Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković),čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski ,duhovna muzika po izboru O.Gavrila , beseda Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita zagrebačko - ljubljanskog i cele Italije Gospodin Jovana u manastiru Lepavina u subotu, 23/10. oktobra 2010. godine, na dan sv. mučenika Zografskih , otac Gavrilo peva duhovne pesme ,blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 23.10.2010.>>> http://manastir-lepavina.org/cms/upload/2010_10_23_22_00_10.mp3

[Адмирал]

    Gospod je na Krstu uzeo grehe sveta na sebe kako naše prošle tako sadašnje i buduće grehe onih koji još nisu ni rodjeni.Ovaj tekst koji ste naveli iz poslanice Jevrejima citiram iz zadnjeg vašeg  posta;-Svi gresi koji su nastali pre Hrista opraštaju se, ali posle, čoveče, pazi, svaki put kada grešiš posle krsta ti ponovo raspinješ Hrista! ne odražavaju ono što je ap.Pavle hteo da kaže u ovoj poslanici.

  Smisao  žrtve Hristove je taj što je on naša pravda,mesto nas koji smo trebali biti osudjeni za svoje grehe On prima ne sebe iznoseći ih na krst jednom za svagda.To je delo Hristovo on je tu službu očišćenja kao prvosveštenik svršio  jenom zauvek i seo sa desne strane Oca.Mi se verom spasavamo a ne delima.Dela su posledica a ne uslov spasenja.Bog kroz Sina daje bezuslovni oproštaj.Kao da hoćete da kažete da je žrtva Hristova samo za grehe do krštenja a šta ćemo za grehe posle krštenja jer nema čoveka bez greha.Tu je problem nerazumevanja potpunosti žrtve Hristove.Mi umesto da je prihvatimo kao dovoljnu hoćemo nešto svoje da dodamo savršenoj krsnoj žrtvi a to je nelogično.Jednom za svagda Hristos prinese sebe i više nema potrebe za bilo kakvi žrtvama.Mi smo verom očišćeni zauvek ako smo nanovo rodjeni i razumemo Radosnu Vest.

[andrej]

Gospod je na Krstu uzeo grehe sveta na sebe kako naše prošle tako sadašnje i buduće grehe onih koji još nisu ni rodjeni.Ovaj tekst koji ste naveli iz poslanice Jevrejima citiram iz zadnjeg vašeg  posta;-Svi gresi koji su nastali pre Hrista opraštaju se, ali posle, čoveče, pazi, svaki put kada grešiš posle krsta ti ponovo raspinješ Hrista! ne odražavaju ono što je ap.Pavle hteo da kaže u ovoj poslanici.

  Smisao  žrtve Hristove je taj što je on naša pravda,mesto nas koji smo trebali biti osudjeni za svoje grehe On prima ne sebe iznoseći ih na krst jednom za svagda.To je delo Hristovo on je tu službu očišćenja kao prvosveštenik svršio  jenom zauvek i seo sa desne strane Oca.Mi se verom spasavamo a ne delima.Dela su posledica a ne uslov spasenja.Bog kroz Sina daje bezuslovni oproštaj.Kao da hoćete da kažete da je žrtva Hristova samo za grehe do krštenja a šta ćemo za grehe posle krštenja jer nema čoveka bez greha.Tu je problem nerazumevanja potpunosti žrtve Hristove.Mi umesto da je prihvatimo kao dovoljnu hoćemo nešto svoje da dodamo savršenoj krsnoj žrtvi a to je nelogično.Jednom za svagda Hristos prinese sebe i više nema potrebe za bilo kakvi žrtvama.Mi smo verom očišćeni zauvek ako smo nanovo rodjeni i razumemo Radosnu Vest.

