Немогуће је скинути анатему са Лава Толстоја

[Guest Оливера]

"Има ли покајања на ономе свету за оне који се нису покајали на овоме свету?"

О покајању, гордости, и осталим опростивим и неопростивим гријесима говорило се у сриједу вече 20. октобра на духовној трибини у Парохијском дому Вазнесењске цркве. Повод за разговор било је предавање ипођакона Андреја Тарасјева, пензионисаног професора Филолошког факултета. Наслов његовог предавања био је заиста изазован: „Има ли покајања на ономе свету за оне који се нису покајали на овоме свету – поводом стогодишњице одласка из живота неопојаног и непокајаног генијалног писца Лава Николајевича Толстоја“.

Због својих ставова који су негирали основне црквене догме Синод Руске православне цркве закључио је 1901. године да се Лав Николајевич Толстој сам искључио из цркве. Професор Тарасјев, велики познавалац Толстојевог дјела и прилика у Русији у времену у коме је Толстој живио, закључује да је Лав Николајевич био генијалан писац, а лош философ и мислилац, који је био прожет превеликом гордошћу. Та његова гордост проистиче из чињенице што није, као рецимо Достојевски растао уз мајку или бабушку, која би му од раног дјетињства улила чисту вјеру. Умјесто тога васпитали су га учитељи странци. У тој својој гордости он се заносио идејом да поправља учење Цркве. У тој гордости отишао је са овога свијета без опијела и покајања.

На примјеру Лава Толстоја ипођакон Тарасјев је засновао своје изузетно занимљиво излагање о могућности покајања и опроста гријеха онима који се нису кајали за живота на овоме свијету.

Радио Светигора - преузмите аудиотеку

http://www.svetigora.com/node/7958

[Guest Оливера]

Архиепископ берлински Марко: Лав Толстој и религија

1. новембар 2010.

У уторак 26. октобра у минхенском Центру руске културе „МИР", архиепископ Берлински и Германски Марко (Руска Загранична Црква) одржао је пред њемачким аудиторијумом предавање на тему „Лав Толстој и религија", у којем је дао оштру критику религиозних ставова великог руског писца. На ово предавање владику Марка је потакла чињеница да су Толстојеви философски погледи на религију у данашњој Њемачкој практично непознати широј јавности. Већина читалаца и не зна за његова дјела „Исповијест" и „У шта ја вјерујем?", у којима су изложена Толстојева духовна трагања.

Архиепископ Марко је у свом излагању представио Лава Толстоја као човјека и писца кога је Бог обдарио изванредним интелектом, али који се одрекао истините вјере и који је покушавао да оснује „своју религију" која нема ништа заједничко са Хришћанством и Господом Исусом Христом. Искривљена духовна трагања и душевни хаос пратили су Толстоја до његове смрти, рекао је Владика.

У свом „богословљу" Толстој није признавао Тројичног Бога и свете Тајне Цркве. Притом, с висине свог друштвеног положаја у Русији Толстој се трудио да подвгне критици православну вјеру.

Ипак, владика Марко је своје предавање завршио ријечима: „Надам се да вас моја духовна размишљања неће одвратити од читања дјела овог изузетног писца".

Извор: Митрополија црногорско-приморска

http://www.spc.rs

[florenntina]

Pitam se da li su Tolstojeve duhovne i politicke ideje zaista bile samo plod njegove gordosti i zablude iznemoglog starca, kako se cesto tumaci od strane crkvenih velikodostojnika, ili nesto sto se samo po sebi nametalo svakom iskrenom tragaocu i misliocu?

Da li je zaista na stanici Astapovo hteo da se pokaje jer je sagledao svoju zabludu ili je umro verujuci u ideju mirnijeg i boljeg sveta, pravednijeg, bez nasilja, sveta bez institucija, vlada, sveta u kome je covek coveku Bog...

I gde je uopste krenuo taj 82-i starac pitam se? Od kakvih sena je bezao i gde kanio naci svoje utociste?

Interesantno je da su njegove ideje danas aktuelne mozda i vise nego u vreme carske Rusije... Da li svet zaista moze da opstane bez hijerarhije?

Mislim da su to izazovi sa kojima svet tek treba da se suoci i duboko se nadam da cemo uspeti da ih resimo pre nego se samounistimo kroz globalno obezlicenje...

[Srdjan]

На основу чега можемо да знамо да ли се неки човек покајао на крају свог живота, када се покајање рађа из срца, а људска срца једино Бог познаје? Да ли је последњи човеков самртни израз изговорена реч или тајна мисао срца? Колико брзо човек може променити своје уверење током живота, а колико на самрти? Од чега то зависи?

Лоша дела су за осуду, а не људи. Бог зна ко ће се спасти.

