Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLXVI)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5080_lazarus%20rich%20man%20ternacensis_001.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> O GOMILANJU BOGATSTVA ZA STAROST ZANEMARUJUĆI BOGATSTVO BLAGODATI

U neznanju, mnogi ljudi puno rade kako bi izbjegli patnje u starosti i krajnju bolest, umjesto da izbjegnu muke pakla nakon starosti i smrti.

Takav je bio slučaj jednog neoženjenog i pohlepnog čovjeka koji je, iz godine u godinu, i sa sve većom strašću, prikupljao za sebe nepotrebno bogatstvo. Kada su ga pitali zašto se toliko trudi da gomila pretjerano bogatstvo on je odgovorio: „Ja to zbog starosti skupljam. Ovo bogatstvo će me izliječiti i nahraniti u starosti i bolesti.“

I zaista, njegove slutnje su se obistinile. U starosti ga je zadesila je teška i dugotrajna bolest. Svoje bogatstvo razdijelio je ljekarima kako bi ga izliječili, i slugama kako bi brinuli o njemu i hranili ga. Ubrzo je potrošio bogatstvo, ali je ostao bolestan. Ljekari i sluge su ga napustile, i on je pao u očaj. Njegove komšije su mu donosile hljeba do smrti, a on je sahranjen o trošku zajednice. Svoje bogatstvo je potrošio na ono na šta ga je i namijenio.

Bog mu je čak učinio po volji njegovoj. Bog mu je poslao bolest, koju je, u izvjesnom smislu, želio i za koju je pripremio veliko bogatstvo. Pa ipak, svo to njegovo bogatstvo nije moglo da ublaži njegove patnje u ovom svijetu – pa sa čime će on ublažiti svoje muke na onome svijetu? Ničim, pošto sa sobom nije ponio ni vjeru, ni nadu, ni dobra djela, ni molitve, ni pokajanje!

Neko je vidio čovjeka koji je otišao sa velikom slavom u Raj, i upitao ga sa čim je zaslužio takvu slavu. Čovjek mu odgovori: „U svom zemaljskom životu bio sam najamnik zlikovca koji me nikad nije platio. Ali sam izdržao i služio mu do kraja, sa nadom u Boga.“ Zatim je posmatrač vidio drugog čovjeka sa još većom slavom, i kada ga je isto upitao, ovaj mu je odgovorio: “Bio sam gubavac, i do samoga kraja zahvaljivao sam Bogu na tome.“ Međutim, niko nije vidio u Raju čovjeka koji je sakupljao novac za bolest u starosti.

Sveti Nikolaj Velimirović

Prevod sa engleskog mr Dragana Pećanac

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/09/on-amassing-wealth-for-old-age-while.html

Aleksandra Ajka Glavinic ‎" Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje moljac i rđa kvari, i gdje lupeži potkopavaju i kradu;
Nego sabirajte sebi blago na nebu, gdje ni moljac ni rđa ne kvari, i gdje lupeži ne potkopavaju i ne kradu.
Jer gdje je vaše blago, ondje će biti i srce vaše."

Mirjana Velovska Ne sobirajte bogatstvo gde je sve prolazno nego bogatstvo za vecnosti

Rade Šljivić Nije vredno blago što je srcu drago, već je vredno blago što je Bogu drago. Gospodo Isuse sine Božji, nauči nas skupljati blag, koje ćem i posle smrt sa sobom poneti. Bože daj.

Jasmina Latinović Veoma poučna priča, kao i komentari koji slede posle nje... međutim, postavlja se pitanje koliko smo mi zaista spremni da tako nešto sprovedemo u delo? Ostavljamo li deseti deo svojih primanja crkvi... ili još uvek nalazimo opravdanja u teškoj svakodnevnici i drugim "prečim stvarima"? Vidimo li one siromašne oko nas koji nemaju snage da ispruže ruku i zatraže milostinju i da li im pomažemo... ili mislimo da je onaj dinar koji bukvalno izmame romska deca od nas nedeljom ispred crkve, ustvari milostinja koju će Bog nagraditi? Brinemo li o vlastitom spasenju i vezujemo li sve što radimo koncima za nebo, potpuno sigurni da Milostivi Bog uvek brine o nama... ili plaćamo dodatna životna, zdravstvena i penziona osiguranja? Ah... bezbroj je načina da saznamo istinu o sebi... bezbroj je načina i da se popravimo... potrebna je samo jaka volja i Gospod će pomoći... On je Svemoguć!

Žaklina Mančić strpljen- spasen....kako je lepo i jednostavno reci a kako tesko izdrzati...

Vladimir Srbljak Sveti Serafim Sarovski govori da je cilj Hrišćanskog života zadobijanje blagodati Svetog Duha. Kao i u ovom veoma dušekorisnom tekstu On upoređuje duhovno bogatstvo sa materijalnim i dodaje da treba da trgujemo odnosno kao što se trudimo da steknemo materijalno bogatstvo tako da se trudimo da steknemo duhovno bogatstvo. Na primer, kada prodajemo jabuke to radimo da bi stekli neophodni novac. Tako isto kada radimo nešto duhovno treba da to radimo sa nameromo da bi stekli duhovne blagodati, a ne zbog nečeg drugog. A naš Sveti Nikolaj Velimirović je to lepo sročio sve što radimo neka bude Bogu na Slavu, narodu na korist, a za spasenje duša naših.

Jovan Hrnjakovic Zemaljska slava kosena trava,samo u Boga slava je prava + + +

Nebojša Švaba Ako si bogat samo onim,što lopovi mogu ukrasti i moljci pojesti,sučim ćeš ostati ako lopovi zbilja ukradu,i moljci pojedu? Veliko bogatstvo samo po sebi nije ni zlo ni dobro.Veliko znanje samo po sebi nije ni zlo ni dobro.No, u rukama zla čoveka bogatstvo postaje zlo,au rukama dobrog čoveka bogatstvo postaje dobro.Isto tako, u glavi pokvarena čoveka znanje postaje otrov,a u glavi dobra čoveka znanje postaje lek!!!SV.NIKOLAJ VELIMIROVIĆ!!! SINE BOŽIJI ISUSE HRISTE MOLI BOGA ZA NAS!!!

Marko Popović Sam novac, znanje i slava nisu ni dobri ni loši, već kako ih mi upotrebljavamo. I car David i knez Lazar su bili i bogati i slavni, pa su opet postali veliki svetitelji. A mnogi ljudi koji možda i nisu toliko bogati svojim maštanjem o slavi i obožavanjem novca se ne mogu spasiti. A, opet, čak i znanje, to veliko imanje, se može zloupotrebiti i nije samo po sebi spasonosno. I satana i fariseji su dobro znali zakon Božiji, pa ne prihvataju Hrista. Ako je čoveku malo, Bog će mu dati više, ali treba se zahvaljivati Bogu. I kada je dobro i kada je loše moliti se i zahvaljivati se Bogu. Ova iskušenja su privremena, a nagrada večna.

Sladjana Pavlovic Šta god da radiš vezuj konce za nebo.

Nenad Badovinac Danas se kapital koncetriše u rukama malih broja ljudi, skoro 80% bogatstva planete je u rukama 20 % ljudi. Ti bogataši, se svakog dana sve više okreću skupljanju još većeg bogatstva, ali isto tako poklanjaju novac u razne fondove za siromašne. Na takvoj gesti im moramo čestitati, to je divna njihova gesta, jer su tako napravili dobrodelatnost. Mi ne gubimo veru u njihove dobre geste da pomognu siromašnima, i verujemo da će sve više da pomažu siromašnima. Moramo razumeti bogate da im nije lako živeti tako kao robovi novca, jer kao takvi su uvek nezadovoljni i nikada ne mogu biti strvarno slobodni ljudi, bez obzira na cifre i kapital oni su robovi. Jer sve su podredili samo sticanju novog kapitala, a ono što imaju im postaje samo sve veći teret. Tada vide samo idole i interes, a ljude oko sebe ni nevidi, nevide čoveka kao najvažnije delo ruku Božjih. Eto radi svega toga moramo ih razumeti da im je teško i svaku njihovu gestu kada pomažu siromašnima sa svojim prilozima moramo pohvaliti.

VUK ROGANOVIĆ MATERIJALAN SVET DONOSI TRENUTNU SITUACIJU KAKO KOD NAS TAKO I U SVETU.SVI GRESI I ZABLUDE POCINJU OD NOVCA, KOJI NEKORISTIMO ZA BOGO UGODNE STVARI NEGO NA ZLO.NAZLOST ON VLADA NAMA A NE MI NJIME.BOZE DAJ MI SNAGE I VOLJE DA BOGOUGODNO ZIVIM.

Tatjana Kremenovic E kad ne bi bilo smrti, mozda bi neko i mogao da se dvoumi da li je dobro gomilati bogatstvo ili se bogatiti blagodacu, dobrim djelima.
Ali posto zivot traje veoma kratko i sve ovozemaljsko je prolazno, i zna svako da nece ponijeti na onaj s...vjet, onda prosta logika govori da je to besmisleno.A ako neko i ne vjeruje da dusa nastavlja da zivi i poslije smrti da tamo ide na mjesto prema svojim zaslugama, ipak mu je mnogo sigurnije da radi kao da u to vjeruje (nego da se iznenadi kad umre i izadje pred Hrosta), i to je jednostavna logika.
A i sam ce se osjecati mnogo bolje jos u ovom zivotu, ako bude postupao po zakonu dobrote.

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo!Prava je to istina.Mnogi ljiudi misle samo na materijalno bogatstvo,a duša im prazna.Neka nam GOSPOD otvori put pravom bogatstvu - bogatstvu duha ,ljubavi prema Svetoj Trojici i podari suze pokajanja.A mi to moramo SAMI ŽELETI I OSEĆATI. Gospode,pomiluj nas grešne.Amin!Bože daj!

Saša Lazić mnogo je ljudi koji su skupljali novac u čarapu za stare dane pa dodje do kvara na instalacijama, požara i ode čarapa sa novcem u par minuta zajedno i sa imanjem, a da se čovjek uzda u Boga, da vodi brigu o duši i neprolaznom uvijek bi se uz to našlo i koliko je potrebito novca jer mi i trebamo iskati Carstvo Nebesko prije svega, sve drugo će nam se nadodat jer zna Otac Nebeski čega nam i koliko treba...

Ana Mamic Pomaze Bog oce Gavrilo! I ova prica nam govori da je vaznije bogatiti dusu i srce recju Bozjom, dobrim delima i ljubaivlju prema svemu sto je stvorio Gospod Bog nas. Uzdajmo se u Gospoda i nemamo se cega plasiti, ni starosti, ni siromastva, ni smrti. Sa verom u Gospoda mozemo sve!

Snezana Trajkovic Pomaze Bog, oče Gavrilo! Postoje mnogo primera za nesticanje prolaznog bogatstva,jedan od njih je i zemlljotres (trenutno imamo primer nase braće u Kraljevu) u jednom trenutku bude sruseno sve sto se godinama gradi,a s druge strane kad se uzdamo u Gospoda i kad pomislimo da smo u bezizlaznoj situaciji,Gospod nadje nacin da nam pomogne,jer je rečeno ,,ne brinite se za sutra,dosta je svakom danu svoga zla,, Gospode Boze,pomozi mi da ne skupljam bogatstvo za starost već bogtstvo blagodati.

