+ Патријарх Павле - Будимо људи

[Guest - . . .-]

 

О подвизима и искушењима

 

 

61. Искушења су нам ипак на корист, јер преко њих ми сазнајемо своје право стање душе, док би без њих у нама веома узрасла гордост. Овако, ми се колико-толико трезнимо и враћамо својој стварности. И опет, бар знамо своје стање, и боримо се и желимо да се променимо. А колико ли је тек коров греха узрастао у онима који свога стања нису ни свесни?

 

62. Ако су искушења мала, нису нестварна. Таква су сада на реду. Доцније ће наићи велика.

[Guest - . . .-]

 

О временима, условима и  људима

 

 

 

63. Није време оно које нас чини људима или нељудима, него смо то ми сами. Ако смо људи, време нека је нељудско, постаће људско; ако смо нељуди, време нека је људско, постаће нељудско.

 

64. Наше време је време тешких искушења и страдања. Али Господ зна зашто баш те тешкоће допушта на нас. Сигурно, да га не бисмо чинили тежим него што јесте. А неки људи поступају тако као да би желели да искушења буду већа, и страдања тежа.

 

65. Морално слаби људи у тешким временима не могу да се уздрже од зла кад оно нарасте. А морално јаки људи се баш тада одржавају тако што се лажи супротстављају  истином.

 

66. Све има лице и наличје. Међу људима се појави нечовек у условима повољним за чојство, и међу нељудима се појави човек у неповољним условима за чојство. Од нас зависи хоћемо ли бити људи, без обзира на услове. Слобода нам гарантује избор. Са људима треба бити човек, а са нељудима човек до извесне мере.

 

67. Међу нељудима има људи, и међу људима има нељуди.

[Guest - . . .-]

 

 

О дужности, обавезама и заветима

 

 

68. Своју дужност треба вршити без жеље за доказивањем; само тако ћемо је и извршити.

 

69. Ко не разликује сујету од дужности зна да пређе из дужности у сујету. Од сујете до стварне вредности кратак је корак. Сујета код неких људи изгледа као  способност, па они гледају да код других изазову завист.

 

70. Боље је извршити а да нисмо обећали, неголи обећати па не извршити. Дати завети се морају извршити.

[Guest - . . .-]

 

О трпљењу

 

 

71. Сви проблеми почиињу са људским потребама.

 

72. Трпљење је потребно свима, а нарочито онима који трпећи треба да издрже до краја. 

[Guest - . . .-]

 

 

О половима, полности и полном животу

 

 73. Тамо где се дешава експлозивна љубав, треба очекивати њено прерастање у еруптивну мржњу. Дочим, ту је редак повратак на љубав, но не и на још већу мржњу и бес, и најзад на заборав, уколико се у међувремену све то не заврши убиством или самоубиством.

 

 74. На жену се гледа као на биће патње, уживања и кривице.  Међутим, величина жене се огледа у њеном служењу.

 

 75. Када супружници могу да имају децу, неће их, а када не могу да их имају, хоће их. Зар не можемо без подсетника да све треба чинити у своје време?!

 

  76. Страст стављања себе у центар изазива обољења. Корен разних обољења код супружника такође треба тражити у егоцентризму и нетрпељивости. Међутим, да је било деце, или да их је могло бити у многобројним браковима, супружници би у њиховом присуству и њиховом помоћи успешно одолевали болестима. Они рецимо не би долазили у опасност да им љубав  прераста у мржњу, па и да не дође до трагедије.

 

  77. Када се жена понизи, она у себи понизи сву своју величину: човека, мајке, свештенице дома.

 

  78. Шири оквир заповести Божије о рађању и множењу и испуњењу или насељењу Земље био је, и остаје  — живот. А човек и жена то окрену на уживање и сузе.

  79. Жена у Православној Цркви не може бити свештеница зато што јој је дато да буде свештеница у породици. Она је та која на детету оставља неизбрисив печат. Према томе, она мора да прихвати дете да би дете прихватило њу. За то је потребна жртва. Не може се постати личност мајке без спремности на жртву. 

[Guest - . . .-]

 

 

Грешник

 

80. Грешник је несрећан човек, нарочито када је препун себе.

