Позориште и књижевна дела- искуства, монолози, цитати...

[Милошшш]

Помаже Бог свима! 
Занима ме да ли имате искуства играња у позоришту? Шта за вас позориште значи? Да ли волите да гледате представе и која књижевна дела су на вас оставила најјачи утисак? 

Такође волео бих да овде остављате цитате из позоришних и уопште књижевних дела која вам се свиђају. Надам се да ће страница заживети, јер је позориште у мом одрастању имало непроцењив значај.

[Милошшш]

Хамлет свом пријатељу Хорацију, монолог: 

"Не мислим да ласкам јер каквој би се надао награди од тебе што немаш другог прихода до ведар дух што те храни и одева?
И зашто би се сиротом ласкало?
Нек заслађен језик лиже глупи сјај, а колено свија свој услужни зглоб тамо где корист следује ласкању.
Чуј ме. Откад ми мила моја душа господарском поста у избору свом, и откада уме људе делити, твој избор за њу осигуран би.
Јер ти беше човек што сносећи све не трпи ништа, један што је примо и ударе и даре судбине с једнаком хвалом. Благословен тај код кога разум и страст тако стоје, да није само фрула на којој би судбина могла свирати што хоће.
Дај ми човека што није роб страсти, и носићу га у дну срца свог, у срцу срца свога, као тебе."

[Милошшш]

Хамлетов говор глумцима који треба својим играњем да изазову промене на лицу код његовог стрица Клаудија, не би ли се показало да је он убица Хамлетовог оца. Међутим, за мене овај монолог је много више од тога. Делује као некакво упутство које би Неко, кроз генијалног писца, могао дати сваком човеку на земљи.

"... Молим вас, изговорите тај говор онако како сам вам ја показао, да вам просто клизи са језика. Али ако будете жвакали, као што чине многи ваши глумци, онда ће ми то бити исто тако пријатно, као да сам дао општинском добошару да говори моје стихове. Па немојте сувише ни тестерисати ваздух рукама, овако; него будите у свему умерени. Јер и у самој бујици, бури, или да тако кажем, вихору своје страсти, морате имати и показати мере, која ће га ублажити.

О, како ме вређа до дна душе кад чујем каквог плећатог, разбарушеног клипана како у дроњке цепа неку страст, да би пробијао уши најјефтинијој публици у позоришту која није ни за шта друго него за неразумљиве пантомиме или за галаму. Волео бих да ишибам таквога дрипца. Али, немојте бити ни сувише кротки, већ нека вас учи ваше рођено осећање мере; удесите радњу према речи, а реч према радњи, и старајте се нарочито да никада не прекорачите границе природе. Јер свака таква претераност промаши циљ глуме чији је задатак у почетку и сад био и јесте да буде, тако рећи, огледало природе: да покаже врлини њено сопствено лице, пороку његову рођену слику, а самом садашњем поколењу и бићу света његов облик и отисак. Сад, ако се у томе претера, или не дотера, незналице ће се можда смејати, али ће паметнима бити врло мучно. А суд ових, ако допустите, мора претегнути читаво позориште првих. О, гледао сам игру неких глумаца, и слушао друге док их хвале, и то врло много, који, па да се не изразим простачки, нису имали ни нагласка крштене душе, ни хода крштеног, ни некрштеног, ни човечјег; него се то шепурило и урлало, да сам помислио да је какав надничар природе направио људе, а није их направио добро, тако да су наказно подражавали човечанству. То је ружно, и код будале која се тим служи представља сажаљења достојну амбицију.
Идите... Идите, спремите се !"

[Милошшш]

Хамлетов монолог:

Сад сам са̑м. 

O, какав ниски роб сам ја!
Није ли страшно да тај глумац ту
У једној песми, једном сну о страсти
Маштом својом може да присили душу
Да од њеног дејства пребледи му лик,
У оку буду сузе, лицем страх,
Јецање у гласу, и држање све
С његовом маштом да дође у склад?
А све то ни за шта? 
Шта би радио тај да има повод, побуде за бол:
К'о ја?
Потопио би сцену сузама,
Језивом речи цеп'о свету слух,
Да крив полуди, невин да побледи,
Непросвећен се збуни, и да чула
самога слуха и вида се згрозе.
А ја? Глуп, малодушни нитков чамујем ту к'о сањало, 
и туп за рођену ствар ништа не знам рећи.
Јесам ли ја страшљивац? 
Ко ме то по темену лупа? 
Чупа ми браду, дува ми у лице,
за нос ме вуче, у грло ми лаж до плућа гура, 
ко то чини? 
Ја хоћу да имам стварније разлоге.
Но овај, глума замку нек ми дадне,
у коју ће савест краљева да падне.