Natalija Radulovic to je poput onog...mlad delija a star prosijak....i u materijalnom i u duhovnom....

Mirjana Jovicic Blagodarim oče Gavrilo na poukama o bogatstvu.Ko ima oči i sluha upamtiće ih.Vidim lepe komentare čitalaca.Potrebno je samo pronaći sebe u tom kontekstu, uložiti dodatni napor, da se svest društva koje robuje potrošačkoj euforiji i prestižu, popravi makar malo - ličnim primerom svakog pojedinca koji se na vreme "otrezni".Moje bogatstvo je moje srce puno Gospoda i ljubavi za svet.

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog oče Gavrilo, blagoslovite.
Iz ove priče se jasno da vidi da ni sve pare ovog svijeta ne mogu ublažiti ovozemaljske muke. Pare treba umjereno prikupljati i trošiti na život. Čuvati pare ili skupljati nekretnine koje ne možeš iskoristi za dobro i trošiti u zdravlju i veselju je jako teško. Jao se nama koji za materijalnim posegnemo i to stavimo ispred svih stvari.
Šta ima ljepše neko novac zarađen potrošiti na poklone svojim najmilijim ili pak darivati u crkvu ili neko svom ko je u teškoj situaciji.
Jao se onom koji sve materijalno stavi ispred duševnog.

Mirjana Jovicic Bratijo nedavno sam se uplašila da je kod mene u pitanju strast - počela sam da gomilam knjige.Kad sam se zatekla u knjižari sa ocem Jovanom koji je takođe nezasit čitanja knjiga duhovne i istorijske tematike zapitala sam
‎...Uh, prevario me miš.Zapitala sam oca Jovana - jel to greh, taka strast za knjigama.Iz cuga je citirao blagopočivšeg Patrijarha Pavla koji je rekao da su knjige potreba i da se neće potrošiti - ostaće posle nas i čitaće ih drugi.

Pera Brujic Surla Zemaljsko za malena carstva a nebesko uvijek i dovijeka.

Radomir Vucic Materijalno je važno, ali ono ne bi trebalo biti jedino i primarno važno. Međutim danas slovo zakona i morala svjetovnog čini se da je pisano često pretežnim uzimanjem samo materijalnih imperativa u obzir. Jedan veliki dio ljudi smatra materijalno primarnim.
Šire gledano to su ljudi slova zakona ili zakonski ljudi, mada se zakon nikada ne može do kraja ispuniti. Za zakonske ljude, važi zakon koji su sami izabrali.
Ako pogledamo istorijski redoslijed događaja, ipak možemo prepoznati jasnu prevagu duhovnog nad materijalnim i zakonskim, ali i njihovo međusobno preplitanje i u stvari možemo prepoznati duhovno kao ishodište svega slovesnog, zakonskog i materijalnog.

Ako pogledamo starost, onda je zamišljamo kao duhovnu, jer duhovno je starije od materijalnog. Starije ljude ne gledamo kao materijalne bogataše, već kao mudre i duhovne. Duhovna starost je simbol Božanskog poretka vaseljene, a obratno se radi o poremećaju koji opet izaziva druge poremećaje, pa čak i potrese.

SNEŽANA BARIĆ POMAŽE BOG OČE GAVRILO I BLAGOSLOVITE, evo šta je starac Tadej rekao prilikom jedne posete njemu,sestra u Hristu je to sa blagoslovom zapisala:''Bogatstvo Bog voli bogate ljude.Samo da su pošteno sve stekli i kao prvo da vole i slave Gospoda.Mnogo bogatih ljudi je dolazilo ocu.Govorio je za meso ko ga jede,da je meso đubre i da je Beograd od mesa,mnogi bi od tih bogatih ljudi mogli da ga kupe,ali oca slušaju i ne kupuju ga.'''

Srce skrušeno podaj Gospode da te poznaju i siromašni i bogati,siromah nema drugih briga do za život goli i ako nauči da te brige podeli sa Gospodom spasen je.A bogati,da im Gospod pomogne da pobede gordost i brige za spas sveta,da i oni mogu da GLEDAJU SVETLOST LICA GOSPODA našeg,da budu milosrdni jer Gospod u svom promislu jednima daje bogatsvo da ih spase kroz milosrđe i daje siromahe da se spasu kao ništi.Tek ljudi smo,stvoreni po liku Boga Živoga sve nas je stvorio sa ciljem i planom i želi nam spasenje,sve je na nama,našoj slobodnoj volji!Da nam poda Dobri Gospod snage da odolimo svim isušenjima i da časno i pošteno nosimo svako svoj krst,da Gospoda vazda slavimo i u zlu a još više u dobru!''Molite se Majci Božijoj za sve,jer preko Nje sve ide.Ona se Sinu svome moli za sve nas''.-starac Tadej
Da Gospod da svima da dođu do poznanja istine !

Zora Sikanic Hvala vam oce GAVRILO na ovim poucnim pricama,bar za one koji hoce da ih razumiju,nek Vam Bog da jos dugog zivota...

[stamenko]

VLADIKA TEODOSIJE NOVI EPISKOP RAŠKO-PRIZRENSKI

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5083_teodosije-foto-ZZE-JOVANOVICH.jpg&size=500
Vladika Teodosije
Foto Ž. Jovanović

Sabor SPC uputio apel srpskim vlastima, kao i bugarskom predsedniku, da arhiepiskop Jovan (Vraniškovski) bude što pre pušten iz pritvora

Vikarni episkop lipljanski Teodosije izabran je odlukom Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve za novog episkopa raško-prizrenskog. U obraćanju novinarima u Patrijaršiji u Beogradu, vladika bački Irinej, portparol i član Svetog arhijerejskog Sinoda, rekao je da je najviše crkveno telo, čije je radno zasedanje počelo u sredu u popodnevnim časovima, donelo ovakvu odluku kako bi eparhija što pre počela „da živi punim životom”.

– Od prošlog zasedanja Sabora u maju, kada je doneta odluka da vladika Artemije bude trajno razrešen upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom, ona je upražnjena, odnosno njome upravlja administrator. Takvo stanje ne može da traje beskonačno, imajući u vidu brojne teškoće u eparhiji zbog čega je Sabor odlučio da je neophodno da što pre dobije svog episkopa – rekao je vladika bački.

Popunjavanje upražnjenih eparhija i dalje će biti na dnevnom redu Sabora, istakao je vladika Irinej. Naime, još dve eparhije trenutno su upražnjene: niška, pošto je arhijerej koji je bio na njenom čelu izabran za patrijarha, i mitropolija libertivilsko-čikaška, posle smrti mitropolita Hristofora.

Vladika Irinej je objasnio i da je Sabor uputio apel državnim organima Srbije, kao i bugarskom predsedniku da arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski Jovan, inače i član Sabora, bude što pre pušten iz pritvora. Njega je na granici Srbije i Bugarske, zadržala u pritvoru bugarska policija po međunarodnoj poternici koju su za njim raspisale makedonske vlasti zbog sumnje da je izvršio krivično delo pronevere.

– Arhiepiskop Jovan izložen je sudskoj farsi koja traje godinama, pripisuju mu se lažne krivice. Motivi za ovakvo postupanje prema njemu su očigledni i ne leže u njegovoj navodnoj krivici, već u činjenici da nije pristao da bude jedan od učesnika u igri oko Makedonske pravoslavne crkve. Nadamo se da će arhiepiskop Jovan biti pušten iz pritvora, budući da je već samo njegovo hapšenje nečuven događaj, i da će nam se pridružiti do kraja zasedanja Sabora – kazao je vladika Irinej.

Podela eparhija, najavljivana kao jedna od tema jesenjeg zasedanja, takođe se našla na dnevnom redu. Arhijereji su započeli raspravu o arondaciji, ali kako je objasnio vladika bački Irinej, ta tema je tek započeta i o njoj će se još razgovarati budući da je reč o ozbiljnim pitanjima koja ne mogu da se rešavaju na brzinu. On je obrazložio da je zbog mnogih uzroka, došlo do velikih migracija i poremećaja u broju stanovnika na određenim područjima, zbog čega će Sabor u narednom periodu razmatrati kako na najbolji način da organizuje crkveni život u promenjenim okolnostima. Najviše crkveno telo sa ovog zasedanja uputiće i apel vernom narodu, kako u Srbiji, tako i onima koji žive van matice, da pomognu obnovu manastira Hilandar koji je stradao u požaru 4. marta 2004. godine.

– Sabor je raspravljao i o potrebi stvaranja komisije, tačnije odbora koji bi se bavio organizovanjem proslave 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta koja bi trebalo da bude održana 2013. godine. Naime, već postoji jedna saborska komisija koja se bavi tim pitanjem, ali želja nam je da oformimo jedan širi odbor sastavljen od stručnjaka iz raznih institucija koji bi organizovali razne duhovne manifestacije i programe – rekao je vladika bački.

J. Čalija

---------------------------------------------

Od Crne Reke do trona Eparhije raško-prizrenske

Novi episkop raško-prizrenski, vladika Teodosije (1963) u svetu Živko Šibalić, rodom je iz Čačka, a studije na Bogoslovskom fakultetu završio je u Beogradu. Monaški život započeo je u manastiru Crna Reka 1987. godine pod duhovnim rukovodstvom tadašnjeg igumana Artemija, kasnije vladike raško-prizrenskog. Zamonašio se u istom manastiru 1989. godine, a tri godine kasnije postao je iguman Visokih Dečana. Odlukom Svetog arhijerejskog Sabora 2004. godine izabran je za vikarnog episkopa lipljanskog, odnosno pomoćnog episkopa vladike Artemija. Među dvojicom vladika, međutim, bilo je brojnih nesuglasica, između ostalog i po pitanju obnove svetinja na Kosmetu. Neslaganje je kulminiralo avgusta 2008. godine odlukom vladike Artemija da smeni svog vikarnog episkopa i nešto kasnije, tučom monaha u manastiru Visoki Dečani. Sinod je, međutim, poništio odluku episkopa Artemija i vladika Teodosije ostao je vladika lipljanski. Njegovo sedište bilo je u manastiru Visoki Dečani, čiji je nastojatelj ostao i posle rukopoloženja za vikarnog episkopa.

objavljeno: 19.11.2010.
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vladika-Teodosije-novi-episkop-rasko-prizrenski.lt.html

[stamenko]

UVEK BEBA U RUKAMA

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5084_uvek%20beba%20u%20rukama.jpg&size=500

Mnogo dece, mnogo radosti, ali okolina nije uvek spremna da ih razume

U kući Irine i Vasilija Vojvodića često se čuje plač tek rođene bebe. Od kako su se 1993. godine venčali, izrodili su devetoro i deseto je na putu, već krajem novembra će doći na svet. Želja da stvore brojno potomstvo bila je obostrana.

– Naš brak je pun ljubavi i mi ga posvećujemo deci. Imamo tri sina i šest ćerki. Praktično, svake druge godine naša porodica se uvećavala za jednog člana, pa godinama nismo izlazili iz pelena, jer kako sam rodila prvu devojčicu, više bebu nisam ispuštala iz ruku. Sada do kraja života iz puberteta nećemo izaći  – šali se Irina.

Svi za jednog, jedan za sve

Porodica Vojvodić živi na Banovom brdu, u stanu od 64 kvadrata. Ali, kažu da im, bar za sada, nije tesno.