[florenntina]

На основу чега можемо да знамо да ли се неки човек покајао на крају свог живота, када се покајање рађа из срца, а људска срца једино Бог познаје? Да ли је последњи човеков самртни израз изговорена реч или тајна мисао срца? Колико брзо човек може променити своје уверење током живота, а колико на самрти? Од чега то зависи?

Лоша дела су за осуду, а не људи. Бог зна ко ће се спасти.

Tako nekako, slazem se...

Izgleda da sam ja jedina koja ne razume koja su to tragicna dela koja je Tolstoj uradio i koja su za osudu (mislim na dela vezana za ideje u koje je verovao)...

[Justin Waters]

Tako nekako, slazem se...

Izgleda da sam ja jedina koja ne razume koja su to tragicna dela koja je Tolstoj uradio i koja su za osudu (mislim na dela vezana za ideje u koje je verovao)...

Па идеја тоталне анархије, да свијет и друштво може опстати без икакве хијерархије...је трагично размишљање.

Што се тиче његовог односа према Цркви, исмијевао је управо сваки вид хијерархије, од свештетнства, св.тајни, Причешћа, Литургије итд...заговарао је апсолутну "слободу" појединца да вјерује у Бога како хоће и да се понаша како хоће....што је свакако трагично размишљање. Наравно та његова слобода није ништа друго него суштински један вид ропства.

[florenntina]

Па идеја тоталне анархије, да свијет и друштво може опстати без икакве хијерархије...је трагично размишљање.

Pa moguce, na ovom nivou svesti, ali to nije razlog da njegova razmisljanja toliko anatemisemo, narocito ako se uzme u obzir da je ziveo svoje ideje...

Што се тиче његовог односа према Цркви, исмијевао је управо сваки вид хијерархије, од свештетнства, св.тајни, Причешћа, Литургије итд...заговарао је апсолутну "слободу" појединца да вјерује у Бога како хоће и да се понаша како хоће....што је свакако трагично размишљање. Наравно та његова слобода није ништа друго него суштински један вид ропства.

Da, ali to je bilo u skladu sa njegovim dubokim ubedjenjem... Ne vidim zasto bi takav nacin razmisljanja bio vid ropstva...I ropstva cemu? Zasto mislis da su manji robovi oni koji veruju u institucije nego Tolstoj koji nije verovao u njih? Mislim, cisto razmisljam....

[w.a.mozart]

poslednje što sam od Tolstoja čitao je roman Vakrsenje... toliko sam se razočarao da je straaašno

u očekivanju da se nešto konkretno desi mi prodje cela knjiga... ja stvarno ne znam na koga i kako je on toliko delovao svojim delima ali njegov roman vaskrsenje je za mene Zločin i kazna puštena unazad... kao one poznate pesme koje pustaju unazad pa nalaze neke poruke-

možda bi trebalo da se zaista taj roman čita unazad-možda nadju neki Tolstojev kod u njemu...skriven-jer ono što nije skriveno definitivno nema nikakvo posebno značenje niti nadahnuće...

najgore od svega što je to roman iz poznog stvaralaštva Tolstojevog-desetak god pre smrti pisan bljak

p.s. i taj takav Tolstoj je inače govorio da je Hamlet delo koje ne vredi ništa

što se anateme tiče... nemam komentar

[florenntina]

poslednje što sam od Tolstoja čitao je roman Vakrsenje... toliko sam se razočarao da je straaašno

u očekivanju da se nešto konkretno desi mi prodje cela knjiga... ja stvarno ne znam na koga i kako je on toliko delovao svojim delima ali njegov roman vaskrsenje je za mene Zločin i kazna puštena unazad... kao one poznate pesme koje pustaju unazad pa nalaze neke poruke-

možda bi trebalo da se zaista taj roman čita unazad-možda nadju neki Tolstojev kod u njemu...skriven-jer ono što nije skriveno definitivno nema nikakvo posebno značenje niti nadahnuće...

najgore od svega što je to roman iz poznog stvaralaštva Tolstojevog-desetak god pre smrti pisan bljak

p.s. i taj takav Tolstoj je inače govorio da je Hamlet delo koje ne vredi ništa

što se anateme tiče... nemam komentar

Nisam citala "Vaskrsenje", mada sam htela, ali posle ovih tvojih preporuka Moci, razmislicu jos jednom

Inace, nisam cula za ovu njegovu izjavu u vezi Hamleta, mada me i ne iznenadjuje toliko... Sudeci po vecini njegovih biografa, bio je dosta gord i sujetan covek. Neki cak kazu i "covek koji nije nikoga voleo"...Na kraju krajeva, slicna razmetljivost i bahatost tadasnje ruske aristokratije je i dovela do krvave revolucije par desetina godina kasnije...