   

И све би ово драги мој брате Адмирале имало смисла да није оне чувене посланице светог апостола и првог патријарха јерусалимског Јакова, која итекако говори о значају наших дела, а коју је Лутер називао "посланицом од сламе" јер му је "рушила ту концепцију" (типичну за већину протестаната) да сама вера спасава. А ми православни знамо да нас пре и изнад свега спасава љубав, која је увек ДЕЛАТНА и води ка Заједници (пре свега евхаристијској али и личној). А љубав је дело које происитче из вере и тек нас та делатна љубав води ка живој заједници са Богом Живим и Истинитим. Оно што ми дакле "додајемо крсној жртви" је делатна љубав којом је прихватамо.

[o.Gavrilo]

                                                                      IZ ARHIVE

Najneizvesniji izbori za patrijarha do sada Foto

Блиц - Петак, 22. јануар 2010. 00:04

"Sabrali smo se na osnovu odluke Sinoda da izaberemo patrijarha srpskog", biće prve reči koje će se čuti danas na izbornom Saboru. Izgovoriće ih mitropolit Amfilohije, a potom i dodati da predsedavanje izbornim Saborom prepušta vladiki šabačkom Lavrentiju.

Vladike Srpske crkve danas od ranih jutarnjih časova biće na nogama. Već oko 6.30 okupiće se u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde će, prema odluci Sinoda, biti služena liturgija. Po povratku u Patrijaršiju, episkopi će imati vremena za kratak razgovor. Sabor na kome će biti izabran 45. poglavar SPC počinje u devet časova prizivom Svetog duha u patrijaršijskog kapeli.

Čitaoci Blic online komentarišu:

"Strašno da nam ovakvi ljudi propovedaju veru.Pa pogledajte u kakvim se limuzinama crnim voze.Sramota, i kako onda ovaj narod da ima veru i nadu. Zašto se ne voze u zastavi 10 ako je skromnost vrlina. Izgleda je sa Pavlom otišla i nada da će se u crkvi stvari promeniti na bolje.Ja odavno više ne idem u crkvu."

Dušan

"Biće ko će biti! Mi građani ne odlučujemo o tome. Ko god bude moramo ga priznati kao budućeg Patrijarha, svidelo se to nama ili ne."

Danka Dobri poznavaoci prilika i istorijata SPC tvrde da do sada nije bilo neizvesnijeg izbornog Sabora. Oni podsećaju da je i na prošlom izbornom Saboru, na kome je patrijarh Pavle izabran u devetom krugu glasanja, makar bilo izvesno da će patrijarh, ma ko on bio od tadašnja tri kandidata, biti odličan izbor za presto Crkve. Sada je, više nego ikad, Crkva podeljena između vladika dve različite orijentacije. Stoga, ne samo da je neizvesno ko će biti novi srpski patrijarh već i u kom će, grubo rečeno, pravcu krenuti Srpska crkva.

Po svemu sudeći, mogući kandidat je mitropolit Amfilohije ukoliko mu i deo vladika koji su naklonjeni vladici bačkom da glas. Sledi vladika bački Irinej kome trebaju i glasovi vladika iz Bosne i dijaspore. Tu su i vladika niški Irinej i žički Hrizostom, koji mogu biti plod kompromisa različitih struja u Saboru, mada se u toj kombinaciji pominje i vladika šabački Lavrentije, ali i mlađe vladike zahumsko-hercegovački Grigorije i budimljansko-nikšićki Joanikije. Ukoliko ne izguraju svog kandidata, poput Longina i banjalučkog Jefrema, takozvani bosanski lobi bi pristao na vladiku bačkog ili niškog.

Tokom jučerašnjeg dana u Beograd su počele da pristižu vladike. Među prvima u Patrijaršiji je viđen vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, a potom je pristigao i vladika Lavrentije. On će predsedavati izbornim Saborom jer je najstariji episkop po hirotoniji, odnosno onaj sa najdužim stažom vladike. Gotovo je sigurno da neće sve vladike doći na Liturgiju pred početak Sabora, već na zasedanje tokom prepodneva.

Unutar SPC kruži priča da grupa episkopa nije odustala od namere da se promeni način izbora, što bi značilo da se, umesto na tri kandidata sa natpolovičnom većinom, glasa za jednog, koji treba da dobije dvotrećinsku većinu. Međutim, dobro upućeni izvor "Blica" kaže da do izmene glasanja neće doći.

