w.a.mozart Написано Август 28, 2009 Пријави Подели Написано Август 28, 2009 slične se stvari privlače...... 0205_whistling Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Август 28, 2009 Пријави Подели Написано Август 28, 2009 гледам ову тему већ неко време и тачно ми је мука. не од вас, већ бре што нема опроста. ееееееј!! је ли, јел неко од вас који опонирају епископе и Цркву, која неће пасти никад, верује да их је сам непогрешиво Бог поставио тамо и баш зато? и да греше и да му буду Апостоли, потомци Јеванђеља а не јереси. да говор мржње води директ у пакао експрес лифтом у самозаблуди. одакле вам уопште идеја да сте праведни и да имате све знање и све разумевање, и да смеш да упреш прстом у било кога, а поготово постављеника? на крају, потребан је само један одговор: шта год да човек уради, како смеш и с којим правом или цитатом да оправдаваш каменовање? било кога, било када. да ли неко од вас уопште има ум да појми, да је сваки од нас одговоран за сваког нашег брата који посрне или падне, не дај Боже одлучи, од Цркве и Речи? да смо ми заједница љубави, да треба да се сви ухватимо сутра за руке и да се повучемо из овог кала ка бољем сутра и лепоти једног бољег живота? да је сваки из мантије одговоран ко за нас 10 или 100? и да је одговоран не само за мирјане, већ и друге служитеље? да је њих не знам колико укупно епископа одговорно за све Србе, верне и не, цео свет око нас? да ли ви то појмите кад уперите прст осудивши га за ово или оно, осудили сте сами себе и њих небројено? а да ко папагаји само понављате све исто, истим аршином, истом интонацијом, истим реченицама, ко да вас је неко наштанцовао, ваше очи не виде саме себе ... да не знате шта значи, опрости им, не знају шта чине, јер опрост не дозивате, ако и чинимо грех. чујем у више наврата како сви до једног цитирате а ни не разумете нити желите то, да једва трипут јеретику да се опоменете, а сам Господ учи седам пута седамдесет, опет и опет. само ме занима шта би радили са некрштенима који би се подигли да одаберу слободу ОД Бога, да вас видим на том искушењу. да ни нећете разумети да су то ти баш позвани сви до једног, да идете да их молите, љубите и преварите да се крсте, посте, обоже, сједине са Господом у љубави Његовој, не вашој. да бре не разумете да Господа боли бре сваки од нас, чак и кад каже Апостолу иди од мене, имаш ђаволске мисли. само праведност, ништа милост, по срцима узвикујете. ми нисмо војска, ми смо болничари, не чак ни доктори, ми нисмо бедем, ми смо основна школа васпитања спасавања самих себе и једни других, родитељи наше деце и потомци наших родитеља. одговорни - Један за све, сви за Једног. опет, не сумњам да би ми сутра дали и орган за мене или неког мог, ако је потребно, јер би и ја за вас. Христос посреди нас. клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Август 28, 2009 Пријави Подели Написано Август 28, 2009 Увек добро дошао брате Ковач. Негде ћемо сигурно и заједно да критикујемо. Наравно да се нећу љутити. Критика не сме да буде малограђанштина. То само желим да нагласим. Једно је критиковати нечије учење а друго називати га јеретиком, гласником антихриста и последњих времена и слично. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Предање Написано Септембар 10, 2009 Пријави Подели Написано Септембар 10, 2009 ДУША ЈЕ БЕСМРТНА Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска Из отачке литературе: Свети Атанасије Велики «Ово што следи може бити ваљан доказ против оних који се још држе безстидности и безсловесности. Дакле, како то да човек, иако у смртноме телу, размишља о бесмртности, и често за себе изабира смрт ради стицања врлине? Или како то да човек, имајући привремено тело, машта о ономе што је вечно, па ово прво као какву сметњу презире, а за оним другим жуди? Наиме, тело неће на такав начин мислити о себи, нити је у стању да размишља о нечему изван себе самога, јер је оно смртно и привремено; према томе, мора постојати нешто друго што размишља о стварима које су супротне и које су противне природи