100 српских врхунских стручњака из света против продаје Телекома

[Пантелејмон Нови]

САОПШТЕЊЕ ГРУПЕ СТРУЧЊАКА У ВЕЗИ СА

ОДЛУКОМ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ПРОДАЈИ ТЕЛЕКОМА

(Новембар 2010. )

Желимо да изразимо своју забринутост због одлуке Владе Републике Србије да прода Телеком која, према нашим информацијама, није била пропраћена неопходном анализом и адекватним образложењем. Продаја Телекома је потез високог ризика који може да има веома негативне и несагледиве последице.

Чланови ове групе су међународно афирмисани стручњаци у областима информационих технологија, комуникација, електронике, физике, компјутерских наука, енергетике, економије и сродних области. У групи су и професори српских и ино¬страних универзитета, стручњаци који раде у истраживачким лабораторијама или у компанијама у Силицијумској долини, неки су власници па¬т嬬на¬та у областима телекомуникација и развојних софтверских програма, аутори уџбеника и књига, власници компанија. Већина члановa наше групе су електроинжењери који су се школовали у Србији, а тренутно раде у САД и другим земљама.

Наша група полази од ста¬новишта да се ради о веома сложеном питању, које се мора са сваког аспекта струч¬но размотрити, а дугорочне по¬сле¬ди¬це евентуалне продаје на развој ове важне области се морају детаљно изанализирати.

Као стручњаци упознати са ситуацијом у области телекомуникација не само у Србији него и свету, нарочито смо забринути за будућност информационо–комуникационе (ИКТ) индустрије и истраживачког развоја, као и образовања будућих генерација у овој области. Будућност електротехничких и електронских факултета у Србији и Републици Српској би била доведена у питање продајом Телекома. Ови факултети су признати и познати свуда у свету, укључујући и САД које представљају једну од најразвијенијих високотехнолошких земаља.

Наиме, ако се прода Телеком, вероватноћа да тржиште телекомуникација буде монополизовано или картелизовано није мала, а нови страни власник ће највероватније отпустити велики број радника ради постизања што већег профита, за шта постоје примери у суседним земљама. Имајући у виду да су заинтересовини купци углавном оператори под контролом влада других земаља, може се очекивати да би Телеком ако буде продат, био преусмерен на добављаче из земље оператора купца. На тај начин ће дугорочно бити угрожена српска ИКТ индустрија и стратешка споспобност Србије да има независну производњу и развој у ИКТ области.

Зато питамо како Влада планира да обезбеди будући стратегијски развој телекомуникација и телекомуникационе индустрије, пошто отуђи телекомуникациону инфраструктуру – национални ресурс од непроцењиве вредности, и телекомуникационо тржиште које обухвата готово све грађане Србије, предузећа, државну управу, војску, полицију, и остале институције од јавног значаја? Продајом Телекома ће се смањивати обим домаће телекомуникационе индустрије, а и могућност да се млади запосле у земљи. Тиме ће се смањивати заинтересованост студената за електротехничке факултете, који су до сада пружали најквалитетнију наставу и обуку у Србији и у Републици Српској. Такође, без практичних искустава и активног учествовања у развоју, професори на електротехничким факултетима неће моћи више да обезбеде квалитетну наставу и обуку стручњака у овој области на нивоу на којем је постојала до сада.

Не само да је продаја Телекома противна интересима Републике Србије, она је у супротности са бројним законима и прописима, од којих ћемо навести само неке: Закон о Влади Републике Србије, Пословник Владе Републике Србије, Закон о министарствима, Закон о јавним набавкама, Закон о приватизацији, Закон о Агенцији за приватизацију, Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструменатa.

Гледано са правне стране, Телеком је предузеће од општег интереса за Србију и као такво не може да буде продато. То је наглашено у Члану 3. Закона о приватизацији, који наводи да: ”предмет приватизације не могу бити природна добра и добра у општој употреби, као и добра од општег интереса”.

