Епархија бачка

[Зоран]

Прослава храмовне славе у Бегечу

У петак, 30.октобра 2009. године, уочи празника Светога апостола и евангелисте Луке, свечано прослављање храмовне славе у Бегечу почело је празничним бденијем, које је служио високопречасни протојереј Љубомир Станковић, умировљени свештеник, уз саслужење високопречасног протонамесника Предрага Милутина, пароха гајдобранског и пречасног јереја Миладина Бокорца, пароха челаревско-гложанског.

На сâм дан празника светом Литургијом је началствовао високопречасни протојереј Остоја Нијемчевић, архијерејски намесник бачкопаланачки, уз саслужење шесторице свештеника и двојице ђакона. Отац Остоја је у својој беседи указао на потребу угледања на светитеље Божје и њихову љубав коју су умножавали.

На крају свете Литургије око светог храма је обављен на којем су читани одељци из светог Еванђеља и одслужен мали помен ктиторима, приложницима, градитељима и благоукраситељима бегечког храма.

Поподне, у 16 часова, високопречасни протојереј Љубомир Станковић, уз саслужење високопречасног протонамесника Стевице Илића, пароха бачкопаланачког, служио је вечерње богослужење и извшио чин благосиљања славског колача и кољива.

Овогодишњи славски кум је био Стеван Живанов са својом породицом, а као знак своје љубави и сведочанство свога кумовања даривали су свети храм новим свештеничким одјејањем. Кумства за следећу годину прихватио се господин Стеван Стакић, који обавља службу црквењака при бегечком светом храму.

[Зоран]

Литургијско сабрање у Светосавском храму на Новом насељу у Новом Саду

У двадесет прву недељу по Духовдану, 1. новембра текуће године, на празник Светог Прохора Пчињског, на Новом Насељу у Новом Саду je у новосаграђеном храму Преноса моштију Светог Саве свечано прослављен почетак редовног богослужења.

До почетка Васкршњег поста у Светосавском храму биће служене редовне недељне и празничне свете Литургије, као и бденија уочи празникâ, а од почетка поста, 15. Фебруара 2010, биће служена посведневна богослужења.

Данашњом светом Литургијом је началствовао протонамесник Стојан Билић, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење протојереја-ставрофора Јеврема Рандеља, који је као некадашњи парох присуствовао освећењу крстова док је на овом светом месту била само земљиште, протојереја Чедомира Чалића, протојереја Боре Видовића, протонамесника Борислава Милића, протојереја Ранка Гуњића, протојереја Недељка Зубовића, протонамесника Мирослава Милића, презвитера Александра Поповића и ђакона Ђорђа Стојисављевића.

Протонамесник Стојан Билић се обратио вернима уз позив свима да се радују овом тренутку, истакавши да је ово историјски догађај не само за ово насеље него и за сâм Нови Сад. На крају своје беседе отац Стојан је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја о устројству литургијског живота у новонасељској парохијској заједници.

Надахнутом беседом се народу обратио и настојатељ храма, протонамесник Мирослав Милић, заблагодаривиши свим досадашњим приложницима: господину Драгомиру Бајилу, директору Грађевинског предузећа Будућност, које је поставило темељ, Заводу за изградњу града, господину Игору Мировићу и Градској управи за културу, који су помогли покривање храма, као и свима који су на било који начин учинили да се подигне нова светиња у Епархији бачкој. Отац Мирослав је, такође, позвао све људе добре воље да и убудуће учествују у изградњи храма, његовом партерном уређењу и подизању парохијског дома и звоника. Захваливши се свима, отац Мирослав је позвао присутне родитеље да испуне своју свету дужност родитељства и да деци дају љубави и вере, доводећи их у свети храм и молитвено их путeводећи ка Господу.

Позивајући верни народ да се моли за свештенослужитеље као што се и свештеници моле Господу за народ, протонамесник Мирослав Милић је изразио жељу да саборним служењем и молитвама читаве овдашње заједнице новоподигнути храм постане оаза молитве и духовног мира.

[Зоран]

Прослава храмовне славе у Александрову

Литургијским сабрањем верних којим је началствовао протонамесник Рада Шовљански, свештеник у мировини, у храму Светог великомученика Димитрија у Александрову, у недељу, 8. новембра текуће године, прослављен је престолни празник и слава овдашње православне заједнице.

Оцу Ради саслуживали су протонамесник Гордан Увалић и ђакон Бранислав Шијачић.

После вечерњег богослужења на којем је извршено благосиљање кољива и славског колача, беседу, којом је на веома пријемчив начин присутном народу објаснио православни смисао и начин прослављања светих и мученика за веру Христову, произнео је презвитер Велимир Врућинић, парох бајмочки.

Новоме куму, Слободану Шувири из Суботице, своје кумство предала је породица Јована Вукајловића.

[Зоран]

Календар за 2010. годину - издавачка установа Епархије бачке "Беседа"

Беседа, издавачка установа православне Епархије бачке, објавила је календар за предстојеће 2010. Лето Господње.

