Украјинско питање - хронологија раскола

[Guest Оливера]

На Украине сгорела церковь принадлежащая раскольникам

18.06.2010

Источники: ИHТЕРФАКС–Религия / Седмица.Ru

КИЕВ. В поселке Берегомет Черновицкой области Украины сгорел Свято-Юрьевский храм самопровозглашенного "Киевского патриархата".

Пожар возник в ночь на пятницу. Огонь уничтожил строение церкви и материальные ценности, сообщает пресс-служба МинЧС.

Пламя тушили около двух часов. Жертв и пострадавших нет. Причина пожара и убытки устанавливаются.

Деревянная церковь была построена в 1894 году.

У питању је значи, отета имовина.

[Zawisza]

Па Украјина је вештачки створена и то тако што су Руси углавном отели земљу Пољацима, а Украјинци нису никад ни постојали све до бољшевичке револуције. Цркву су "регистровали" негде 1995. године и у савезу су са Дедеићем.

[Guest Оливера]

Па Украјина је вештачки створена и то тако што су Руси углавном отели земљу Пољацима, а Украјинци нису никад ни постојали све до бољшевичке револуције. Цркву су "регистровали" негде 1995. године и у савезу су са Дедеићем.

Mислим да је све то већ детаљно описано у овој теми, а део тога се налази и у теми ко је Филарет Денисенко?

[Баба]

Па Украјина је вештачки створена и то тако што су Руси углавном отели земљу Пољацима, а Украјинци нису никад ни постојали све до бољшевичке револуције. Цркву су "регистровали" негде 1995. године и у савезу су са Дедеићем.

Не знам када су то Украјину Руси отели Пољацима, колико ме сећање служи Кијев је стара Руска престоница а Украјинци нису Пољаци.

Што се Цркве тиче то већ сви знамо...

[Guest Оливера]

Спорити да је Кијев руска престоница - више је него бесмислено.

[Guest Оливера]

Русија-Украјина: обнова војне сарадње

25.06.2010

Русија и Украјина обнављају пуноправну узајамно корисну војну срадњу, саопштио је министар одбране РФ Анатолиј Сердјуков после заседања Подкомитета за питања безбедности Украјинско-руске међудржавне комисије. Русија предлаже да се украјинска предузећа укључе у утилизацију муниције и војне технике Црноморске флоте. Активно се ради на заједничком стварању војно-транспортног авиона Ан-70. 2012. године треба да буду изведене његове пробе. Стране су такође изразиле заинтересованост за одржавање заједничких бојевих маневара.

[andrej]

Ово се, на жалост, показује као лоше по Србију. Приметно је повлачење Русије, а надирање Аустрије и Турске, након исхода ових избора. Него, драга сестро Оља, има ли неких новости о руско-белоруским односима?

[Guest Оливера]

Ово се, на жалост, показује као лоше по Србију. Приметно је повлачење Русије, а надирање Аустрије и Турске, након исхода ових избора. Него, драга сестро Оља, има ли неких новости о руско-белоруским односима?

По политичком питању, дошло је до малог "гасног рата", који је, на срећу, за сад окончан.

Гасни рат је окончан

24.06.2010

© Коллаж: «Голос России»

Гасни рат између Москве и Минска је окончан. Белорусија је у потпуности отплатила дуг и Гасрпом је обновио испоруке гаса према уговору.

Дугове треба враћати. То је стара истина. Као и то да треба држати реч и поштовати договор. Председник Белорусије Александар Лукашенко покушао је да одступи од тих моралних норми. И врло се зачудио када га нису схватили и новац су ипак затражили. Прво у прилично благој форми, као што и приличи пријатељској држави, подвукао је руски премијер Владимир Путин.

Много пута смо упозоравали наше белоруске партнере да је неопходно благовремено платити испоручени производ. Гаспром је три пута слао писмено обавештење и ни једном није добио ни један јасан одговор. И ја, и председник РФ Дмитриј Медведев морали смо неколико пута да подсећамо наше белоруске партнере на највишем нивоу да је неопходно да испуне своје обавезе. Никакве реакције.

Тек када је према санкцијама прописаним у уговору Гаспром почео да смањује испоруке гаса у Белорусију, Минск се покренуо и уплатио новац, саопштио је званични представник руске компаније Сергеј Купријанов.

