klasičnih rezultata. Razmotrimo ovo detaljnije.

Osnovna paradigma (paradigma je filosofsko polazište, skup koncepata u načinu razmišljanja) kvantnog opisa fizičkog sistema sastoji se u osobinama stanja u kome sistem može da se nađe. Jedna od tih osobina je tzv. princip superpozicije stanja koji kaže da ako sistem može da se nađe u stanju A i stanju B, onda može da se nađe i u superpoziciji (zbiru) tih stanja, A+B. Preciznije, zbir dva stanja je takođe stanje. Na primer, ova osobina se koristi kada želimo da opišemo fenomen prolaska jedne čestice istovremeno kroz dva otvora na zaklonu – ako stanje “čestica prolazi kroz gornji otvor” obeležimo sa A, a stanje “čestica prolazi kroz donji otvor” sa B, onda kvantna mehanika tvrdi da je A+B, tj. situacija “čestica prolazi i kroz gornji i kroz donji otvor” takođe stanje u kome čestica može da se nađe (uzgred, ovo nije samo teorija, postoje i eksperimenti koji potvrđuju da se ovakve stvari zaista i događaju). Precizno rečeno, kažemo da se čestica nalazi u stanju koherentne superpozicije. Princip superpozicije stanja je fundamentalna osobina prirode, i veoma je važan.

Druga paradigma kvantnog opisa fizičkog sistema je uticaj merenja na sistem. U klasičnoj fizici se podrazumevalo da možemo da merimo (odnosno posmatramo) neku osobinu nekog fizičkog sistema, a da se fizički sistem ne promeni. U kvantnoj fizici to nije moguće, i svako merenje (posmatranje) sistema obavezno ima uticaj na sistem, što po pravilu (mada ne uvek) menja stanje u kome se sistem nalazi. Taj fenomen se stručno zove kolaps talasne funkcije, i lepo može da se ilustruje na primeru čestice koja prolazi kroz dva otvora. Naime, ako se naša čestica nalazi u stanju A+B (prolazak kroz oba otvora), mi kao eksperimentatori imamo tri mogućnosti:

1. da izmerimo da li je čestica prošla kroz gornji otvor,

2. da izmerimo da li je čestica prošla kroz donji otvor, ili

3. da ne merimo putanju čestice.

Recimo, ako izaberemo prvu opciju i kao rezultat izmerimo da čestica jeste prošla kroz gornji otvor, onda znamo da čestica nije prošla kroz donji otvor. Stanje sistema se promenilo zato što smo vršili merenje, sistem koji je pre merenja bio u stanju A+B nakon merenja je u stanju A i nije u stanju B, talasna funkcija sistema je “kolapsirala” iz A+B u A. Ukoliko bismo kao rezultat istog merenja dobili rezultat da čestica nije prošla kroz gornji otvor, onda bismo znali da jeste prošla kroz donji, tj. talasna funkcija kolapsira iz A+B u B. Slično se događa i ako umesto gornjeg proveravamo donji otvor.

Ali, možemo odabrati i treću opciju, da ne vršimo merenje, i tada sistem ostaje u stanju A+B, nema kolapsa talasne funkcije i zaključujemo da je čestica prošla kroz oba otvora.

Proces kolapsa talasne funkcije se drugim imenom još zove dekoherencija, jer sistem iz stanja koherentne superpozicije prelazi u stanje koje nije u koherentnoj superpoziciji, tj. dolazi do dekoherencije.

Sada kada smo izučili dve osnovne osobine kvantne mehanike, možemo da se vratimo Deda Mrazu i da pokušamo da ga opišemo sa kvantnog stanovišta. Tu nas čeka veliko iznenađenje.