Због свега наведеног апелујемо на Владу да одговорно преиспита своју намеру да прода Телеком, анализирајући искуства других земаља и све могуће последице по привреду, економију, образовање и развој Србије, и да обустави процес продаје Телекома.

Уколико постоје проблеми у ефикасној организацији Телекома, чланови ове групе и остале колеге стоје на располагању да помогну стручним саветима и својим међународним искуством.

ПОТПИСНИЦИ:

1.Проф. др Јасмина Вујић, редовни професор, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA

2.Проф. др Драгослав Шиљак, Ph.D., School of Engineering, Santa Clara University, Santa Clara, CA, USA (recipient of the 2010 Bellman Control Heritage Award given by the American Automatic Control Council)

3.Проф. др Александра Смиљанић, ванредни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, претходна Министарка за телекомуникације и информационо друштво

4.Др Богдан Косановић, Ph.D. EE, Bethesda, Maryland, USA

5.Проф. др Јозо Дујмовић, редовни професор, Department of Computer Science, San Francisco State University, San Francisco, CA, USA

6.Катарина Дујмовић, MSEE, Dipl. Ing. EE, San Francisco State University, San Francisco, CA, USA

7.Др Светислав Ђурић, Ph.D. EE, San Ramon, CA, USA

8.Др Војин Јоксимовић, Ph.D. NE, Consultant, Escondido, CA, USA

9.Павле Костић, MSEE, Dipl. Ing. EE, Београд

10.Небојша Бјеговић, BSEE, Sr. SW Engineer, Apple Inc., Cupertino, CA, USA

11.Др Владимир Вишњић, Temple University, Philadelphia, PA, USA

12.Др Мирјана Петровић, Ph.D. EE, San Diego, CA, USA

13.Др Раде Петровић, Ph.D. EE, Verance, San Diego, CA, USA

14.Ненад Вујић, Dipl. Ing. Telecommunications, Berkeley, CA, USA

15.Драгољуб Антић, M.Sci, Dipl Ing. EE, директор, ЕНКОНИТ Центар, Београд

16.Томислав Миладиновић, MSEE, Folsom, CA, USA

17.Душица Вељковић, Dipl. Ing. EE, Toronto, Canada

18.Проф. др Емил В. Јеленковић, Department of Electronic and Information Engineering, The Hong Kong Polytechnic University, Hong Kong, PR China

19.Др Предраг Р. Бакић, Ph.D. Assistant Professor of Radiology, University of Pennsylvania, Department of Radiology, Philadelphia, PA, USA

20.Милан Ербес, Dipl. Ing, Juan-les-Pins, France

21.Др Владимир Вацић, Postdoctoral Research Scientist, Columbia University, New York, NY, USA

22.Проф. др Љиљана Трајковић, редовни професор, School of Engineering Sciences, Simon Fraser University, Vancouver, BC, Canada

23.Др Никола Миливојевић, Ph.D. EE, MagDrive LLC, Chicago, IL, USA

24.Др Игор Стаменковић, Ph.D. EE, MagDrive LLC, Chicago, IL, USA

25.Проф. др Драган Максимовић, ECEE Department, University of Colorado, Boulder, CO, USA

26.Предраг Миновић, MSEE, Tokyo, Japan

27.Др Димитар Алтипармаков, Ph.D. EE, AECL, Canada

28.Др Десанка Крстић, Toronto, Canada

29.Радмило Крстић, lawyer, Toronto, Canada

30.Милош Белчевић, Manager of Finance, Sony Electronics, San Diego, CA, USA

31.Др Десанка Полајнaр, Adjunct Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada

32.Проф. др Јернеј Полајнaр, Associate Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada

33.Илија Глишић, former Executive Director Telecom Australia/Telstra, Sydney, Australia

