Лоше стране слаткиша

[ego]

ЛОШЕ СТРАНЕ СЛАТКИША

Бели шећер

Стабилније расположење, квалитетнија кожа, смањење симптома ПМС-а, само су неке од предности када престанете да користите бели шећер.

На тржишту постоји неколико врста шећера. Рафинирани шећер пролази потпуну обраду, па је због тога беле боје (кристални бели шећер добија се од шећерне трске и шећерне репе). Шећер у праху је фино уситњени рафинирани шећер. Кандис шећер састоји се од прилично великих кристала шећера и може бити бео или смеђ.

Највише се користи за заслађивање чаја. Има и других врста шећера: млечни шећер (лактоза), воћни шећер (фруктоза), грожђани шећер (глукоза). Шећер се налази у свим газираним напицима, соковима, кексу и другим слаткишима, конзервираној храни, хлебу, пиву, цигаретама, мајонезу, кечапу, димљеној шунки, сухомеснатим производима, готовим супама, чипсу, инстант чајевима и инстант кафи.

Стално конзумирање шећера је главни узрок претеране телесне тежине, остеопорозе, слабијег функционисања одбрамбеног система и обољења крвног система. Губитак концентрације, депресија, узнемиреност, хиперактивност (поготово код мале деце), па чак и агресивност и насилно понашање поремећаји су који се повезују са вишегодишњим конзумирањем шећера.

Које проблеме узрокује

Сви знају да бели шећер није добар за зубе, али постоје и много озбиљнији проблеми које изазива. Чињеница је да шећер доноси само празне калорије јер не садржи ни витамине ни минерале који би помогли телу да га искористи. Бели шећер се добија рафинацијом, тј. одвајањем минерала који су неопходни за варење и метаболисања те супстанце, у људском организму.

Шећер у процесу варења захтева калцијум, отприлике исти онај који је издвојен у процесу рафинирања, јер он заједно са осталим минералима даје боју меласи (шећерне трске или шећерне репе). Пошто је уношење калцијума у организам минимално, а он је углавном животињског порекла, шећер вади залихе калцијума из чврстих ткива као што су кости.

Због тога узимање шећера доводи до слабљења коштаног система и ткива, до остеопорозе, до честих ломова и повреда. Бели шећер не само да не садржи него узрокује и губитак хрома из организма, па тело тај минерал мора да извлачи из својих резерви. Исто се догађа и са калцијумом, фосфором и гвожђем. Конзумирањем белог шећера слаби и контрола нивоа шећера (глукозе) у крви.

У екстремним случајевима, може да доведе до дијабетеса, који је данас у све већем порасту. Решење није ни смеђи шећер јер, иако садржи нешто минерала, и даље се у организму вари исто као и бели шећер.

Шта повећава жељу за шећером:

1. Конзумирање намирница које садрже шећер ствара сталну жељу, при чему се количина повећава (осећај да не можемо да се зауставимо).

2. Хаотична и нередовна исхрана.

3. Немогућност да се носимо са стресом.

4. Решавање фрустрација и проблема једењем.

5. Недовољно беланчевина у исхрани (када људи мисле да је вегетаријанство само избацивање намирница животињског порекла па им се исхрана састоји углавном од рафинираних намирница и варива од поврћа).

6. Превише соли у исхрани и намирница животињског порекла.

Природни извори шећера

Избацивање шећера не значи одрицање од слатког! И код нас се могу наћи квалитетни десерти и слаткиши са заслађивачима од житарица. Јечмени, пиринчани, кукурузни, просени слад само су неке врсте.

Ови заслађивачи изгледом подсећају на мед, али су блажег укуса и, за разлику од меда, садрже сложене шећере (полисахариде). Праве се од исклијалих житарица и садрже малтозу (шећер из житарица), али и витамин Б.

Примена им је заиста широка, а данас се могу лако набавити у радњама здраве хране. Главни извор квалитетног шећера би требало да буду житарице, коренасто поврће и воће и њихови производи. Квалитетна и разнолика исхрана, различите технике припреме и начини зачињавања, као и пуно зеленог лиснатог поврћа, свакако могу да помогну смањењу жеље за шећером.

Нажалост, то врло често значи да ти производи садрже вештачке заслађиваче који су хемијског порекла па их наш организам не препознаје као храну. Зато избегавајте сахарин, аспартам, сорбитол...

Решење није ни смеђи шећер јер, иако садржи нешто минерала, и даље се у организму вари исто као и бели шећер.

http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-143-21-septembar-2009/lose-strane-slatkisa

[ego]

Проблеми које могу да проузрокују:

Дијабетес

Остеопороза

...

klapklap

[ego]

klapklap

[ego]

Слад бољи од шећера

[ Биље & Здравље ] - Потребу за слатким осетимо већ са првим подојем, јер је мајчино млеко слаткасто. Природна потреба за слатким нам остаје целог живота, јер слаткиши дају енергију и опуштају организам. Не треба, наравно, да се одрекнемо задовољства које осећамо кад једемо слатко, али да би заштитили организам од ризика које претерана употреба може да изазове, боље је да користимо природне и нерафинисане заслађиваче. Много су здравији од белог шећера, а не закидају нам на задовољству! Шећер који су наши далеки преци користили потицао је из воћа и поврћ а и њихов организам га је без проблема растварао у неопходну глукозу. А, савремени човек једе на килограме рафинираног шећера у облику сахарозе и притом не добија никакве хранљиве састојке. То доводи до напрезања гуштераче и других унутрашњих органа. Сахароза, коју садржи бели шећер, осим тога што нема хранљиве вредности опасна је за организам:

- брзо се апсорбује у крвотоку па покреће прекомерно лучење инсулина /то смањује количину неопходне глукозе до опасно ниског нивоа и изазива хипогликемију/ Напомена: Прекомерно узимање белог шећера изазива губитак апетита, умор, каријес, депресију, реуматизам, чак и менталне болести.

