Savremena iskusenja i mladi

[Гост]

?????? ?? ???? ????? ??? ?? ?????? ?? ?? ????? ???? ?????? ???? ?????? ????? ?????? ??? ????? ?? ?? ????? ???? ??????? ?? ??? ???????? ?????.

taj obicaj postoji kod cigana ili ti roma koliko ja znam.

Cista glupost po meni

[Драган]

Српски обичај, погледај филм Лазар.

[Гост]

kako god.

Ne svidja mi se pravdanje "selu."

[Гост]

?????? ?? ????, ? ?? ?? ????? ???? ???????, ??? ???? ????? ????? ?? ????? ?? ???? ????? ?????.

To si sasvim u pravu. Moje znanje vezano za ovu temu je veoma oskudno.

[Млађо]

МОЈА РАЗМИШЉАЊА 3

Сексуални чин није чин онтолошке слободе већ природне нужности. Он ми је будући да је део природе, наметнут. Нисам могао да бирам да ли ћу дар полности да поседујем или не. Он ми је детерминисан самим тим што постојим као биолошко биће. Своју онтолошку слободу остварујем везујући своју личност са нествореним превазилазећи природне нужности. Дакле, ако оно трансцендентално, надприродно буде пресудно за мој начин постојања, то ће значити да ја желим да будем онтолошки слободан (слободан од природне нужности). Једино је Бог апсолутно слободан због тога што своје постојање не дугује никоме. Нема никога равног себи коме би могао да каже НЕ и нема ништа „пре“ ни изван Њега у односу на шта би могао да одреди своје постојање. Сходно томе Он је ван времена и простора и слободан је од свих категорија које са собом носе време и простор.

Ми смо створена бића и Господ нас је саздао са циљем да се у сједињењу са Њим ослободимо природних нужности... У нашу природу Господ је усадио два начина размножавања чије употребљавање зависи од човекове слободе. Један је ангелски који је нама недокучив, а други је анимални, природни, страсни... Пошто је човек пре искуства пада имао чврсту везу са Богом која је требала да се изграђује и да расте, у контексту тог изграђивања и хитања ка савршенству у Богу био је слободан од начина размножавања који је искључиво везан за биологију. Окретањем од тог пута или је изгубио тај ангелски начин размножавања или му је он постао потпуно стран и недоступан (неактиван, непрепознатљив, неизводљив у новонасталим околностима), јер га је он, рекао бих, својим слободним поступком одбацио и везавши се за природу практично активирао овај други који је саставни део људске природе и у односу на који не може да буде слободан уколико га се не одрекне. Хипотетички посматрано уколико би га неко пре доласка у постојање упитао да ли жели да поседује сексуалну активност, тада би он могао да бира и тада би могао да каже да је изабрао да буде сексуално или асексуално биће. Ако би изабрао ово прво изабрао би да буде неслободан у оносу на своју сексуалност или у односу на своју асексуалност ако би изабрао други пут. Асексуалност би га робила у том смислу што не би могао у перспективи постојања да је одбаци и прихвати ово друго – сексуалност. То је наравно немогуће јер је човек, будући да је створење, релативно слободан – није могао да бира да ли ће да постоји или не – па је самим тим доспео у реалност која му намеће сексуалност и сходно томе имплицира његову детерминисаност као сексуалног бића, а што је детерминисано није слободно.

Укратко речено, ако би себе посматрали искључиво као биолошка бића онда би сексуална неактивност била неприродна, а активност природна што значи и нужна, неслободна. Али ако себе доживљавамо као боголика бића која своју комплетност поседују једино у заједници са Богом, тада нам из перспективе ослобођености везивања за природне нужности сексуална неактивност бива надприродна, а активност (иако природна) слободно изабрана. Тада би из те перспективе наша слобода била ипак онтолошка, јер ни сексуална неактивност, а ни сексуална активност које привремено или трајно бирамо не би нас поробила, већ би смо и даље били слободни. Дакле, онтолошку слободу имамо једино у заједници са Богом, што значи да сваки наш избор (емпиријски) уколико нарушава ову заједницу и прекида је, не дозвољава нам да будемо слободни у односу на то што смо изабрали. Ако смо трајно изабрали апстиненцију тада смо се определили за есхатолошки начин постојања који подразумева слободу у односу на сексуалност, тачније слободу од сексуалности. Али уколико смо изабрали пут употребе сексуалности, своју онтолошку слободу можемо сачувати једино ако не дозволимо да сексуални чин буде пресуђујући и одреди нас као искључиво биолошка бића. То је тежак пут и немогуће га је постићи ван Цркве.

Објашњење: активним животом у Цркви остварујемо циљ и смисао нашег живота, а то је вечни живот. Такав живот не познаје разликовање полова нити се у њему одвија било каква сексуална активност. Будући да нам се таква реалност још у пуноћи није открила и да смо још увек везани и за оно што зовемо створена природа која подразумева постојање сексуалних односа, није нам забрањена употреба истих како би се изграђивали у љубави, али таква употреба не сме да нам замени реалност будућег живота. Реалност будућег вечног живота треба да буде пресудна, а то подразумева да сексуалне односе треба схватимо као привремене и сходно тој чињеници и да се владамо. То практично значи да треба ради Царства Небескога да се уздржавамо, чак и ако смо изабрали брачни живот, јер тиме показујемо да је наша „судбина“ живот који је слободан од сексуалности и да нас повремено ступање у сексуалне односе не везује (пресудно и одлучујуће) за природу, већ да нам указује у контексту иконичности на љубавну заједницу која је препуна задовољства и радости, а то је вечна заједница са Богом Љубави која је ослобођена од сваке патње.