Umirovljeni vladika Atanasije (Jevtić) je, kako saznajemo, pre nekoliko dana i zvanično pozvan da glasa za izbor 45. patrijarha, ali nije isključeno da on na kraju ipak ne učestvuje u glasanju.

Arhijerejska liturgija u Sabornoj crkvi pred izbor novog patrijarha SPC. FoNet/Darko Cvetanović

Arhijerejska liturgija u Sabornoj crkvi pred izbor novog patrijarha SPC. FoNet/Darko Cvetanović

Arhijerejska liturgija u Sabornoj crkvi pred izbor novog patrijarha SPC. FoNet/Darko Cvetanović

Arhijerejska liturgija u Sabornoj crkvi pred izbor novog patrijarha SPC. FoNet/Darko Cvetanović

Arhijerejska liturgija u Sabornoj crkvi pred izbor novog patrijarha SPC. FoNet/Darko Cvetanović

Arhijerejska liturgija u Sabornoj crkvi pred izbor novog patrijarha SPC. FoNet/Darko Cvetanović

Arhijerejska liturgija u Sabornoj crkvi pred izbor novog patrijarha SPC. FoNet/Darko Cvetanović

Jedan stariji vladika koji nije želeo da mu pominjemo ime rekao je juče za "Blic" da bi prepodnevni deo zasedanja mogli obeležiti i različiti stavovi o pravu glasanja vladika iz Makedonije. Deo vladika smatra da samo arhiepiskop ohridski Jovan ima pravo glasa, ali ne i ostala trojica episkopa iz Makedonije. Sinod se prema tom pitanju i zvanično odredio i saopštio pre tri dana da vladike iz Makedonije imaju pravo glasa. Međutim, i pored toga stav Sinoda može biti predložen kao tema za razgovor jer je Sabor telo koje je iznad crkvene vlade. Predsedavajući može i odbiti predlog nekog vladike ili grupe vladika da to stavi na razmatranje.

Namera Sabora je da se patrijarh izabere već danas. I takva je i odluka Sinoda, a da ustoličenje bude u nedelju u Sabornoj crkvi. Međutim, jedan od članova Sinoda kaže za "Blic" da se možda i neće patrijarh izabrati prvog dana, a ako se ostane pri odluci da ustoličenje bude u nedelju, glasanje će biti nastavljeno sutra, u subotu. Većina episkopa se slaže da bi "bila bruka" da se glasanje otegne do Svetog Save 27. januara.

Arhimandrit Gavrilo izvlači kovertu

Na sinoćnoj sednici Sinoda, kako "Blic" saznaje, odlučeno je da arhimandrit Gavrilo, igimun manastira Lepavina u Eparhiji zagrebačko-ljubljanskoj, izvlači kovertu sa imenom budućeg patrijarha. Monah je 49 godina. Arhimandrit Gavrilo Vučković rođen je 1944. u selu Duboka, opština Kučevo (kod Požarevca), a stupio je u manastir 1961. godine.

Iako nije po godinama života najstariji u činu arhimandrita, jeste među najuglednijim. Veoma je zanimljiva ličnost i poznat kao pravoslavni misionar u svetu s "profilom" na Skajpu. Kompjuter koji je dobio manastir, a za koji je isprva mislio da je kutija koja će mu remetiti molitvu, iskoristio da pomaže ljudima. Uz pomoć savremene komunikacije dostigao da ima više od hiljadu duhovne dece jer se na manastirskoj internet stranici dnevno nađe između 1.000 i 1.800 posetilaca. Objavio je o tome nedavno i knjigu "Duhovni razgovori vođeni preko programa Skajp". Bio je monah u nekoliko eparhija, jedno vreme proveo i na Hilandaru. Od avgusta 1984. godine je u zagrebačko-ljubljanskoj.