34.Бранислав Булић, студент, San Diego, CA, USA

35.Стеван Пироћанац, Milwaukee, WI, USA

36.Душан М. Рамуш, .Sc., C.Chem., ACPO, MCIC, Chem. Eng., TAPPI, Canada

37.Мирослав Антић, Nuclear Operator, Canada

38.Минче Крстић, Dipl Ing. EE, бивши директор Фабрике телефонских каблова и рачунара ”Новкабел”, Нови Сад, и шеф сектора за инвестиције, развој и пројектовање предузећа ПТТ саобраћаја, Осијек, Хрватска, Mountain View, CA, USA

39.Лазар Супић, MSEE, Dipl Ing. EE, Berkeley, CA, USA

40.Anna Jekich Pullinger, Walnut Creek, CA, USA

41.Велимир Јовановић, Dipl Ing., San Diego, CA, USA

42.Сузана Ковачевић, Dipl Ing. Electronics and Telecommunications, University of Queensland, Brisbane, Australia

43.Горан Ковачевић, Dipl Ing. Electronics and Telecommunications, SolArc pty.ltd., Brisbane, Australia

44.Др Бранимир Симић–Главашки, President BIT, Cleveland, OH, USA

45.Борјана Симић, Cleveland, OH, USA

46.Проф. др Милош Д. Ерцеговац, редовни професор, Computer Science Department, University of California, Los Angeles, California, USA

47.Павле Радованчевић

48.Бранислав Драгутиновић, Milwaukee, WI, USA

49.Миодраг Ђорђевић, Dipl. Ing., Verrieres, France

50.Др Јован Д. Бошковић, Dipl. Ing., Winchester, MA, USA

51.Бојана Милорадовић, BS EE/Computer Science, Lead Database Engineer, Synarc, San Francisco, CA, USA

52.Prof. Michael Pravica, Ph.D., Associate Professor of Physics, Department of Physics & Astronomy, University of Nevada, Las Vegas, NV, USA

53.Др Момчило Миљковић, Professor Emeritus of Biochemistry and Molecular Biology, The Pennsylvania State University, Hershey, PA, USA

54.Драган Сретеновић, MS, BSEE, Principal Software Architect, Oki Data Americas, NJ, USA

55.Др Драго Инђић, Ph.D. London Business School, Manager, Sunningdale Capital, Partner, London, UK

56.Мирјана Мишић, дипл. правник, San Francisco, CA, USA

57.Наташа Ђекић, наставница,Toronto, Ontario, Canada

58.Небојша Ћекић, IT Consultant, Toronto, Ontario, Canada

59.Драгана Цуљковић, BSMS&E, Cornell University, NY, USA

60.Дан Нинић, BSEE, Software Development Manager, Chicago, USA

61.Проф. др Ранко Бојанић, Prof. Emeritus, Ohio State University, Columbus, Ohio, USA

62.Боба Стефановић, President and Owner, Pacific Language Institute Inc., Vancouver, BC, Canada

63.Нада Јоксимовић, Travel Director Ken Blanchard Companies, Escondido, CA, USA

64.Др Радојка Galetin Smith, Phoenix, AZ, USA

65.Милош Јорговановић, Dipl Ing. EE, Berkeley, CA, USA

66.Симонида Uth, MA, New Voyage Communications, Washington, DC, USA

67.Марија Милетић, M.Sc., B.Sc., Nuclear Research Institute Rez plc, Prague, Czech Republic

68.Божидар Вукотић, Kurunjang Victoria, Australia

69.Иван Бугариновић, Software Engineer, Belmont, MA, MIT, USA

70.Проф. др Владимир Стојановић, Ph.D., Associate Professor, Department of Electrical Engineering and Computer Science, MIT, Boston, MA, USA