– Nedelja je dan za porodično okupljanje. Prvo idemo u crkvu, a zatim na ručak, najčešće kod moje svekrve na Senjak, kada svi odjednom sednemo za sto. Pošto imamo šest đaka i jednog predškolca, od ponedeljka, do subote, svi imaju svoje obaveze i nisu uvek u kući. Najstarija, Kristina i Jovana, koja je po uzrastu za njom, idu u Trinaestu beogradsku gimnaziju. Jedna je treći, druga prvi razred. Ostali su osnovci. Osim što pohađaju redovnu nastavu, bave se i sportom i idu u Muzičku školu. Kako stasavaju, tako upisuju nešto. Srećom, sve im je blizu, pa ne moramo da ih vodimo, već idu sami. Pevaju u horu, sviraju harmoniku, udaraljke, gitaru i violinu – kaže zadovoljna majka.

Ova deca su samostalna, pa niko ne mora posebno da ih podseća na obaveze. Majka im povremeno pomaže u učenju, obično oko jezika, budući da studira italijanski jezik i književnost. Ali, više se pripomažu sami između sebe. Stariji drže časove mlađima za honorar od sto dinara koji dobijaju od roditelja, kao stimulans.

Stariji uveliko učestvuju i u kućnim poslovima. Podrazumeva se da svako treba da sredi svoju sobu, ali imaju i druga zaduženja. Neko rasprema sto posle jela, neko riba kupatilo, neko širi veš, neko ide u prodavnicu...

Najteže kad se razbole

Ali, na šporetu nema velikih šerpi i lonaca, kao za puk vojske, kako bi mnogi pomislili.

– Nismo ljubitelji mesa i ne jedemo ga u velikim količinama. Zato se svakodnevno kupi najmanje tri kilograma hleba, tri litre mleka, isto toliko jogurta, minimum dva kilograma voća, a tu je i sedam užina dnevno... Snabdevamo se na pijaci i u jeftinijim hipermarketima i nekako ekonomišemo kao i svi. Odeća i obuća su manji izdatak. Jedni od drugih nasleđuju, nešto i dokupimo, a mnogo toga dobijemo od kumova i prijatelja. Ne izdvajaju se ni kada se ide na ekskurziju, jer su učiteljice vrlo pažljive, pa ili dobiju gratis, ili u pola cene. Sreća je i da moji roditelji žive u Baru, pa ceo raspust mogu da provedu na moru sa babom i dedom, i sa nama. Da nije toga, letovanje ne bismo mogli da im omogućimo – iskrena je Irina i dodaje da je ovako velikoj porodici, kao što je njihova, ipak najteže kad se deca razbole.

– U vreme viremije, dešavalo se da troje-četvoro istovremeno imaju temperaturu 40 stepeni, jednom je njih sedmoro, a među njima i beba od pet meseci, ležalo „ovčije” boginje. Stan se pretvorio u karantin, pa dva i po meseca nisam izašla iz kuće. To je jedna vrsta podviga, ali i na to čovek mora da se pripremi – smatra ona.

– Činjenica je da sam malo razvukla studije, imam još dva završna ispita i nadam se da ću do juna iduće godine napokon diplomirati. Uporedo sam upisala i Teološki fakultet i dala nekoliko ispita iz druge godine, ali nisam mogla da nastavim. A čak i da sam završila dva fakulteta, realno ne bi bilo izvodljivo i da radim, i da gajim decu. Tako da jedino suprug donosi platu u kuću. On je pravnik po obrazovanju, zaposlen je kao sekretar Bogoslovskog fakulteta, a nedeljom i praznikom je sveštenik u crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju.

To je grobljanska crkva, nema svoju parohiju i nema priloge, ali on to radi za svoju dušu. Iako se izdržavamo samo od jedne plate, procenjeno je da nemamo prava na dečji dodatak, jer premašujemo zakonski minimum primanja po „glavi”! Ali mi rađamo decu zato što ih volimo, a ne zbog države – kaže Irina. 

Ne razbacuju se, ali im niša ne nedostaje

Kada su Biljana i Darko Rutović iz Pakovraće kod Čačkaplanirali svoju porodicu, takođe se ni u koga, osim u svojih deset prstiju, nisu mnogo uzdali. Oni imaju šest sinova i jednu ćerku. Darko je zanatlija, bavio se voskarskim poslovima, ali je doživeo ozbiljnu povredu u saobraćajnom udesu i sada je invalid rada, pa ne može toliko da doprinosi kao ranije.

Loša sreća svojevremeno je zadesila i najstarijeg sina. On je preživeo strujni udar od 25.000 volti na vozu u Kumanici i o tom događaju izveštavali su mediji. Bogu hvala, sve su to, kaže Darko, pregrmeli. Drugi sin, prošle godine završio je srednju školu za rashladne uređaje, ali nije zaposlen u firmi. Ostali su školarci, najmlađi je prvi razred i odličan je đak. Ni Biljana nigde ne radi. Ima 15 godina staža, ali sada je domaćica. Do penzije će se načekati, budući da je 1971. godište. Međutim, Rutovići se ne žale.

– Pomoć ne tražimo ni od koga. Imamo lepu, veliku kuću, bašticu, voćnjak, imamo i mini farmu, koke nosilje, ćuriće, osim toga ja sakupljam bilje i pečurke, tako da sami proizvedemo i obezbedimo gotovo sve od hrane, taman dovoljno za naše potrebe. Nemamo prihode da možemo da se razbacujemo, ali i ne fali nam ništa. Imamo odeću i hranu i s tim treba biti zadovoljan. Tako je i po božjem – smatra Darko.

U planu proširena hraniteljska porodica

Da dece nikad dosta, potvrđuje i porodica Petrović. Olja i Miša takođe imaju devetoro dece. Prvi im se rodio sin, sad on ima 21 godinu i trenutno je u vojsci. Druga prinova bila je devojčica, koja sada završava srednju umetničku školu u Beogradu. Tako su, kaže Miša, oni spali na skromnih petoro koji su ostali kod kuće, pa ih prosto mrzi da kuvaju, samo za osmoro, pošto sa njim i suprugom živi i njegova majka.

Miša je po zanimanju učitelj. Do 1993. godine je radio ovde, a onda je otišao u Švajcarsku i tamo ostao tri godine u jednom internatu za decu. Kada se vratio, hteo je da oformi neku proširenu hraniteljsku porodicu, nalik onoj u Švajcarskoj.

– Moju zamisao ukočile su formalnosti i komplikovana zakonska procedura. Pošto sam nastavio da sarađujem sa tim švajcarskim internatom, desetak mladih Švajcaraca je provelo kod nas od tri meseca do dve godine. Oni su mi slali njihovu decu u pubertetu kojoj je bilo potrebno da se socijalizuju, a seoska sredina je idealna za to – podseća Miša i tvrdi da neće odustati, jer očekuje da će se pritiskom Evrope nešto promeniti.

Petrovići su ranije živeli u Beogradu. Ali, odlučili su da prodaju stan na Dedinju i da izgrade kuću u Meljaku. Njihova kuća ima 250 kvadrata, dvorište je veliko, tu je i štala...

– Imamo farmu, krave, pravimo fenomenalne sireve, a pošto sam u međuvremenu završio i za pekara, bavimo se organskom proizvodnjom hrane, naučio sam da pravim i makrobiotički, beskvasni integralni hleb. Skoro smo registrovali pekaru, ali tu samo proizvodimo i prodajemo bio radnjama. To su nam glavni izvori prihoda, dovoljni da izdržavamo još mnogo dece, osim naše.

D. Stanković
objavljeno: 07.11.2010.
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Uvek-beba-u-rukama.lt.html

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLXVII)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5087_Sveti%20%C4%90or%C4%91e%20Karslidski%20i%20apokalipti%C4%8Dki%20vizionar.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> ‎"Sveti Đorđe Karslidski i apokaliptički vizionar
Napisao Monah Mojsije Atonski

Jedna žena iz nekog sela je verovala da može da vidi Bogorodicu i Hrista i sa plačem bi govorila o budućim katastrofama. Meštani toga sela upitaše starca Đorđa (+1959) da je poseti. Starac ode kod nje u kuću i ubedi je da dođe u seosku Crkvu.

Starac je u Crkvi održao moleban i molio se Presvetoj Bogorodici. Meštani su postali uplašeni i mala decu su bila u panici. Svi su se molili i činili metanije. "Proročanstva" ove žene, o nadolazećim katastrofama , su potresla selo. Starac se intenzivno, tiho i smireno molio ispred Svetog Oltara.

Pri kraju molebna mnogi ljudi su čuli glasnu buku. Ta žena je odmah bila oslobođena zlog duha, koji ju je nadvladao i rekao joj užasne znake koje je ona spomenula. Tada starac reče: "Zahvaljujući molitvama žena je isceljena, inače bi je đavo bacio ili u vodu ili u vatru."

Prevod sa engleskog Vladimir Srbljak
19 novembar 2010 god.

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/11/st-george-karslides-and-apocalytpic.htmlPrikaži više

Trpana Taseska Spasi Gospodi od svih iskusenja, koje svakodnevno padamo u grhom, svjesno i nesvjesno!
Hristos posredi nas, oce Gavrilo,predivna pouka!

Nadežda Vinogradova Spasi, Gospodi.

Panda Rizoska oh Gospodi kolku Tvoi ceda nosat vakvi necisti duhovi nesvesni za toa blagodarenie na grevot vo svetot.pomiluj gi Gospodi cedata Tvoi, po milosta Tvoja daj im miren i spokoen zivot do krajot na nivniot zemen zivot.AMIN

Jasmina Djordjevic Sve danasnje vracare i "proroci", bi trebali da nadju ovakvog molitvenika, da im pomogne, em njima"prorocima" em crnom narodu koji ih slusa, daj Boze, dobra a odagnaj zlo!

Saša Lazić a upravo u ovim čudnim vremenima i "proroka" se namnožilo na svakom ćošku, ovi nagovještaju ovo oni ono...gdje god da se okreneš čuješ da neko predviđa nešto, a da ne spominjem televiziju i horoskope gdje čovjeka, koji po liku Gospodnjem stvoren, sa životinjom upoređuju i prorokuju svaki dan o tebi, i to imaš proročanstva za svaki dan i dugogodišnja...ako si jarac imat ćeš glavobolju i zglobove čuvaj itd. u današnje vrijeme bi u svakoj eparhiji trebao Sv. Đorđe da otjera od nas sve "proroke"...

Marko Popović Sveti oci kažu da svaka misao koja narušava duhovni mir je od đavola. U dosta tih stvari mi mislimo da smo u pravu i onda dođe neko iskusniji od nas, pa nam kaže da to nije tako. Hvala Bogu za takve ljude i Bog im pomogao!

Mirjana Jovicic Blagodarim oče Gavrilo Vama i Vladimiru što prevede ovu pričicu kratku a moćnu da ljude opameti.Mnogo je prisutna lakovernost kod ljudi i pojava da služe dva gospodara pa se samo uvaljuju u još veće nevolje.

Zarko Lazic Hvaka o.Gavrilo na ovom primjeru...samo iskrena Molitva i jaka vjera mogu da pobjede svako zlo...Amin.

Stana Meseldzija Slava i Hvala Bogu za sve! Kako samo molitva iz srca i duše sa strahom Božijim u pomoći može biti i jedina borba za SPASENJE! Hvala Vam Oče dragi Gavrilo na svim Vašim poukama i velikoj pomoći nama grešnim! Neka Vas Bog i Presveta Bogorodica čuvaju i podare svako dobro!AMIN!

