Паралеле између догматике Светог аве Јустина и митроплита Јована Зизјуласа

[timjančica]

Не може суштина да претходи личностима..

jesi li ovo napisao na osnovu nekog citata gore ili proizvoljno?

[Justin Waters]

Тимјанчице, у оба горе цитата св.Јустина Ћелијског ништа се не налази што би подржало изјаву о.Симеона. У оба цитата, св.Јустин пише о Богу кога славимо у тројици, Оца и Сина и Светога Духа.

Овај:

Верујем у једнога Бога у трима Лицима: Оца, и Сина, и Светога Духа, раздељивог у смислу личних својстава, а нераздељивог по суштини. Једна и иста је васцела Тројица и васцела Јединица; Јединица по суштини и природи, а Тројица по личним својствима и називима Оца, и Сина, и Светога Духа.

и Овај:

Верујем у једнога Бога у трима Лицима: Оца, и Сина, и Светога Духа, раздељивог у смислу личних својстава, а нераздељивог по суштини.

Једна и иста је васцела Тројица и васцела Јединица; Јединица по суштини и природи, а Тројица по личним својствима и називима Оца, и Сина, и Светога Духа.

У такозваном Атанасијевом символу учење Цркве о Светој Тројици изражено је врло прецизно и тачно. Он гласи:

Вера васељенска ова је: да једнога Бога у Тројици и Тројицу у јединици поштујемо, не сливајући Ипостаси нити раздељујући суштину. Јер je једна ипостас Оца, а друга — Сина, а другачија — Светога Духа.

Ово уопште не противуречи начину како м.Јован објашњава тријадологију.

Али оно ште је код аве Јустина речено не иде у прилог оцу Симеону јер је он изјавио:

Ми верујемо, значи, у Господа Бога који јесте. У нашег Оца небескога кога увек славимо у три лица, значи, Оца и Сина и Духа Светога!

Ми славимо Бога у три лица, Оца и Сина и Светога Духа, и то следи из оних горе цитата аве Јустина, а то следи и из догматике м.Јована.

Међутим ми не славимо Бога Оца као Оца и Сина и Светога Духа. Ту је омашио о.Симеон.

[timjančica]

Ако вас оче буни разлика у томе што Свети Атанасије каже да Бога у светој Тројици - поштујемо,

а отац Симеон да Оца небескога кога у три лица славимо,

те две речи у хришћанству имају практично исто значење. Ми Свету Тројицу у јединици уједно и поштујемо и славимо!

Отац Симеон још каже:

Тројица је јединица. Јединица у Тројици. Не заједница како екуменисти уче! Него јединица!

У Догматици стоји:

Једна и иста је васцела Тројица и васцела Јединица; Јединица по суштини и природи, а Тројица по личним својствима и називима Оца, и Сина, и Светога Духа.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4462.300.html

evo da ne pišemo iznova kada se postave ista pitanje, pošto mislim i samo ovako, citirat ću povremno već navedeno.

[Александар Милојков]

Ава Јустин, као и многи Свети Оци, наглашава јединство божанске природе, а не назива ту природу "оцем небеским". Међутим, постоји ли та природа као нешто што је ван личности? Не постоји. Зато је прецизније (нећу да кажем правилније) рећи: Верујем у једнога Бога Оца - дати личности првенство над суштином, јер је личност та која чини природу постојећом, а не обрнуто. То хоће кападокијци да истакну, а и Зизјулас.

[Александар Милојков]

Опет те питам сестро тимњачице, шта каже Символ вере? Изволи цитирај, ко је један Бог у кога верујемо?

[timjančica]

Опет те питам сестро тимњачице, шта каже Символ вере? Изволи цитирај, ко је један Бог у кога верујемо?

Међутим, постоји ли та природа као нешто што је ван личности? Не постоји.

tačno.i obrnuto, postoji li ličnost van suštine?

predlažem da uključimo još materijala sem  Simvola vere, da ne bi bilo nedoumica, ok?

[Александар Милојков]

Опет те питам сестро тимњачице, шта каже Символ вере? Изволи цитирај, ко је један Бог у кога верујемо?

Међутим, постоји ли та природа као нешто што је ван личности? Не постоји.

tačno.i obrnuto, postoji li ličnost van suštine?

predlažem da uključimo još materijala sem  Simvola vere, da ne bi bilo nedoumica, ok?

Не постоји, наравно. Међутим, личност је та која има предност, јер је она носилац природе. Следеће питање за тебе: када се Богу обраћаш и молиш, коме се обраћаш божанској природи или Личности(ма)? Како ће се отац Симеон обратити том "Оцу небеском кога славимо у три лица"? Обраћање је могуће искључиво ако се односи на личност. Ми се Богу обраћамо или као Светој Тројици заједно, или појединим ипостасима божанским (молитва Оцу, молитва Сину и молитва Светоме Духу). Када се молимо Светој Тројици не можемо од ње правити "Оца небеског" јер би то значило или стапање три личности у једну (савелијанизам) или увиђење четврте ипостаси (јер обраћање је упућено личности(ма) а не суштини).

Символ вере је синтеза отачких учења, не видим шта би то могло за нас да има већи ауторитет у тумачењу.

[timjančica]

Међутим' date=' личност је та која има предност, јер је она носилац природе.[/quote']

šta podrazumjevaš pod nosiocem prirode?