Ipak, treba se prisetiti i da je Tolstoj bio i covek koji je svoje grofovsko odelo zamenio seljackim ritama, spasavao gladne, razdelio imanje i svojim primerom skromnog zivota pokusao otelotvoriti ideje slobode na nacin kako je sam u njih verovao... To je nesto sto ne mogu da spomenem bez dubokog postovanja i divljenja, bez obzira koliko su mi same te ideje bliske ili ne...

[Justin Waters]

Pa moguce, na ovom nivou svesti, ali to nije razlog da njegova razmisljanja toliko anatemisemo, narocito ako se uzme u obzir da je ziveo svoje ideje...

Што се тиче његовог односа према Цркви, исмијевао је управо сваки вид хијерархије, од свештетнства, св.тајни, Причешћа, Литургије итд...заговарао је апсолутну "слободу" појединца да вјерује у Бога како хоће и да се понаша како хоће....што је свакако трагично размишљање. Наравно та његова слобода није ништа друго него суштински један вид ропства.

Da, ali to je bilo u skladu sa njegovim dubokim ubedjenjem... Ne vidim zasto bi takav nacin razmisljanja bio vid ropstva...I ropstva cemu? Zasto mislis da su manji robovi oni koji veruju u institucije nego Tolstoj koji nije verovao u njih? Mislim, cisto razmisljam....

Па на овом нивоу свијести - читај у овом животу, немогуће је имати никакав вид друштвеног живота лишен било какве хијерархије, а да то не изазове пропаст. Ни Царство Небеско, што представља савршенство није лишено хијерархије.

Е сад што се тиче анатемисања...то је метод који користи Црква за своје крштене и вјерујуће чланове који некако застране, и не желићи е покајати и уразумити, упорно јавно пропагира антицрквну пропаганду на штету самих вјерујућих људи, доводећи их у опасност да буду заведени. Црква тако дјелује, а сад Бог сам зна ко ће стварно избећи то вјечно проклетство, а ко не ће.

Ропство сам поменуо зато што онај који заговара било какво одсуство организације у друштву, пропагира то зато што и сам има претјерано пуно страхова и конфузија у животу. Онај ко дубуко у свом бићу није способан да се суочи са свијетом, па тиме ни са самим собом, просто ће најприје кривца наћи у некој институцији, и било каквом виду организације која је према тоем конспиративна.

Наравно, постојање орагнизације не подразумиејва да је пожељна друга екстреман страна, тотална зависнот од правила и институционализовање сваког вида живљења.

Ако је то неко његово дубоко и лично размишљање, не значи да је лишено бесмисла.

[Justin Waters]

Ipak, treba se prisetiti i da je Tolstoj bio i covek koji je svoje grofovsko odelo zamenio seljackim ritama, spasavao gladne, razdelio imanje i svojim primerom skromnog zivota pokusao otelotvoriti ideje slobode na nacin kako je sam u njih verovao... To je nesto sto ne mogu da spomenem bez dubokog postovanja i divljenja, bez obzira koliko su mi same te ideje bliske ili ne...

Овакве ствари могу да се ураде из обичне сујете.

Вјера без дјела је слијепа, дјела без вјере су мртва. Потребна је симфовнија вјере и дјела.

Могуће је имати дјела, а не имати вјеру. Могуће је имати дјела, а застранити у начину погледа на свијет.

[anajrim]

На основу чега можемо да знамо да ли се неки човек покајао на крају свог живота, када се покајање рађа из срца, а људска срца једино Бог познаје? Да ли је последњи човеков самртни израз изговорена реч или тајна мисао срца? Колико брзо човек може променити своје уверење током живота, а колико на самрти? Од чега то зависи?

Лоша дела су за осуду, а не људи. Бог зна ко ће се спасти.

likefaceeeeeeee likefaceeeeeeee likefaceeeeeeee

[angst]

Сад ми паде на памет да вас питам: Како данас зарадити анатему од СПЦ-а?

Јеретици су анатемисани по аутоматизму. А да би зарадио експлицитну анатему на своју личност мораш претходно да будеш члан цркве...

[w.a.mozart]

Сад ми паде на памет да вас питам: Како данас зарадити анатему од СПЦ-а?

odlično pitanje... da li si mislio da se anateme danas redje -bacaju- pod uticajem savremenog sekularizma ili čak post-sekularizma

[angst]

odlično pitanje... da li si mislio da se anateme danas redje -bacaju- pod uticajem savremenog sekularizma ili čak post-sekularizma

Брате Моци, и екскомуникације су по аутоматизму. Чим неко не иде у цркву и не причешћује се аутоматски није in communio sanctorum.