По нашем мишљењу, узрока за настанак проблема око транзита гаса у Европу или исорука гаса за потрошаче у Белорусији у датом тренутку нема. У четвртак ујутру Гаспром је добио уплату дугова, нагомиланих у јануару-априлу и изашао у сусрет белоруским колегама, плативши по уговору вредност транзитних услуга, мада питања везана за транзит још нису до краја регулисана.

На крају крајева узалуд су потрошени нерви европских потрошача, чијим гасом је хтео да уцењује Москву Минск. Још један скептичан поглед ЕУ на Лукашенка, који и тако није популаран у Европи. Напетост у односима Русије и Белорусије. Мада је кофликт разрешен, талог је остао. Превише је груб и отворен био покушај да се манипулише добрим расположењем руских грађана према суседима Белорусија. Белорусија и тако мање од других плаћа за руски гас и добија мноштво повластица. Али то не значи да се могу једноставном одлуком покривати своје потребе на рачун других.

2011. године у Белорусији су председнички избори. Популарност Александра Лукашенка директно зависи од социјалне линије, коју он спроводи у земљи. Да буде великодушан према становништву омогућавају му управо јефтина руска нафта и гас, а не разума економска политика. Очигледно сада је белоруски председник осетио да се трон опасно накривио, када се одлучио на слична дејства. Ипак он је озбиљно промашио. Са Русијом се може пријатељски договарати, али никоме неће поћи за руком да њоме манипулише.

[Guest Оливера]

Нараво, ово су све руски коментари...

Још једна „последња битка“ Александра Лукашенка

Ситуација са испоруком руског гаса у Белорусију се померила са мртве тачке. Извори у Гаспрому саопштавају да је на рачуне компаније стигло 260 милиона долара за мајске испоруке гаса. Тако је белоруска страна признала неопходност да плаћа за гас сходно условима уговора за ову годину, односно, по новој цени.

Уједно питање исплате дуга за последња четири месеца који износи 192 милиона долара остаје отворено. У Гаспрому сматрају да је неопходно исплатити ту суму новца што пре. Док се не буде вратио дуг конфликт ће трајати.

Аналитичари говоре да „гасни рат" о којем је белоруски председник гласно изјављивао у ствари има политичку позадину. Почетком следеће године у Белорусији ће се одржати председнички избори. Надувавајући конфликт са Москвом, Лукашенко се нада да се покаже као лидер, који се бори за националне интересе. А у улози „спољашњег непријатеља" по тој логици наступа блиска и пријатељска Русија. Говори руководилац центра „Међународна енергополитика" Јуриј Солозобов:

Од Александра Григорјевича Лукашенка се може све очекивати. Његова позиција по питању гаса је у старту слаба. Јасно да дугове треба враћати, не сме се једнострано одређивати цена. За Белорусију она је и тако најнижа на постсовјетском простору. Било који ученик конфликтологије ће рећи: ако вам је слаба позиција, покушајте да победите, ширећи зону конфликта.

Па ипак све има своје границе. Претњу да ће затворити транзит гаса у Европу Лукашенко није остварио. Исувише је висока цена коју ће морати затим да плати. ЕУ тешко да ће се свидети „затварање вентила", и то ће се неминовно одразити на ионако напете односе белоруског председника и ЕУ. Уочи фебруарских избора то би могло да има за Лукашенка обратан ефекат.

Проста математика показује да Белорусија ризикује много већим од 192 милиона долара. Јер Русија, у принципу, може да усмери свој транзит гаса преко Украјине. Кијев је већ најавио такву спремност. Премијер Николај Азаров је чак прецизирао потенцијал могућности - 30 милијарди кубика. Да приметимо и то да је Украјина спремна да иде и даље, да убеди Европу да је транспорт преко Украјине најсигурнија маршрута руског и средњеазијског горива за земље ЕУ. Да не заборавимо и на „Јужни ток", преко којег ће европски потрошачи добијати велике обиме гаса.

Ако узмемо све те чињенице у једно, Александар Лукашенко постаје скроз немоћан у овој „игри" са Москвом. Зато умеће лидера Белорусије да се договара без бескрајних шпекулација за Белорусе постаје питање статуса и имиџа републике у Европи и свету, а такође за економски потенцијал земље.