71.Невена Вујић, BS Civil Engineering, Legacy Partners, Mountain View, CA, USA

72.Ивана Крагл, Dipl. Ing. EE, Vancouver, Canada

73.Алeксандар Крагл, Dipl. Ing. EE, Vancouver, Canada

74.Др Никола Којић, MD, Ph.D., Tufts University, Medford, MA, USA

75.Др Радмила Ј. Горуп, Columbia University, New York, NY, USA

76.Милена Калезић, Quincy, MA, USA

77.Драгица Миjаиловић, Lawyer, Newton, MA, USA

78.Проф. др Милош Поповић, Assistant Professor, Department of Electrical, Computer and Energy Engineering, University of Colorado at Boulder, Colorado, USA

79.Владимир Пезел, M. Sci, Mechanical Engineering, Director Product Management, Needham, MA, USA

80.Бојана Драгићевић, Greenfield, MA, USA

81.Зоран Ћорић, M.Sci. EE, Framingham, MA, USA

82.Др Радмило Божиновић, Ph.D., San Jose, CA, USA

83.Милутин Јањић, MA, GTU, Berkeley, CA, USA

84.Војкан Ветић, Dipl. Ing. Nuclear Engineering, Gloucester, England

85.Др Срба Јовић, Air Traffic Management - Software Engineering Manager, Mt. View, California, USA

86.Вера Лазаревић, MS Computer Science, Dipl. Ing. EE, Palo Alto, CA, USA

87.Ивана Хрга-Griggs, Assistant Director, Harvard International Office, Somerville, MA, USA

88.Др Мирјана Милошевић Marden, Dr. Sci. ETH (Zurich), Research Scientist, MIT, Cambridge, MA, USA

89.Дамир Узелац, грађевински инжењер, Waltham, MA, USA

90.Бранка Al-Hamdy, MA, retired, Information Technology Strategic Planning, Alexandria, VA, USA

91.Slavoljub Vuich, retired Aerospace Engineer (Apollo Program), Pasadena, CA, USA

92.Др Милорад Поповић Поп, Ph.D. Physics, Fermi National Accelerator Laboratory, Batavia, IL, USA

93.Владимир Малешевић, MSEE, Program Manager, Motorola Solutions, Schaumburg, IL, USA

94.Зоран Уличевић, MSEE, Controller Architect, Motorola Solutions, Schaumburg, IL, USA

95.Др Јовица Р. Ризнић, Ph.D., P. Eng., Canadian Nuclear Safety Commission, Otawa, Ontario, Canada

96.Бранко Поповић, BSEE, University of Iowa, Iowa City, IA, USA

97.Љиљана Поповић, Psychology, Warrenville, IL, USA

98.Лена Поповић, Indiana University, Bloomington, IN, USA

99.Марија Дрезгић, МА, Berkeley, CA, USA

100.Дејан Митровић, Dipl. Ing. EE, Trimble Navigation, Christchurch, New Zealand

101.Небојша Далиновић, System Coordination Manager, Andritz Hydro GmbH, Austria

102.Др Антонија Митровић, PhD EE, University of Canterbury, New Zealand

преузето са сајта Двери

http://www.dverisrpske.com/tekst/1874352

[Grizzly Adams]

Ово је онај тренутак када те мама пита: "сине, да ли се ти дрогираш..." 

[Зосима]

Као радник телекома,најежио сам се,кад сам ово прочитао,плус што ме срце боли,кад видим колико наших сртучних и паметних људи,живи и ради ван отаџбине...

[Пантелејмон Нови]

Ово је онај тренутак када те мама пита: "сине, да ли се ти дрогираш..."  0304_smile4

---

0212_rolleyes само немој да седиш на хладном бетону!  0110_hahaha

Брате Звонко, јеси ли чуо аргументе Александра Влаховића за продају Телекома?

[Grizzly Adams]

Мислио сам на ове потписнике. За министре поуздано знамо да дувају нешто јако... facenew22222222

Проблем је брате што они то не раде зато што заиста верују да треба, него само када им понестане пара па се онда сете "приватизације". Да смо пре десет година све те фирме поклонили случајним пролазницима данас би Србија била богата држава. Проблем је што овде ниједна страна није "у праву".