Zamislimo Deda Mraza u kvantnom stanju A(k) gde ostavlja poklone u k-tu kuću (broj k prebrojava sve kuće koje Deda Mraz treba da poseti, od 1 do 750 miliona). Neka sa sobom nosi u vreći svega dva poklona, koja će  ostaviti u kući. Saberimo zatim sva stanja A(k) za sve moguće vrednosti k. Dobijeni zbir je, po zakonima kvantne mehanike, takođe moguće stanje u kome Deda Mraz može da se nađe, tj. koherentna superpozicija svih pojedinačnih stanja. Ako se Deda Mraz nađe u takvom stanju, onda on zapravo ostavlja poklone u svim kućama istovremeno. To onda znači da on ima punih deset sati vremena da se sankama doveze do kuće sa svega par poklona u vreći, sačeka u prikrajku, kada ga niko ne vidi ostavi poklone ispod jelke i odveze se kući. Nema velike brzine sanki, nema 300 hiljada tona poklona, nema samo 0.048 milisekundi vremena za svaku kuću!

I to nije sve, kvantna mehanika elegantno objašnjava i zašto nijedno dete nikada nije videlo Deda Mraza! Prosto, ako bi ga neko dete videlo, njegov položaj bi bio izmeren, došlo bi do kolapsa Deda Mrazove talasne funkcije i ispostavilo bi se da je on bio baš u toj kući i da nije bio u drugim kućama, što nije tačno, jer sva dobra deca pronalaze njegove poklone ispod jelke. Zato, kada vas vaše dete bude jednom pitalo “A zašto ja nikad ne vidim Deda Mraza?”, ispravan odgovor je: “Zato da bi i druga dobra deca mogla da dobiju poklone”.

Kao što vidimo, kvantna mehanika daje sasvim realan i zadovoljavajući opis Deda Mraza, a sem toga pruža i nova predviđanja, tj. daje odgovore na pitanja na koja klasična mehanika nije imala odgovor. Kao što čestica može da prođe kroz dva otvora istovremeno, tako i Deda Mraz može da ostavi poklone u svih 750 miliona kuća istovremeno.Štaviše, da ne bi došlo do dekoherencije Deda Mrazovog kvantnog stanja, nijedno dete ne sme da ga vidi kako ostavlja poklon, što se zapravo i događa. Zaključujemo, kao što smo prethodno obećali da kvantna mehanika sasvim uspešno opisuje fenomen Deda Mraza, čime se pokazuje da Deda Mraz može da postoji, a da jedino klasična mehanika ne ume da ga opiše.

Nedostaci kvantnomehaničkog pristupa

Svako ko hoće da se ozbiljno bavi naukom (pre svega fizikom) mora kritički da posmatra bilo kakav model ili teoriju, bez obzira koliko se ona čini uspešna. Kritika je uslov bez koga nema napretka u nauci, jer u tom slučaju nema novih pitanja na koja bi trebalo odgovoriti, a koja bi se kroz kritiku prirodno javila.

Pa dakle, koji problemi postoje u našem kvantnom modelu Deda Mraza?

Pošto je Deda Mraz u stanju koherentne superpozicije kada ostavlja poklone deci, i ti pokloni su u stanju iste takve koherentne superpozicije. Zapravo, to je jedan poklon koji se, poput Deda Mraza, nalazi ispod svih jelki istovremeno. Kako to da, kada dete ujutru nađe poklon i otvori ga, ne dođe do dekoherencije poklona i on nestane ispod svih jelki osim ispod one kod koje ga je “izmerilo” prvo dete?

Kako to da samo Deda Mraz, i niko drugi, može da se nađe u superponiranom stanju, tj. na više mesta istovremeno? Zašto to ne možemo i mi ostali da izvedemo?

Ova pitanja su ozbiljna, i pretenduju da ugroze naš model ako se na njih ne odgovori na zadovoljavajući način. Odgovori, dakako, postoje, a treba naknadno proceniti da li su zadovoljavajući,. Idemo redom.

Najpre, ako konzistentno primenjujemo zakone kvantne mehanike, tačno je da će prvo dete koje otvori poklon tim činom izvršiti “merenje” nad njim, pa će talasna funkcija poklona kolapsirati i kao rezultat poklon će se naći kod tog deteta, a kod druge dece neće. To je upravo i bio razlog zbog koga nijedno dete nije moglo da vidi Deda Mraza. Za ovu kritiku ne postoji dobar odgovor, i problem može da se reši jedino ako smislimo bolji model Deda Mraza. Takav model se, svakako, može konstruisati.