KAKO SE BIRA PATRIJARH SPC

Ustavom Srpske pravoslavne crkve iz vremena patrijarha Germana ustanovljen je apostolski način izbora patrijarha - apostolskim žrebom. To znači da Sabor, koji čine 36 episkopa, pet vikarnih episkopa i četiri pripadnika Ohridske arhiepiskopije, većinom glasova dolazi do tri kandidata za "prvog po časti" ili "prvog među jednakima", a zatim se priziva Sveti duh koji među njima bira patrijarha.

ČIN BIRANJA

- Sam čin biranja odvija se u kapeli Sv. Simeona Mirotočivog, koja se nalazi u sklopu zgrade Patrijaršijske zgrade. Tokom Sabora papiri s imenima tri kandidata pečate se u koverte, koje se isprva, kako se do kog kandidata dođe, odlažu pored predsedavajućeg izbornom Saboru, u ovom slučaju vladike šabačkog Lavrentija. Potom se koverte stavljaju u Jevanđelje koje se nalazi u oltaru.

- Monah koga je Sinod izabrao, izvlači iz Jevanđelja jednu kovertu i predaje je predsedavajućem koji je odmah otvara i saopštava prisutnima ime novog patrijarha Srpske crkve. Sledi obraćanje izabranog.

KAPELA SV. SIMEONA

Sadašnja zgrada Patrijaršije u čijem sklopu je i kapela Svetog Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje) sagrađena je prema projektu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog. Kapela se nalazi na istočnoj strani Patrija­ršije. Pri Patr­ijaršijskoj kapeli se nalazi i bo­gata riznica knjiga, ikona i arhijerejskih odeždi blaženopočivših patrijarha.

SABORSKA SALA

Preko puta kapele na drugom spratu beogradske patrijaršije se nalazi svečana saborska sala u kojoj se održavaju zasedanja Sabora. U njoj će se održati i veći deo današnjeg izbornog Sabora. Vladike SPC sedeće u polukrugu u sali u kojoj se nalaze dva značajna umetnička dela: "Seoba Srba" Paje Jovanovića (druga verzija) i "Apoteoza izgradnje Spomen-hrama sv. Save na Vračaru", delo akademskog slikara Svetislava Vukovića.

Vladike sede u tri reda. Ispred njih, u sredini, nalazi se sto za kojim sedi sekretar koji je obično najmlađi vladika i koji je i zapisničar. Sa njegove desne strane sedi predsedavajući.

OBELEŽJA PATRIJARHA

Oznake srpskog patrijarha su bela kamilavka (kapa) na kojoj je krst. Novoustoličenom prvojerarhu na ceremoniji u Sabornoj crkvi posvećenoj Svetom arhangelu Mihailu, uručuju se patrijarška znamenja i obeležja - žezlo, panagija Svetog Save i niska medaljona sa likovima srpskih svetitelja.

Ž. Jevtić

[stamenko]

USTOLIČENJE PATRIJARHA IRINEJA, 24.01.2010.



vl.fotografija: Arhiv Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Aleksandar II

[stamenko]

USTOLIČENJE PATRIJARHA IRINEJA, 24.01.2010.



vl.fotografija: Arhiv Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Aleksandar II

[stamenko]

o.Gavrilo U ovoj današnjoj temi dodaću izjavu Episkopa bačkog Gospodina Irineja novinarima i javnosti o mom učešću i mom izboru od Sv. Sinoda da se meni dodeli poslušanje da izaberem jedan koverat sa imenom novog Srpskog Patrijarha od tri koverta u kojima su bila imena od najužeg izbora za koje su glasali episkopi na zasedanju Sv. Arihierjskog Sabora 23 februara 2010 god.

Preosvećeni Episkop bački G. Irinej

U prvom zvaničnom obraćanju javnosti neposredno nakon izbora Patrijarha, Preosvećeni Episkop bački, Gospodin Irinej obrazložio je predstavnicima medija u ime Svetog arhijerejskog sabora i Sinoda razlog zašto je Arhimandritu Gavrilu, nastojatelju manastira Lepavine ukazana čast da izvuče koverat sa imenom 45. Patrijarha srpskog.