Jelena Vukelic Jelic Lepa pouka oce Gavrilo.Molite se za zdravlje moje porodice mene,i svih ljudi sirom sveta.Svima nam je potreban mir,sloga,zdravlje i ljubav.A to se sve moze naci u molitvi upucenoj GOSPODU,a i uz vas OCE GAVRILO ♥

Nenad Badovinac ‎... odlican primer za rasuđivanje nama malovernima, baš danas, kada oko nas kruže razne istine o nadolazećim vremenima!

[stamenko]

SVI SMO MI DECA ADAMA

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/319_vstretcha-obschiny.jpg&size=500

Nadavno je kod nas u redakciju radio-stanice navratio jedan čovek. Tražio je malo poznatu pesmu Renata Ibragimova «Mirno tatarsko selo». Raspričali smo se. Pokazalo se da je Roman Islamov i sam poreklom iz jednog takovog «mirnog tatarskog sela» kod Uljanovska. A pesmu je tražio za akciju koju organizuju Tatarska Pravoslavna zajednica zajedno sa Tatarskim kulturnim centrom. Zanimljivo i sa oduševljenjem nam je ispričao o tome kako tatari prelaze u Pravoslavnu veru i kako pri tome čuvaju i poštuju svoje tradicije.

Od detinjstva Romanu Islamovu su ostali u secanju – džamija, deda s turbanom. Dečaku je to sve izgledalo kao iz priča... Ali dečak je rastao i sve više jpitanja postavljao, na koje često rodbina nije znala da odgovori. Mladić je morao da traži druge izvore. Prve informacije o Pravoslavlju on je izvukao iz knjiga o ...nauci i tehnici:

-Ja sam po obrazovanju tehničar. I kada sam počeo da izučavam svet nauke, primetio sam, da se veoma mnogo inovatora i konstruktora drže nekih opštih shvatanja o postojanju ovog sveta, hrišćanskog shvatanja. Lomonosov, Mendeljejev, Isak Njutn, Luj Paster. Čitao sam mnogo o njima. Saznao sam da je akademik Sergej Koroljev darovao svoju državnu novčanu nagradu za hram, i za mene je to bilo zadivljujuće. Crkva je za mene bila nešto amorfno, neka organizacija...- i tako je počeo put tatarina iz muslimanske porodice ka hrišćanstvu.

Sećao se onoga što su ga učile bake i deke, mama i tata, i poredio je to sa novim neobičnim saznanjima. Pokušavao je da pronađe nešto, još ne znajući šta. U 27 godini ova traganja su bila krunisana susretom sa nekim uljanovskim preduzetnikom Sergijem.

I na kraju je Roman donio odluku i krstio se. Rodbina je to doživela kao strašan udarac. Po islamskoj tradiciji prelazak u drugu veru kažnjava se smrtnom kaznom. Iako danas, naravno, islamska zajednica se tako strogo ne pridržava kanona, iako su zakoni Šerijata još na snazi.

-Moja pokojna mama je jako plakala. Okolo su živeli sami tatari sa svojim ustaljenim tradicijama, i gledajući na njih, ona bi govorila: «Pogledaj samo, mladići sa kojima si odrastao, - onaj se oženio, i onaj drugi isto tako, a ti šta misliš?» To je bilo pre deset godina, a kada sam posle nekoliko godina dolazio u Uljanovo, ona je već drugačije govorila:»Eno onaj se rezveo, i oni drugi su se razveli i ponovo su opet zajedno, a oni treći loše žive...Šta je to danas sa ovim svetom i među tatarima ne ide dobro» I za nju više nije bilo tako važno da li će se za tatarku ili za ruskinju oženiti njen sin. Počela je da shvata, da pripadnost onome ili drugome narodu ne čini čoveka automatski dobrim i srećnim. Ali to je bilo tek kasnije, ispočetka je mama zbog moga krštenja govorila: «I zašto si se ti krstio? Razmisli o večnom životu, otići ćeš u pakao!» pokušavao sam da joj objasnim: «Pa hajde uzmi Bibliju i Kuran...» Mama nije htela: «Ne razumem ja ništa u Kuranu, žao mi je što je tvoja baka umrla». Baka je čitav život provela u tatarskom selu, imala je tri razreda škole, nije znala ruski jezik, čitala je knjige pisane arapskim pismom, ali da li ih je ona zaista razumevala...

Neki tatari imaju samo nejasnu predstavu o tome, šta je to islam, ali ništa manje, nazivaju sebe muslimanima. Sovjetska ideologija je još više udaljila tatarski narod i od muhameda i od Hrista. Često je odnos prema religiji detinje zahtevan: «dođe čarobni dedica s turbanom, pročita zaklinjanja na nepoznatom jeziku i sve bude u slatkoj čokoladi». «Mi – muslimani», za neke je to prosto slediti tradiciju. Ali tu se postavlja sasvim s punim pravom pitanje – ako je to tradicija dedova i pradedova, zar nema takozvanog «zova krvi»?

-Ne, - odgovara Roman. – Kako je moja mama govorila: «Edem balilare», to jest « svi smo mi deca Adama». Što se tiče istorije i kulture svoga naroda, tada ako ih ne poznajemo, kako je moguće objašnjavati nešto o Bogu svojim rođacima i drugim tatarima? I mene često pitaju: «vi ste musliman, a da li ste jezikom ovladali?» Prelazim na čisto tatarski, i pitanja više ne postavljaju, jer se ponekad dešava, da ja poznajem jezik čak bolje od onih, koji postavljaju ovako provokativna pitanja. Pravoslavlje i rođena kultura – jedno drugom ne predstavljaju smetnju. I ja sam blagodaran Bogu za to, to On voli moj narod i dao nam je jezik, na kojem On mene razume.

Na tatarski jezik su prevedeni i Biblija i Molitvenik. A nedavno je Roman bio u Kazanju na konferenciji krštenih – pravoslavnih tatara – i posetio je hram, u kojem služba ide na krjašenskom, veoma bliskom s tatarskim jezikom. «Na mene je to ostavilo dubok utisak, priča on, tatarske devojke stoje u crkvenom horu!»

Otprilike jednom mesečno u Moskvi u hramu apostola Tome vrše se molitveni kanoni jednim delom na ruskom, jednim delom na tatarskom jeziku. Ovde pod pokroviteljstvom oca Danila (Sizojeva) se okuplja Tatarska Pravoslavna zajednica, njen aktivni član je postao i Roman:

-Evo na fotografiji je jedan od susreta naše zajednice. Sve su to ljudi koji su prošli kroz neke teškoće i učinili su korak prema Suncu Istine i Pravde. Neobične su tatarske sudbine. Ima mnogo slučajeva da, na primer, žena primi Hrista, krsti sina, a otac o tome ne zna, ili obrnuto. To treba zamisliti. To oduševljava. Ali ljudi se boje osude svojih baka, deka, mama, tata...Ja sam kroz sve to prošao...

Sastanci zajednice su često naznačeni u dane svetih zaštitnika tatara – Svetih Petra i Stefana Kazanskih, Prepodobnog Serapiona Kožeozerskog, Prepodobnog Pafnutija Borovskog...posle molitvi – pije se čaj, družimo se. Ovde su ljudi raznog uzrasta, iz Moskve i iz raznih gradova Rusije. Zajednica je kao klub prema interesovanjima, i svaki njen član se raduje, što on nije jedan takav – pravoslavni tatarin – na svetu.

I još zajednica organizuje akcije ajedno sa Tatarskim kulturnim centrom, u koji ljudi dolaze da uče jezik i kulturu – ples, literatura, pesme. «Ja isto veoma volim tatarske pesme», - osmehuje se Roman. On nije otrgnut od svoje kulture, i to se može primetiti čak u razgovoru, karakterističnom za istok slikovitošću i intonacijom kojom on govori, dok pije čaj: «objašnjavam svojim sestrama, da se hrišćanstvo ne treba znati, nego doživeti. Evo ja sada pijem ovaj divni aromatični čaj, i treba okusiti jedan gutljaj, kao i gutljaj iz izvora života...»

Autor: Aleksandra Obolonkova
Prevod s ruskog: Nataša Ubović
Izvor: http://www.pravmir.ru/article_3053.html

[o.Gavrilo]

Cudesno javljanje Arhistratiga Mihaila 

Krajem X, pocetkom XI veka, kada je vizantijska imperija bila na vrhuncu svog procvata, slava saracinskih pirata je takodje bila najveca. Ne bojeci se nicega, pirati su pristajali na ostrva u Egejskom moru, pljackali naselja, palili kuce i zarobljavali ljude, koje su zatim prodavali kao roblje.

Ostrvo Lesbos, bogato i veliko, postalo je omiljeno mesto napada nemilosrdnih pirata. U rejonu Lesvados, nedaleko od naselja Mandamados, nekada se uzvisavao velicanstveni manastir Svetih Nebeskih Sila Besplotnih, koji je osnovan pre mnogo vekova. O njegovoj istoriji se moze saznati iz zivog predanja u tom mestu, koje se sacuvalo do nasih dana. Spolja je taj manastir licio na zamak i bio ogradjen tvrdjavskim zidom i strazarskim tornjem. Pirati nikako nisu uspevali da savladaju tu tvrdjavu, i zavetna zelja vecine od njih je odavno bila da vide razrusen manastir.

Jednog proleca je predvodnik pirata Serhan, jak, tamnokos, krupan covek sa sekirom i krivim macem za pojasom, pozvao svoje vazale i rekao: “Ovoga puta cemo uci u manastir, bez obzira cega nas to stajalo! Sve sto tamo nadjete – zadrzite. Ja za sebe hocu samo zlatnu casu iz Crkve. Iz nje cu da pijem vino.”

Sam Serhan nije imao nameru da ucestvuje u napadu. To je za njega bio previse sitan posao. Pirati su uzeli kurs prema ostrvu Lesbos. Do ponoci su stigli do manastirskih zidina i sakrili se medju drvecem. Monasi, ziveci bezbrizno posle zimske tisine, nisu cuvali manastir kako treba i nisu cak ni slutili nadolazecu opasnost. U jednom trenutku se cuo udarac u metalnu plocu, pozivajuci monahe na jutarnju sluzbu. Koraci monaha koji su silazili u Crkvu, su se ritmicno pronosili drvenim balkonom. Uskoro je sve postalo tiho, i vodja razbojnika je dao znak. Jedan od pirata je bacio kuku sa privezanim uzetom, popeo se na zid i ubrzo otvorio manastirska vrata. Sa strasnim kricima, pirati su upali u Crkvu. Pre nego sto su monasi uspeli da se osveste sta se dasava, svi su bili ubijeni. Poslusnik Gavril, jedini koga se piratski noz nije dotakao, se nalazio u oltaru. Videci neizlaznost situacije, hrabri mladic se u magnovenju popeo na krov Crkve. Krvozedne ubice su pocele da ga prate. Ali se odjednom odozgo zacuo strasan krik, i krov se na cudotvoran nacin pretvorio u pobesnelo more! Na penusavim talasima, pojavio se ogroman, vojnik, koji je izvadio plameni mac i krenuo na pirate. Nesrecnike je spopao nadljudski strah, i bacivsi oruzje i ono sto su ukrali, u panici su poceli da beze iz Crkve.

