Jump to content

Да ли Хришћанин мора бити анационалан ?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ne mora.

Samo ne može da izdiže naciju iznad Hrista.

Где је граница између етнофилетизма и патриотизма?

Зашто се упорно то двоје изједначава ?

Да ли се може рећи да насупрот десним Хришћанима у Цркви имамо и леве Хришћане ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne mora.

Samo ne može da izdiže naciju iznad Hrista.

Где је граница између етнофилетизма и патриотизма?

Зашто се упорно то двоје изједначава ?

Да ли се може рећи да насупрот десним Хришћанима у Цркви имамо и леве Хришћане ?

Свака крајност узрокује супротну.

Код Светог Нектарија може да се прочита да је мужевност између дрскости и кукавичлука.

Граница између етнофилитизма и патриотизма је вероватно Православље или другим речима за нас Србе - Светосавље. Можда се ту најбоље и види! И леви и десни признају Светог Саву за нашег просветитеља али једни стављају једно а други друго у први план кад говоре о њему. Леви - пријатељске контакте са свима, а десни - стварању нашег националног идентитета.  

Baner-Pouke.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Било какав коначан одговор на овакву тему био би вештачки, заправо идеолошки.

Али овде се мешају две ствари. Патриотизам је субјективни осећај и везује се највише за државу, док је национализам политичка идеологија и поглед на свет. Могу бити патриота а да не будем националиста.

Друго, мора се дефинисати простор политичког или то какав однос хришћани треба да имају према политици као идеји.

Када су у питању хришћани често се наводе речи апостола Павла о томе како би он волео да се сви његови по телу спасу, чак и по цену да он сам заврши у паклу, као оправдање за хришћански национализам. Међутим, овде се занемарује питање: да ли је жеља да се Јевреји спасу истоветна са учешљем у политичким акцијама тадашњег Јеврејског народа? Да ли су хришћани учествовали у устанку Бар Кохбе крајем 1. века по Христу?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Цитираћу владику Николаја (и у будуће ћу га све чешће цитирати):

"Не иде патриотизам без национализма, не иде национализам без монархизма, не иде монархизам без светосавља, а светосавље не иде без православља."

То је дефиниција за нас Србе коју требамо следити.

Не треба мешати етнофилетизам и национализам.

Али онај ко се одрекне нације, какво поштовање може имати према Богу који је те нације створио?

"Ја браним свој народ и своју земљу а не Ратка Младића"- ђенерал Ратко Младић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам Хришћанин, Србин, Динарац(И2а) и нема тога ко ће ме натерати на било какву другачију дефиницју.... па био он Свештеник, Епископ или Патријарх!

Нити се одричем Христа нити Србства...док сам ове памети!

Heghlu'meH QaQ jajvam

http://orthodoxbrotherhood.com/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Било какав коначан одговор на овакву тему био би вештачки, заправо идеолошки.

Али овде се мешају две ствари. Патриотизам је субјективни осећај и везује се највише за државу, док је национализам политичка идеологија и поглед на свет. Могу бити патриота а да не будем националиста.

Друго, мора се дефинисати простор политичког или то какав однос хришћани треба да имају према политици као идеји.

Када су у питању хришћани често се наводе речи апостола Павла о томе како би он волео да се сви његови по телу спасу, чак и по цену да он сам заврши у паклу, као оправдање за хришћански национализам. Међутим, овде се занемарује питање: да ли је жеља да се Јевреји спасу истоветна са учешљем у политичким акцијама тадашњег Јеврејског народа? Да ли су хришћани учествовали у устанку Бар Кохбе крајем 1. века по Христу?

Да ли си сигуран да Хришћани нису учествовали у том устанку ?

Да ли је тада значи 60-их година  , било раздељено Јудејство од Хришћанства на начин како је то данас ?

Шта мислиш зашто Христос напомиње Хришћанима оне пророчке речи о разорењу Јерусалима и трагедији која следи потом ?

Није ли апостол Павле док еј био Савле био Фарисеј?

Не користи ли апостол Павле и касније своје право као Фарисеј да проповеда по фарисејски настројеним синагогама у дијаспори ?

Није ли то коришћење политичких  бенефиција ?

Жеља да се Јевреји спасу је била у оно време нераздвојна од свих политичких , верских, и сваких других акција свих Јудеја који су тада живели ( сем издајица рода свог) - то је заправо била основна идеја тадашњег Јудејства која свој врхунац достиже у месијанизму тог доба.

Сва делатност духа Јудејског ка томе је био усмерен.

Методе су једино различите, али и оне постају јасне и дефинисане тек много година после устанка Бар Кохбе  , и тек тада се раздвајају Хришћани од Јудеја.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...