"Pozvan je bio iz manastira Lepavine kod Zagreba u Eparhiji zagebačko-ljubljanskoj Visokoprepodobni arhimandrit, otac Gavrilo koji je jedan ugledan naš starešina manastira i dobar monah, omiljen, poznat.

Molitva pred izbor novog Patrijarha

Od rane mladosti je u manastiru, čovek molitvenog života, duhovno veoma zreo, čovek koji je u svojoj ranoj mladosti proveo niz godina u neposrednoj blizini blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, jer je bio sabrat manastira Dečana i ja ga se sećam veoma dobro iz tih vremena, jer sam i ja tada bio često u Dečanima, i takođe jedno vreme bio sabrat manastira Dečana, a zatim je proveo opet još duži niz godina u manastiru Hilandaru na Svetoj Gori gde je konačno stekao taj molitveni duh i tu sposobnost da svojim savetima narodu u njegovim tegobama i potrebama bude uvek pri ruci."  rekao je Vladika Irinej. Tako već dugi niz godina, otac Gavrilo vjerno služi Crkvi provodeći vrijeme u molitvi i bogosluženju.

(izvor: Radio - Televizija Republike Srpske; Radomir Vučić)

[stamenko]

PATRIJARH POZVAO NA DIJALOG SA MLADIMA

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5037_patrijarh-Irinej%20dijalog.jpg&size=500
Patrijarh Irinej osveštao je hram Svetog Save u Kragujevcu (Foto Fonet)

Kragujevac – Mladi u Srbiji uviđaju besputnost i bezidejnost vremena u kome živimo i sa njima se mora uspostaviti savremen dijalog, rekao je juče patrijarh srpski Irinej u intervjuu za crkveni radio šumadijske eparhije „Radio Zlatousti” uoči osvećenja hrama svetog Save u Kragujevcu.

„Mladi traže jedan drugačiji put i hval a Bogu mnogi ga nalaze u Crkvi, ali moramo naći način da sa njima uđemo u savremen dijalog”, rekao je patrijarh i naglasio „da i pored svih negativnih dešavanja, kojih, nažalost ima mnogo, ima i puno pozitivnih stvari, puno nade, utehe, ohrabrenja”, preneo je Tanjug.

Ocenjujući vreme u kome živimo kao vreme opšte sekularizacije, otuđenja naroda od duhovnih vrednosti, od Crkve i vere, patrijarh srpski je istakao da je veliki broj onih koji se vraćaju Crkvi, a da je utešno to što je reč mahom o mlađem svetu.

Tanjug, objavljeno: 24/10/2010

izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Patrijarh-pozvao-na-dijalog-s-mladima.lt.html

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković) čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski, duhovna muzika po izboru O.Gavrila, o. Gavrilo čita iz knjige Žan Klod Larše  "STARAC SERGIJE"- Isusova molitva ,Blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 23.10.2010.>>> http://manastir-lepavina.org/cms/upload/2010_10_24_22_00_17.mp3

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 24.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 136 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 56, Bosne 40, Nemačke 7, Hrvatske 6, Makedonije 5, Nepoznato 4, Slovenije 4, Italije 3, Austrije 3, Engleske 2, Švajcarske 1, Crne Gore 1, Holandije 1, Amerike 1, Norveške 1, Danske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[Mikula]

Povodom izjave Njegove Svetosti, Patrijarha Irineja...

Kada se pominje osavremenjivanje dijaloga sa mladima, pitamo se šta to zapravo podrazumeva.

Da li to podrazumeva preispitivanje današnjeg jezika vere i koliko je taj jezik  prilagođen jeziku mladih i da li je razumljiv?

Možda to podrazumeva gajenje kulture dijaloga i kritičkog duha i izbegavanje jednosmernosti.

Možda to podrazumeva i dijalog u smislu reči koja ima svoju težinu i koja nije samo izraz prolazne kampanje povodom neke trenutno nametnute aktuelne teme u medijima.