Gavril, zadivljen cudom koje je ucinio Arhangel, je sisao i kleknuo pred ikonostas. Dosavsi sebi od uzbudjenja, iskusenik je pogledao na ikonu. Ali ga je posmatrao jedan Lik! Prepun zivota, on je zracio bozanstvenom sladoscu. Iskusenik je pozeleo da naslika taj lik.

-        Arhagele, - pomolio se – zamoli Gospoda da upokoji duse moje brace, a meni pomozi da naslikam tvoj divni Lik!

Gavril, nadahnut Svetim Athangelom, je uzeo sundjer, sa strahopostovanjem skupio krv postradalih monaha u canak, pomesao je s belom glinom i poceo da nalepljuje Lik nebeskog zastupnika. Od samog pocetka, Gavril je osetio prisustvo i pomoc nebeskog Arhistratiga. Ruke iskusenika, vodjene nevidljivom silom, brzo su naslikale Lik Arhangela Mihaila. Bilo je to lice, koje je Gavril video na krovu Crkve – strasno, ali blagodatno.

Kada se u manastiru Arhistratiga Mihaila desavala ova drama, zivot u najblizim selima se odvijao svojim normalnim tokom. Samo je jedan pastir, posmatrajuci more koje se ogledalo u zracima zalazeceg sunca, s vrha planine ugledao piratske brodove privezane za obalu. Mladic je skocio na konja i odjahao u manastir, zureci da upozori monahe. Od prizora koji je potom ugledao je izgubo svest.

Dosavsi sebi, on je otrcao i obavestio o tome sta se desilo Alekseja, vodju grupe, koja se nalazila u oblasti koja se granicila s manastirem u selu Stenaka. On je poveo sa sobom pedeset konjanika i uputio se u manastir. Ulazeci u Crkvu, ljudi se razbezali. Pod je bio prekriven mrtvim telima i zaliven krvlju monaha. Pred Svetim Prestolom je lezalo telo mrtvog igumana. Stisnuvsi zube, Aleksej je izasao iz Crkve, i pozvao suseljane da se osvete ubicama. Skocivsi na konje, Aleksejevi vojnici su jahali prateci tragove pirata koji su bezali. Tragovi su ih doveli u ravnicu. Konjanici su se brzo zaustavili. Prizor koji su ugledali ih je veoma potresao: pirati su svi do jednog bili mrtvi, a njihova tela razbacana naokolo. Svako telo je bilo raseceno macem – od temena do stomaka. Niko od konjanika nije upitao: “Ko je to uradio?” Svi su se setili ko je kaznio bezzakonike.

-        Velika je Arhangele tvoja Blagodat i sila! – prosaputali su konjanici, osenivsi se krsnim znakom.

Medjutim, pirati, koji su na obali mora cekali svoje prijatelje su se uznemirili. Ne znajuci sta da rade, razbojnici su se uputili prema manastiru. Popevsi se padinom planine, izasli su na zaravan, gde ih je ocekivao strasan prizor. Vratili su se kao obezglavljeni na brod i ispricali svom predvodniku o onome sto su videli. Cuvsi to, razbojnik je udario pesnicom o sto, zaklevsi se da ce se osvetiti.

Sledece godine, krvozedni vodja je napravio plan napada na selo Stenaka. Nocu su pirati necujno sisli na morsku obalu i sakrili se u zasedi, kako bi zorom mogli napasti seljane koji su mirno spavali, nista ne predosecajuci. Ali se u tom kriticnom trenutku ponovo umesao nebeski Arhistratig, javivsi Stefanu, sinu kmeta Alekseja. U odeci sa zveckajucim zlatom, Athangel je izgledao velicanstveno. Svetla kosa mu je padala na ramena, i belosneznim krilima davala zlatnu nijansu. U desnoj ruci Arhistratig je drzao ognjeni mac, a leva ruka mu je bila podignuta sa ispruzenim uvis kaziprstom. Angel se osmehnuo mladicu i slatkim glasom rekao: “Ustani Stefane! Budi oca, i pripremite se za odbranu sela. Saracini se spremaju da vas napadnu. Ali ne bojte se nista, ja cu biti pored vas neprekidno i tvoj Sveti zastupnik. Mi cemo vas cuvati i usmeravati. Pirati su se smestili u zalivu, malo nize od vaseg sela. Nekoliko njih ce se popeti na zidine, pretucice cuvare i otvoriti vrata. Pirati ce vas napasti kad pocne da svanjiva. Budite pazljivi na vratima!

Dogadjaji su se odvijali tako kako je predskazao Arhangel Mihail. Kada su pirati napali, branioci su bili spremni i nalazili su se u puskarnici. Odred pod Stefanovim rukovodstvom se necujno spustio do morske obale i zapalio piratske brodove. Ugledavsi bendoff od vatre, koje je dolazilo s mora, pirati su se uznemirili. Paniku koja je posle toga nastupila medju njima je nemoguce opisati. Razbojnike, koji su bezali prema moru, su presretali zitelji i ubijali u hodu. Samo mali deo grupe pirata, medju kojima je bio i krvozedni vodja, je uspeo da se sakrije u sumi. Medjutim, tamo su naisli na Stefanov odred, koji ih je opkolio. Do kraja dana svi pirati do jednog su bili ubijeni.

Prosli su vekovi. Zbog neprekidnih napada nevernika, manastir je opusteo. U XVIII veku, na mestu stare Crkvice, bio je izgradjen novi, veliki hram. Cudotvorna ikona Arhangela Mihaila, napravljena od krvi i gline, sacuvala se do nasih dana onako, kako ju je napravio iskusenik Gavrilo. Ikona je sacuvala prvobitni oblik i uopste se nije ostetila ni od vremena, ni od hiljade poklonika koji je svake godine celivaju. Ljudi prilazu novac, stavljajuci ga na celo i obraze Arhangela, i ostavljajuci tragove na Njegovom licu. Ali svaki put oni nestaju sami po sebi. Nekada se Arhangelove oci napune suzama, i hriscani ih brizljivo brisu. Isto tako rade i kada se na licu Arhistratiga pojave graske znoja. Velika cuda tvori Arhangelova Blagodat s onima, koji prilaze ikoni s jakom verom.

Izgradnja nove Crkve je pocela i zavrsila se usred mnogih neprekidnih cudesa. Komisija, koja je obrazovana radi izgradnje Crkve, je odlucila da izgradi novu Crkvu iza manastira. Radnici su poceli da kopaju temelj, ali su ga sutradan ujutru nasli zatrpanog zemljom, a svoj alat – u porti stare Crkve, koja se nalazila u manastiru Svetog Arhangela. Radnici su ponovo zapoceli radove na mestu na kojem im je receno. Kada se smracilo, ljudi su namerno ostavili svoj alat na svetlu, a nekoliko njih se sakrilo u zbunje, da bi videli sta ce da se desi. U ponoc se desilo nesto neverovatno! Iz stare Crkve je izasla zaslepljujuca svetlost, napravila krug i zaustavila se nad iskopanom rupom. Ostavsi malo nad njom, svetlost se vratila u Crkvu i rasejala se. Ljudi, koji su skriveni to posmatrali, su bili zadivljeni. Svuda se osecao miris sveze iskopane zemlje. Priblizivsi se temelju, radnici su uvideli da je opet zatrpan zemljom, a alat je nestao. Uznemireni i zbunjeni, uputili su se prema staroj Crkvi. Pocelo je da svanjiva i culo se manastirsko zvono. Utihnuvsi za kratko, zvono je ponovo pocelo da udara tiho i ritmicno. Kako su kasnije svi saznali – u zvono nije udarala ljudska ruka. Kada su radnici usli u manastirsko dvoriste, uvideli su da je njihov alat, stajao pored zida, na istom mestu gde je ostavljen prethodnih dana. Svi su shvatili, da je Arhangel zeleo da se nova Crkva izgradi na mestu stare.

Pocelo se sa izgradnjom. Svi su ucestvovali u gradjevinskim radovima, cak i Turci-muslimani. Oni su se bojali Arhangela i postovali ga od davnina. Desavalo se da su neki od njih smelo oskvernili Crkvu, na primer, ulazili bi u manastirsko dvoriste jasuci na konjima, ali ih je svaki put Arhangel kaznjavao. Kada je doslo vreme da se u novu Crkvu prenese ikona nalepljena od gline i monaske krvi, Arhistratig je ometao svaki pokusaj. On je zeleo da njegova ikona bude na onom mestu, gde ju je stavio onaj koji ju je i napravio – iskusenik Gavril.

Gradjevinski radovi su proticali brzo. Medjutim, kada je izgradnja hrama bila skoro zavrsena, blagajna je bila prazna. Preostali novac nije cak bio dovoljan za isplatu radnicke dnevnice. Komisija za izgradnju Crkve se skupila u blagajnikovoj kuci. Ona je do kasne veceri pokusavala da nadje neki izlaz, ali su se svi razisli, ne nasavsi nikakvo resenje.

Bila je skoro ponoc. Potisten i zamisljen blagajnik je sam sedeo u fotelji, kada su se ulazna vrata neocekivano otvorila. U kucu je usao neko nepoznat i popeo se stepenicama u sobu, gde je cuvan sanduk sa malo predodredjenog novca za izgradnju. Blagajnik je pokusao da ustane, ali nije mogao ni prst da pomeri. Telo nije “slusalo”, bukvalno kao da ga je neko prikucao za fotelju. Poklopac na sanduku je dvaput skripnuo, i neznanac je otisao. Bio je to mladic tamne kose i bukvalno kao munja, sjajnog izgleda. Njegov hod je bio tezak i spor. Neznanac je imao sako ruzicaste boje i visoke crne cizme, koje su mu dosezale do bedara. Osmehnuvsi se domacinu, on je rekao:”Novac za zavrsetak izgradnje Crkve se nalazi u sanduku”.

Manhuvsi rukom na rastanku, mladic je izasao i nestao u mraku. Blagajnik je otisao do sanduka, ali je on bio zakljucan. Skinuvsi rezu, on je zanemeo od uzbudjenja: nedavno skoro prazan sanduk je bio napunjen dukatima, srebrnim monetama i lirama poslaganim u tri reda. Da bi se uverio da to nije san, blagajnik je sakom zagrabio novac i uz zveket ih bacio u sanduk. Novca, koji je dao Arhangel Mihail, je tacno toliko bilo, koliko je bilo potrebno za izgradnju Crkve.

Spasite naši duši, br. 10/2002, str.24-25

[Mamica Forumska]

"Velika je,Arhangele tvoja Blagodat i sila!"

[мирођија]

    Молимо ти се свети Архангеле Михаило, чувај нас од свакога зла! eheeeej dada

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLXVIII)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5090_paisios4.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> STARAC PAJSIJE O GLOBALNOM ZAGRIJAVANJU I EKOLOŠKOJ KRIZI

„Jedino stalno u prirodi je promjena“ – Heraklit

[Mogu li naučnici spasiti svijet od ekološke krize? Da li je globalno zagrijavanje pitanje još većeg obogaćivanja bogatih? Da li su alarmantni stavovi opravdani za hrišćane? Da li su zagovarači globalnog zagrijavanja izgubili vjeru u Božiju promisao? Može li narušavanje prirode od strane čovjeka biti zaliječeno daljim tehnološkim napretkom ili će napraviti više štete? Starac Pajsije dao je uvid na ova pitanja koji bi svi hrišćani trebali uzeti u ozbiljno razmatranje – J.S.]
-------------------------------------------------------------

„Sve si premudro stvorio“ (Ps 104,24)

Civilizacija je dobra stvar, ali da bi bila od koristi, i duša, takođe, mora biti „civilizovana“. U suprotnom, u potpunoj smo katastrofi. Sveti Kozma Etolski je rekao: „Zlo će doći od onih koji su obrazovani.“ Uprkos činjenici da je nauka toliko unaprijeđena i da je postignut izuzetan napredak, kada nauka pokuša da pomogne ljudima to često završi tako što im naškodi, nenamjerno. Bog dozvoljava čovjeku da radi šta god hoće, ali kada Ga ne slušamo, završimo u katastrofi. Upravo one stvari koje stvorimo nas uništavaju.

