Испуњавање туђих очекивања

[Зорица екс Милева]

Дакле, сви ми пролазимо кроз живот који је неријетко испуњен разноразним туђим очекивањима. Временом у тој трци за испуњавањем туђих жеља често знамо да заборавимо шта смо и шта ми то желимо за себе, јер толико постанемо оптерећени тиме да другима угодимо. Примјера ради, родитељи желе сигурну материјалну сигурност за своју дјецу (не сви, али велика већина), тако да свом дјетету цио живот причају о школовању, и томе колико су труда (читај новца) уложили у твоје школовање, ред је да испуниш њихова очекивања и напокон докторираш. Пријатељи гдје год те сретну питају кад ће бре више та свадба, убисмо се од чекања, ти се онако кисело смјешкаш, и покушаваш да ставиш тачку на ту тему, али не иде баш најбоље. Родбина, никако не може да схвати како ти у овом "уређеном" систему не можеш да се запослиш, а тако си наоко квалификована особа, и тако даље и тако ближе.

Неки дан ми је познаница рекла - хеј нашла сам дечка (увијек ми је то било смијешно - нашла сам дечка, као да се он може наћи на путу) и озбиљна је веза. То рече и оде. Ја  се насмијем и помислим зашто је толико важно да је одмах озбиљна веза. Као да је рекла, знаш ја сам испунила очекивања свих осталих, да имам момка, и сад ми више нико не може рећи ништа. Можда гријешим, али мени је тако зазвучало. О духовном и о томе шта ти заиста желиш за себе, нико неће да чује, или и ако чује смије се томе.

Колико је вама важно да испуните очекивања других, иако сматрате да су поједина стварно смијешна, а колико вам је важно да се посветите ономе што сами захтјевате од себе и што Бог захтјева од вас?

Наравно не може се живјети само за себе, далеко било, треба се трудити да се угоди и ближњем, наравно, али мене занима, када вагате - одричете ли се већине својих очекивања, само да бисте испунили она туђа, јер или не можете да трпите притисак, или мислите да су можда паметнији избор или шта већ?

[emilija]

uh, tek sad videh temu ....

a dobra je  0102_laugh

kad ti ljudi od malih nogu namecu svoja ocekivanja, u jednom momentu ti ih prihvatas kao svoja, ni ne znajuci za spostvena koja tek treba naci.

A taj posao je nekad Sizifofo kopanje.

Prvo rascistiti naslage tudjeg sto traje dugo i onda na rasciscenom dnu potraziti sta je tvoje.

[emilija]

Zato je mnogo lakse onoj deci koja su vaspitana da misle svojom glavom.

Ja sam rasciscavala i krchila sve tudje u sebi i nasla ogroman raskorak izmedju onog sto Gospod od nas zahteva i onoga sto zahtevaju ljudi, a ono prvo osecam da je moje iskonsko i originalno.

Koliko detinjstvo i vaspitanje imaju u svemu ulogu, prosto je neverovatno 0102_laugh

[emilija]

Jednom kad sam nashla svoja ocekivanja i videla da su u skladu onoga sto Gospod ocekuje od nas i da mi njihovo ostvarenje donosi mir, - ni ne uporedjujem ih sa ocekivanjima ljudi.

Ocekivanja Gospoda ispunjavamo kroz ljude a ne zbog njih.

Nije lako drzati se uporno tog puta, iskusavaju te i ljudi i sopstvena nesigurnost, kao da plivash uz vodu, ali ako znas zasto i kuda idesh, nece se lako odustati  0102_laugh

[ВИЛМА]

Колико је вама важно да испуните очекивања других, иако сматрате да су поједина стварно смијешна, а колико вам је важно да се посветите ономе што сами захтјевате од себе и што Бог захтјева од вас?

Мислим да нам је важно да испунимо туђа очекивања како бисмо се решили психолошког притиска који те особе својим очекивањима врше на нас. Они јачи успеју да се одупру томе и да следе своје потребе и уверења, без оптерећења да ли су и чија очекивања изневерили. Ми слабији нажалост не умемо да се одупремо, те осећамо кривицу што изневеравамо туђа очекивања, па се упиремо да свакоме "испунимо жељу" да би смирили своју савест.

Тако ја мислим, не знам да ли сам у праву.

[ego]

Да погледамо шта нам говори Свето Писмо: 

Бога треба слушати више него људе.

Да ли ја сад људе уверавам или Бога? Или настојим да угодим људима? Кад бих још људима угађао, Христов служитељ не бих био.

Него како нас је Бог удостојио да нам повери еванђеље - тако говоримо не угађајући људима, него Богу који испитује наша срца.

Како можете да верујете, кад примате славу један од другога, а славе од јединога Бога не тражите?

Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.

Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света изабрах, зато мрзи на вас свет.

Не љубите свет ни што је на свету. Ако ко љуби свет, нема љубави Очеве у њему.

[И.стојковић]

....................

Колико је вама важно да испуните очекивања других, иако сматрате да су поједина стварно смијешна, а колико вам је важно да се посветите ономе што сами захтјевате од себе и што Бог захтјева од вас?

..............

    Можда се баш у последњем делу питања, "...што Бог захтјева од вас?" налази и одговор...

