HOMOSEKSUALIZAM

[Nina]

Ni ja ne zelim da objavljujem tudje grehe ali kako se vec povela diskusija mislim da je bitno navesti cinjenice. Takodje, iz zivota oca Serafima moze dosta da se nauci.

Maso nije meni licno rekao nista.  :smiley: Ali jeste to licno priznao u pismima prijateljima kao i njegovoj majci.

It was during his junior year at college that Father Seraphim acknowledged his homosexuality and had a secret sexual relationship with Finnish-born Jon Gregerson. Father Seraphim came out to his closest friends after his mother discovered letters penned between her son and Gregerson. He wrote to Larry McGilvery on June 17, 1956,

"My mother had discovered, rather illegitimately (I shall tell you of it later), that I am a homosexual; If you have not surmised the fact already, it is time you know of it."

Father Seraphim's mother disapproved in the early stages of what would become a decade-long relationship but Father Seraphim's father accepted Gregerson. Gregerson said, "Once when we were in Carmel and we were leaving, his father took me aside. He said, 'I'm glad Eugene has a good friend like you.' He was a kind man." Father Seraphim shed his identity as a gay man, eventually ending his long relationship with Gregerson, as Father Seraphim slowly accepted Orthodoxy.

[w.a.mozart]

ma Bogu je sve moguće.... zašto ne bi mogao od homoseksualca da napravi sveca... :bla:

[Маша]

ma Bogu je sve moguće.... zašto ne bi mogao od homoseksualca da napravi sveca... klapklap klapklap

Зато што се и човек пита, не зависи све од Бога.

[Zawisza]

mitarstva su već nešto drugo... 4chsmu1 klapklap klapklap klapklap

šalim se.... 4chsmu1

Treba biti praktičan kao Zapad pa izmisliti čistilište.

[Александар Милојков]

ma Bogu je sve moguće.... zašto ne bi mogao od homoseksualca da napravi sveca... klapklap klapklap

Не може, јер би тиме ограничио његову слободу. Бог може начинити светитеља само од покајаног хомосексуалца. Дакле - и човек се пита, не само Бог.

[Драган]

Градоначелник Париза је хомосексуалац, а ношење крстова и бурки је тамо забрањено. Дакле права једних свезана су са гушењем права других. Ради се дакле о успостављању другачијег вредносног система а не о слободама и једнаким правима.

[Zawisza]

Градоначелник Париза је хомосексуалац, а ношење крстова и бурки је тамо забрањено. Дакле права једних свезана су са гушењем права других. Ради се дакле о успостављању другачијег вредносног система а не о слободама и једнаким правима.

Moji seljaci bi MNOGO voleli da vide gradonačelnika Pariza u njiovom selu, napisali na zidu onako veliko: VOUS  ATTEND algabacaju

[Guest O.Ugrin]

Sta - ceka (vous attend)? Sta bi uradili da mogu da ga sacekaju? Zasto bi to uradili? Sta se to njih tice? Zar nemaju pametnijeg posla i da li, napokon, i vi vidite gde je koren problema? Ne u grehu drugoga koliko u afirmaciji naseg sopstvenog koja proizilazi iz bavljenja tim tudjim. Zar Hristos nije bio jasan - Ne sudite da vam se ne bi sudilo - i, da li je to toliko tesko, tesko da se covek bavi sobom, ne drugima? Sva muka palog postojanja je upravo u tome sto covek nece i ne zeli da se bavi sobom, da zivi sopastveni zivot vec se okrece ka drugima, time se otudjuje od sebe i bliznjih a od coveka postaje necovek, od zivota prezivljavanje... Mislite o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[Стефан]

Sta - ceka (vous attend)? Sta bi uradili da mogu da ga sacekaju? Zasto bi to uradili? Sta se to njih tice? Zar nemaju pametnijeg posla i da li, napokon, i vi vidite gde je koren problema? Ne u grehu drugoga koliko u afirmaciji naseg sopstvenog koja proizilazi iz bavljenja tim tudjim. Zar Hristos nije bio jasan - Ne sudite da vam se ne bi sudilo - i, da li je to toliko tesko, tesko da se covek bavi sobom, ne drugima? Sva muka palog postojanja je upravo u tome sto covek nece i ne zeli da se bavi sobom, da zivi sopastveni zivot vec se okrece ka drugima, time se otudjuje od sebe i bliznjih a od coveka postaje necovek, od zivota prezivljavanje... Mislite o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

Slažem se...niko se ovde ne zalaže za gej parade ili za promenu zakona koji bi omogućio usvajanje dece homoseksualcima,ali dajte-prekinite sa tolikom homofobijom!

Mržnja nije hrišćanska,i ne sme se Sveto Pismo koristiti kao alibi za poziv na linč gejeva. Uostalom,i mitropolit pergamski,Jovan Zizjulas često govori da ne treba mrzeti niti osuđivati ljude koji su ogrezli u pederastiji,zato što heteroseksualni grešnik nije ništa "manje grešan" od homoseksualnog.

Izvini,Dragane,gde si pročitao da su krstevi u Parizu zabranjeni?