Možda to podrazumeva stimulisanje dijaloga i komunikacije putem savremenih komunikacionih sredstava.

Možda je to poziv na otvaranje dijaloga, a time i traženja rešenja po svim pitanjima koje potresaju danas ovaj narod, a najviše mlade koji imaju najkraći fitilj, a to je raslojavanje, socijalna, ekonomska kriza, odsustvo perspektiva i svetlih moralnih uzora u javnosti...

Nekako ostaje nedorečeno i nejasno šta zaista podrazumeva osavremenjivanje dijaloga s mladima.

Možda je to najpre obnova istinitosti svake priče i govora. Možda je to poziv na pričanje istine. Mlade obično smara i umara laž i poluistina, i ne samo mlade, Možda je to poziv da se podmladi naš duh, poziv da se trgnemo iz uninija i mrzovolje...možda je poziv da oživimo.

[stamenko]

CRKVENO-MEDIJSKA ULOGA I MLADA GENERACIJA

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/4739_radomir.jpg&size=500

Ovo proljeće nije samo vrijeme neobičnih kiša. To je i vrijeme kada razmišljamo o mladoj generaciji i njenoj budućnosti. Mlade generacije kao uzor imaju isprva obično roditelje i preuzimaju vrijednosni sistem porodičnog doma, međutim današnjica ne ostavlja dovoljno vremena porodičnom odgoju. To je činjenica koja se u dogledno vrijeme neće promijeniti, jer vrijeme kada su roditelji u 3 poslijepodne dolazili kući s posla da bi ostatak dana provodili sa djecom je odavno za nama, ako ga je uopšte bilo.

U tom smislu crkvena misija ima svoju posebnu ulogu u okviru pedagoškog rada sa mladima, jer nastaje određeni vremenski vakuum u kome je mlad čovjek  prepušten sam sebi i ispunjavanju svog slobodnog vremena bez nadzora roditelja ili pedagoga. Logično je da on u ovom slučaju preuzima ličnu inicijativu. Ta inicijativa počesto se svodi na preuzimanje vrijednosnog sistema iz modernih medija, među kojima danas dominira internet.Prije 20 godina  mlad čovjek prepušten sam sebi završavao bi na ulici, a danas može i na ulici i pred računarom da završi.

Da li je Crkva kadrovski dovoljno osposobljena da mladom čovjeku ponudi duhovni odgovor na njegovo pitanje postavljeno u slobodnom vremenu dok sjedi pred računarom: "Šta sad?"

Za misionarenje među mladima potrebni su jaki duhovni i moralni autoriteti prije svega, a potom kreativnost u demonstriranju duhovnih sadržaja uparena sa poznavanjem modernih medija. Jedno bez drugog ne ide, jer omladina je najviše osjetljiva i najkritičnija po pitanju moralne čistote i novih formi komunikacija.

Često su tako najveći buntovnici i prevratnici poticali iz omladinskih krugova, nezadovoljni sami sobom, a potom i društvenim okolnostima i postajali plodno tlo za svakovrsne ideje, a među njima i za one koje su potkopavale po njima lažni mir. Danas bi se takvo ponašanje manifestovalo često kao piraterija u okviru informacionih tehnologija sa svim svojim kriminogenim tipovima ili pak mlad čovjek postaje žrtva raznih vrsta medijskog zlostavljanja.

Po uzoru na zemlje Zapada, premda Srbija,  zemlje Balkana kao i južne Evrope imaju svoju specifičnu porodičnu strukturu gdje su često 2 i 3 generacije usko povezane i mladost produžena do 30ih godina, otvorene su odnedavno gradske kancelarije za mlade koje stimulišu i podržavaju njihove kreativne impulse i realizuju projekte koje mladim omogućuju aktivnije učešće u društvenim zbivanjima a ujedno predstavljaju dobru odskočnu dasku za ulazak u radni milje i uopšte u svijet odraslih podržavajući ih u preuzimanju odgovornosti . U okviru državne uprave dakle postoje značajne aktivnosti na ovom planu socijalizacije mladih. Da li su one dovoljne i u pogledu medijskih aktivnosti, ostaje otvoreno.

