како треба Хришћанин да се понаша на геј паради ?

[Александар Милојков]

  Цитат

danas su takva vremena da je primenjivanje strogih serijatskih pravila gotovo nemoguce,i danasnjem vremenu neprimereno i jako tesko.cinjenica je da se ni u Hriscanstvu na homoseksualizam ne gleda blagonaklono.protiv sam odrzavanja tih manifestacija,kao sto sam i protiv i javnog poziva na blud u heteroseksualnim odnosima...cak i u Kuranu jasno stoji,kada se na takve stvari misli : oni koji JAVNO blud cine...sto ce reci,da je privatnost kakva god da je ostavljena za izmedju cetiri zida....

Сваком нормалном човеку је његова сексуалност - његова интима и приватност.

[Guest о. Агапије]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

  Цитат

  Цитат

  Цитат

Једно питање за Семберца :

Можеш ли замислита Христа како се туче са хомосексуалцима и како спречава геј поворку ?

Могу да га замислим како је лупао трговачке тезге у Храму...

Тако је, али у ХРАМУ...

И тело људско је ХРАМ...Духа Светога.

Ок, дакле закључујемо да би их Христос тукао....

Ацо ,једно питање, хоћеш ли тог дана ићи и ти да их тучеш ?

Тући се може и речима, а не само палицом. Не, ја нећу ићи да тучем хомосексуалце. Али, док сам жив тућићу их речима.

Слажемо се сасвим.

Дакле, хришћанска вера и љубав искључује сваку врсту вербалног насиља.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8672.msg243591.html#msg243591

[Guest о. Агапије]

  Цитат

  Цитат

Да, али за овакве ствари, понављам, не мислим да имате благослов од Цркве Христове.

Шта ће се десити ако убијете пар младића ?

Ко ће преузети одговорност ?

Да ли ће се на тај начин сведочити хришћанство ?

Да ли је добро пред Богом ?

Ми не идемо са циљем да убијамо, али и ако дође до тога искључиво власт носи одговорност јер је дозволила да се содомисти шетају улицама Београда. А да ти одговорим на питање дал би Христос ударо педере:

Ја сматра да су наши светитељи истински хришћани. Ако они могу да оправдавају каменовање педера, ако они чак и ратују за веру, што ми то не смемо?

Христос је такође рекао да је донео мач да се раздели добро од зла. Слажем се само да Христос неби никога ударио, али по томе би се рекло да Цар Лазар није никакав Православац јер је убијо на боју.

Али добро ти је ово питање, свакако.

Ми се управо трудимо овде да се бавимо само добрим питањима.  smej.gif

[vladimirw]

@Андреј,

nije "bdsm" napadala Aleksandra. Pratim temu sve vreme, nigde ga nije napala, on je prema njoj bio neprijateljski raspoložen. Pogledajte ponovo sve postove, dobronamerno, pa ćete se i sami uveriti.

Nije banovanje smak sveta, ali ružan potez sa vaše strane, napali ste ju ni krivu ni dužnu.

[Александар Милојков]

НЕ насиљу. Нисам за насиље, али насиље је и ово што они раде.

[Guest о. Агапије]

  Цитат

НЕ насиљу. Нисам за насиље, али насиље је и ово што они раде.

итекако!

зато нећемо бити као они него ћемо се држати свога хришћанског достојанства и призвања да смо народ Божији..

[sekastarča]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

  Цитат

  Цитат

Једно питање за Семберца :

Можеш ли замислита Христа како се туче са хомосексуалцима и како спречава геј поворку ?

Могу да га замислим како је лупао трговачке тезге у Храму...

Тако је, али у ХРАМУ...

И тело људско је ХРАМ...Духа Светога.

Ок, дакле закључујемо да би их Христос тукао....

Ацо ,једно питање, хоћеш ли тог дана ићи и ти да их тучеш ?

smej.gif

Не би он ништа учинио на паради...

1. не би га препознали

2. био би осуђен за кршење људске слободе и права, као и за ширење говора мржње, јер су они по закону здрави

3. обзиром да се чврсто држе закона, разапели би га  klapklap

[Justin Waters]

Најчешће се људи који оправдавају каменовање грешника, позивају на Христово избацивање трговаца из храма. Међутим, као и већина потеза које је Господ чинио, све оне имају свој главни смисао, дакле духовни. Ево како овај догађај у храму тумачи св.Теофилакт Охридски

  Цитат

12-13 И уђе Исус у храм Божији, изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мијењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. И рече им. Написано је:[6] Дом мој дом молитаве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.

