100 српских врхунских стручњака из света против продаје Телекома

[ego]

Што јес`, јес`... 0442_feel

---

 0110_hahaha

ЕСХАТОН РУЛС

Ма сада ће Звонко да каже да се мало шалио.  0442_feel  0442_feel  0110_hahaha

[Grizzly Adams]

Ма не бре, ја сам за Капитализам 120%. И то онај најслободнији.

Meni samo nije jasno kako to zemljama širom sveta koje mnogo bolje stoje od Srbije, gde je skoro sve privatno, strane firme i strani vlasnici firmi ne smetaju i nisu nikakva pretnja, a kod nas jesu...

Тако што у игри није само профит те фирме него и оно што је предмет њене делатности, колико послова ствара, шта нуди и да ли људи купују њене услуге/робу уколико није у питању извоз, итд. Чак и када се ради о самом профиту он у највећем броју случајева заврши назад у тој истој фирми као ре-инвестиција власника којем је у интересу да фирма порасте и да се посао прошири, а не да фирма не искористи потенцијал и не порасте него да остане иста или да се смањи.

Не разумеш Уроше логику - ако странац купи Телеком, однеће нам све своје паре.

Наравно, ако Србин купи Телеком он ће све дати убогима и болеснима, неће ни да му падне на памет да купи кућу на Ибизи, немачки мерцедес, француску јахту, отвори фирму у Лондону, пошаље децу на Харвард или тако нешто. 0110_hahaha

Е, упропасти нас овај Комунизам све...

[ego]

0110_hahaha брате за текст! Лепо речено, поготову овај болдирани део! 

Пропашћемо и ми као Византија! Препустили финансије и ресурсе ''предузетницима'' који су осиромашили државу која касније није имала моћи да се одупре османлијској најезди.

Видимо да је тако  и код нас...

0110_hahaha   

Нажалост. А када коначно схвате, биће касно и тешко да ће помоћи згрнуто богатство.  0442_feel

И тако се непрестано понавља чувена законитост:

Правило 3 генерације

1. ствара (засуканих рукава)

2. завршавају школе, постају менаџери...

3. обично сруше читав бизнис

Треба бити махер избећи је.

[ego]

Компрадори

Компрадори су, у 19. веку, били Кинези који су помагали страним трговцима у освајању и експлоатацији кинеског тржишта. Али, злу репутацију компрадори су стекли првенствено зато што је главни артикал који су Кинезима препродавали био – опијум.

КОЛАБОРАНТИ ИМПЕРИЈАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА

Наиме, у Кини је, почетком 19. века, држава надзирала трговину, а међународна размена била је допуштена једино преко луке Кантон. Зато су страним трговцима били нужни домаћи посредници – компрадори. Кључно место у трговини је заузимао опијум, а земља која је предњачила у продаји опијума Кини била је Британија. Она је у Кину извозила 1,4 милиона килограма опијума. Дрога се производила у британској Индији, где је монопол на њену куповину и даљу продају имала Британска источноиндијска компанија. Кина је званично забрањивала нарко-трговину. Али, компрадори су подмићивањем и везама у администрацији успевали да постигну да се ова забрана масовно крши. Због тога се, између 1821. и 1837, извоз дроге у Кину повећао пет пута, а два милиона Кинеза постали су нарко-зависници. Зато су компрадори у Кини и изашли на зао глас као „уништитељи нације“ и „демони“.

Кинеска влада је схватила опасност од брзог ширења наркоманије и одлива сребрног новца. Стога је одлучила да обнови забрану трговине опијумом. То је, међутим, разгневило Британце. Они су решили да ратом једноставно натерају Кину да толерише трговину дрогом. Тако је дошло до „Првог опијумског рата“ (1839-1842). Британија је у том рату победила и трговина опијумом је могла несметано да се настави. Ипак, продаја опијума још није била легализована. Британци су, стога, повели још један рат – „Други опијумски рат“ (1856-1860). Пошто су победили и у овом рату, трговина наркотицима је у Кини законски дозвољена. Компрадори и Британци су, тако, могли слободно да продуже своју „трговину смрти“.