Na pomenuto pitanje mladog čovjeka: "Šta sad?", kao i na  njegovo traženje odgovora, mediji obično daju negativne uzore kao odgovore, ali postoje i pozitivni, a to su često heroji iz svijeta sporta ili javne ličnosti koje posjeduju svijest o svojoj medijsko-pedagoškoj ulozi. U okviru Crkve takođe se postavlja pitanje da li postoji dovoljno pozitivnih crkveno-medijskih živih uzora ako iz našeg fokusa vječne ikonične uzore Svetitelja na momenat previdimo, a  koji bi ponudili orjentir mladom čovjeku i da li je adekvatno medijski prisutna Crkva danas.

Iskustvo oca Gavrila u njegovom radu preko socijalnih mreža koje nudi internet govori da postoji veliki broj mladih ljudi koji traže upravo duhovne odgovore  na pitanje: "Šta sad?", postavljeno u svom slobodnom vremenu vapijući i za novim i možda drugačijim formama prenosa duhovnih sadržaja. Očigledno je da na ovom planu u Crkvi dosta posla ima, interes mladih je prisutan, a poslenika je malo. Misija oca Gavrila nije jedina na internetu koji postaje drugi dom za mladog čovjeka, ali ona jeste za sada još uvijek rijetka pojava.

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=33goAJostiA&feature=player_embedded

Radomir Vučić
Bgd., 19.05.2010.

[Mikula]

Da bi se izbegla stereotipska, mlaka i nezadovoljavajuća rešenja u dijalogu sa mladima potrebna je inventivnost u Crkvi kojom se rešavaju problemi i potrebna je emotivnost. Inventivnost se postiže ako se ne ponavljaju forme dijaloga na stereotipski, uvek isti i monoton način.

Inventivnost je uzrok jakih emotivnih stanja, radosti, ushićenja kod mladog čoveka. Tek pojava emotivnosti (ljubavi) pokreće svet i menja društvo u pozitivnom smeru. Osavremenjivanje bi to podrazumevalo: inventivnost i emotivnost.

[stamenko]

КУП У ФУДБАЛУ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА ДОНСКОГ

МОСКВА, 20. октобра – 24. октобра на московском фудбалском стадиону „Динамо“ по благослову Његове светости Патријарха московског и све Русије Кирила одржаће се међународни турнир у фудбалу „Куп светог Димитрија Донскога“. У такмичењу ће учествовати петнаест екипа из духовних и викенд школа Руске православне цркве, као и екипа Српске православне цркве.

Старост играча не смије да пређе 30 година.

Куп светог кнеза Димитрија Донског уз подршку Асоцијације професионалне фудбалске лиге Русије и Православне спортске лиге организује се три пута годишње: с јесени (Покровски), на зиму (Сретењски) и на прољеће (Васкршњи).

Организатори сматрају да такмичења ове врсте доприносе развијању љубави према здравом начину живота код дјеце и омладине и популаризацији духовно –моралне традиције у омладинској средини.

Извор: СВЕТИГОРА ПРЕС

[stamenko]

KAPITEN FUDBALSKOG KLUBA MDA SVEŠTENIK ALEKSANDAR MASLIJ:
«EKIPNI SPORT JE NEMOGUĆ BEZ MEĐUSOBNOG RAZUMEVANJA»

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/3543_sl_body_futbol3.jpg&size=500

«Kup Dimitrija Donskog» naziv je redovno održavanog meča pravoslavnih futbalskih timova: PSTGU, nedeljne škole pri Danilovskom manastiru, Krutickog podvorja, Moskovske duhovne akademije. Kapiten fudbalskog tima pri MDA i S je sveštenik Aleksandar Maslij. Zamolili smo oca Aleksandra da nam ispriča nešto o timu i o mestu sporta u životu hrišćanina.