Као господар куће, то јест Храма, Господ је избацио трговце, показавши да све што припада Оцу Његовом припада и Њему самом. То је учинио у Својој бризи за благољепије Храма, али и зато да би показао да ће жртве бити промењене. Истеравши телад и голубове, предска-зао је на тај начин да више неће бити потребна жртвоприношења закланих животиња, већ молитве, јер је, како каже: "Дом Мој, дом молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку", пошто у разбојничким пећинама бивају покољи и крвопролића. Храм је такође назвао "пећином разбојничком" због оних који су се бавили преваром, куповином и продајом. Назива га тако и због тога што је похлепа разбојничка страст. Мењачи новца добили су назив по "коливосу", врсти ситног новца, као што ми имамо оволе и сребрењаке.[7] "Продавци голубова" су и они који продају црквене чинове,[8] јер продају благодат Светога Духа (који се јавио у виду голуба).[9] Такви бивају избачени не само из вишњега већ и из земаљског Храма, пошто су недостојни да служе олтару. И ти пази да од "храма Божјег", свога ума, не начиниш "пећину разбојничку", то јест обиталиште демона. Наш ум ће постати "пећина" уколико будемо држали у срцу своме среброљубиве помисли о продаји, куповини и сакупљању новца, па макар то били и најмањи новчићи (коливи). И храм нашега тела ће постати "разбојничка пећина" ако будемо куповали и продавали "голубове", то јест, духовно учење и мисли (ради материјалне добити)

Дакле из овог тумачења не види се иједан разлог да Христос поручује својим делом, да човек личним напором треба тући грешнике, а још мање каменовати или их убијати. Храм у коме су трговци, символише човека Јудејца у коме се уселио грех и који тргује благодаћу Божијом и коме влада похлепа. Христос као спаситељ је дошао да истера зло које се укоренило у људима и да их наведе на пут како да храм свој, тј тело, тј ум испуне молтивом и Богомислије, уместо грехом и сластољубљем.

Једно су васпитне методе, које могу да укључе и физичко бијење неразумника, и оне су некад неопходне, али сасвим је друго крвождено бијење које ће да резулитра и физичком смрћу или тешком осакаћеношћу.

[Јефимија Крунић]

Упознала сам , и знала приличан број хосмосексуалаца. Неки су ми били и "другарице", али срећом више нису јер сам схватила да тај поремећај са собом носи и превртљив и лош карактер. Да наравно да су повремено несрећни кад схвате где су, али се не поправљају, јер то осим труда код већине њих значи и одрицање од свих привилегија матријалних и осталих у друштву које им је то омугућило не због њиховог знања и способности већ због њихове сексуалне опредељености. Кад сам питала једног од њих како је могуће да је у средњој школи био нормалан и јурио девојчице, а после кад је отишао у Америку на студије напрасно постао хомосексуалац, он ми је одговорио да су за њега много једноставније везе са мушкарцима, јер нема пуно улагања, а и да је тако много пре доспео до магистратуре на једном познатом универзитету.

То су људи који имају невероватну моћ прилагођавања свим ситуацијама где се претварају у шта год хоћеш, да би дошли до свог циља. Сами себе гледају као робу и оптерећени су својим старењем јер то значи да неће бити конкуретни на тржишту, а са тим долази и недостатак новца. Већина их се у ствари не разликује од проститутки,или спонзоруша. Наравно кад остаре, и ако имају срећу да се уздигну на неку друштвену лествицу која им омгућује добар живот, и они сами пристају на "размену добара". Оно што је битно то је да сваки грех па и тај временом отупљује човека, и он није добар за своју околину не само због своје сексуалне опредељености, већ због свог све више извитопереног карактера. За те људе не постоји нешто што се зове част или поштење, осим кад су они угрожени. И као што жене које су на све спремне због доброг живота, па и да трпе сексуално настране мужеве који од њих захтевају разне понижавајуће и недостојне човека ствари, не могу да буду целовите личности. Напротив разбијене су и увек имају склоност да упрљају или осуде друге, а све то због своје већ болести која се  развила.

Тако и хомосексуалци оптужују хетеросексуалце за свој пакао,  и чини им се да би свет био бољи кад би били као они. На жалост, не схвата се да је први корак за излечење сваке аномалије, па и такве у признавању да се кренуло погрешним путем, и да ходање њиме све више и више разбија и поништава оно што нам је од Бога дато, а то је личност која има тежњу за Обожењем. Оваквим хистеричним  ставом  да без стида и срама свој грех стављамо на пиједастал, ми се стављамо на страну оних који су отпали од Бога јер су у својој гордости помислисли да су већи од Њега.  