    Људи су нејаки у сваком смислу, па самим тим и у смислу да одреде заиста битне сопствене приоритете, као и да ли ће остварење истих угрозити слободу другог или однос са другим. Као последица самосигурности често се догађа да очекујући што год од другог повредимо и тог другог, а и самог себе. Ми постајемо разочарани јер нам други није испунио очекивање, али и тај други осећа горчину разочарења због нашег неразумевања његове немогућности да испуни наше очекивање. И тако, за нас неприметно,настаје вртлог, који за крајњи резултат има међусобно удаљење, хлађење врелине љубави која нас је и подстакла да баш то нешто, очекујемо баш од њега.

    Истинска Љубав може бити само од Бога, која се Духом Светим Тка у сваком од нас, и Она Је то што нас Спаја, подстиче на стрпљење, разумевање, милосрђе, жртву за другог, јер као што у једном телу рука неће ошамарити сопствено тело, тако и Телу Цркви, удови Тог Тела који јесмо, неће један другог повредити, неће очекивати ишта што ће другог повредити, па самим тим неће бити ни разочарења које изједа хармонију љубави. Сабрани у сопственим Евхаристијским заједницама, Литургијски утемељени ми постајемо сви удови тог Једног Тела, коме Је Христос Глава, али не само у свом храму, већ у читавом Телу, Цркви, обједињени у васељени.

    Добро, то је лакше, али шта са оним нама драгима који нису Литургијски утемељени, који још увек у Христа не погледаше и не напише се са Извора Истинске Љубави?

    Е баш ту се налази испит нашег сведочења и потврда да јесмо обожени. Ту постајемо Боголики и све поуке Светог Јеванђеља, Духом Светим Који Је у нама, "користимо" да их умијемо, од нестварних, приземних и привремених очекивања, како би бистрим очима и чистим срцем, почели са препознавањем Јединог Циља живљења на земљи. То Бог од нас Захтева, да истрајемо у давању Њега кроз себе, ради оног другог који Га још није препознао. Тада јесмо со овог света. Ако то увек имамо у срцу и памети, онда ће као магијом нестати многа размишљања као што су критике, осуде, лицемерје, самозадовољност, разочарење, гордост и сл. , која нас саме одвајају не од других, већ од Бога Јединог.

    Како год, куда год, где год и због чега год, нешто чинили, у самом почетку осуђено на неуспех, без Свете Литургије, Евхаристије, где остварујемо целокупно и стално јединство са Јединим Који све Зна и Може

:cheesy:

ЧОВЕКОЉУБИВИ

kriminalac

0442_feel

ekstra

[Зорица екс Милева]

Mnogo mi se dopada načina na koji razmišljate, istina izbija iz svakog posta, i smatram da ste raznolikošću svojih odgovora dali jedno potpuno viđenje ove problematike, i zato puno hvala. Ima li nekog ko misli drugačije?

Zaista dali ste mi odgovor na mnoge moje dileme.  :bla:

[И.стојковић]

............. :bla:

0205_whistling

:cheesy:

0102_laugh

0102_laugh

[emilija]

da...postoje periodi kada cinimo sve da ugodimo drugima, makar i na nasu stetu, a pokaze se da je rezultat jadan...da su nas jos vise odbacili.

Postoji put ka Gospodu, gde nema nasheg, samo zelje da ugodimo Njemu.

Postoji i trece, ugoditi drugima, ispuniti ona ocekivanja kroz koje se ostvarujemo kao udovi tela Hristovog, kada ugadjamo sebi, Gospodu i bliznjem i to treba da donese najvecu radost i dobar rezultat.

Ostaje nam da trazimo taj put.

Ne zove se takva staza uzalud "uska i tesna"

мајкл

[Зорица екс Милева]

Што сам старија, све више видим да је другима теже да ме схвате, што им више пружам све ме више газе, тако да је једино љубав према Христосу она права и истинска љубав, која може да грије срце и никад се не мијења. Заиста љубав људи није ништа у поређењу Божије љубави према нама. мајкл

[Grizzly Adams]

Дакле, сви ми пролазимо кроз живот који је неријетко испуњен разноразним туђим очекивањима.

Кажеш им лепо да своја очекивања испуне сами. Ако не разумеју онда им кажеш исто то, само не лепо.

Нема одговарајући смајли, оно са испруженим средњим прстом...

[Зорица екс Милева]

0442_feel 1405_love facenew22222222 схватила поенту али - немојмо претјеривати.  мајкл facenew22222222

[Grizzly Adams]

Ма не претерујем уопште сејо. Многи млади људи схвате Хришћанство погрешно - да треба сваком болеснику да "испуњаваш очекивања" и упропастиш себи живот. Није то баш тако.

[slobodanmiric]

Колико је вама важно да испуните очекивања других, иако сматрате да су поједина стварно смијешна, а колико вам је важно да се посветите ономе што сами захтјевате од себе и што Бог захтјева од вас

Ja sam ranije mnogo polagao na misljenje drugih, povlađivao sam maximalno, prijateljima pogotovo, a kada sam to prestao, sa mnogima sam ostao samo poznanik, a i manje od toga mozda. Vecina ljudi gleda samo sebe i sve sto se ne uklapa u to ih smara ili cak izaziva neprijateljstvo. Povrsnost je kocnica mnogih prijateljstava i ljubavi, jel ljubav po Jevanđelju jedno, sto se lepo vidi u  prvoj poslanici apostola Pavla Korincanima, glava 13, a nesto kao ljubav gde gledamo samo da nikad ne osetimo neugodnost od drugog je pakao.