Šta je naša civilizacija postigla u ovome vijeku? Izludili smo ljude i zagadili vazduh i okolinu. Kada točak ostane bez svoje osovine, onda se on besciljno vrti bez kontrole. Slično tome, kada ljudi zalutaju od Božije harmonije, oni su u mukama. U prošlosti, ljudi su patili od ratova, dok danas pate od civilizacije. Onda su usljed ratova napuštali gradove i odlazili na sela, gdje su živjeli na malim imanjima. Danas napuštaju gradove na račun civilizacije, zato što više ne mogu da žive u njima. U prošlosti su ratovi donosili smrt, sada civilizacija donosi bolesti. Kada se nauka neselektivno koristi, na hiljade života se uništi.

- Starče, šta će se desiti sa ozonom?
- Moramo imati malo strpljenja dok naučnici ne odu gore sa pet kilograma ljepila i ne zalijepe rupu! Da, pustimo ih da idu gore i krpe rupe, i onda će shvatiti da je Bog stvorio sve da bude dobro, da bude u savršenom skladu, i onda će možda reći Gospodu: „ Smiluj se na nas, ovo nismo dobro uradili.“ Molimo se da se rupa, koja je otvorena u atmosferi, zatvori. Svakako, „čaša napunjena gnjevom Božijim“ (Otk 15,7) je sada otvorena na nebu i dovodi do toga da drveće i biljke venu i suše se. Ali Bog može otkloniti ovaj problem.

A sada pogledajte kako su neki ljudi lukavi! Kako bi izvukli novac od bogataša, oni su proširili glasine kako je otvorena rupa u atmosferi i kako će svijet nestati. Jedini način da se svijet sačuva je da naučnici kopaju duboko u zemlju i izbjegnu sunce. Naravno, ovo se ne može desiti. I onda su promijenili svoju priču i iznesoše drugu tvrdnju, da će se graditi objekti na Mjesecu – restorani, hoteli, zgrade – i da će ljudi tamo ići. I oni čak primaju uplate da se osigura mjesto! Cijela stvar je laž! Nema ničega na Mjesecu. Ljudska bića tamo ne mogu živjeti. Svega nekoliko ljudi je otišlo tamo, u kapsuli, i vratili su se. Postoje neki ljudi koji vjeruju u ovu besmislicu i daju novac za to.

- Starče, mnogi ljudi su zabrinuti zbog zagađenja vazduha.

- To je razlog zašto se mora izvršiti pritisak na vlasnike fabrika da postave uređaje koji štite od zagađenja, i čuvaju ljude od svog tog smoga. Umjesto potkupljivanja članova parlamenta radi svojih interesa, oni bi trebali izdvojiti malo više novca za ugradnju opreme protiv zagađenja u svojim fabrikama. U stara vremena nije bilo smoga, nije bilo zagađenja kao što imamo sada. Danas je sve zagađeno i ljudi to uzimaju kao napredak. Kako se ovo uopšte može smatrati napretkom kada se uništavaju ljudski životi? Kada izađete iz vaše kuće, osjetite da vazduh miriše na dim. Čim otvorite prozor, ulazi smog i lijepi se za kožu. Čak i kada perete ruke, ne možete se toga riješiti zato što to nije nešto čisto. Dim iz kamina izbacujute iz svojih pluća kašljanjem, ali smog ne možete izbaciti jer on sadrži ulje i zalijepi se za pluća... Prskanje dezinfekcionim sredstvima je takođe otrovno.

- Ali, starče, maslinina muva (Dacus oleae) je veoma štetna za masline.

- Molite se sa brojanicom da maslinina muva napusti stabla masline. Ne oslanjajte se samo na prskanje, pokušajte sa molitvom, uključite Hrista u vaš rad. Mi se trudimo da nešto uradimo dobro kao da živimo u svijetu, a čak nam ni ne padne na pamet da se mi koji živimo monaškim životom moramo baviti i sa drugim svijetom. Ne trebamo se truditi da se takmičimo sa onima koji žive u svijetu. Gdje je Hristos? Šta smo učinili sa Njim? Ne kažem da ne treba uopšte prskati, ali imajte na umu da drugi i dalje eksperimentišu sa testiranjem hemikalija, i tako dalje. I kada već morate prskati, obavezno nosite maske. Bolje je da su neke voćke zaražene muvom nego da se trudite da poprskate sve što vidite. Potrudite se i smanjite broj prskanja. Umjesto što sve prskate, pokušajte da se predano molite. Čitajte prvi psalam (sveti Arsenije Kapadokijski je ovo preporučio) i pokropite stabla osveštanom vodicom. Kada ispravno živite, dobićete potrebnu kišu i gusjenice će umrijeti. Bog će vam dati. Morate imati privrženost i vjeru u Boga.

Prevela s engleskog mr Dragana Pećanac

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2009/12/elder-paisios-on-global-warming-and.html

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog oče Gavrilo, blagoslovite.
Sve ove promjene koje se dešavaju u prirodi su počele odvajanjem čovijeka od Boga. Onog momenta kad je čovijek novac uzeo a nije se pobrinuo za čovječanstvo tad je počela propast. Kad čovijek-inspektor vidi da neki vlasnik fabrike zagađuje okolinu ili svojim radom truje ljude i vodu i vazduh, i umjesto da ga kazni, on zažmiri na jedno oko i primi vreču para za svoje "djelo" to je katastrofa, jer je kao Juda za pare izdao Hrista.

Svetlana Ležaić Pomaže Bog oče Gavrilo, blagoslovite.
Dok je Bog hodio Srbijom svega je bilo u izobilju. Srbin se molio i zahvaljivao Gospodu za sve i za dobro a i za zlo, pa kad udari grad ili suša, Srbin pogne glavu i preispituje se šta je zgrešio. Srbin je tada razgovarao sa Bogom. Pune crkve pune njive i livade i Bog je zaprašivao i štitio sve srbinovo.
A onda je Srbin napustio Boga i počeo da ga psuje i tera od sebe. A pošto su mu govorili da Boga nema i da su samo njegove (seljačke) ruke zaslužne za dobru letinu, Srbin se pogordio.
I ode blagodet iz Srbije.
Sada prskamo, trujemo, jedemo otrovno i pogano, udišemo nečist vazduh, ali se Bogu ne obraćamo.
A on ćuti i čeka da ga se Srbin ponovo seti i da razgovara sa njim.

Jasmina Djordjevic Sapeli su nas, oborili, jos da nas cipuju i bice nam svejedno dal' je globalno il' nije!

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo!Potpuno sam sigurna da ljudska NEVJERA ili NEDOVOLJNA VJERA dovodi do stradanja.I ratovi,i ekološka katastrofa,i ljudska pohlepa - sve to udaljava čovjeka od ljubavi BOŽIJE,jer sam čovjek postaje sluga ´onog nepomjanika` - a Gospod je dosta i bio strpljiv i čekao našu ljubav,krotost,skromnost i iskrenost.Zaista bih voljela da se SVAKI ČOVJEK OKRENE GOSPODU punom čistoćom srca i duše.Gospode,pomozi nam palim`i pomiluj nas grešne. AMIN ! BOŽE DAJ!

Jelena Vukelic Jelic pomaze Bog Oce Gavrilo.odkad su ljudi poceli dolaziti do novca okrenuli su se od BOGA,nastala mrznja medju ljudima.Svako samo sebe gleda i ljudi su postali zveri slade se sa tudjim mukama.U svemu ovome moze nas spasiti GOSPOD ISUS HRISTUS i svakodnevna molitva.Pomozite oce Gavrilo i pomolite se za nas ♥

Marko Popović Radijacija je jako veliki problem. Ste primetili nekada da ste onako tromi, da ste nesposobni za rad? Ja čim duže vremena provodim za kompjuterom, teško se budim ujutro i ceo dan mi bude nikakav. Hvala Bogu, kad odem u dedino selo mi bude odlično. Blizu je i manastir sv. Prohora Pčinjskog. Sećam se kako sam tamo pričao sa braćom monasima, to su stvarno blaženi ljudi.

Zoran Cavkoski slava Ti Gospode ! cuvajne od zlo!

Tihomir Ilic Mit o Ljudskom uzroku globalnog zatopljenja je velika pljačka i obmana, stvara se uslov za globalnu vladu i porez ( trgovina CO2 kvotama) Isto tako o omogučava redistribuciju dohatka ( priča je slična socijalističkoj uzmi od onih koji imaju... i daj kome nema) samo što se bogate oni koji vrše raspodjelu. Oni koji nemaju i dalje to ostaju a sreddnji sloj se siromaši.Naravno da za nas koji vijerujemo nema suda i propasti do Drugog Dolaska Gospodnjeg. Ne znači da se zalažem za zagađivanje prirode. Samo kažem da je ozonska rupa i staklenički plinovi uvod u skupljanje novaca od ovaca i uvod u svijetsku regulativu / vladu koja neće biti odgovorna niti jednom narodu/biračima a svima če nametat poreze i REGULTIVU.

Radomirdrugi Vucic Ljudski medjusobni odnosi formiraju klimu koja vlada u ljudskoj zajednici, a mozda i klimatski poremecaji imaju veze sa tim. Pa nagle poplave govore nam da negdje ima previse, a negdje premalo itd.

Saša Lazić e da nam je takva vjera ne bi nam trebali herbicidi svakakvih naziva, vjerom i molitvom dobili bi ono što sada dobivamo otrovima koji se spuštaju u zemlju i vodu i truju sve živo a mi to na poslijetku unesemo u sebe kroz hranu i vodu...ništa nismo u stanju odraditi kako treba baš zato što smo udaljeni od Gospoda...a jedan psalam i sveta vodica zamjenili bi sve otrove svijeta!!

Mirjana Jovicic Blagodarim oče Gavrilo, Starac Pajsije je napisao čitave tomove knjiga punih divnih pouka al naš narod rađe čita horoskope i Alana Forda.Ovo je toliko lepo, lako za čitanje a premudro.Nikad me nisu strašile te priče o globalnim svetskim katastrofama.Neki prosto uživaju da slušaocima sličnim pričama strah u kosti teraju.Zabrinjava me i rastužuje globalno zahlađenje ljudskog srca i pregrevanje (usijanje) ljudskih mozgova do te mere da misle kako sve znaju i sve smeju, zaboravljajući Boga i Strašni sud.Te usijane glave obmanjujući narod dođu na položaj sa kojeg mogu "vući poteze" pa zbog profita ličnog truju i planetu i međuljudske odnose na njoj.Otud svo zlo svuda oko nas i među nama.