[Justin Waters]

  Цитат

  Цитат

Да, али за овакве ствари, понављам, не мислим да имате благослов од Цркве Христове.

Шта ће се десити ако убијете пар младића ?

Ко ће преузети одговорност ?

Да ли ће се на тај начин сведочити хришћанство ?

Да ли је добро пред Богом ?

Ми не идемо са циљем да убијамо, али и ако дође до тога искључиво власт носи одговорност јер је дозволила да се содомисти шетају улицама Београда. А да ти одговорим на питање дал би Христос ударо педере:

Ја сматра да су наши светитељи истински хришћани. Ако они могу да оправдавају каменовање педера, ако они чак и ратују за веру, што ми то не смемо?

Христос је такође рекао да је донео мач да се раздели добро од зла. Слажем се само да Христос неби никога ударио, али по томе би се рекло да Цар Лазар није никакав Православац јер је убијо на боју.

Али добро ти је ово питање, свакако.

Брате мој, мач који помињеш није физички мач, оруђе, него Јеванђеље. Јеванђеље је блага рећ Божија која ће одвојити зло од доброга. Не мислиш ваљда да оруђе може одвојити зло од доброга??

[Александар Милојков]

  Цитат

Не би он ништа учинио на паради...

1. не би га препознали

2. био би осуђен за кршење људске слободе и права, као и за ширење говора мржње, јер су они по закону здрави

3. обзиром да се чврсто држе закона, разапели би га  

Да, закон је чудо. То је фарисејство. Међутим, ја сам спреман и да страдам у свом исповедању - хомосексуалност је богомрзни грех, а сваки грех је БОЛЕСТ. Не бојим се дасведочим оно што је Бог јасно рекао у Библији - "са мушкарцем не лези као са женом - ГАДНО ЈЕ!". То је моја вера и мој идентитет. Ако идем против тога, идем против самога себе. Па ако хоће да ме хапесе  - ту сам. Никад нећу престати да говорим да је хомосексуалност БОЛЕСТ.

[Semberac]

Брате Александре данас ће мене хапсити јер заговарам спречавање педера, а сутра ће доћи време када ће и тебе хапсити јер говориш да хомосексуализам није нешто нормално. Зато морамо под хитно спречити параду и све њихове болесне идеје, да нам сутра не буде касно. Не желим да нам Србија постане као Холандија.

[Александар Милојков]

А мој мач је реч. Скоро сам писао на тему сексуалности у Православном мисионару:

Песма над песмама

Постоји у Библији једна Књига која се разликује од свих осталих библијских Књига, како Старог тако и Новог Завета. Та Књига носи назив „Песма над песмама“. Налази се у канону светих Књига како јеврејске Библије, тако и хришћанског Старог Завета.

По теми коју обрађује, јединствена је у целој Библији – љубав између мушкарца и жене. И то не љубав у неком апстрактном и протоколарном смислу, већ љубав у пуном смислу речи – која додирује најинтимније моменте у љубавном односу мушкарца и жене, саму еротичност:

„Како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама!

Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

Рекох: попећу се на палму, дохватићу гране њезине;

и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози,

и мирис носа твојега као јабуке...“

(Пјес 7, 6-8).

На први поглед, отима се питање: шта тражи оваква Књига у библијском канону? Неће бити мали број оних који ће рећи – „Саблажњавамо се!“ Тим пре ће се овакви коментари чути јер се у хришћанску свест, под изговором псеудоморалисања, увукла одбојност према људској сексуалности и еротичности. Неретко се сексуалност поистовећује са блудом. Љубав мушкарца и жене сматра се недостојном Светог Писма. Да ли „Песма над песмама“ демантује овакве ставове?

Када је у питању егзегеза (тумачење) ове Књиге, она је, како код Јевреја тако и код хришћана, углавном заснована на алегорији. Тако су Јевреји „Песму над песмама“ алегоријски тумачили као љубав између Бога и изабраног народа (старог Израила). Хришћански егзегети (тумачи) су, пак, ову Књигу тумачили као љубав између Христа и Цркве. За овакву егзегезу нађена је паралела у новозаветним текстовима где се Црква назива невестом Христовом, а Христос жеником. Књига је такође алегоријски тумачена као однос Христа и појединог човека и као однос Пресвете Богородице и Духа Светога.