[Guest - . . .-]

 

 

О покајању

 

 

81. Ко не признаје кривицу и грех, не може да се каје.

[Guest - . . .-]

 

 

О смирењу и неосуђивању

 

 

82. Сви смо исувише стари човек  у погледу постављања себе у центар, уместо јеванђелског смирења и врлина. Беспредметно је осећати се праведником на рачун греха који видимо да га други чини. Исувише смо удаљени од будућег смирења ка коме тежимо. Иако к њему идемо, ипак су нам кораци исувише мали. Тек када будемо поставили темељ од смирења ми ћемо моћи да градимо више — јеванђелску љубав према Богу и према ближњем. Грех ближњег треба да нас боли а не да нас лично погађа, и тиме да нам наноси штету. Не мари то што смо са људима који чине грех, него се бринимо да и ми не постанемо учесници њиховога греха.

 

83. Зашто треба ценити роман Виктора Игоа Јадници? У њему има толико заједничкога што нам омогућује да схватимо друге народе и људе.  Човек је блискији са другима када схвати друге и други њега.

 

84. Наше је да разговарамо са свима, јер ми то себи можемо приуштити, будући да имамо истину: Богочовека Христа који је пут и истина и живот. Дакле,  ми морамо разговарати са свима онима који нису у истини, а желимо им спасење. И док се њима може догодити да изгубе спасење, нама се може догодити  само то да доживимо грдњу.

[Guest - . . .-]

 

 

О сујети и гордости

 

 

85. Сви се боримо са гордошћу, и сви патимо од гордости као од прираслица.

 

86. Човек плива у гордости као што фетус плива у материци.

 

87. Ко не разликује дужност од сујете не зна да пређе из сујете у дужност. Од стварне вредности до сујете, и обрнуто, није велико растојање, нити има мноштво корака.

 

88. Горд у срцу и обузет њоме није приправан за Царство Небеско. Значи, који остане обузет сујетом, неће моћи да уђе у Царство Божје.

[Guest - . . .-]

 

 

О навици

 

 

89. Људи су у основи дивни, али се рђавом навиком покваре.

 

90. Бог је дао моћ навике, а од нас зависи каква ће, и која ће навика преовладати.

[Guest - . . .-]

 

 

 

О страстима

 

91. Када човек огрезне у страстима, његови циљеви, ако су зли, поспешују га да огрезне у злу; и то онолико колико се оно распространило у њему.

[Guest - . . .-]

 

 

О прелести

 

92. Са гресима долазе навике, са навикама страсти, а са страстима фиктивне потребе.

[Guest - . . .-]

 

 

О мржњи

 

 

93. Мржња је ово: претходна глупо коришћена или протраћена љубав, и недовољно ангажована воља.

 

94. Зашто је неко у стању да некога бескрајно мрзи? Када се неко налази на висини, принцип је да му први корак не буде погрешан! Ако ли погреши, пад са те висине добија убрзање, и неизвесно је где ће завршити, с обзиром да се љубав преокренула у мржњу. Све после тога је плављење са свих страна оним што није љубав.

 

95. Поновићемо: тамо где се јави експлозивна љубав, имамо њено прерастање у еруптивну мржњу.

[Guest - . . .-]

 

 

О хумору

 

 

96. Шала је друга страна збиље.

 

97. Умесна шала и досетка треба да нас разгале.

[Guest - . . .-]

 

 

О нашој бесмртности

 

 

98. Човек и његова воља – то је вечно питање. Ако се ова тема осмотри очима Библије, видеће се следеће: Првим људима је речено да од сваког воћа које је у Врту могу да једу, само од дрвета познања добра и зла да не једу. Јер у који дан окусе од њега, умреће: не истога тога дана, него доцније. Дакле, створени смо не да мремо, него да вечно живимо. Зато нам идеја оживљавања није страна. Али, ми грешимо, па ометамо оно што би требало да је нормално и природно; а шта је природније од вечног живљења?!

 

99. Бесмртни живот је условно могућ; само, тада када је оно што чинимо Богу по вољи, и са Божијим благословом. Према томе, Божија воља и Његов благослов су наша бесртност. Све што је друкчије, смрт је.