[o.Gavrilo]

                      SVEŠTENIK VLADIMIR SOKOLOV: MLADOSTARČESTVO: SABLAZNI I UZROCI

Tema mladostarčestva je danas postala jedna od centralnih tema unutrašnjeg crkvenog života. Ta bolesna pojava je zahvatila celu Crkvu: ona je bila predmet razmatranja na Arhijerejskom Saboru, njoj je bilo posvećena specijalna Odredba Svetog Sinoda, o njoj je više puta govorio na svojim nastupima Svjatijejši Patrijarh Aleksej, ona je privukla pažnju bogoslova i crkvene javnosti. Nedavno se Svjatijejši Patrijarh, nastupajući na televiziji, ponovo dotakao tog problema. Čim Patrijarh iznosi taj problem pred svetsku javnost, to govori o tome da on već postoji i van Crkve. To govori o masovnosti te pojave. I zato je danas neophodno podrobno proanalizirati tu pojavu, jer to daje mogućnost uspešne borbe sa njom. Problemu mladostarčestva je posvećena knjiga sveštenika Vladimira Sokolova “Mladostarčestvo i pravoslavna tradicija”, koja se priprema za izdavanje u okviru izdavačke kuće “Hodočasnik”. Čitaocima “Religije i SMI” predlažemo mali odlomak iz te knjige.

Sablazan mladostarčestva je postojala u svim vremenima. Još je apostol Pavle, poučavajući Timoteja, upozoravao da kandidat za episkopa (1) “ne treba da bude iz novoobraćenih, kako se ne bi pogordio i potpao pod osudu sa djavolom” (1. Tim. 3, 6). Ali sam apostol u oproštajnoj besedi sa Efeskim prezviterima proročki izjavljuje: “Jer ja znam to da će po odlasku mome ući medju vas grabljivi vuci koji ne štede stada; i izmedju vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopako da odvlače učenike za sobom” (Dela 20, 29-30).

Dakle, sablazan lažnog pastirstva je postojala čak i onda kada je Crkva živela jednim Duhom i kada su vernici bili “jedno srce i jedna duša” (Dela 4, 32). Epoha apostolske Crkve je vreme posebnih blagodatnih darova i pojava, i kod pastira i kod pastve. Dalje, s prilivom velikog broja novoobraćenih i logičnog smanjenja duhovno-moralnih zahteva u odnosu na njih, došlo je i do primetne oskudice tih prvobitnih darova. Zato su najrevnosniji hrišćani, želeći da žive neprekidnim duhovnim životom, počeli da beže u pustinju, gde su mogli u potpunosti da posvete sebe Bogu. Neki od podvižnika su postizali takvo savršenstvo, da su se u potpunosti oslobadjali od strasti, i dobijali su pre svega dar ljubavi, a zajedno sa njim i dar duhovnog rasudjivanja i prozorljivosti. Zbog besstrašća im se otkrivala Božija volja. Logično je da su takvi blagodatni sasudi privlačili na sebe pažnju onih, koji su tražili put ka spasenju. Znajući da je tim duhonosnim podvižnicima otkrivena Božija volja, mnogi ljudi su ih molili za rukovodjenje njihovim duhovnim životom, svesno se odričući sopstvene volje. Ali to poslušanje je imalo jednu, za razmevanje te pojave, veoma važnu karakteristiku: to je bilo poslušanje mirjanina mirjaninu, pošto su monasi odbijali da prime čin, koji daje vlast, a dobijanje vlasti je nespojivo sa monaškim životom u pokajanju i poslušanju. Zato je monaško rukovodjenje bilo rukovodjenje, u kojem je na sve moguće načine izbegavana projava vlasti. I potpuno poslušanje takvom starcu je bilo osigurano od zloupotrebe duhovne vlasti.

Tako je i nastala praksa potpunog poslušanja duhovnom starcu. Ovde nije moglo biti govora o duhovnom nasilju i neslobodi, zato što je starac svojim savetima i staranjem samo pomagao svome poslušniku da gaji u sebi “novog čoveka”. Takav rad je bio sličan radu vrtlara koji se brine za vrt. On je bio urodjen i radjao je primetne duhovne plodove, koji su bili svedočanstvo toga, da je takvo poslušanje istinsko ispunjenje Božije volje, a ne ljudske.

Medjutim, s vremenom je takvih besstrasnih učitelja bivalo sve manje, a opit potpunog poslušanja, koji je bio široko rasprostranjen je postepeno gubio smisao, jer je iz njega nestalo ono najvažnije: Božija volja otkrivena duhovnom stracu.

Sveti Ignjatije (Brjanšaninov) je, sprovevši veliki rad na izučavanju i osmišljavanju opita pastirstva i duhovništva, smatrao, da je slično poslušanje bilo moguće samo u davnini. Ali takvih staraca je i u davno vreme, pisao je, “uvek bio mali broj”, “a u naše vreme” (sr. XIX veka) “nema duhonosnih učitelja” (2).

Zato je, upozoravajući sve one, koji su tražili duhovno rukovodstvo po obrazcu drevnog stračestva, predlagao da ustroje savremeno duhovništvo na sledeći način: “Prema učenju otaca, življenje …koje jedino priliči našem vremenu, je življenje pod rikovodstvom otačkih spisa uz savet naprednije bratije; taj savet opet treba proveriti prema delima Otaca … Oci, koji su bliski našem vremenu, smatraju da duhonosni rukovodioci pripadaju davnim vremenima … Oni upozoravaju ljude na neiskusne učitelje, kako se isti ne bi zarazili njihovim lažnim učenjem … Kažu: vera poslušnika može da zameni nedostatak starca. Vera u istinu spasava, a vera u laž i demonsku prelest pogubljuje, prema učenju Apostola” (2 Sol. 2, 10-12) (3). I to je napisano u XIX veku, koji je Crkvi dao veliki broj prozorljivih staraca. Šta se može reći o duhovništvu u naše vreme apostazije?

Ali mi, načitavši se literature o optinskim starcima, i danas sebi tražimo duhovnike, kojima bi mogli da se stavimo u slepo poslušanje. Medjutim, čak i opit poslušanja kod optinskih staraca se veoma razlikuje od drevnog opita. Duhovništvo u staro vreme je bilo rasprostranjeno medju monasima i bilo je moguće samo ukoliko su starac i poslušnik živeli zajedno na jednom mestu. Optinski starci su davali savete mirjanima, koji su dolazili kod njih; sam način takvog lopštenja je isključivao bezpogovorno poslušanje. Pored toga optinski starci su bili veoma oprezni u rešavanju bilo čijih sudbina: oni su izbor često prepuštali samom duhovnom čedu. Tako da kod ruskih staraca možemo da uvidimo ne slepo kopiranje opita drevnih otaca, već njegovu kreativnu primenu u skladu sa duhovnim potrebama nove epohe. Drevni starci su svi do jednog posedovali ličnu, a ne svešteničku blagodat (oni su skoro svi bili obični monasi), i imali su lični moralno-duhovni autoritet – njihovo duhovništvo je nosilo harizmatični karakter, i upravo zbog toga je i poslušanje njima bilo potpuno i besprekorno. Pri čemu oni sami nikada nisu nametali to potpuno poslušanje, već su to predlagali oni, koji su ih molili za rukovodstvo. Zbog toga se duhovništvo drevnih otaca korenito razlikuje od savremenog duhovništva. Kada se opit drevnih otaca prenosi u druge uslove, ali bez kreativnog osmišljavanja, primenjujući ga na skoro svakog parohijskog sveštenika, onda to dovodi do tužnih rezultata.

Ivan Mihajlovič Koncevič, autor popularne knjige o optinskim starcima, je pisao o uzorku nastanka lažnog starčestva: “Kada nema istinskih staraca, ljudi koji traže svoj duhovni oslonac, biraju neko duhovno lice, koje im je zbog nečeg simpatično i kažu: “ja ću se prema njemu odnositi kao prema stracu” (4). Ako je duhovnik trezven i duhovno častan, on će strogo odstraniti takav odnos. Ali koliko ima onih ljudi, koji rado upadaju u postavljene im mreže, jer to “licedejstvo” prema rečima ep. Ignjatija Brjančaninova, vodi samozvanog starca ka duhovnoj smrti. On sam gubi tle pod nogama i već ide pogrešnim putem, izgubivši sve ono što je sakupljao i zadobio u toku prethodnog života” (5).

Dakle, prvi uzrok nastanka takvog duhovništva je psihologija pastve. Ne želeći da se sami menjamo, mi želimo da prebacimo odgovornost na pastira za sve što nam se dešava. Takvo bekstvo od slobode i odgovornosti se ponekad ogleda u spremnosti da ispunimo sve što treba. Jedan monah je tvrdio, da ako mu starac blagoslovi da učini blud s nekim ili da ubije nekoga, onda će on to bez ikakve sumnje i uraditi, jer je dao zavet poslušanja. Ali takvo “poslušanje” je vrsta idolopoklonstva, kada se narušavanjem zapovesti nalazi zamena Bogu: starac se poštuje više nego Bog. I nije važno da li će se pojaviti starac koji je sposoban da blagoslovi prestup, već je nevolja u tome što smo mi u svojoj unutrašnjosti na to spremni. Predisponiranost takvoj spremnosti je zadivljujuća iskrenost i poverljivost ruskog čoveka, njegova popustljivost i savitljivost, njegova slonost ka maksimalizmu, i požrtvovanom služenju. Ali ta maksimalna iskrenost se izjednačuje sa poražavajućom naivnošću i nezaštićenošću. I zato takav iskren, naivan čovek, koji je spreman da se žrtvuje, može uvek da postane žrtva nesavesnog nasilja.

Na drugi objektivni uzrok takodje ukazuje Ivan Mihajlovič Koncevič: “Savremeno duhovništvo, - piše on, - je nastalo iz drvenog manastirskog starčestva i predstavlja njegovu drugostepenu formu. Zahvaljujući srodnosti ovih pojava, duhovništva i starčestva, kod maloopitnih sveštenika koji samo teoretski poznaju asketsku literaturu, uvek može da se pojavi sablazan “zloupotrebe vlasti” – prelaska granice duhovništva, i početak starčestva, tada kada čak ni ne znaju šta je suština istinskog starčestva. To “mlado-starčestvo” (precizno rečeno), unosi nesporazum medju okolinu. Ono u sebi krije i opasnost da nanese i nepopravljivu štetu duši čoveka koji je pod starateljstvom takvog “mladog starca” (6).

Treći uzrok je nespremnost kandidata. U 3-em pravilu Laodikijskog Sabora se kaže: “Nedavno krštene ne treba proizvoditi u sveštenički čin”. Oni treba da prodju odgovarajuću pripremu. Nažalost, u naše vreme, opet na osnovu objektivnih okolnosti, kandidati nisu mogli da se na odgovarajući način pripreme za primanje čina, jer je odmah bio potreban veliki broj sveštenika.

Četvrti uzrok je nedostojnost kandidata. Kandidat, koji je narušio odredjene crkvene kanone, ne može biti rukopoložen u sveštenika. Ali danas se kanoni neprekidno narušavaju, pod izgovorom da nema ljudi, koji bi bili u skladu sa tim kanonima. Nećemo prosudjivati da li je to tako ili ne. Opit Crkve, koji je utvrdjen kanonima, govori o tome, da se kandidat, koji nije u skladu sa kanonima, po rukopoloženju suočava sa najvećim iskušenjima od zlih duhova. On ne može da im se suprotstavi jer su oni dobili vlast nad njim. A o tome nam upravo kanoni i govore.