[Booba]

Ja ne znam za Francusku, ali znam da su u Italiji poceli da skidaju krstove iznad tabli u skolama. Drug moj zivi i radi u Perudji i kaze kako je to vec stupilo na snagu. Tu se stvara veliki otpor Italijana prema pridoslicama koje su druge vere. A zato se i skidaju krstovi (sto bi Kristijan Golubovic rekao "krstevi"), da se deca druge veroispovesti ne bi nelagodno osecala. Ili cak i diskriminisano. I sad, Italijani mozda i sa pravom size. U sopstvenoj zemlji, gube pravo na sopstveno versko obelezje na javnim mestima. A opet ne ide ni da isteraju sve one koji nisu hriscani.

[Никола Ђоловић]

Најлакше је осудити некога, па и хомосексуалца али је и он човек, није тотално изгубљена икона Божија. Да ли се неко ставио у положај другога када суди? Можемо ли за трен ставити себе у умствени положај хомосексуалца? Не само тако банално из духовне климе већ из психолошке пре свега. Како неко ко није себе учинио да има веће нагоне или јаче хормоне по биолошкој линији, може да сноси исту одговорност као онај који има мање пориве? Слажем се да они не треба да се поносе својим недостатком, али има хомосексуалаца који и немају порив да учествују на пример у "геј паради". Такође, неко од њих не препознаје то као недостатак јер има потребу за тим као неко што има за јелом и пићем, док неко други не може да се избори са својом природом као што и ми хришћани затичемо у себи недостатке, одлично описаној у посланици Римљанима од апостола Павла.

[Александар Милојков]

Нећемо да их осуђујемо, али смо позвани и дужни смо да сведочимо истину:

"Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих."

Лев 20, 13

И Нови Завет је такође јасан:

"Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно, .....исто тако и мушкарци, оставивши природно употребљавање жена, распалише са жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинбећи срам, примајући на себе одговарајућу плату за своју заблуду."

Рим 1, 26-27

"Не варајте се:...ни рукоблудници, ни мужеложници (хомосексуалци)...неће наследити Царство Божије."

1. Кор 6, 9-10

Наше је да кажемо: ко има уши да чује, нека чује. А суд, суд оставимо Богу. Но, не лажимо се и не убијајмо се лажним хуманизмом и лажним човекољубљем испод којег се крије ништа друго до грехољубље и богомрзје.

[Никола Ђоловић]

Нећемо да их осуђујемо, али смо позвани и дужни смо да сведочимо истину:

"Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих."

Лев 20, 13

И Нови Завет је такође јасан:

"Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно, .....исто тако и мушкарци, оставивши природно употребљавање жена, распалише са жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинбећи срам, примајући на себе одговарајућу плату за своју заблуду."

Рим 1, 26-27

"Не варајте се:...ни рукоблудници, ни мужеложници (хомосексуалци)...неће наследити Царство Божије."

1. Кор 6, 9-10

Наше је да кажемо: ко има уши да чује, нека чује. А суд, суд оставимо Богу. Но, не лажимо се и не убијајмо се лажним хуманизмом и лажним човекољубљем испод којег се крије ништа друго до грехољубље и богомрзје.

Онда је и онај који се труди око нечијег здравља задојен лажним хуманизмом. Једно је брига за спасење другога а друго је наклоност ка његовом промашају. Лепо сам написао да треба ући у ум онога ко се бори са својом природом. А са оваквим ставом тешко да ћемо икога задобити за покајање.

[Александар Милојков]

Шта каже РПЦ на ову тему:

"Црква се са пастирском одговорношћу односи према људима који имају хомосексуалне склоности, али се истовремено одлучно супротставља покушајима да се та греховна тенденција представи као "норма", а поготову као предмет поноса и пример за подржавање. Управо због тога Црква осуђује свако пропагирање хомосексуализма. Не ускраћујући никоме основно право на ивот, поштовање личног достојанства и учешће у друштвеним пословима, Црква ипак сматра да лицима која пропагирају хомосексуални начин живота не треба допустити да раде као учитељи у школи, као васпитачи, или у другим пословима са децом и омладином, нити да заузимају командне положаје у војсци или у казнено-поправним установама."

Основи социјалне концепције Руске Православне Цткве (званични саборски акт РПЦ)

[Александар Милојков]

Нећемо да их осуђујемо, али смо позвани и дужни смо да сведочимо истину:

"Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих."

Лев 20, 13

И Нови Завет је такође јасан:

"Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно, .....исто тако и мушкарци, оставивши природно употребљавање жена, распалише са жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинбећи срам, примајући на себе одговарајућу плату за своју заблуду."

Рим 1, 26-27

"Не варајте се:...ни рукоблудници, ни мужеложници (хомосексуалци)...неће наследити Царство Божије."

1. Кор 6, 9-10

Наше је да кажемо: ко има уши да чује, нека чује. А суд, суд оставимо Богу. Но, не лажимо се и не убијајмо се лажним хуманизмом и лажним човекољубљем испод којег се крије ништа друго до грехољубље и богомрзје.

Онда је и онај који се труди око нечијег здравља задојен лажним хуманизмом. Једно је брига за спасење другога а друго је наклоност ка његовом промашају. Лепо сам написао да треба ући у ум онога ко се бори са својом природом. А са оваквим ставом тешко да ћемо икога задобити за покајање.

То је библијски став. Брига за спасење подразумева лечење болести греха, а не пуко тетошење. Шта значи "ући у ум онога ко се бори са својом природом"? Релативизовати његову заблуду или јасно еванђеоско сведочење да та заблуда значи богоотпадништво и смрт?