[Милошшш]

Predstava "Hamlet u selu Mrduša Donja" (Ivo Brešan), a u izvođenju našeg amaterskog ansambla, sezona 2011/2012

[Драшко]

  On 26. 7. 2021. at 7:48, Милошшш рече

Хамлетов говор глумцима који треба својим играњем да изазову промене на лицу код његовог стрица Клаудија, не би ли се показало да је он убица Хамлетовог оца. Међутим, за мене овај монолог је много више од тога. Делује као некакво упутство које би Неко, кроз генијалног писца, могао дати сваком човеку на земљи.

"... Молим вас, изговорите тај говор онако како сам вам ја показао, да вам просто клизи са језика. Али ако будете жвакали, као што чине многи ваши глумци, онда ће ми то бити исто тако пријатно, као да сам дао општинском добошару да говори моје стихове. Па немојте сувише ни тестерисати ваздух рукама, овако; него будите у свему умерени. Јер и у самој бујици, бури, или да тако кажем, вихору своје страсти, морате имати и показати мере, која ће га ублажити.

О, како ме вређа до дна душе кад чујем каквог плећатог, разбарушеног клипана како у дроњке цепа неку страст, да би пробијао уши најјефтинијој публици у позоришту која није ни за шта друго него за неразумљиве пантомиме или за галаму. Волео бих да ишибам таквога дрипца. Али, немојте бити ни сувише кротки, већ нека вас учи ваше рођено осећање мере; удесите радњу према речи, а реч према радњи, и старајте се нарочито да никада не прекорачите границе природе. Јер свака таква претераност промаши циљ глуме чији је задатак у почетку и сад био и јесте да буде, тако рећи, огледало природе: да покаже врлини њено сопствено лице, пороку његову рођену слику, а самом садашњем поколењу и бићу света његов облик и отисак. Сад, ако се у томе претера, или не дотера, незналице ће се можда смејати, али ће паметнима бити врло мучно. А суд ових, ако допустите, мора претегнути читаво позориште првих. О, гледао сам игру неких глумаца, и слушао друге док их хвале, и то врло много, који, па да се не изразим простачки, нису имали ни нагласка крштене душе, ни хода крштеног, ни некрштеног, ни човечјег; него се то шепурило и урлало, да сам помислио да је какав надничар природе направио људе, а није их направио добро, тако да су наказно подражавали човечанству. То је ружно, и код будале која се тим служи представља сажаљења достојну амбицију.
Идите... Идите, спремите се !"

Expand  

jel ovo baš iz "Hamleta"?

[Милошшш]

  On 26. 7. 2021. at 10:47, Драшко рече

jel ovo baš iz "Hamleta"?

Expand  

Jeste.

[Драшко]

  On 26. 7. 2021. at 10:10, Милошшш рече

Predstava "Hamlet u selu Mrduša Donja" (Ivo Brešan), a u izvođenju našeg amaterskog ansambla, sezona 2011/2012

Expand  

Ajmo kod Mare na motel

 

 

[Милошшш]

  On 26. 7. 2021. at 18:05, Драшко рече

Ajmo kod Mare na motel

 

 

Expand  

Prodavnica STR Mara  

 

 

[Милошшш]

...

СЕЉАК: Ај добро за ту преставу.. А  кажи ти мени ко ће да је спрема, а? Ту су потрeбни писмени и културни људи.  

МАЧАК: Ма сами ћемо! Ево, ја ћу први да се обучем и да изађем на позорницу ако треба. А преставу ће да спреми... па учитељ.   

УЧИТЕЉ: Молим вас да мене изоставите. Ја то никада нисам радио и... не осећам се способан. А осим тога, као што знате, ја сам болестан човек. Мене боли јетра.   

БУКАРА: Ти се, учитељу, у задње време нешто много извлачиш. Види,  не иде то тако. Ти си, члан наше заједнице и ти мораш да извршаваш обавезе које народ пред тебе поставља. Ко је мен' питао да л' ме боли кад сам мењао ону влас' !  

УЧИТЕЉ: Добро. У реду, пристајем.

БУКАРА: Него, кажи ти нама, шта би ми могли онако да спремамо, а? 

УЧИТЕЉ: Е, па сачекајте мало, не може то напречац. Ту треба времена, да се размисли.

ОСТАЛИ: Уф, само да се нешто размишља.

СИМА: Људи, молио би за реч. Ја се не разумем у те културне ствари, али имао би један предлог. Пре две године сам био у Београд, оно кад ме председник послао да продам двеста ектолитра вина. Завршим ти ја тако пос'о, кад један из винарије ми рече: Ај ти с нама вечерас у ПОЗОРИШТЕ !!! А позориште, то вам је једна велика зградетина где се свако вече даје нека престава. 
'
СЕЉАК: Па ниси ваљда иш'о.