Сама херменеутика (наука о тумачењу текста), међутим, носи печат епохе у којој настаје. То се поготово односи на библијски текст као на један полисемичан, потентан текст који у себи крије мноштво слојева. Управо због те особине потентности, Библија је кадра да говори човеку у свакој историјској епохи. И свети оци Цркве су Библију диживљавали као живу Реч Божију. Жива Реч Божија која је уткана у текст Писма, чинећи га богонадахнутим, стављана је у аналогни однос са оваплоћеном Речју Божијом (Сином Бижијим, Господом Исусом Христом). Као што је Реч (Син Божији, Логос) примио људску природу и очовечио се, тако се иста Реч Божија налази и у тексту Писма (отекстовила се) – Бог је присутан у тексту као што је присутан и у телу, човештву Христовом. Отуда је Реч Светог Писма жива Реч а не споменик; а живети значи бити конкретан, актуелан и свевремен – бити свагда спреман за говор.

Схватимо ли Библију као живу Реч а не споменик, прилазићемо јој увек са једним питањем: шта ова Реч данас значи за нас и за друштво у коме живимо? Такво питање постављено себи, представља неопходан услов за актуализацију оне потентости коју библијски текст поседује. Зато је хришћански приступ Библији увек један егзистенцијални акт и зато је Библија свевремена Књига која са правом носи епитет најчитаније на свету.

Вратимо се сада „Песми над песмама“ и њеној егзегези. Време у коме живимо захтева да приступимо буквалном тумачењу ове Књиге. Зашто? Данашње време и изазови које оно са собом носи, чини се као да са собом доноси и одговор на питање које су многи древни тумачи Библије себи постављали – зашто се „Песма над песмама“ налази у канону светих Књига и да ли је она уопште достојна да ту буде? Данас, пак, слободно можемо рећи – добро је да је ова Књига препозната као богонадахнута и добро је да се као таква налази у Библији. Чак шта више, одважићемо се да будемо мудри и препознамо Божији промисао у томе. Због чега? Управо због онога што и јесте експлицитна тема ове Књиге – сексуалност као догађај љубави између мушкарца и жене. Да, дословно и буквално тако – сексуалност, без икаквог скривеног, алегоријског значења.

„Песма над песмама“, носећи узвишени епитет Речи Божије, даје хришћанима незаменљиву инспирацију у тражењу и давању одговара на питање које је данас, чини се, актуелније него икада пре – питање сексуалности. Схваћена као отуђена од љубави, али оне богодароване љубави између мушкарца и жене где човек зарад ње „оставља оца и матер своју“ и где двоје постају „једно тело“, сексуалност је сведена на декадентност и изопаченост. Са једне стране постоји псеудоморалисање које, под маском побожности и духовности, на сексуалност гледа као на најгору неморалност и грешност. Сексуалност се сагледава као „нужно зло“ које је допуштено ради опстанка људске врсте. Ван те нужности, сексуалност се изједначава са блудом. Чињеница да људска природа носи са собом нагон сескуалности, тумачи се као некакав „жалац у телу“, пошаст против које се треба борити, коју треба гушити и угушити. „Што мања сексуалност, то већа светост и чистота!“, кличу повампирени гностици, манихејци и монтанисти (ране хришћанске јереси које су имале негативан став према људској телесности, а посебно према сексуалности). Нажалост, оваква псеудодуховност саблажњава многе младе душе у Цркви и удаљује их од врела живота и истине. Тиме их чини лако пријемчивим за ону другу крајност – екстремни либерализам који од човека ствара бесловесну звер. На тој, другој страни, пак, налазе се најгори разврат и зле страсти које су људском разуму наметнуле бесловесност, која је дар и лепоту сексуалности претворила у декаденцију људског достојанства и у понижење људског рода.  

Сексуалност данашњег човека робује двема заблудама. Прва заблуда је одвајање сексуалности од љубави. Сексуалност одвојена од љубави је сексуалност одвојена од разума. Безумна, бесловесна сексуалност јесте блуд. А блуд више не заслужује да се назове сексуалношћу – јер је бесловесан. Тако, помућено је и поимање љубави као односа између две личности, мушкарца и жене. Љубав, као међусобна привлачност двоје, данас се назива „хемијом“. Волети више не значи слободу која извире из словесне душе, из топлог срца које жуди за познањем другог, из природне истине која сведочи Речи Божије да „није добро да је човек сам“ (Пост 2, 18). Волети данас, значи изазвати хемију, направити хормонску буру. Отуда данашње „љубави“ трају колико и хормонска бура – за једну или коју ноћ. Боголико разумно створење свело је себе на хаотичну хемијску реакцију, а „храм Духа Светога“, своје тело, на епрувету.