- Oče Aleksandre, u pravoslavnoj sredini se često može čuti da sport kao takav čoveku nije potreban, i da ga fizička aktivnost odvaja od dela spasenja. Da li mislite da takav stav nosi u sebi nebrigu prema sopstvenom telu?

- Naravno, smatram da se u tome provlači nebriga prema sopstvenom telu jer je za spasenje potreban kompletan čovek – kako duša, tako i telo. I zato je važno održavati i telo u odredjenoj kondiciji. U Svetom Pismu se kaže: «tela vaša su hram Duha Svetoga» (1 Kor. 6, 19) i zato ako ne brinemo o svom telu onda time pokazujemo i nebrigu prema Bogu i prema duši.

- Vi rukovodite fudbalskim timom Moskovske duhovne seminarije. Recite nam zbog čega je ona formirana?

- Sve je počelo od toga što su deca počela da se okupljaju da trče zajedno jer su ih poslovi u seminariji zamarali i pojavila se želja za relaksacijom. Neka deca su se bavila sportom. Ona su i povukla ostale. U početku je formiran mali tim, a potom smo čuli da se organizuje turnir izmedju duhovnih ustanova, nedeljnih škola. Tako smo i mi odlučili da učestvujemo.

- Recite nam da li je bilo neke negativne reakcije na formiranje tima?

- Ne, nije bilo. Administracija je bila zadivljena činjenicom pojave tima. A u celosti reakcija je bila pozitivna.

- Recite nam koliko vremena tim već postoji?

- Zvanično više od godinu dana, a pre toga smo nezvanično igrali šest godina sa timom Sergejevog Posada.

- Smatra se da je sport povezan sa gordošću i sujetom. Da li ima sporta bez tih osećanja? Nije li svaka delatnost povezana sa tim?

- Čini mi se da je svaki posao kojim se čovek bavi praćen tim osećanjima – gordošću i sujetom. A što se tiče sporta – možda, ali je to izraženije u individulanim vrstama sporta. U ekipnim sportovima toga nema. Tim je može se reći mala crkva, zajednica. Uspeh igre zavisi od toga koliko ljudi veruju jedni drugima, koliko ima medjusobnog razumevanja, koje nije moguće bez hrišćanske ljubavi. I zato ako se čak govori o vaspitanju deteta posredstvom fudbala, onda će tu biti prisutni momenti hrišćanskog vaspitanja.

- To jest vi smatrate da ekipne vrste sporta mogu čak i da pomognu u hrišćanskom vaspitanju?

- Da, mogu jer tu postoji medjusobno razumevanje, podrška, poverenje – sve to što vodi ka hrišćanskim vrednostima.

- Da li ćete navijati za naš tim na Olimpijskim igrama?

- Uvek pozitivno ocenjujem uspehe ruske ekipe, pa tako i ulazak u polufinale Šampionata Evrope u fudbalu, ali neću biti fanatik. Danas je sve češće tuča posle mečeva. Šta u tome ima dobrog? Ljudi često pretvaraju fudbal, sport u nešto lično ...

- Posle pobeda naših timova u fudbalu mnogi su počeli da govore o tome da je sport koristan, tako da su mnogi počeli da se ponose svojom zemljom.

- Da, primetio sam da to podiže patriotski duh. Mislim da je to korisno. Jer Crkva nema mogućnost da propoveda uvek i svuda. Jer ima mnogo omladine koja se bavi neznano čime. A ako vide uspeh naše ekipe u ovom ili onom sportu, zagrejaće se za to i počeće da se bave sportom, a ne svakojakim nepotrebnim stvarima.

- Ne čini li vam se da se danas mnogi sportski dogadjaji koriste kao sredstvo da se pažnja ljudi skrene s nečeg važnog? Zemlja živi teško, ali to niko neće primetiti radujući se zaboravljenoj loptici.

- Mislim da ima i toga.

- Hvala vam puno za intervju!

Autor: sveštenik Aleksandar Maslij