[Guest Оливера]

Дакле, рекла бих да је приметно захлађење у односима, мада руска страна напомиње да се неће поновити"украјински сценарио"...Исти неће, али сличан хоће. Украјина је стављена под контролу, идемо даље...

[andrej]

Штета што обновљена руска империјална политика показује понекад толику крутост и тоталитарност према онима који су се сопственим избором већ определили да јуој буду савезници. Александар Лукашенко је, по мом скромном мишљењу, један од најквалитетнијих и најздравијих политичара православне вере и словенског порекла у данашњем свету. Тешко је разумети, због чега Русија, након свих негативних искустава, и даље тражи поуздане послушнике радије него искрене пријатеље. Ово је, рекао бих, била и суштинска грешка Слободана Милошевића.

Нико не сумња да ће или САД или Русија диктирати трендове у Евроазији; плаши се, међутим, да се Руси из неког чудног разлога опет враћају царистичко-стаљинистичком моделу нефлексибилности. Као да нису до сада већ схватили да еластичне структуре издржавају притисак, док се круте под истим неумитно ломе. Привид слободе и демократичности какав остављају англо-американци, управо је један од главних адута њиховог успеха. Чудно је што садашња власт у Русији ово зна, али тако упорно игнорише у случајевима попут Лукашенка или чај Лушкова...  slavabogu

Коначно, без обзира на тон овог коментара који нам је наша вредна сестра Оља пренела, мислим да је суштински стратешки интерес Русије да се пронађе неки легалан модус опстанка на власти у Белорусији председника Александра Лукашенка.

[Guest Оливера]

Украјина одбацила НАТО

2.07.2010,

Фото: РИА Новости

Кијев више не жели у НАТО. Одустајање од планова придруживања Северноатлантској алијанси фиксирано је у закону који је усвојила Врховна Рада о принципима унутрашње и спољне политике земље. Од сада је Украјина коначно потврдила статус ванблоковске државе.

Украјина намерава да буде пуноправни учесник европског и регионалног система колективне безбедности, али при томе да не улази ни у какво војно-политичко обједињење. То није просто изјава о очувању независности. То је смена оријентира, сматра директор кијевског Института за глобалне стратегије Вадим Карасјов.

Одустајање од НАТО-а је одустајање од прозападног курса, који је Украјина пратила током свих година најновије независности, није важно да ли су на власти били Јушченко, Кучма или Кравчук. Зато што је чланство у НАТО-у као стратешка перспектива значило оријентацију на Запад и дистанцирање од Москве. Одустајање од атлантизма значи да ће се Украјина у својој спољној и унутрашњој политици оријентисати на Русију. Кијев ће очувати усмерење на интеграцију у ЕУ, али у датом случају реч је пре о економским димензијама, а не о безбедности и одбрани. Са тачке гледишта војно-политичке стратегије земља бира такозвани ванблоковски статус. Али, узимајући у обзир то да је Украјина у енергетској области, информационој, војној, економској, тесно везана за Русију, то значи њено фактичко улажење у сферу утицаја РФ.

Разматрајући овај закон, посланици су седели до дубоко у ноћ. Али усагласити га управо у четвртак био је принцип за украјинско руководство. У Кијев је ради „штимања" политичког часовника стигла државни секретар САД Хилари Клинтон, и председнику Украјине Виктору Јануковичу било је важно да има пре те посете законодавно утврђене позиције, подвлачи украјински политиколог Вадим Карасјов.

Мислим да усвајање овог закона управо у ноћ доласка Хилари Клинтон није случајно. То је било потребно Јануковичу како би показао непромењивост курса Украјине упогледу неутралности, у погледу одустајања од ступања у НАТО. Како би управо на тој фиксираној ненатовској позицији водио преговоре. Истовремено, како би показао руским партнерима да ће управо на тој платформи Украјина развијати своје односе са САД.

Мислимо да губитак таквог потенцијалног савезника на постсовјетском простору не радује САД. Али нова америчка администрација усвојила је измене кијевских оријентира достојанствено. О томе између осталог говори индикативно равнодушна реакција Беле куће на продужетак рокова боравка руске Црноморске флоте на Криму.

Тако да постоје све основе да се сматра да ће даља политика Вашингтона у погледу Кијева бити исто тако избалансирана и реалистична. Тим пре што тренутно Украјини неће поћи за руком да потпуно ликвидира зависност од САД. Сада се воде преговори о издвајању кредита ММФ Украјини, и без америчке подршке по том питању Кијев неће ништа урадити.