[Zeebedee]

Broj 28 Desanka Krstic.... Intelektualac  :group111: 1414_feel smej.gif

[Mиљан Танић]

Da, da, da se ne proda Telekom, da i dalje može da driluje svoj monopol nad nama korisnicima i da budu zaštićeniji od belog medveda jer su državna firma... sve bih ja to  :group111: 1414_feel

[Crveni Baron]

Da, da, da se ne proda Telekom, da i dalje može da driluje svoj monopol nad nama korisnicima i da budu zaštićeniji od belog medveda jer su državna firma... sve bih ja to   kriminalac

Pa da ne bude monopola ne treba prodati Telekom vec pustiti jos neku firmu. Vodafon na primer. Pa bi bilo konkurencije. Ovako monopol ostaje i dalje, samo je monopolista neko drugi.

[Mиљан Танић]

Da, da, da se ne proda Telekom, da i dalje može da driluje svoj monopol nad nama korisnicima i da budu zaštićeniji od belog medveda jer su državna firma... sve bih ja to   :group111: 319.gif

Pa da ne bude monopola ne treba prodati Telekom vec pustiti jos neku firmu. Vodafon na primer. Pa bi bilo konkurencije. Ovako monopol ostaje i dalje, samo je monopolista neko drugi.

Ali kao privatna firma ne bi imali toliku protekciju kao državna.

[Зосима]

О чему бре причате,па две трећине српског буџета,се пуни од телеком пара,а колико су пута само пензије подмиривали...

Као друго,монопол одавно не постоји,Теленор,Орион...

Хрватска рецимо  сад сузе лије због продаје њиховог телекома швабама,улагања су смањена за дупло,а исто толико је отпуштено радника,плус су цене услуга веће...Што се не угледамо на Норвешку и њихов Теленор,они су и даље државна фирма,јер су тамо неки људи схватили,да су телекомуникације веома профитибилне...

[Mиљан Танић]

Onda ti nisi imao problema s njima  :229229229:

Znači kradu kao ludi, a niko im ne može ništa.

To doduše radi i Telekom u Nemačkoj, al' šta mene briga za to?

[Crveni Baron]

Ali kao privatna firma ne bi imali toliku protekciju kao državna.

Ne postoji na planeti privatna firma koja se bavi telekomunikacijama. Telekomunikacije su suvise vazne za svaku zemlju (odbrana na primer) tako da taj posao odradjuje drzava sa drzavnim parama, a puste i ponekog akcionara cisto forme radi.

[Crveni Baron]

To doduše radi i Telekom u Nemačkoj, al' šta mene briga za to?

A sta ako nemacki telekom kupi nas? Bice ti lepse da te kradu nemci? Oni to rade bolje?

[Grizzly Adams]

Ne postoji na planeti privatna firma koja se bavi telekomunikacijama. Telekomunikacije su suvise vazne za svaku zemlju (odbrana na primer) tako da taj posao odradjuje drzava sa drzavnim parama, a puste i ponekog akcionara cisto forme radi.

То није сасвим тачно, све телекомуникационе компаније у САД су приватне. Прилично сам сигуран да је слична ситуација у Европи.

О чему бре причате,па две трећине српског буџета,се пуни од телеком пара,а колико су пута само пензије подмиривали...

Какве везе то има са питањем власништва? Без обзира ко је власник компанија ће морати да плаћа порез.

Мора људи да се реструктуира тржиште, иначе ће народ вечито живети лоше.

[Mиљан Танић]

To doduše radi i Telekom u Nemačkoj, al' šta mene briga za to?

A sta ako nemacki telekom kupi nas? Bice ti lepse da te kradu nemci? Oni to rade bolje?

Ne? Nego me briga što oni to rade, pošto nisam njihov korisnik.

Ovi em me potkradaju, em me prave budalom.