Na primer, možemo da pretpostavimo da Deda Mraz negde na Severnom Polu ima veliki hangar sa milijardu i po poklona. Zatim, kada odluči da krene na put, Deda Mraz se nađe u stanju koherentne superpozicije novih stanja, A(k,j), gde svako stanje A(k,j) opisuje Deda Mraza kako u k-toj kući ostavlja j-ti poklon! Zapravo, Deda Mraz se nalazi u superpoziciji stanja u kojoj u svaku kuću donosi drugi, različit poklon. Kada dete sutra ujutru izmeri svoj poklon, doći će do kolapsa talasne funkcije poklona, ali ovaj put on neće nestati ispod ostalih jelki, nego iz hangara. Tako će svako dete dobiti svoj poklon, i problem se ne javlja. Inače, ovakav scenario je moguć, i javlja se na primer u fenomenu koji se zove “kvantna teleportacija” i koji je predmet veoma intenzivnih proučavanja u današnje vreme.

Pokušajmo da se opravdamo i od druge kritike, koja postavlja pitanje zašto se zakoni kvantne mehanike ne vide svuda oko nas, nego samo kad je u pitanju Deda Mraz. Najpre, pojava da neki fizički sistem velikih, svakodnevnih dimenzija ispoljava kvantne osobine, kao u ovom slučaju Deda Mraz, zove se “makroskopski kvantni fenomen” (pogledajte naslov ovog teksta). Zatim, nije tačno da je Deda Mraz jedini fenomen te vrste. Postoji ih nekoliko, a ovde ćemo navesti tri – pojava “superprovodljivosti”, koja opisuje provođenje električne struje bez otpora kroz neke materijale, pojava “superfludnosti”, koja opisuje proticanje izvesnih tečnosti (tečnog helijuma, na primer) bez trenja i viskoznosti, i pojava “feromagnetizma”, tj. postojanje stalnih magneta napravljenih (najčešće) od gvožđa (ako niste znali, magneti sa kojima smo se svi igrali i verovatno ih imamo u kući ne mogu nikako da se opišu klasičnom, već samo kvantnom mehanikom!).

Dakle, makroskopski kvantni fenomeni su obično retki, ali postoje, pa zašto ne bi i Deda Mraz postojao?

Zaključak

Da rezimiramo: zaključili smo (eksplicitnom konstrukcijom modela) da se fenomen Deda Mraza ne može opisati klasičnom mehanikom, ali da se može (istina, uz malo muke) uspešno opisati kvantnom mehanikom. Dakle, ako hoćete za novogodišnju noć koja uskoro nailazi da dobijete poklon od Deda Mraza, budite dobri, okitite jelku i učite kvantnu mehaniku.

Ostalo je samo jedno pitanje na koje nismo dali odgovor, o njemu čak nismo ni diskutovali: kako to da Deda Mrazove sanke mogu da lete? Ako hoćete da jednog dana postanete uspešni fizičari, pokušajte da napravite model Deda Mraza koji će ovo lepo da objasni. U međuvremenu, čovek mora ponekad pomalo i da sanja, zar ne?

[Jadranka1]

Bas me zanima kako Muslimani zive u Zapadnoj Evropi i da li se i tamo bune ovako?

Inace,deca su mi mala,ali vec vidim da je tesko ovo starije dete od 3 godine vaspitati u smeru nepostojanja Deda Mraza,kad svako dete o tome prica,na svakom cosku dedice...Pokusacu da ih na Materice i Oce darujemo(oni nas na Detinjce,kad porastu),a mi stavljamo  i poklone ispod Badnjaka ,pa na Bozic da se otvore ujutru...

Juce u mojoj skoli dedica delio poklone koje su roditelji,naravno ,uplatili,i dvoje dece je pevalo We wish you a Merry Xmas,a Bozic,Bozic blagi dan niko cuo nije...To smo mi...Skidam ja kapu braci Muslimanima,kad malo bolje razmislim...