[Guest Оливера]

Украјина је одустала од чланства у НАТО

15.07.2010

Председник  Виктор Јанукович је потписао закон о ванблоковском статусу Украјине. Сходно њему, основни принципи спољне политике је неучешће Украјине у војно-политичким савезима, приоритет учешћа у развоју европског система колективне безбедности, настављање конструктивне сарадње са НАТО и другим војно-политичким блоковима по свим питањима, који су од узајамног интереса.

[Guest Оливера]

Одеса је спремна за дочек патријарха Кирила

19.07.2010.

Одеса је спремна за дочек патријарха Московског и све Русије Кирила. Очекује се да ће у град доћи са целе Украјине око 200 хиљада ходочасника да чују патријарха. Секретар за штампу Одеске патријаршије Украјинске православне цркве протојереј Сергеј Лебедев је саопштио да се не очекују озбиљне протестне акције, па ипак могући су покушаји да се омете долазак патријарха од стране „западних региона Украјине“. Сходно програму, патријарх Кирил ће посетити Свето-Успенски катедрални сабор и мушки манастир

[Guest Оливера]

Патријарх Кирил: залог јединства Русије и Украјине у јединству хришћанских вредности

19.07.2010.

Photo: EPA

Заједништво народа, његово јединство и снага зависе од општег духовног и културног простора. За Русију и Украјину он је историјски јединствен. Управо зато народи обе земље морају данас да уложе све напоре како би очували јединствене хришћанске вредности, изразио је уверење у интревјуу за украјинске медије поглавар РПЦ. Патријарх Кирил ће 20-28. јула посетити Украјину у другој мисионарској посети. Он је уверен да ће дстојећа путовања још више ојачати јединство два словенска народа.

Православље у Украјини је у последњих неколико година постало талац политичких игара власти у земљи. Оријентација на Запад, повлачење од хришћанских традиција, секуларизација друштва - то и много шта друго поделило је украјинске вернике. Део њих је отишао у недавно формиране псеудоправославне цркве, други су сасвим одустали до црквеног живота. Раскол у земљи је провоцирао и разједињење на спољнополитичком нивоу. Русија и Руска црква су почеле да се прихватају мал те не као непријатељи украјинског народа. Данас је неопходно хармонизовати политичке идеале са бизнис вредностима друштва. У противном украјински, као и било који други народ може да изгуби свој идентитет, уверен је патријарх Кирил.

То нису оне вредности које је родила наша вера. Јер у духовној основи формирања древне руске државе, од које су проистекле савремене суверене државе, па и Украјина, лежале су религиозне вредности. И ако разрушимо наше базичне вредности, престаћемо да будемо, како сада говоре, Руси, Украјинци, Белоруси, Постаћемо други. То ће бити огромна цивилизацијска катастрофа, као у случају кад други народи изгубе свој идентитет. Свет ће постати унифициран и страшан, биће лако да се манипулише.

Упечатљив пример наступајућег цивилизацијског колапса по мишљењу патријарха Кирила данас представља Запад са његовим либералним вредностима и одустајењем од хришћанских корена чак на нивоу религиозних конфесија. Увећање броја абортуса, подршка бракова међу особама истог пола, биолошки експерименти, женско свештенство. А резултат таквог схватања света је постало то да данас у католичкој Италији траже да се уклоне распећа са јавних места: у низу европских земаља као што су Француска, Белгија и Шпанија, забрњено је муслиманкама да се појављују у фереџи, по читавом свету се нагло смањује број верника.

Борба против либиралне анархистичке претње, по мишљењу патријарха Кирила, данас је зближила ставове Руске и Римокатоличке цркве. Некада непомирљиви супарници за душе верника, данас заједно покушавају да бране хришћанске вредности на нивоу међународних организација. Зближавање цркава је у многоме постало могуће захваљујући општој матрици, која лежи у основи читавог хришћанства.

Русија и Украјина такође имају заједничку матрицу - народну традицију, духовну културу, заједничке православне корене. И ако, оријентишући се на ове базичне вредности, оба народа буду чувала своје корене, никакви политички, економски и социјални разлози неће моћи да постану узрок њиховог разједињавања.

Извор: Глас Русије