Нисам сигуран да ли сам на добар начин разјаснио... Разлика је, чини ми се, када говоримо о односу слободе и сексуалности и када говоримо о односу између слободе и конкретног сексуалног чина. Питање: Да ли смо у тренутку сексуалног контакта слободна бића? Ово за сексуалност је јасно, али мислим да се ствари мало компликују када се конкретније сагледа проблематика.

[trapa]

Ђомла шта рећи свака часс.

А твоје питање је заиста тешко.

Шта би значило да смо слободни током самоч контакта. Ја схватам да би то значило да и током самог чина ми тежимо само да испуњавамо Вољу Божију и да смо слободни од страсти.

Узмимо на пример храну. Ако једемо да би одржавали наш живот онда то чинимо у складу са Вољом Божијом али ако поред тога преовлађује жеља за насладом онда је то страст стомакоугађања. Али код вођења љубави то се мало комликује јер ту нисмо сами већ нас је двоје а ми смо дужни да се дајемо једни другима без резерве. Апостол Павле каже да је муж господар жениног тела а жена мужевог. Сад је питање шта преовлађује у нама током вођења љубави дали она љубав о којој говори апостол Павле у другој посланици коринћанима или и ту има једна доза самољубља, тј дали неко жели да има однос са својим супружником само зато што га воли или зато што воли себе.

Коначно ја бих на твоје питање одговорио да је теоретски могуће бити слободан али у пракси реткост али да је ту упитању мало снисхођење Божије према нама. 

[marija]

U Ljubavi uvek postoji i treće lice, pored ja, ti tu je i Bog.U intimnom odnosu dvoje ljudi mislim da leži praiskonska potreba da ponovo budemo celi i sjedinjeni, da budemo jedno u Celini u Bogu kao što su verovatno Adam i Eva bili pre nego što su izgnani iz Vrta Edemskoga.Od tada oni više nisu celi i od tada oni tragaju za tom celinom

retki su oni koji su pronašli tu celinu, koji su doživeli taj trenutak stapanja kada u biti zaista na momenat prestanete da postojite kao ja i on već u jednom deliću sekunde postajemo mi

,

To je blagodat i u tom slučaju ja opravdavam odnose pre ili za vreme braka, ili čak i između brakova :smiley:

I još jednom, o ovoj temi sam iščitala mnogo tekstova u poslednjih par godina...suština je i dalje u tome da nam je Bog dao polnost, strast nas odvlači na drugu stranu..

[Guest ага пије млеко]

ха ха х ах ах ах    joooj

[marija]

?????? ?? ?? ?? ????? ???? ???? ?? ????? ?? ???? ???? ?? ????? ????????? ???? ?? ?? ?? ???? ????????? (? ??????? ?? ???? ??????? ??????????? ????????? ??? ??? ?? ?????? ????????), ? ?? ?????? ???????? ?? ??????? ? ????? ?? ???? ??? ???????? ??? ????? ?? ????? ?? ????? ?????? 0104_cheesy. ???? ???? ??????????? ????? ????? ?? ???????   

Ko je zapalio žito  0104_cheesy

zato i naglašavam polnost sama po sebi nije loša, kao ni ose?aj za glad, že?, ali halapljivost tj.strast koja nas navodi na to

[ja II]

ima previse poruka ispred. necu ih citati.

seks je vrlo zanimljiva i primamljiva stvar, kazu da cak i leci, sad bas ne mogu tvrditi da nisam nikad pozeleo i upao u blud samom pomisli (posto bas nisam ni bio zaljubljen), no ;icno smatram i zelim da to uradim tek kad stupim u brak, kako bih dobio decu ako Bog bude zeleo da mi podari tu srecu (a i ako ja sam sebe budem smatrao dovoljno zrelim i odgovornim za to).

ljubav je zivot,sve ostalo su sitnice.

i da napomenem da nemam nameru da se zenim prvom koju vidim ili onom koju poznajem nekoliko meseci. potrebno je dosta godina za nesto tako.

[Guest свештеник Иван]

Лепо брате Ненаде, али објасни како то да се нећеш женити првом коју упознаш или је знаш неколико месеци? Мало ми то није јасно. Шта подразумеваш под доста година? Имам доста пријатеља који су се забављали по 7,8 ћак и 13 година, па раскинули. А имам пријатеља који су се баш са првом девојком оженили и имају децу и срећан и складан брак.

[Guest Izida]

Dragane,dobrodosao u forum!Svrati malo na kaficu i zurku u Zenski kutak! 0913_sport

[ja II]

Имам доста пријатеља који су се забављали по 7,8 ћак и 13 година, па раскинули.

претпостављам да је то зато што су добро промислили и схвтили да нису једно за друго.

друго ја сам из "проблематичне" породице, и нисам превише ни дружељубив, а да бих стекао неког значајнијег поверења у некога потребно је да га познајем изузетно дуго,а тек да живим са неким. трудим се да то променим,али не иде то тако лако преко дана....

[Guest ага пије млеко]

Антоанета , не мораш да уписујеш, удај се за теолога или попа !      1312_womens или  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/smil42d2ceaa68084.gif  

[Guest Alefshin]

Момци, смањите доживљај мало klapklap...