Хришћанима би зато требало да буде кристално јасно одакле „Песма над песмама“ у Библији и зашто је треба, без устезања, буквално тумачити. Она нуди излечење оболеле љубави. Она човека враћа из хемијског хаоса у слободу разума. Она љубави удахњује живот и животу враћа љубав, истиниту љубав:

„Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си!

Очи су ти као у голубице.

Лијеп ти си, драги мој, и љубак!

И постеља наша зелени се.

...

Што је љиљан међу трњем,

то је драга моја међу дјевојкама.

Што је јабука међу дрветима шумским,

то је драги мој међу момцима...“

(Пјес 2, 2-3)

Из ове љубави се рађа живот и љубав се показује и доказује као живототворна. Љубав се показује као испуњење оне прве Божије заповести, живототвореће заповести, дате прародитељима: „Растите и множите се и напуните земљу...“ (Пост 1, 28).

Друга заблуда, у коју је упала људска сексуалност, још је гора од прве по дубини своје декадентности. Та друга заблуда је одвајање сексуалности не само од истините љубави, већ и од саме људске природе. Прву заблуду карактерише бесловесност, а другу бесловесност и противприродност. Та друга заблуда је хомосексуалност. Док прва заблуда представља злоупотребу природе и њено лишавање разумног вођства, достојног човека, ова друга представља поништење саме људске природе и поништење саме словесности.

„Песма над песмама“ стоји као бедем истине у времену тражења и радозналости; у времену лутања, када је љубав охладнела и када су присутни, као замена, разни сурогати љубави. Божијим промислом можда баш за данашња времена, „Песма над песмама“ скида слепило за љубав, произведено варљивим светлима потрошачке цивилизације где је једина мера вредности профит усмерен на задовољење властите „хемије“. Она, имајући у себи ауторитет Речи Божије, враћа људском телу и телесности као неизбежном делу човекове природе, оно истинито узвишено место које му, вољом Божијом, припада. Са једне стране она људску телесност и сексуалност брани од бесловесних напада и псеудоморалних клевета. Песма сведочи да у људском телу нема ничег ружног, прљавог и злог. Сексуалност је од Бога дарована особина здраве људске природе. Сексуалност није и не може бити грешна и нечиста, јер је Бог хтео да човек буде сексуалан. А може ли бити ишта лоше што је Бог створио?

Са друге стране, Песма враћа истиниту љубав између мушкарца и жене а тиме и сексуалност ставља на припадајуће, од Бога благословено место. Та истинита љубав постоји у благословеном браку, у супружанској верности. То је љубав за вечност, то је Тајна која се љубоморно чува за сва времена:

„Метни ме као печат на срце своје,

као печат на мишицу своју.

Јер љубав је јака као смрт,

и љубавна сумња тврда као гроб;

жар је њезин као жар огњени, пламен Божији.“

(Пјес 8, 6)

То је она истинита љубав из које се рађа нови живот и љубавни пламен којим драган воли своју драгану и она њега. То је она љубав за коју свети апостол Павле каже да се не забрањује једна другој, љубав где је муж господар тела жениног а жена господарица тела мужевог, љубав где двоје постају једно тело. Кроз ту љубав људима је даровано да, попут Бога, буду живототворци. Таква љубав је природно место за благословену сексуалност.

Александар Милојков

[Justin Waters]

  Цитат

Брате Александре данас ће мене хапсити јер заговарам спречавање педера, а сутра ће доћи време када ће и тебе хапсити јер говориш да хомосексуализам није нешто нормално. Зато морамо под хитно спречити параду и све њихове болесне идеје, да нам сутра не буде касно. Не желим да нам Србија постане као Холандија.

Брате у многим стварима смо као народ и гори од Холандије. Са педерима се мора борити онако како Ацо говори...РЕЧИМА. Педери су међу нама, зову се српским именима, живе са нама, од наше су крви...Неки јесу додуше плаћени да раде, али педере и турску војску која надире да окупира Србију у 14 веку не можеш поредити....Ако си од оних који би скочили педеру за врат када би га видио на улици, онда си ваљда и од оних који би скочили и на пушача, и пијаницу....па бре уопште ко би спознао да ти верујеш у Христа и како ћеш неког педера привести Христу икада.

[vladimirw]

изгледа да је "бдсм" ипак добро проценила и констатовала...

а ви сте ју осудили и разапели као Христа