Календар садржи репродукције дванаест икона иконописне радионице СВЕТА ЦАРИЦА ТЕОДОРА ЗАШТИТНИЦА ИКОНА.

Приход од овог календара намењен је изградњи манастира ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВА - Каћ

Презентација календара

Нови Сад, 10.11.2009 - Информативна служба Епархије бачке

https://www.pouke.org/news.php?do=view&cid=1&id=1314

[Зоран]

Концерт "Белог платна" у Футогу

По благослову Његовог Преосвештенства Господина др Иринеја, Епископа новосадског и бачког, ууторак, 10. новембра текуће године,  са почетком у 20 часова, у Културно-информативном центру Младост уФутогу,српска православна Црквена општина футошка организовала  је концерт српске традиционалне музике музике.

Позоришна сала КИЦ-а била је премала да прими све оне који су хтели да слушају музику и песму чланова групе Бело платно, која већ трећи пут наступа пред футошком публиком уочи прославе Светих Козме и Дамјана, престолног празника цркве у Футогу.

Специјални гост вечери била је женска певачка група Рођенице из Новог Сада.

Концерт је одржан поводом славе храма Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, која ће бити прослављена 14. новембра текуће године, свештеним литургијским сабрањем којим ће началствовати Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј.

[Зоран]

Биографија Његове Светости Патријарха српског Господина Павла



ЊЕГОВА СВЕТОСТ

АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ

МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ

И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

ГОСПОДИН ПАВЛЕ

(световно име Гојко Стојчевић)

Рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици. Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља - отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и "вратио се кући да умре" кад је дечаку било три године, а исто се убрзо догодило и с мајком. Одгајила га је тетка. Схвативши да је дете "врло слабачко", поштедела га је сеоских послова и тако му омогућила да се школује: иако је мали Гојко био склон "предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика", иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија. После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и преостале разреде гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат. Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

Прво је био у манастиру Свете Тројице у Овчару а потом вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео "на плућима" и лекари су веровали да је туберкулоза предвиђајући му још три месеца живота. Извесно време провeo je у манастиру Вујан где се излечио и у знак захвалности изрезбарио и поклонио манастиру један дрвени крст. Замонашен je у манастиру Благовештењу 1946. године, када је унапређен у чин јерођакона. Од 1949. до 1955. био је сабрат манастира Раче. Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св. Кирила и Методија. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини. Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви.

У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашиo нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика. Често је путовао, обилазио и служио у свим местима своје Епархије. Са косовским егзодусом, призренска Богословија Светог Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу.

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.

Бави се и научним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу, Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког (1989, друго издање 1997.). У Гласнику Српске православне цркве, од 1972. године објављује студије из Литургике у облику питања и одговора, од којих је настало тротомно дело Да нам буду јаснија нека питања наше вере, I, II, III (1998). Приређује допуњено издање Србљака, које је Синод Српске православне цркве издао 1986. године. Такође, приређује Христијанскије празники од М. Скабалановича. Аутор је и издања Требника, Молитвеника, Дополнитељног требника, Великог типика и других богослужбених књига у издању Синода. Питања и одговори чтецу пред преоизводством објављује 1988. године, а Молитве и молбе 1990. Заслугом патријарха Павла умножен је у 300 примерака Октоих из штампарије Ђурђа Црнојевића.

Патријарх Павле је дуго година је био председник комисије Светог архијерејског синода за превод Светог писма Новог завета, чији је први превод, који је званично одобрен од Цркве, објављен 1984, а исправљено издање овог превода 1990. године. Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском синоду, која је припремила и штампала Служебник на српском језику.

За време од када је српски патријарх обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. године. Отворена је 1994. године Духовна академија Светог Василија Острошког у Србињу (Фоча) и Богословија у Крагујевцу 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду. Основана је и Информативна служба Српске православне цркве.

У његово време покренута је 1993. године у Београду Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, консервација). Године 2002. настава веронауке је враћена у школе, као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године.

Имајући у виду заслуге патријарха српског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио му је 1988. године звање почасног доктора богословља.

Српски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Он је 44. поглавар Српске православне цркве.

КАБИНЕТ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ

Извор: www.spc.rs

Београд, 15.11.2009 - Информативна служба Српске Православне Цркве

[Зоран]

Саопштење за јавност Управе Саборног храма у Новом Саду

26. новембар 2009 - 14:30

Поводом наступа народног посланика Слободана Мараша на заседању Народне скупштине Републике Србије 25. новембра 2009. године где је речено: „да је пре три године владика Иринеј бачки дозволио припадницима Образа и Националног фронта да нападају учеснике антифашистичке поворке у Новом Саду из порте Саборне цркве", изјављујем: да тврдња поменутог народног посланика није чак ни произвољна већ потпуно неистинита, да се у порти Саборне цркве није сакупљао нико, ни из поменуте поворке нити из поменутих организација. Близу места дешавања били су само припадници новосадске полиције. Све ово се, наравно, може потврдити из полицијских извештаја од пре три године. Ако је неко од припадника једне или друге фракције и могао да се нађе у порти то не значи да их је неко од одговорних лица у Цркви организовао. Капије порте и врата Саборне цркве су отворена у току целог дана и не постоји ниједна служба која би легитимисала посетиоце.

Оно што је овде много важније од доказивања истине или неистине је питање које, чврсто верујем, грађани Србије често постављају: Ко и како може да заштити обичног човека (макар то био и владика, свештеник или било ко из јавног живота) од клевета, неистина, полуистина, произвољних изјава итд? Ко и како може да нас заштити од оних који треба да нас уче поштовању закона и поштовању грађана који их бирају? Поменути народни посланик није добио чак ни опомену од председавајућег за шта можемо да кривимо или пословник или председавајућег. Ако је пословник такав да штити само члановe народне скупштине али не и обичне грађане од клевета и неистина, онда је наша трагедија утолико и већа...

У Новом Саду,

25. новембра 2009.

Старешина Саборне цркве у Новом Саду

Свештеник Миодраг Андрић  

[Зоран]

Празник Светога Стефана Дечанског – храмовна слава у Вилову



Бденијем које су у навечерје празника Светог краља Стефана служили протонамесници Ђорђе Ђурђев и Ранко Милојевић, житељи Вилова прославили су свога Патрона.

Свештеним литургијским сабрањем началствовао је, уз саслужење презвитерâ Бране Влајковића и Стевана Лукић, протонамесник Јован Кезан.

Вечерње је служило презвитер Александар Басара, уз саслужење свештеникâ: Алексе Куђељића, Стојана Билића, Стевана Лукића и Милорада Мировића.

Отац Милорад, парох шајкашки, произнео је пред сабранима надахнуту беседу о светоме краљу Стефану Дечанском, који је, према његовим речима, гледано из историјског угла, тужна личност коју је отац ослепео а син убио, док је по мери Христа васкрслог страдални праведник од Бога прослављени и на небесима и на земљи. Његова света обитељ била је и остала расадник нашега монаштва, а његове целебне мошти источник исцељења свима који им са вером притичу.

Кум славе, господин Драган Ашоња са својом породицом даривао је свети храм новом подном стазом.

Сутрадан је одржан општи парастос за све ктиторе, приложнике, кумове и парохијане виловске светиње.

[Зоран]

Епископ Иринеј присуствовао централној прослави Дана Радиодифузне установе Војводине

Дана 27. новембра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј присуствовао је централној прослави Дана Радиодифузне установе Војводине. Прослава је обухватилa и два јубилеја: 60 година постојања Радија Нови Сад и 34 године постојања Телевизије Нови Сад.

На свечаној академији у Студију М владика Иринеј је примио Плакету Радио-телевизије Војводине додељену Епархији бачкој за „изузетан допринос у раду и развоју Радио-телевизије Војводине“. Ово престижно признање додељено је и Извршном већу АП Војводине, Матици српској, као и представницима угледних привредних предузећа из наше средине.

[Зоран]

Служење прве свете Литургије у Криваји



По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, а молитвама вернога народа, 28. новембра, на дан светих мученикâ Гурија, Самона и Авива, служена је прва света Литургија у насељу Криваја, у парохији карађорђевачкој.

Светом Литургијом началствовао је пречасни презвитер Дарко Јелић, бивши парох карађорђевачки, садашњи бајшански, а саслуживао му је презвитер Александар Игњатов, привремени парох карађорђевачки.

Верни народ Криваје био је озарен радошћу што се и из њиховог малог места од сада узноси славопој Господу.

Криваја, 30.11.2009 - Презвитер Александар Игњатов

[Зоран]

Прослава Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Бођани



Свечаним евхаристијским сабрањем у манастиру Бођани прослављена је слава манастира Ваведење Пресвете Богородице.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин Иринеј, уз саслужење Епископа јегарског Господина Порфирија и бројног свештенства.

После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутном народу се беседом обратио Владика Иринеј, поучивши присутни многобројни верни народ о значају и улози Пресвете Богородице и празника Ваведења.

После заамовне молитве освештано је жито, пререзан славски колач и приређена трпеза љубави за учеснике овог молитвеног сабрања.

[Протомајстор]

Овде сам дужан информацију.

Сваког петка у 19 часова на првом спрату Црквене општине (улаз из порте) одржава се Веронаука за студенте и младе. Мада има и нас средовечних. Дођите!

Предавач је презвитер Жељко Латиновић.

(Добар је)

[Милан Меденица :)]

кхм, у ком граду је црквена општина?

[Протомајстор]

???, ? ??? ????? ?? ??????? ????????

? ??????? ?????.

klapklap

[Милан Меденица :)]

???, ? ??? ????? ?? ??????? ????????

? ??????? ?????.

klapklap

?????? ?????? ???? ???????? ????? ???? ???, ??? ?????

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,110.msg44187.html#msg44187