Ali najvažniji uzrok je povreda ljudske prirode zahvaljujući grehovnom padu. I zato mladostarčestvo nije zbir uticaja i propratnih okolnosti, već potpuno samonikla pojava. Smisao hrišćanskog duhovnog delanja se sastoji u obnovi pale ljudske prirode, ali mladostarčesko rukovodstvo nema mogućnost spoznaje bolesti – već naprotiv, sve strasti u tom slučaju dobijaju status vrlina. I zato one dospevaju na tle koje je “nadjubreno” uticajima i okolnostima, na kojem se snažno razvijaju.

Neophodno je uzeti u obzir i karakteristike našeg vremena. Komunistički period istorije nam je ostavio u nasledstvo naviku na sveobuhvatno licemerje, jer je svako ko je prinosio žrtve ideološkom idolu bio primoran da govori ono što nije mislio. Posledica toga je bila duboka povreda nekih sposobnosti naše duše. Za takvu dušu je atmosfera licemerja i laži postala uobičajena, i čak i neophodna, slično tome kao što štetna navika postaje druga priroda. Sve to vreme se aktivno gušilo lično načelo: ljude su odučili da samostalno donose odluke i da snose odgovornost. A ta duboko ukorenjena navika primorava ljude i u naše vreme da traže one, koji bi donosili odluke umesto njih i uzimali na sebe odgovornost za njihove postupke, pa čak i za one nemoralne (grehe). Ljudi u svešteniku vide čoveka na koga se može prebaciti moralna odgovornost.

Dugotrajni uticaj ateizma je doveo do uništenja hrišćanske kulture i hrišćanskog pogleda na svet. I zato je savremeni čovek, otkrivajući značaj religije, sklon ka primanju njenih najarhaičnijih formi. Današnja opšta religiozna atmosfera, avaj – nije hrišćanska, već paganska. Nju u Crkvu unose upravo novoobraćeni. Sociološke ankete svedoče da je medju onima koji često dolaze u Crkvu dva puta više onih koji veruju u astrološka predskazanja, nego medju onima koji u Crkvu dolaze retko ili uopšte ne odlaze. To govori o tome da su se kod mnogih ljudi koji su u Crkvi sačuvali paganski pogledi, pa samim tim i u odnosu na starca. “Kelejnici, kao i sami starci svedoče:savremeni hodočasnici skoro da i ne postavljaju duhovna pitanja. Oni se, grubo govoreći, prema starcu odnose kao prema gatari: gde je sada moj sin koji je davno otišao od kuće; da li da menjam ovaj stan za drugi, i za kakav i koje veličine; da li da upišem trgovački fakultet ili pedagoški institut itd.” (7).

Savremeni parohijani žele da u pastiru vide nekog proroka i ekstrasensa, jer se u sredstvima masovnog informisanja neprekidno propagiraju ideje okultizma. Sveštenik Danilo Sisojev (8) primećuje, da su potrazi za starcima posebno skolni oni ljudi, koji su pre dolaska u Crkvu bili u okultnim sektama. I zato je problem mladostačestva još i problem uticaja savremenog sveta na Crkvu. Nova religiozna epoha, kako je nazivaju okultisti, “New Age”, formira i novi talas okultnog interesovanja za religiju.

Mladostarčestvo je postalo masovna pojava, kada je trebalo postaviti veći broj sveštenoslužitelja. U decembru 1998 godine Sveti Sinod je bio prinudjen da prihvati specijalnu odredbu po tom pitanju. “Neki sveštenici – govori se u njoj, - dobivši od Boga u Tajni Sveštenstva pravo na duhovno rukovodstvo pastvom, smatraju da to pravo označava neograničenu vlast nad ljudskim dušama. Ne podsećajući na to, da odnosi izmedju duhovnika i duhovnih čeda treba da se izgradjuju na osnovu medjusobnog uvažavanja i poverenja, takvi pastiri prenose monaški pojam besprekornog potčinjavanja poslušnika starcu na medjusobne odnose izmedju mirjanina i njegovog duhovnog oca, mešaju se u unutrašnja pitanja ličnog i porodičnog života parohijana, potčinjavaju pastvu sebi, zaboravljajući na Bogom datu slobodu, na koju su prizvani svi hrišćani (Gal. 5, 13). Slični nedopustivi načini duhovnog rukovodstva se u nekim slučajevima završavaju tragično po pastvu, koja svoju nesuglasicu sa duhovnikom prenosi na Crkvu. Takvi ljudi napuštaju Pravoslavnu Crkvu i često postaju lak plen sektaša” (9).

Svjatijejši Patrijarh Aleksej je u svom izveštaju na Jubilarnom Arhijerejskom Saboru rekao: “Nastavljaju se slučajevi samostalnih nalaganja neopravdanih pritisaka na volju pastve u toj oblasti života, gde Crkva pretpostavlja unutrašnju sloobodu. Smatram da je važno prekidanje takve prakse i stroga kontrola sadašnjih arhijereja radi detaljnog ispunjavanja napomenute Sinodalne odredbe”.

Odluke poslednjeg Arhijerejskog Sabora: učiniti bogoslovlje prioritetnom oblašću crkvene nauke, stvoriti osnovu za dobijanje ozbiljnog bogoslovskog obrazovanja, uvrstiti pastirima obavezu dobijanja duhovnog obrazovanja – su nesumnjivo povezane sa tim istim problemom mladostarčestva. Karakteristično je, da je pažnja Sabora bila usmerena upravo na bogoslovlje, jer svako odstupanje od svetootačke tradicije počinje od nepravilne ideje, a mladostarčestvo nastaje tamo gde postoji zabluda - vera u laž (10). I zato smo ovde želeli da objasnimo na koji način odsustvo bogoslovskog znanja može da dovede do toliko značajnog izopačenja tradicije.

(1) Episkop je u to vreme rukovodio parohijom i bio je prezviter. Tek kada se broj parohija povećao, funkcije episkopa su postale drugačije. I zato sve, što apostol govori o episkopu, se može odnositi na prezvitera.

(2) Sveti Ignjatije (Brjančaninov). Dela Spb. 1905, t.1, s.274.

(3) Citat po: Osipov A.I. Onome koji traga za spasenjem. Sveto-Uspenska Lavra, SPM “Žitomir-Riko-Pres-Reklama”, Žitomir, 1997, s.34-35. “Prepodobni Simeon, - piše sveti Ignjatije, - je živeo u X veku posle Hristovog Rodjenja, devet vekova pre našeg vremena: eto kada se več čuo glas pravednika o nedostatku istinskih, Duhonosnih rukovodilaca, i o velikom broju lažnih učitelja u Svetoj Hristovoj Crkvi. Tokom vremena se sve više i više oskudevalo u zadovoljnim učiteljima monaštva: tada su Sveti Oci počeli sve više i više da predlažu rukovodjenje Svetim Pismom i svetootačkim delima” (Sveti Ignjatije Brjančaninov, izdanje Sretenjskog manastira, M., 1998, t.5, s. 77-78.

(4) To je to isto o čemu piše sveti Ignjatije: “Kažu: vera poslušnika može da zameni nedostatak starca” (pogledaj gore u tekstu).

(5) Koncevič I.M. Optina pustinja i njeno vreme (reprint izdanje), STL, izdavačko odeljenje Vladimirske eparhije, 1995, s.12-13.

(6) Isto kao i (5) s.11

(7) Horužij S.S. fenomen ruskog starčestva. “Crkva I vreme2”, 2002, No.4 (21), s.217.

(8) Rukovodilac Misionarskog odeljenja Dušebrižnog centra posvećenog sv.prav.Jovanu Kronštatskom.

(9) Desilo se da sam razgovarao sa jednom ženom, koja je ispričala o duhovniku, koji je njenom mužu, koji je prvi put došao na ispovest, dao epitimiju od hiljadu poklona na dan. Muž naravno nije mogao da ispuni takvu epitimiju, od tuge se

propio i prestao je da dolazi u Crkvu.

(10) Ali vera u laž, ima korene u poročnoj volji to jest u pogrešnoj usmerenoj slobodi.

Preuzeto sa http://www.klikovo.ru/db/msg/492

prevod sa ruskog dr Radmila Maksimović

[Дејан]

Nikada mi se nije dopadala teologija svetog Ignatija Brajaničanova!

Mislim da je ta teologija straha , u Pravoslavnu Crkvu ušla pod uticajem zapada!

Vidim u tekstu da je sveti Ignatije tvrdi da nema više staraca kao što su bili pustinjaci iz prvih vekova i opet se tu ne bi slložio!

Za starca Pajsija svetogorca su tvrdili i tvrde da je dosegao duhovno stanje kao Adam pre pada a isti taj starac Pajsije je rekao da on vidi crnobelo a da starac Porfirije vidi u boji!

Tako da...

[anastasija rimljanka]

Nikada mi se nije dopadala teologija svetog Ignatija Brajaničanova!

Mislim da je ta teologija straha , u Pravoslavnu Crkvu ušla pod uticajem zapada!

Vidim u tekstu da je sveti Ignatije tvrdi da nema više staraca kao što su bili pustinjaci iz prvih vekova i opet se tu ne bi slložio!

Za starca Pajsija svetogorca su tvrdili i tvrde da je dosegao duhovno stanje kao Adam pre pada a isti taj starac Pajsije je rekao da on vidi crnobelo a da starac Porfirije vidi u boji!

Tako da...

... a Bogu se ipak dopala teologija Sv. Ignjatija čim ga je ubrojao u Svetitelje Svoje  1414_feel

[Дејан]

Nikada mi se nije dopadala teologija svetog Ignatija Brajaničanova!

Mislim da je ta teologija straha , u Pravoslavnu Crkvu ušla pod uticajem zapada!

Vidim u tekstu da je sveti Ignatije tvrdi da nema više staraca kao što su bili pustinjaci iz prvih vekova i opet se tu ne bi slložio!

Za starca Pajsija svetogorca su tvrdili i tvrde da je dosegao duhovno stanje kao Adam pre pada a isti taj starac Pajsije je rekao da on vidi crnobelo a da starac Porfirije vidi u boji!

Tako da...

... a Bogu se ipak dopala teologija Sv. Ignjatija čim ga je ubrojao u Svetitelje Svoje  0110_hahaha

hm...

ne znam da li mu se dopadala teologija ili život kojim je živeo.

Patrijarh Pavle je takođe svetitelj ali je imao totalno suprotne teološke stavove od svetoga Ignatija.

[Guest Evgenik]

... a Bogu se ipak dopala teologija Sv. Ignjatija čim ga je ubrojao u Svetitelje Svoje  0110_hahaha

Већина светитеља то није постала богословствовањем него личном посвећеношћу и љубављу,

а они који су се прославили дубоким богословљем су Оци Цркве: св. Апостол Јован Богослов, Света Три Јерарха, св.Атанасије Велики, св. Јован Дамаскин, св.Максим Исповједник, св.Симеон Нови Богослов, св.Григорије Палама...

Примјера ради, многи светитељи нису имали појма о теологији (неки нису чак ни били крштени) али им то не умањује славу личног подвига. Дакле није баш сваки светитељ параметар исповиједања и богословља.

[Зорица екс Милева]

Svetitelji su bili ljudi - normalno je da su se mimoilazili u mišljenjima, a ljepota jeste u toj različitosti zar ne? Što naravno ne umanjuje vrijednost onoga što su postali i ostali.