Овај чудовишан случај послужио је марксистима да направе разлику између две врсте буржоазије у земљама које су предмет колонијалистичке експанзије. Једно је „национална буржоазија“, која развија домаћу индустрију и брани националне политичке, економске и културне интересе. Она је основни носилац борбе за независност и економску модернизацију земље. Насупрот ње стоји „компрадорска буржоазија“, која је помагач колонизатора и живи од продаје домаћих ресурса странцима или продаје стране робе на домаћем тржишту. Она је незаинтересована не само за развој домаће индустрије, већ и за било какву антиколонијалну борбу.

Марксисти су били против сваке буржоазије, али су ипак националну буржоазију сматрали прогресивнијом од компрадорске. Док је прва стварала домаћу индустрију и радничку класу, а у политичком смислу имала и револуционарно-демократске потенцијале, друга је конзервирала сировинско-аграрну структуру земље и била политички колаборант система империјалног капитализма. Ово марксистичко разликовање показало се као сасвим тачно. Јер, једине земље изван Европе и Северне Америке које су успеле да изврше модернизацију (Јапан, Тајван, Јужна Кореја и Сингапур) биле су управо оне у којима је национална буржоазија, током политичких и културних борби, успела да надвлада компрадорску елиту.

ДОМИНАЦИЈА ТЕМА-СУРОГАТА

Оживљавање колонијализма крајем 20. века – али сада под именом „транзиције“ и „глобализације“ – актуелизовало је и критичку концепцију компрадорске елите. Компрадорска елита се данас види као главни агент глобалног капитала и његових политичких структура („Империје“) у земљама које припадају полупериферији или периферији светског капиталистичког система. Сматра се да је, у раздобљу „транзиције“, основни задатак компрадорске елите да убеди домаће становништво како је најбољи начин модернизације предаја свих ресурса (економских, политичких и културних) у руке странаца. Као што нам скрећу пажњу Јован Душанић и Вера Вратуша (који и користе термин „компрадорска елита“ одн. „буржоазија“), у том нечасном послу посебно предњаче академски економисти. Њихова се функција, током целог периода транзиције, и свела на отворену пропаганду брзе и потпуне приватизације и на апологију неолибералне концепције глобалног тржишта. Као награду за ову функцију, компрадорска елита добија „коруптивну ренту“ – део профита створеног преузимањем и експлоатацијом домаће индустрије и осталих енергетских, саобраћајних или комуникационих ресурса од стране носиоца транснационалног капитала.

Сличну функцију има и компрадорска елита у медијима, на универзитету, у невладиним организацијама, у институцијама културе… Као што објашњава пољски социолог Ремигиуш Окраска (Ремигиусз Окраска), основна улога компрадорске елите у овим сферама је да обезбеди културну хегемонију „Империје“. Културна хегемонија је израз Антонија Грамшија, који упућује на наметање система вредности, образаца понашања, као и пожељне листе политичких и културних питања. Економски привилегован положај се не брани само директном контролом странака, владе и парламента, већ и контролом у сфери културе и медија. Економска промена је, по Грамшију, могућа само преко политичке промене, а политичке промене нема без претходне победе у културном рату. Ко влада културом, влада и заједницом.

Користећи Грамшија, Окраска објашњава да је основна функција компрадорске елите данас управо владавина сфером културе, односно јавности. Компрадорска елита у земљама транзиције промовише неолибералне вредности глобалног капиталистичког система – атомистички индивидуализам, конзумеризам, хедонизам, примат права над одговорношћу, материјализам. Компрадорска елита се, такође, труди да компромитује све традиционалне вредности и навике које могу бити препрека за ширење крупног капитала. Традиционалистичке праксе милијарду муслимана, милијарду Индијаца или милијарду Кинеза доиста могу веома озбиљно да ограниче пословање глобалне конзумеристичке економије и нанесу јој губитке. И треће, у политици, култури и друштвеном животу земаља транзиције намећу се теме чија је главна функција скретање пажње са стварних проблема. Доминацијом тих тема-сурогата – као што су, по Окраски, права сексуалних мањина, антифашизам, антирасизам, легализација лаких дрога и томе слично, обезбеђује се да се суштинска друштвена питања уопште не могу отворити, а да они који их поставе буду дисквалификовани као екстремни левичари или екстремни десничари.