тела. А опет, шта друго то може бити до словесна и бесмртна душа? Јер, оно што је најбоље, она удахњује у тело изнутра, а не извана, управо онако како и музичар чини са лиром. А опет, будући да је око по својој природи намењено за гледање, а ухо за слушање, како то да се они од неких ствари одвраћају, а друге су им по вољи? Ко је, дакле, тај који одвраћа око да не гледа? Или ко одвраћа ухо да не слуша, кад је слушање у складу са његовом природом? Или ко је тај који чуло укуса, којем је природно да окуша, често одвраћа од његовог природног нагона? Ко ли је тај који руку, која по природи ствари треба да је делатна, одвраћа од тога да се нечега дотиче? Ко је тај који чуло мириса, које је такође саздано да би мирисало, спречава да мирис осећа? Ко је, дакле, тај који чини све ово што је противно природи тела? Или како то да се тело одвраћа од властите природе, те се окреће ка саветима неког другог, према чијем наклону се управља? Све ово не указује на нешто друго него на разумну душу која господари телом. Јер, тело и није саздано да управља над самим собом, него да други њиме руководи и господари, као што коњ сам себе не преже, него његов власник над њим управља. Због тога, дакле, и постоје закони међу људима, како би ови чинили оно што је добро, а клонили се онога што је рђаво. Неразумне животиње, опет, нису у стању да промишљају и расуђују о томе шта је зло, јер у њих нема словесности нити подобнога разума. Мислим да смо, овим што је речено, показали да је душа у људима разумна. Да је душа створена бесмртна, то треба да увидимо из црквеног учења како бисмо тиме поткрепили оповргавање идола. Јер, познавању душе приближићемо се кроз познање тела и кроз сагледавање разлике између тела и душе. Наиме, пошто је наша беседа показала да је душа другачија од тела, а да је тело по својој природи смртно, сходно томе душа мора бити бесмртна јер није ни налик на тело. И опет, ако душа, као што смо показали, покреће тело, а њу саму не покреће неко други, може се закључити да душа саму себе покреће; па и након полагања тела у земљу, она и даље покреће саму себе. Јер, није душа та која умире, него умире тело зато што се она од њега одваја. А кад би душу покретало тело, тада би било сасвим природно да и она умире када се њен покретач од ње одвоји; но, пошто душа покреће тело, природно је да она саму себе покреће. А пошто саму себе покреће, природно је да живи и после смрти тела. Јер, кретање душе није ништа друго до њен живот; онако, без сумње, као што и за тело велимо да живи све док је у покрету, а велимо да умре онда кад престане да се креће. То се јасно може видети и по њеном деловању док је унутар тела. Јер, и кад пребива у телу и кад је повезана са њим, она није потиснута нити је у сразмери са маленкошћу тела, него често бива да тело лежи на постељи и не креће се, него спава као да је умрло, а душа је по својој сили ипак будна и превазилази природу тела; па иако у телу пребива, она, као да га је напустила, замишља и созерцава оно што је надземаљско, па често бива да сусреће светитеље и анђеле који су изван овоземаљских тела, те им приступа због чистоте свога ума. А кад се раздвоји од тела, онда када то зажели Бог, који ју је са телом и сјединио, зар неће тада имати јасније познање бесмртности? Јер, ако је живела животом изван тела и док је била сједињена са њим, тим пре ће живети и после смрти тела и њен живот неће престати, јер таквом ју је саздао Бог кроз Свога Логоса, Господа нашега Исуса Христа. Због тога се, дакле, она сматра бесмртном и вечном, јер и јесте бесмртна. Па као што сматрамо, пошто је тело смртно, да су и његова чула смртна, тако мислимо да и душа пошто промишља и созерцава оно што је бесмртно, мора бити бесмртна и мора вечно живети. Јер, мисли и разматрања о бесмртности непрестано су присутни у њој, те постају као некакав њен жиг који јој јемчи бесмртност. Стога, дакле, она размишља о созерцању Бога и сама себи показује пут, те познање и схватање Бога Логоса не задобија споља, него из себе саме». Свети Атанасије Велики, Против идола, Познање истинског Бога, Познање Бога кроз познање душе, "Беседа", Нови Сад 2003, стр. 93-96 ИСПОВЕДАЈТЕ и славите Господа, јер је добар, јер је до века милост Његова. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest regazza Написано Октобар 1, 2009 Гости Пријави Подели Написано Октобар 1, 2009 Da li se ovde sme kritikovati ili je ovo tema samo reda radi? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Октобар 1, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 1, 2009 naravno da sme...zar bi bilo 9 strana da je tema reda radi...izvoli...plesni podijum je tvoj 0104_cheesy Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest regazza Написано Октобар 1, 2009 Гости Пријави Подели Написано Октобар 1, 2009 Lako je tebi Mocarte da zoves na ples kada ti pises note. 0104_cheesy Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Октобар 1, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 1, 2009 pa jes vala.... 1312_womens al sam umro u 35. godini Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Тавита Написано Октобар 1, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 1, 2009 pa jes vala.... 1312_womens al sam umro u 35. godini eee mukica https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0118_bleh.gif 0110_hahaha 0110_hahaha Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest regazza Написано Октобар 1, 2009 Гости Пријави Подели Написано Октобар 1, 2009 pa jes vala.... 1312_womens al sam umro u 35. godini 0104_cheesy Da pocnem, prvi da kazem problem je to sto vl Ignatije predaje uopste nije Dogmatika i to je izazvalo niz problema. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Октобар 2, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 2, 2009 a šta predaje i na osnovu čega tvrdiš da nije dogmatika...ovde piše da jeste http://www.spcportal.org/index.php?pg=1300〈=srl Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest regazza Написано Октобар 3, 2009 Гости Пријави Подели Написано Октобар 3, 2009 a šta predaje i na osnovu ?ega tvrdiš da nije dogmatika...ovde piše da jeste http://www.spcportal.org/index.php?pg=1300〈=srl Dragi eheeeej ucili smo stvari na faxu koje imaju vise veze sa naucnom fantastikom nego teologijom tako da to sto pise nista neznaci. Dogmatika svakako ne spada u tako nesto posebno sto je vl Ignatije majstor u toj areni tj teologiji i veoma dobro zna sta govori. Tako da sto je neko Dogmatske teme prevao tako ne znaci da je to Dogmatika. Prvi i osnovni problem jeste problem slobode o kojem je govoreno pogresno praveci komparacije. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest свештеник Иван Написано Октобар 3, 2009 Гости Пријави Подели Написано Октобар 3, 2009 Ето, мене занима шта то није добро о Владикином схватању слободе. Шта је ту, како кажеш, научна фантастика? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest regazza Написано Октобар 3, 2009 Гости Пријави Подели Написано Октобар 3, 2009 ???, ???? ?????? ??? ?? ???? ????? ? ?????????? ???????? ???????. ??? ?? ??, ???? ?????, ?????? ??????????? Ako se obrati paznja videce se da nisam rekla da su valdikina predavanja naucna fantastika nego da su MNOGA predavanja na faxu naucna fantastika i nemaju apsolutno nikakve veze sa teologijom.Drugo, uopste ne treba braniti vl Ignatija od mene jer mislim da ne postoji osoba koja ga vise voli od mene i to iz vise razloga.......znaci nije samo jedan razlog u pitanju. :smiley: Zato hajde da pricamo kao hriscani. Sto se tice Dogmatike ona nije dogmatika jer dogma znaci da je nesto nepromenjivo ili ako hoces opisuje stvari iz pespektive Carstva. U tom kontekstu sloboda se opisuje kao ikona Bozja i covek je tako stvoren i mi smo takvi i imamo tu slobodu........ali mi i Adam uopste nemamo istu slobodu. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Октобар 3, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 3, 2009 ja sam mislio da je sloboda glavna dogma pravoslavnih 0104_cheesy Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука