Анафора у православном богословљу

[Hana]

Хано,

нисмо се разумели. Прво сам разумео да сте мислили на Христов други долазак који наводно није спомињан у првим молитвама Анафоре. Ово што сте навели као допуну и објашњење опет не говори о неком проблему.

Не знам шта тачно нисте разумели? Ја сам јасно написала да митрополит Зизјулас тврди да не постоје анафоре у којима се благодари за први долазак Христов. Навела сам тачно у ком чланку је то написао и у ком часопису и на којој страни то можете да пронађете и да прочитате. Такође сам навела да постоје анафоре из првих векова у којима се благодари за први долазак Христов и навела сам које су то анафоре. Све је врло јасно и разумљиво.

[Sophrosyne]

Па зар не можемо рећи да је православна теологија у суштини и егзистенцијална?

[Hana]

Није проблем да се критикује његова мисао. Проблем је ако кажемо - не може да користи и егзистенцијалистичку философију. Није проблем да критикујемо и саму егзистенцијалистичку мисао, али је проблем да је априори одбацујемо само зато што је егзистенцијалистичка.

Ни платонизам, неке његове аспекте, не одбацујемо само зато што је платонизам, већ зато што много тога (у науци) знамо што Платон није знао (у првом реду, познајемо другачију космологију од Платона).

Овде не могу да се сложим са вама. Ако ћемо тако онда се може просто све прихватити без расуђивања. Конкретно нисам то још износила али мислим да треба. Учење митр. Јована о смртности душе јесте благо речено пелагијанистичко. Пелагије је исто тако тврдио да би Адам умро и да није сагрешио, а колико знамо ово јесте и учење уваженог митрополита. Јустинијан је у праву када каже да не треба стварати нове синтезе философије и Откровења. По мом скромном увиду, неке философије једноставно не могу да буду крштене, нпр. волунтаризам, хедонизам, атомизам и наравно егзистенцијализам. 

[Александар Милојков]

Наведите где митрополит учи о смртности душе? Никако не могу да доведем у везу учење о души са Пелагијанством. Учење "да би Адам умро и да није погрешио" није учење митрополита. Бојим се да је ваше познавање митрополитове теологије више него скромно, тако да је питање да ли можете уопште расправљати по овој теми.

[Александар Милојков]

Главне ставове везане за онтолошка питања створеног света митрополит је изнео у својој студији "Христологија и постојање". Онтологија створеног чврсто је везана да догађај Христа, за Христологију (наше питање живота и смрти). Неки интелектуалци су га напали због става о "смртности душе". Ево шта је митрополит одговорио:

"На последњој тачки свог писма г. Шерард прелази на једно друго произвољно тумачење мог чланка (Христологија и постојање). Каже да инсистирам да "идеја бесмртности душе јесте једна погрешна идеја, зато што душа није вечна, него створена, а све што је створено подлеже смрти." Али ја НИГДЕ у свом чланку или свом писму не кажем да душа није или не може да буде бесмртна. Потребна је заиста огромна фантазија да се у мом чланку пронађе "тхитопсихизам" (схватање о смрти душе). О другим стварима говорим у својим текстовима, и жалим што се, уместо онога што сачињава КЉУЧНУ ИДЕЈУ мог чланка, изводе закључци о идејама које нисам тврдио/подржао."

митрополит Јован Зизјулас

[Александар Милојков]

Није лако разумети теологију. За то је потребан дар Духа Светога. "Ко хоће једноставну веру нека иде у ислам, ко хоће истину нека дође у Православље", неко лепо рече. Послушајмо ову предивну песму и извуцимо поуку:

[Hana]

Наведите где митрополит учи о смртности душе? Никако не могу да доведем у везу учење о души са Пелагијанством. Учење "да би Адам умро и да није погрешио" није учење митрополита. Бојим се да је ваше познавање митрополитове теологије више него скромно, тако да је питање да ли можете уопште расправљати по овој теми.

Прочитала сам Догматске теме и све његове доступне чланке бар 10 пута  до сад и пише:

"Друга последица учења о стварању из небића јесте да свет, пошто је створен из небића, подлеже повратку у небиће. Зашто је то неопходно? Напросто зато што не може вечно трајати оно што није вечно. Особеност створеног света није вечност, него трајна зависност од ништавила. Према томе, свет се може вратити у небиће, а у природи творевине је да повратак у небиће за њу представља трајну претњу. У делу "О очовечењу Бога Логоса" свети Атанасије Велики пише да небиће и смрт почивају у природи творевине. Према томе, смрт у смислу нестанка творевине, јесте нешто што је творевини урођено. Кад кажемо творевина, свакако да под тим подразумевамо нешто смртно, јер не може бити створено оно што је бесмртно.То је друга последица учења о стварању из небића."  Зизјулас Ј., Догматске теме,Беседа, Нови Сад,2001.год., с 278 стр.

А свети Атанасије Велики каже следеће:" Дакле, тако је Бог створио човека и хтео да овај остане у непропадљивости. Али, људи су се због своје лакоумности одвратили од умовања о Богу, изумевајући за себе зло, као што је раније већ речено, због тога су, у скалду са предходним упозорењем, осуђени на смрт, и надаље нису били онакви какви су створени, него су их помисли развраћале , а смрт се зацарила у Њима. Јер преступање заповестидовело их је до стања које је по природи; наиме, као што су постали а да их раније није било , тако исто је природно да њихово биће кроз време подноси пропадљивост, коју нема по себи." свети Атанасије Велики, О очовечењу Бога Логоса,Беседа, Нови Сад 2003.год., стр. 131

[Александар Милојков]

Очигледно га погрешно разумевате. Јер, човек експлицитно тврди да такве идеје, које му ви учитавате, није износио нити их подржао. Читајте још мало Светог Атанасија, па добро размислите о овоме што сте написали.Свети Атанасије екплицитно каже: "Све што има почетак мора имати и крај." Творевина је таква јер је створена. Одржава се у постојању вољом Божијом, а не силом властите природе. Тачно, творевина има претњу небића, али творевина неће отићи у небиће. Па зашто онда Зизјулас помиње ту опасност небића? Па зато да бисмо знали зашто неће отићи у небиће: зато што добри Бог то неће дозволити. Па када Бог неће дозволити, чему онда помињање опасности небића? Па зато да би мој и ваш живот постао БЛАГОДАРЕЊЕ БОГУ (Евхаристија) зато што нећемо отићи у небиће. Можда сте и 100 пута прочитали неке студије митрополита Зизјуласа, али очигледно нисте разумели оно шта је хтео да каже.

[Hana]

Није лако разумети теологију. За то је потребан дар Духа Светога. "Ко хоће једноставну веру нека иде у ислам, ко хоће истину нека дође у Православље", неко лепо рече. Послушајмо ову предивну песму и извуцимо поуку:

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=quiY84n8bq8&feature=related

Да ли хоћеш молим те да престанеш да ме вређаш како сам слабумна незналица која све погрешно разуме, а сад наводно немам ни дар Светога Духа да разумем. А одкуд ти уопште знаш какве дарове ја имам, а какве немам када ме уопште не познајеш?! А који се светитељ теби јавио и рекао ти да си баш ти од Бога одабран да све знаш и све разумеш? Ако немаш валидан аргуменат за нешто што тврдиш одмах прелазиш на вређање и понижавање других! По мом мишљењу ти си најобичнији идолопоклоник Зизјуласове теологије, који о другим заиста светим Оцима Цркве и њиховим делима неће ни да размисли као о нечем што је написао тај свети Отац са даром Светог Духа. И веруј колико год хоћеш да је Зизјулас једини исправан и нико није исправнији од њега, али остави мене на миру више са тим својим обожаватељским ставом. За мене је он само игла у пласту сена међу теолозима и учитељима Цркве и уопште ми не пада на памет да га подижем на било какав пиједестал. Искрено, његов егсзистенцијализам ми није ни по укусу-просто не свиђа ми се и крај.

[Александар Милојков]

kolce kolce kolce

Хвала сестро што си била искрена, да не губимо време безвезе. Нисам имао намеру да вређам. Ако је тако испало, опрости.

[Александар Милојков]

А свети Атанасије Велики каже следеће:" Дакле, тако је Бог створио човека и хтео да овај остане у непропадљивости. Али, људи су се због своје лакоумности одвратили од умовања о Богу, изумевајући за себе зло, као што је раније већ речено, због тога су, у скалду са предходним упозорењем, осуђени на смрт, и надаље нису били онакви какви су створени, него су их помисли развраћале , а смрт се зацарила у Њима. Јер преступање заповестидовело их је до стања које је по природи; наиме, као што су постали а да их раније није било , тако исто је природно да њихово биће кроз време подноси пропадљивост, коју нема по себи." свети Атанасије Велики, О очовечењу Бога Логоса,Беседа, Нови Сад 2003.год., стр. 131

Ради оних који читају овај форум биће корисно да покажем шта је Свети Атанасије даље рекао (наставак текста који је горе цитиран). Због осталих, дакле, а не због сестре Хане која ово доживљава као вређање. Ја не волим да вређам људе, поготово не женски свет (Србин=џентлмен) kolce.

Дакле, Свети Атанасије даље каже:

"Јер, ако је у складу са њиховом природом да никада не постоје, него су у постојање призвани присуством и човекољубљем Логоса, природно је да буду лишени вечнога постојања, пошто су остали без појма о Богу и пошто су се вратили у небића (небића су лоша, а бића су добра јеср су створена од истинског Бога). То значи да они који умиру,пребивају у смрти и пропадљивости. По својој природи, дакле, човек је смртан јере је створен из небића. Но по својој сличности са "Оним Који јесте"...у стању је да одгна природну пропадљивост и да остане у непропадљивости..."

Дакле, човек је по природи смртно биће. Ако своје постојање заснује само на силама своје природе он ће умрети (што ће свако од нас једном искусити). Превазилажење природне смртности одвија се у заједници са Богом, у општењу створене и нестворене природе. Та заједница десила се у Личности Сина Божијег, након Његовог оваплоћења. То је, по Светом Атанасију, један од главних разлога Христовог оваплоћења - даровање живота, вечнога живота створеном човеку и свету. Исту ту идеју заступа и митрополит. Погледајте његову студију Христологија и постојање:

http://www.verujem.org/teologija/Ziziulas_hritologija_i_postojanje.htm

[Hana]

0212_rolleyes :bla: greengrin

И ово је увредљиво!

[Александар Милојков]

0212_rolleyes :bla: greengrin

И ово је увредљиво!

Ово сигурно није:

greengrin greengrin greengrin :cheesy: :) smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif srcee srcee srcee srcee srcee srcee

http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSzmlAljSoM4mrqHSeFO--koU-sS48JK2a9jbp6_wWvIQBDt7Ip

[Hana]

А свети Атанасије Велики каже следеће:" Дакле, тако је Бог створио човека и хтео да овај остане у непропадљивости. Али, људи су се због своје лакоумности одвратили од умовања о Богу, изумевајући за себе зло, као што је раније већ речено, због тога су, у скалду са предходним упозорењем, осуђени на смрт, и надаље нису били онакви какви су створени, него су их помисли развраћале , а смрт се зацарила у Њима. Јер преступање заповестидовело их је до стања које је по природи; наиме, као што су постали а да их раније није било , тако исто је природно да њихово биће кроз време подноси пропадљивост, коју нема по себи." свети Атанасије Велики, О очовечењу Бога Логоса,Беседа, Нови Сад 2003.год., стр. 131

Ради оних који читају овај форум биће корисно да покажем шта је Свети Атанасије даље рекао (наставак текста који је горе цитиран). Због осталих, дакле, а не због сестре Хане која ово доживљава као вређање. Ја не волим да вређам људе, поготово не женски свет (Србин=џентлмен) greengrin.

Дакле, Свети Атанасије даље каже:

"Јер, ако је у складу са њиховом природом да никада не постоје, него су у постојање призвани присуством и човекољубљем Логоса, природно је да буду лишени вечнога постојања, пошто су остали без појма о Богу и пошто су се вратили у небића (небића су лоша, а бића су добра јеср су створена од истинског Бога). То значи да они који умиру,пребивају у смрти и пропадљивости. По својој природи, дакле, човек је смртан јере је створен из небића. Но по својој сличности са "Оним Који јесте"...у стању је да одгна природну пропадљивост и да остане у непропадљивости..."

Дакле, човек је по природи смртно биће. Ако своје постојање заснује само на силама своје природе он ће умрети (што ће свако од нас једном искусити). Превазилажење природне смртности одвија се у заједници са Богом, у општењу створене и нестворене природе. Та заједница десила се у Личности Сина Божијег, након Његовог оваплоћења. То је, по Светом Атанасију, један од главних разлога Христовог оваплоћења - даровање живота, вечнога живота створеном човеку и свету. Исту ту идеју заступа и митрополит. Погледајте његову студију Христологија и постојање:

http://www.verujem.org/teologija/Ziziulas_hritologija_i_postojanje.htm

Ради оних који читају форум, прочитајте молим вас цели текст из књиге од почетка до краја, јер се се поједине реченице светог Атанасија Великог у делу "О очовечењу Бога логоса" лако могу издвојити из контекста и протумачити погрешно. Добро размислите о тексту у његовој целовитости.

[Александар Милојков]

Слободно. Ево целога дела:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/OcovecenjeBogaLogosa/OcovecenjeBogaLogosa.htm