[Александар Милојков]

Следеће питање за сестри тимњачицу:

отацСимеон каже: Верујемо у једнога Оца небеског КОГА славимо у три лица...

Ја питам: КО?????? ЈЕ ТАЈ ОТАЦ НЕБЕСКИ???? КО???? СЕ ОДНОСИ НА ЛИЧНОСТ А НЕ НА ЈЕДНУ ПРИРОДУ. Природа је оно ШТА??? а не КО??? Зато ово "богословље"оца Симеона изгледа шашаво, зато јер је једној божанској природи доделио својство личности, назвавши је "Оцем небеским", доделивши јој оно личносно КО? (генитив КОГА) уместо безличног ШТА (генитив ЧЕГА). Дакле није спорно, а то су и сви свети оци говорили, да је једна природа, једно божанство у трима лицима. Међутим, тој једној природи, једном божанству (у смислу једне божанске суштине), не може се додељивати личносно КО?, већ природно ШТА? (ТО шта је Бог, ЊЕГОВА ПРИРОДА, људима је несазнатљиво).

[Александар Милојков]

Међутим' date=' личност је та која има предност, јер је она носилац природе.[/quote']

šta podrazumjevaš pod nosiocem prirode?

Подразумевам ипостас - личност. Између ове две речи су кападокијски оци ставили знак једнакости, измеђи ипостас и просопон. Личност је, дакле, ипостасис - што у преводу значи "оно на чему нешто стоји", темељ бића, носилац природе.

[timjančica]

Међутим' date=' личност је та која има предност, јер је она носилац природе.[/quote']

šta podrazumjevaš pod nosiocem prirode?

Подразумевам ипостас - личност. Између ове две речи су кападокијски оци ставили знак једнакости, измеђи ипостас и просопон. Личност је, дакле, ипостасис - што у преводу значи "оно на чему нешто стоји", темељ бића, носилац природе.

mislila sam na to šta uopšte podrazumjevaš pod "nosiocem"? dakle temelj bića?

ok, sada se još pitam u kojem smislu joj vidiš "prednost" ili u odnosu na šta je Ličnost u prednosti?

[timjančica]

Следеће питање за сестри тимњачицу:

отацСимеон каже: Верујемо у једнога Оца небеског КОГА славимо у три лица...

Ја питам: КО?????? ЈЕ ТАЈ ОТАЦ НЕБЕСКИ???? КО???? СЕ ОДНОСИ НА ЛИЧНОСТ А НЕ НА ЈЕДНУ ПРИРОДУ. Природа је оно ШТА??? а не КО??? Зато ово "богословље"оца Симеона изгледа шашаво, зато јер је једној божанској природи доделио својство личности, назвавши је "Оцем небеским", доделивши јој оно личносно КО? (генитив КОГА) уместо безличног ШТА (генитив ЧЕГА). Дакле није спорно, а то су и сви свети оци говорили, да је једна природа, једно божанство у трима лицима. Међутим, тој једној природи, једном божанству (у смислу једне божанске суштине), не може се додељивати личносно КО?, већ природно ШТА? (ТО шта је Бог, ЊЕГОВА ПРИРОДА, људима је несазнатљиво).

na ovo pitanje ću se još vratiti, nešto kasnije.

[Александар Милојков]

Међутим' date=' личност је та која има предност, јер је она носилац природе.[/quote']

šta podrazumjevaš pod nosiocem prirode?

Подразумевам ипостас - личност. Између ове две речи су кападокијски оци ставили знак једнакости, измеђи ипостас и просопон. Личност је, дакле, ипостасис - што у преводу значи "оно на чему нешто стоји", темељ бића, носилац природе.

mislila sam na to šta uopšte podrazumjevaš pod "nosiocem", umjesto ? dakle temelj bića?

ok, sada se još pitam u kojem smislu joj vidiš "prednost" ili u odnosu na šta je Ličnost u prednosti?

У смислу да реално постоје само личности (појединачна бића), а да се оно опште (њихова природа) само апстрахује из појединачних бића. Дакле, постоје Петар, Марко и Јован, а оно једно у њима, људска природа, човештво, може се само апстраховати из њих.

[timjančica]

Међутим' date=' личност је та која има предност, јер је она носилац природе.[/quote']

šta podrazumjevaš pod nosiocem prirode?

Подразумевам ипостас - личност. Између ове две речи су кападокијски оци ставили знак једнакости, измеђи ипостас и просопон. Личност је, дакле, ипостасис - што у преводу значи "оно на чему нешто стоји", темељ бића, носилац природе.

mislila sam na to šta uopšte podrazumjevaš pod "nosiocem", umjesto ? dakle temelj bića?

ok, sada se još pitam u kojem smislu joj vidiš "prednost" ili u odnosu na šta je Ličnost u prednosti?

У смислу да реално постоје само личности (појединачна бића), а да се оно опште (њихова природа) само апстрахује из појединачних бића. Дакле, постоје Петар, Марко и Јован, а оно једно у њима, људска природа, човештво, може се само апстраховати из њих.

iz priroda pojedinačnog bića (Ličnosti) se apstrahuje priroda bića ("onog opšteg"). i zato je Ličnost u prednosti?

je li to ono što misliš? jesam li dobro shvatila?

[Александар Милојков]

Да, из мене и тебе је могуће апстраховати људску природу. Реално ја и ти постојимо, а оно једно у нама (природа људска) постоји кроз нас и може се само умом апстраховати.