СИМА: Види ти њега! Па како да не идем кад ме људи зову. Уш'о ја тамо, а оно светли ки усред бела дана, од они сијалица што попалили. А столице, чим дигнеш дупе, она скочи горе.

СЕЉАК: Јел, а како се звала та престава? 

СИМА: Престава се звала... ОМЛЕТ !!!

УЧИТЕЉ: Није омлет, него Хамлет.

СИМА: Па добро сад, омет-амлет, исто ти је то учитељу. И ето, та ми је престава остала некако у памети, па сам тео да предложим да је и ми дајемо.

УЧИТЕЉ: Шта? Хамлета да дајемо? Мора да сте луди.

ПУЉА: Немој тако, учитељу. Сима само предлаже, а ми ћемо да гласамо да л' ћемо то да спремамо, јел тако? 

ОСТАЛИ: Тако је !!! 

.
.
.

УЧИТЕЉ: Па добро, молим вас, чему служи ова комедија? Не мислите, ваљда стварно »Хамлета« да играте! То је написао Шекспир, највећи енглески писац...   

БУКАРА: Немој ти, учитељу нама да солиш памет. Нисмо ми пали с крушке. Шта ако је енглески писац, није зато Бог! 

УЧИТЕЉ: Али, молим вас, будите паметни! Знате ли ви какве су то компликоване улоге! А дајте, обазрите се мало око себе,  молим вас, па ми реците ко је ту уопште у стању да се појави на позорници?

БУКАРА: Ма чекај! За кога ти нас држиш, учитељу? Па ево, ја ћу да се појавим ако нико неће. И Пуља ће да се појави. Кад смо ми могли онолику борбу изнети на нашим леђима, можемо и ту преставу.
...  
 
 

[Драшко]

  On 27. 7. 2021. at 7:32, Милошшш рече

Prodavnica STR Mara  

 

 

Expand  

U verziji koju sam davno gledao pominje se "moootel"

Dobro

Nema veze

[Милошшш]

  On 27. 7. 2021. at 8:14, Драшко рече

U verziji koju sam davno gledao pominje se "moootel"

Expand  

Da,  a mi smo je prilagodili našem podneblju i mentalitetu, vremenu itd. 

[Милошшш]

Развојни пут Боре шнајдера, Александар Поповић: 

2003. год.

...

ПИКЉА:  "Ко шта ради ми се само у црне књиге записујемо и један другoмe гроб испод ногу копамо... а култура мачку о реп..!"  

...

БОРА: Такав ти је наш човек. Сто пута му дај, заборавиће!... а једанпут му одбиј, памтиће ти до смрти!... јер наш човек је мудар, он мисли својом главом... Нареди му, па да видиш како се изигравају наредбе!... Треба то ценити!...

[Милошшш]

Путујуће позориште Шопаловић, Љубомир Симовић:

...

ЈЕЛИСАВЕТА:  Василије, за име Бога, предузми нешто!  

ВАСИЛИЈЕ:  Господине поднаредниче, све је то лако објаснити! Ја мислим... 

ФИЛИП: Ааа! Ти то, што ти се мути по глави, називаш мишљење? Мишљење? Са таквом главом, као што је твоја? Ти верујеш да је то, што пролази кроз твоју главу, неко мишљење? Ти мора да о себи имаш неко веома високо мишљење, кад тако мислиш! Шта каже, „ја мислим”! Ништа мање! Зар се са таквом главом може — мислити? Знаш ли ти уопште шта значи то, тај процес, тај глагол, та глаголска радња: мислити? Мислио је Аристотел, Стефане, мислили су Платон и Декарт, Стефане, а не ти!

[Милошшш]

ДРОБАЦ:  Нисам ја ко они агенти, што туку,  туку и туку,  па ондак изађи и удри повраћај!  Они туку и пет, и шес,  и седам сати, по тројца на смену, и ништа!  Они га туку, а он им ћути ко кап!  Све што зна да им каже, то је не знам!  А дајде ти њега мени на вртаљ сата,  па ће му мало бити једна уста!  Не зна престојнику,  ни агентима не зна,  ни есесу не зна!  А да видиш како код мене зна!  Мени је млоги дошо на јесте у седмицу!  Униђе ми као надркан пастув,  а изнесу га ко пробушено прдало!  Зна и што не зна да је знао! 

Ал зато треба да знадеш  ђе да удриш,  и да знадеш  како да удриш,  и да знадеш  ђе су му живци,  и како су му распоређени бубрези!  Разумијеш? Не разумијеш!  Ако га заковчаш за мацке,  а да му кожа не попуца под опутом,  ко да га ниси ни заковчо!  Кад га шинеш,  а да те крв све до капе не попрска, ко да га ниси ни шино, је л разумијеш?  Не разумијеш.