КОНТРОЛА НАЦИЈЕ

Главна питања која у својим стручним часописима и новинама отвара академска, медијска и културна елита у земљама транзиције, увезена су и зато готово потпуно ирелевантна за домаће друштво. Колико су за свакодневни живот домаћих радника, пита се Окраска, битна питања легализације марихуане или геј брака? Нимало. Али та питања постају доминантна не само у великим медијима, него и у часописима левице. „Феминисткиње (у Пољској – А. С) посвећују далеко више пажње проблемима лезбејских парова него, на пример, незапослености међу женама. Није ни чудо“, каже Окраска, „јер, у земљама из којих потиче новац за подршку феминистичких организација проблем незапослености и сиромаштва је неупоредиво мањи него у Пољској“. Исто се дешава и у области екологије. Енергија радника се усмерава на проблем фабричког димњака, не на дезиндустријализацију земље, а енергија незадовољних грађана на потребу доношења закона који кажњава лоше поступање са животињама, не на десуверенизацију парламента.

И припадници компрадорске елите из медија, са универзитета, из невладиних организацијама или из институција културе добијају, за добро одрађен посао обезбеђивања културне хегемоније, одговарајућу награду у виду системске ренте. Као „борци против национализма, конзервативизма и традиционализма“ они доживљавају брзу академску, медијску и институционалну промоцију. Чак и они који у својим малим организацијама глуме некакво левичарско бунтовништво (салонски анархисти, троцкисти, „антифа“ активисти, алтерглобалисти), заправо шире један образац понашања који је одавно идентификован као безопасан за глобални систем моћи. Управо тај образац понашања се зато и промовише у земљама транзиције. Стога се такви левичари, по Окраски, слободно могу назвати „компрадорском алтернативом“. „У знак захвалности за консолидацију моћи капитала“, вели Окраска, овакви бунтовници ће врло брзо „добити уносан посао у Заводу за интернет глобализацију, у Министарству за толеранцију, у Канцеларији за бригу о трансвеститима, или у `Службеном гласнику`“.

Да, наши еврореформски и другосрбијански компрадори очигледно нису изузетак. Али, компрадори су у Србији некако посебно дрски и злоћудни. Србија је једина бивша социјалистичка земља коју је Империја бомбардовала и којој је одузела део теориторије. Отуда је потребна посебна дрскост да се управо у Србији промовише НАТО пакт и друге империјалне дивоте. Свугде је приватизација значила куповину домаће индустрије по ниским ценама. Али, само је у Србији најважније индустријско постројење – Сартид, продато једној америчкој фирми по сто пута нижој цени од новца који је уложен у његову изградњу. Свуда компрадорска елита лоше говори о сопственом народу. Али, само у Србији она отворено и дрско негује најгори расизам према домаћем становништву. (Разумевање које је Светлана Лукић, у најави последње емисије „Пешчаника“, показала за оцену Жака Ширака да су „Срби народ без закона и вере, народ разбојника и терориста“ и Питера Јустинова да су од Срба чак „и животиње паметније“, само је најновији пример таквог одвратног расизма наших компрадора).

Али, снага компрадорске елите јасно говори и о слабости овдашње националне елите. Наша „национална буржоазија“, да се послужимо марксистичким речником, као да не постоји. Готово сви наши крупнији капиталисти се понашају као компрадори, а само понеки средњи или мањи предузетник показује бригу за национални интерес. Зато је у Србији окупација економије, политике, медија и културе толико потпуна и толико дубока. Зато се и може рећи да ће тек изградња јаке националне грађанске класе створити основ за успостављање контроле нације (народа, грађана) над темељним условима сопствене материјалне репродукције, односно над својом културом, над својом државом и над својом судбином.