[Okomi]

Bas me zanima kako Muslimani zive u Zapadnoj Evropi i da li se i tamo bune ovako?

Inace,deca su mi mala,ali vec vidim da je tesko ovo starije dete od 3 godine vaspitati u smeru nepostojanja Deda Mraza,kad svako dete o tome prica,na svakom cosku dedice...Pokusacu da ih na Materice i Oce darujemo(oni nas na Detinjce,kad porastu),a mi stavljamo  i poklone ispod Badnjaka ,pa na Bozic da se otvore ujutru...

Juce u mojoj skoli dedica delio poklone koje su roditelji,naravno ,uplatili,i dvoje dece je pevalo We wish you a Merry Xmas,a Bozic,Bozic blagi dan niko cuo nije...To smo mi...Skidam ja kapu braci Muslimanima,kad malo bolje razmislim...

Dedica je jos i "dobar".

bice nezgodno kad pocnu u skoli da organizuju "happy, healthy and fun Halloween"

kov

[suza]

Đorđević: Samo je u Srbiji sporan Deda Mraz!

Sociolog Mirko Đorđević podseća da ovih dilema uopšte nema u drugim evropskim zemljama.

- Deda Mraz se poštuje i prihvata u svim zemljama sveta kao simbol koji donosi darove deci, drugo ime za ličnost poznatu kao Sveti Nikola. Niko nikada nije branio, niti dovodio u pitanje mogućnost da muslimanski svet ima neki sličan simbol, niti bi to bilo kome smetalo. Jednostavno se radi o kulturnoj tradiciji koja se održala do najnovijih vremena. Pogledajte Rusiju i druge velike pravoslavne zemlje i videćete da takvih problema tamo nema. Tako da su pomalo besmislene ocene koje stižu iz dela muslimanskog sveta - zaključuje Đorđević.

djeda mraz se narucuje da dodje  valjda pa nemoraju djeca uzeti to jeste  roditelji naruciti  ga,ili cak ako negdje dijeli nemoraju ni uzeti imaju slobodan izbor isto 

[marko_13]

И хришћанима у већински муслиманским земљама смета шеријатски закон и наметање свега осталог, дизање у ваздух и бавање бомби на хришћанске храмове и богослужења... Коме се не свиђа понуда у ресторану и оно што се у њему сервира нека промени ресторан!

[Zayron]

Bas me zanima kako Muslimani zive u Zapadnoj Evropi i da li se i tamo bune ovako?

Ja koliko znam ovdje u Češkoj većina s tim nikakav problem nemaju, muslimanska djeca raznih nacija, najlešće su to ruski kavkazski muslimani koji su ovdje dobili pravo azila i ostali, puštaju djecu s ostalom českom djecom slaviti Božić a pri tom si nitko ni od Čeha ni od muslimana ne misli da će ta djeca postati kršćanima a niti se tko od tih muslimana njihovih roditelja boji da će otpasti od islama. A zvanični stav pomjesne islamske vjerske zajednice u Češkoj i Slovačkoj Republici k problematici zajedničkog slavljenja Božića muslimanske djece s kršćanskom po školama i vrtićima je vrlo tolerantan koliko ja znam.