- Ни један од природних заслађивача не може да се користи у неограниченим количинама - каже за наш часопис Нада Мишковић, нутрициониста и макробиотичар из београдског "Биошпајза". - Онима који користе инсулин не препоручује се ни кувана шаргарепа зато што ће да подигне ниво шећера више него сладолед од ваниле. Дијабетичари имају посебне замене за шећер, а када су и природни заслађивачи у питању морају да их користе у ограниченим количинама и на одређен начин.

По речима наше саговорнице, ако се здрави избалансирано хране, са доста житарица које се дуго жваћу (тако се ослобађа сладак укус) и када на трпези имају доста воћа и поврћа, организам ни не осећа потребу за великом количином слаткиша. Ако није тако и осети се потреба за слаткишима, препоручују се природни заслађивачи, никако бели шећер. У продавницама здраве хране може да се купи јаворов сируп, јечмени и пиринчани слад, смеђи шећер од трске (московадо), обичан смеђи и грожђани шећер.

Природни заслађивачи дају довољно слаткоће, а избегавају се негативне последице једног од пет белих зала, шећера.

ЈЕЧМЕНИ И ПИРИНЧАНИ СЛАД су најбољи и најздравији заслађивачи:

- изгледом највише подсећају на мед, али имају блажи укус

Праве се од исклијалих зрна житарица, садрже малтозу (шећер из житарица), витамин Б и обиље минерала, а лакше се варе и мешају са осталим састојцима за дезерт.

- Јечмени слад (малтекс) је најдоступнији, јер се прави код нас - наставља Нада Мишковић. - Има специфичан мирис и укус па неким намирницама мења шмек тако да јагоде, ако се помешају са овим заслађивачем, губе укус на који смо навикли. Добар је, међутим, за припремање свих посластица од теста, али не би требало да се користи са воћем. Пиринчани слад је пријатног укуса и најбољи је да се меша са воћем, јер му не мења ни укус, ни боју (од јечменог слада, на пример, крем потамни).

Осим наведених одличан природни заслађивач је и ЈАВОРОВ СИРУП који се цеди из стабла јавора као и каучук, а укус му подсећа на препржени шећер. Користи се и у познатој лимуновој дијети која је, у ствари, детоксикациона дијета. Помаже да се изгуби доста килограма, међутим, могу да је примењују само потпуно здрави /најчешће се користи у рано пролеће како би се организам очистио од слузи, штетних материја и зимских наслага/. Шећер се сматра једним од пет белих зала, јер превелика употреба изазива губитак апетита, умор, каријес, депресију, реуматизам, чак и менталне болести, а мало ко је у стању да га се одрекне и замени јечменим, пиринчаним или кукурузним сладом.

Одлични природни заслађивачи су и браон шећер из трске (бољи од оног из шећерне репе), мед и сушено воће. Заслађивач од сушеног воћа се добија кад се дехидрирано воће потопи у хладну воду, дода прстохват соли (да пусти сласт) и измиксује.

http://www.pregled.com/zdravlje.php?id_nastavak=60&tmpl=zdravlje_tmpl&tekuca_strana=12

[ВИЛМА]

prstgore

njamnjam

[мирођија]

  Ето, баш јуче сам чула да је у Шведској  прописано конзумирање слаткиша и продаја разних

чипсева и грицкалица које немају здраву нутритивну вредност.

  Рецимо у оближњој радњи или  ресторану не можете више од два пута да купујете слаткише.

Ако се примети чешћа употреба истих, сматра се да имате неки проблем који се гуши том врстом

хране, или да сте депресивни, па зато треба повести рачуна о вама. :bla:

  Ако се на редовним контролама здравља утврди да сте се угојили у претходном периоду, исто се

сумња на депресију,ако се искључе неки други фактори...

  Пошто се код нас кренуло са новим законом о саобраћају, преко закона о забрани пушења, ваљда

ће некада и до нас стићи тај закон о исхрани, пошто се код нас заиста хаотично и вози, и живи...

  Бар у следећем миленијуму... 0442_feel

[ego]

Још је у тренду демократија - слобода избора.  :bla:

[ego]

Све ми је слободно, али није све на корист. 

[Juan Valdez]

Ето, баш јуче сам чула да је у Шведској  прописано конзумирање слаткиша и продаја разних чипсева и грицкалица које немају здраву нутритивну вредност. leteti Рецимо у оближњој радњи или  ресторану не можете више од два пута да купујете слаткише. Ако се примети чешћа употреба истих, сматра се да имате неки проблем који се гуши том врстом хране, или да сте депресивни, па зато треба повести рачуна о вама.

Може ли неки линк? Ово ми баш чудно. Овако нешто не постоји ни за алкохол и цигаре. Превише фашистички звучи.

[ego]

Ево пар занимљив документараца о храни...

Јес Алекс Ђоунс...али је добро одрађен!

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=Oe-CxnU-hFE

А ово су два Руска!

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=sjt6JiJZzZQ

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=qBOIWYzzTOQ

АВЕ СЕРБИА, хвала на линковима, врло су интересантни.  prst ka dole