[Пантелејмон Нови]

Не разумеш Уроше логику - ако странац купи Телеком, однеће нам све своје паре. 0110_hahaha

Наравно, ако Србин купи Телеком он ће све дати убогима и болеснима, неће ни да му падне на памет да купи кућу на Ибизи, немачки мерцедес, француску јахту, отвори фирму у Лондону, пошаље децу на Харвард или тако нешто. 0110_hahaha

Е, упропасти нас овај Комунизам све...

---

Брате, већи си демамог од свих ових наших комуњара заједно....

[Mиљан Танић]

Не разумеш Уроше логику - ако странац купи Телеком, однеће нам све своје паре. 0110_hahaha

Наравно, ако Србин купи Телеком он ће све дати убогима и болеснима, неће ни да му падне на памет да купи кућу на Ибизи, немачки мерцедес, француску јахту, отвори фирму у Лондону, пошаље децу на Харвард или тако нешто. 0110_hahaha

Е, упропасти нас овај Комунизам све...

---

Брате, већи си демамог од свих ових наших комуњара заједно....

Pa šta je čovek slagao?

[Пантелејмон Нови]

Не разумеш Уроше логику - ако странац купи Телеком, однеће нам све своје паре. 0110_hahaha

Наравно, ако Србин купи Телеком он ће све дати убогима и болеснима, неће ни да му падне на памет да купи кућу на Ибизи, немачки мерцедес, француску јахту, отвори фирму у Лондону, пошаље децу на Харвард или тако нешто. 0110_hahaha

Е, упропасти нас овај Комунизам све...

---

Брате, већи си демамог од свих ових наших комуњара заједно....

Pa šta je čovek slagao?

---

Нико овде није причао о томе да ако странац купи пропали смо а ако србин купи он ће бити социјално одговоран....Једино Звонко упорно инсистира да то мора странац да купи иначе пропадосмо...

[Crveni Baron]

Што јес`, јес`...

Vidim da si na strani privatnih firmi. Ako ti nije problem da mi kazes ko su vlasnici (i koliko kapitala imaju isti u procentima) firmi:

Dojce telekom

France telekom

Telekom italija

Vodafon

Mercedes

Peugeot itd.

Vi imate jednu ozbiljnu zabunu. Mesate "drustvenu" (komunisticku) sa "drzavnom" imovinom. To vam se razlikuje da izvinite, k'o du...e i oko.

[Crveni Baron]

Pa šta je čovek slagao?

Nije nista slagao samo brka drzavnu i drustvenu imovinu. I vi  ne kapirate da je zapad pun k'o oko "drzavne" a ne drustvene imovine.

[Пантелејмон Нови]

Pa šta je čovek slagao?

Nije nista slagao samo brka drzavnu i drustvenu imovinu. I vi  ne kapirate da je zapad pun k'o oko "drzavne" a ne drustvene imovine.

---

  0228_hot

[Mиљан Танић]

Што јес`, јес`...

Vidim da si na strani privatnih firmi. Ako ti nije problem da mi kazes ko su vlasnici (i koliko kapitala imaju isti u procentima) firmi:

Dojce telekom

France telekom

Telekom italija

Vodafon

Mercedes

Peugeot itd.

Vi imate jednu ozbiljnu zabunu. Mesate "drustvenu" (komunisticku) sa "drzavnom" imovinom. To vam se razlikuje da izvinite, k'o du...e i oko.

Ti imaš ozbiljnu zabunu što ne razumeš da u Srbiji "državno" i "društveno" znači isto.

@Pantelejmon:

Ja sam samo stekao utisak da Zvonko radi isto što i ja - govori da prodaja strancu nije propast po sebi, kao što nije ni prodaja našem čoveku spas, kao što nije ni to da ostane državno vlasništvo...

[Пантелејмон Нови]

@Pantelejmon:

Ja sam samo stekao utisak da Zvonko radi isto što i ja - govori da prodaja strancu nije propast po sebi, kao što nije ni prodaja našem čoveku spas, kao što nije ni to da ostane državno vlasništvo...

---

Овде се слажемо!

Моје мишљење је да треба остати у државном власништву. Споран је само менаџмент Телекома јер су то нестручни партијски кадрови који не брину за Телеком и Србију него за себе. То је моја поента, ништа друго!

[Mиљан Танић]

@Pantelejmon:

Ja sam samo stekao utisak da Zvonko radi isto što i ja - govori da prodaja strancu nije propast po sebi, kao što nije ni prodaja našem čoveku spas, kao što nije ni to da ostane državno vlasništvo...

---

Овде се слажемо!

Моје мишљење је да треба остати у државном власништву. Споран је само менаџмент Телекома јер су то нестручни партијски кадрови који не брину за Телеком и Србију него за себе. То је моја поента, ништа друго!

Pa i MOJA! Ali očigledno ni ti, ni Željko Bilbija ne razumete državni aparat Srbije i ne shvatate da ovde još dugo, dugo vremena NEĆE biti stvarnih promena odnosa državnog aparata prema državi. Zato je BOLJE da se proda i strancu, nego da se oni dalje bogate!

[Пантелејмон Нови]

Pa i MOJA! Ali očigledno ni ti, ni Željko Bilbija ne razumete državni aparat Srbije i ne shvatate da ovde još dugo, dugo vremena NEĆE biti stvarnih promena odnosa državnog aparata prema državi. Zato je BOLJE da se proda i strancu, nego da se oni dalje bogate!

---

Разумем ја то брате и знам да ове комуњаре неће сјахати са нас за вјек и вјеков. Могу се делимично сложити са тим (јер бирам између 2 зла) боље странац да ту заведе ред него ли наше комуњаре да краду, али НАЈБОЉЕ би било да остане власништво државе Србије са правим менаџерима, изузетним стручњацима а то подразумева изузетну и патриотску Владу а то се сада граничи са немогућим тј. са бајком! Суштина мудрости

[Grizzly Adams]

Пази молим те "демагог"... А ови којима се економски аргументи заснивају на епским песмама предкосовског циклуса нису демоагози...

Једино Звонко упорно инсистира да то мора странац да купи иначе пропадосмо...

Нисам то рекао. Рекао сам да је сасвим све једно, битно је само да се приватизује. И још нешто - битно је да влада Србије коначно крене у потпуну реформу тржишта, тј. да укине све регулације и ограничења. Иначе ће све бити узалуд. Паре од продаје ће после неког времена потрошити и опет ћемо бити на нули.

Vidim da si na strani privatnih firmi. Ako ti nije problem da mi kazes ko su vlasnici (i koliko kapitala imaju isti u procentima) firmi:

Dojce telekom

France telekom

Telekom italija

Vodafon

Mercedes

Peugeot itd.

Vi imate jednu ozbiljnu zabunu. Mesate "drustvenu" (komunisticku) sa "drzavnom" imovinom. To vam se razlikuje da izvinite, k'o du...e i oko.

Не мешам уопште. То што друге државе праве грешке не значи да и ми треба да их правимо. Држава никада неће моћи да руководи фирмом ефикасно како то ради приватни власник.

Моје мишљење је да треба остати у државном власништву. Споран је само менаџмент Телекома јер су то нестручни партијски кадрови који не брину за Телеком и Србију него за себе. То је моја поента, ништа друго!

Докле год је у државном власништву њом ће управљати нестручни партијски кадрови.

Разумем ја то брате и знам да ове комуњаре неће сјахати са нас за вјек и вјеков. Могу се делимично сложити са тим (јер бирам између 2 зла) боље странац да ту заведе ред него ли наше комуњаре да краду, али НАЈБОЉЕ би било да остане власништво државе Србије са правим менаџерима, изузетним стручњацима а то подразумева изузетну и патриотску Владу а то се сада граничи са немогућим тј. са бајком! Суштина мудрости

То се увек граничи са немогућим. С` оне друге стране.