Vrlo je zanimljiva ta islamska dogmatika koja tvrdi da je Isa pejgamber najvećim prorokom poslije Muhammada a istovremeno su tamo takvi ti problemi sa slavljenjem njegovog pa i simboličnog ako ne već i faktičkog rođendana. Znači sva ta priča o Isusu u Kuranu je valjda da se nekom dobro "zamažu" oči jer ako priznaju Isusa pa bar i kao proroka i to najvećeg poslije Muhammada (obligatno pojašnjenje, mora se znat tačno hijerarhija i tko je tamo glavni) imali bi onda slaviti i Isa-pejgamberov rođendan isto kao što već slave i Muhammadov pa makar i o stupanj niže. Dakle Isus je zaista prorokom u islamu ili je sve to tako nekako i jeste i nije ko u Nasrudin-hodže, zavisno od tog tko pita a zašto? K nečemu jest, k nečemu nije dobar, prema tome šta od njega napraviti hoćemo! Kad islamskim teolozima treba poslužiti da se nakaleme na monoteističku judeokršćansku tradiciju, proročko što bi rekli prejemstvo, postupnost, posudi im svetopisamsku legitimnost tada je Isus k tome sasvim dobar. Ali kad treba slavit rođendane onda Muhammadov slavit budemo a Isusov OMG to ni slučajno slavit ne budemo! Mislim da je i bez tog svakom jasno k čemu im je onda Isus u Kuranu i sva ta priča oko njega tamo. A mogli bi se i mi hrišćani isto tako sasvim legitimno i opravdano upitati ne radi li se tu o nedozvoljenoj upotrebi i zloupotrebi hrišćanskih likova i simbola i sprdnji s njima, kad smo već toliko često i pod raznim izlikama i u raznim prilikama prozivani da mi to činimo s islamom, Kuranom i Muhammadom. Ja koliko znam islam je nastao oko 600 godina poslije hrišćanstva, nikako to nije bilo obrnuto. Znači tko je od koga i šta uzeo i uzeti ili zloupotrebiti mogao? To je ista stvar kao kad bi netko došao s tim pa proglasio kako uvažava britansku kraljicu jer joj u svojoj toj nekakvoj knjizi daje titul kućne pomoćnice. A mi treba da budemo s tim ushićeni, oduševljeni i nikako si nedaj Bože ni slučajno ne pomislimo da bi se tu moglo raditi o sprdnji sa hrišćanskim svetinjama i simbolima, dapače s tim što je u hrišćanstvu najsvetije.

Ili što bi reki: AKO LAŽE KOZA NE LAŽE ROG!

[kajaa]

Ima i Hrišćana koji se bune protiv "komercijalnog" Božića i deda Mraza, najpre u nas Pravoslavaca, a nama Srbima je lakše da se distanciramo od Božića bez Hrista, pošto slavimo Božić po starom, julijanskom kalendaru. Na zapadu, pak, Božić je u mnogome propao u nekakav dan porodice i međusobnog darivanja, gde Hristos, ako uopšte, ima minimalnu ulogu. Onda svako juri da kupuje poklone, da obezbedi što više od predmeta i kiča za taj neo-božićni ritual, želi se da se ima barem jednom godišnje nekakav perfektan dan, ima se gomila stresa itd. Jednima uspe lepo vreme, drugima ne uspe.. U Austriji npr. najviše porodična ubistva, samoubistva, razvodi braka itd. dešavaju se u božićno vreme (uračunajući i novu godinu). Jer mnogima ne uspe da obezbede taj jedan perfektan dan, i onda krene sve naopako...

Nebih rekla da je sve ovako,mada se s vecinom slazem...Ja radim u Pastoralu moje Zupe...i dobro znam koliko se katolici protive..sto ne dolazi Djete Isus.....Das Christkind ist eine vor allem in Österreich, der Schweiz, in katholischen Regionen Deutschlands  

Samo,jako je malo onih koji se bore protiv toga,recimo kao Mislimani  kod vas..

[kajaa]

Djed Božićnjak ili Djed Mraz (eng. Santa Claus, Father Christmas) je izmišljeni lik kojidjeci donosi darove za Božić. Danas je popularan širom svijeta,

Komercijalizirani lik veselog Djede Božićnjaka koji širom svijeta uveseljava djecu poklonima, vuče svoje podrijetlo od kršćanskog sveca, svetog Nikole. Preobrazba svetog Nikole usekularni lik Djeda Božićnjaka zasluga je protestantske reformacije, a započela je ubritanskoj kolonijalnoj Americi.[1] Američka verzija Djeda nastala je u New Amsterdamu(današnjiNew York) prema nizozemskoj verziji kršćanskog sveca, pod imenom Sinterklaas.

Tijekom 19. stoljeća američki novinari u SAD-u popularizirali su izmijenjenu verziju svetog Nikole, koji je postao veseli, debeli djed koji živi na Sjevernom polu i koji putujući na svojim saonicama donosi u vrijeme Božića djeci poklone. Danas prepoznatljivi lik Djeda Božičnjaka, djelo je Thomasa Nasta, koji ga je nacrtao prema opisu iz pjesme za djecu iz 1823. godine.[2]

U većini kršćanskih zemalja, osobito u Europi pa tako i u Hrvatskoj, postoji jasna distinkcija između kršćanskog sveca i komercijalnog Djede Božićnjaka.

vrijeme, pojavljuje kao zaštitni znak Coca-Cola kompanije. Božićne i novogodišnje priče kazuju da Djed živi u finskom dijelu Laponije sa svojom ženom, gospođom Božićnjak. Tamo postoje radionice gdje vilenjaci izrađuju igračke. Prema tradiciji, potrebno je na Badnju večer,24. prosinca, objesiti čarape uz kamin. Po noći, Djed leteći na saonicama koje vuku jeleni, ide po kućama, silazi niz dimnjak i ostavlja pod božićnim drvcem darove za djecu.

Wikipedija..

[Zayron]

Dragi: Ima i Hrišćana koji se bune protiv "komercijalnog" Božića i deda Mraza, najpre u nas Pravoslavaca, a nama Srbima

Vjeruj da ih ima i svugdje drugdje, u Češkoj, Slovačkoj. Poljskoj pa i u Njemačkoj, čak dokonce i u Holandiji, od tih zemalja što ja znam. Zato "nebud smutný, bud štastný" ili Don't Worry, Be Happy http://en.wikipedia.org/wiki/Don't_Worry,_Be_Happy, hahaha. Ove godine su prvi put poslije toliko vremena u cijeloj Češkoj bili nevjerovatno dugi REDOVI pred crkvama, glavno mladi ljudi tamo "stepovali" i čekali na ulazak na ponoćku a sve je više mladih ljudi koji kršćanstvo smatraju svojim svjetonazorom i kad ne hodaju tako često na liturgiju i Svete Mise a sve je više takvog Božjeg kamenja. To su takvi ti mladi a krasni i plemeniti ljudi. djevojke a mladići koji ni otkud ništa ili što bi rekli Česi "z ničeho nic" nalaze Hrista Gospoda i mimo neku institucionalnu Crkvu, dakle su takvim katekumenima kojih je hvala Bogu sve više. Ja znam o čemu govorim jer se takvim "kamenjem" bavim dosta dugo i dosta intenzivno a nalazim ih vrlo mnogo i u BiH recimo a to bi ste se vrlo začudili gdje sve i među kim, hehehe! Sveti Duh duva kako hoće i kuda hoće, a to kamenje ti je ovo: Matej 3,9:

"I ne usudite se govoriti u sebi: 'Imamo oca Abrahama!' Jer, kažem vam, Bog iz ovoga kamenja može podići djecu Abrahamovu." I toga je danas sve više i više, slava Bogu!

Kamenje Božije:

http://framahumac.blogger.ba/

[kajaa]

Ja recimo nikada nisam dobila ni jedan dar od Djeda Mraza...

Kod mene je dolazio Sv.Nikola,doneo malo u Cizmu nesto..slatkisa.....i na Badnju vecer....Mali Isus... donio bi nam 1 narandzu,i 10 dag.svilenih bombona...

Tradicija je jako iskrivljena...Mozda ima pravo,sto Muslimani kazu da im smeta...Ali,ipak ne razumijem...drugu stranu na zapadu...

Moja djeca su rodjena ovdje..isla u vrtic i skolu..Dobivali su u vrticu darove od Sv.Nikole...Ucili molitve i pjesme ,katolicke i evangelisticke....a sada ne smiju to zbog..." musleme"...Ljudska prava tako nalazu...

Moja unucad imaju srecu,sto ovi musleme,kod nas ne bune se..jer i njihovoj djeci donosi Sv.Nikola darove...pa tako jos dolazi u vrtic Sv.Nikola....inace ne bi smio....

[Зорица екс Милева]

Ово што Зукорлић прича у мом се селу зове млаћење празне сламе. Поред толико проблема он се ухватио Деда Мраза мислим  :229229229: :229229229: :229229229: