Да ли ми признајемо папу за епископа града Рима?

[andrej]

Како / ако га признајемо ?

Може ли појашњење.

Признајемо га по апостолском прејемству, али немамо с њим евхаристијску заједницу - и њу, према православном схватању, може да обнови једино Сабор који би разрешио СВЕ СПОРНА ДОГМАТСКА И ИСТОРИЈСКА ПИТАЊА. Али, апостолским прејемством катедре, папа је био и до есхатона остаје Једини епископ Рима. То не спречава помесне православне Цркве да имају и своје храмове и богослужења у граду Риму.

[Midrash]

Da li papa priznaje isto za pravoslavne patrijaršije? Setimo se latinskih patrijarha u Konstantinopolju i Jerusalimu..

Naravno. Prošlo je vreme bacanja anatema kao konfeta, Bogu hvala.

[Midrash]

To je nešto drugo. Kao što vidiš i naziv mu je -latinski patrijarh...on je poglavar katolika u Jerusalemu a ne svih hrišćana Jerusalima. Sa druge strane, koliko je meni poznato, ne postoji carigradski latinski patrijarh. Rim i Carigrad su ta osetljiva mesta i ni jedni ni drugi to nisu hteli da čačkaju, bez obzira koliko kroz istoriju jedni druge nipodaštavali.

[ћиу-ћи]

Midrash

римокатолик

Pa sad... vidiš, i sama činjenica da se u Pravoslavnoj Crkvi nikada nisu odlučili da postave episkopa Rima, govori nešto u prilog teme, zar ne?

Ту сте у праву,наравно да говори!Зато вас питам,реците ми искрено шта мислите колико би сати,да неговоримо о данима преживео Епископ Рима кога би поставили Православни после раскола?

Послао: Midrash

Sa druge strane, koliko je meni poznato, ne postoji carigradski latinski patrijarh. Rim i Carigrad su ta osetljiva mesta i ni jedni ni drugi to nisu hteli da čačkaju, bez obzira koliko kroz istoriju jedni druge nipodaštavali.

Бојим се да нисте у праву.Итекако су чачкали.Већ 1204 год. чим су латини срушили Византију одмах су поставили и свог првог латинског патријарха у Царигаду,Тому Морозинија,који је био млечанин јер је такав договор био између млечана и крсташа.Он је и крунисао првог цара латинског царства Балдуина и то у Светој Софији.Уосталом,као католички свештеник(ако сам добро схватио) сигурно сте упознати да је СПЦ добила аутокефалност од Патријарха у Никеји(јер онај у Цариграду је био латински) који је 1219год. рукоположио С.Саву за Архиепископа.Кад се Византија ослободила,ослободила се и латинског патријарха.

Послао: Midrash

Dobri stari primat  Mi imamo jedan, al se na Istoku umnožiše vremenom  

А ево како један Православни Светитељ размишља о том проблему

...Међутим, међу апостолима било је равенство (једнакост). То се види из Дела Апостолских глава 15. Сви апостоли држали су сабор и решавали и сложно решили једно питање. У стиху 28. апостоли кажу: Изволисја Духу Свјатому и нам – то јест Дух Свети је једини непогрешив. Прво Дух Свети решава па онда апостоли сви. А не један човек, као што је сада у римској цркви. И тако уставова папства као непогрешивог диктатора противи се Духу Светоме и практици светих апостола. У томе црква римска је у великој заблуди. У Православној Цркви остао је до данас обичај апостолски, да сви архијереји решавају црквено питање призивајући Светог Духа да им он буде вођ. Православни папа није смртан човек него Дух Божји.

С.Владика Николај,Римска Вера

И на крају

Naravno. Prošlo je vreme bacanja anatema kao konfeta,

 .

звучи неумесно јер правослвни никада нису неозбиљно,неоправдано,драговољно,како год хоћете,бацали анатеме као конфете,него је то увек била крајња мера.То што их је можда за неког било много,то је зато јер је нажалост било и много непријатеља Истине!

Свако добро!!!

[Leo I Magnus]

Добар гег... папа је у другој конфесији , илити већ поодавно у расколу, тако да за њега важе друга правила, а за оне који су унутар православља важе регуларна правила...

Много се сви зезају са расколом , раскол није зезање...

Игзекли...бат!

По последњим вестима и информацијама које добијам од специјалних извештача...сестра мог колеге зна попадију која има рођака од чије жене унук је посебан вратар у патријаршијском двору...да су преговори са папом на крају...само да се договоре чија ће задња да буде...

Ако је то тачно..онда за рарау одавно важе иста правила...

[Leo I Magnus]

Kao da je bitno da li je Rima ili Marinkove Bare , bitno je da li mu priznajemo episkopsku blagodat!

Pa sad... vidiš, i sama činjenica da se u Pravoslavnoj Crkvi nikada nisu odlučili da postave episkopa Rima, govori nešto u prilog teme, zar ne?

Говори о томе да је Епископска столица узурпирана и да чекамо да нам је врате...

[Милан Меденица :)]

па ми папу и признајемо само као епископа рима без оног буџења типа безгрешан ,заменик... итд...

не признајемо, нема потврде од Цркве о томе.

[Јаков.]

Papa je naš drug, a inače episkop je mitr. Jovan (Pavlović). Zagrebačko Ljubljanski i cele Italije.

[oLjuba]

Човек који седи у древној светитељској римској столици као епископ града Рима, данас није "епископ". Суптилно сагледавање ове сутуације ником не помаже нити се решава постојећи проблем али онај у суштинском значењу који руши Цркву. Апостолско пријемство није довољно, као и многим данашњим епископима са Истока који су сачували њега а из једног или другог разлога нису епископи у диптиху Православне Цркве. То питање је тако просто.

Када папа реши да верује у епископство, и у епископију као у Цркву, пројављену сабором епископија корзашта Црква остварује своју саборност тада ће он бити епископ града Рима. До тога ће још да причекамо.

Титуле као папе, патријарси и "судије Божије", први епископи, епископи метрополиса (митрополити) - све су то само титуле по тзв. "хиротесији", која има задатак да у богословљу прави своју разлику од хиротоније (мада строго лингвинистички суђено то је једно исто). То су само титуле и поштовања, и патријахалност народа ("патријарх" - отац, емотивно родитељство једног народа). Епископско свештенство је нешто друго и оно сасвим другачије испуњава Цркву, а кроз ту савршену демократију и пред Пастиреначалником.

Сам Храм Господњи због безакоња и вероломљења био је похаран, опустошен и унижен вавилонцима (види пророка Јеремију), и сам славни Сион, и Јеруслим, били су унижено место и без благодати Божије. Име, историја, величина, слава, богаство, политичка утицајност, како видесмо у Библији не значи ништа од тог момента када се одсупи од истина вере. Црно је црно а бело је бело, и у овим стварима нема трећег.

Што је Рим изузетак - питам неке данашње архијереје који на до сада нама откривеном и јавно представљеном сасвим погрешно виде наш проблем са њим? (Не мислим у незнању него у опредељењу и дијагнози). Рим ппропада, и нека пропадне, јер је то природан процес умирања, и то је Божије допуштање и промисао, или каузално суочавањем са процесом самодеструкције која је покренута погрешним избором и схватањем Богочовека и Његове цркве. Како ће ми то да зауставимо ако је то процес, рецимо признавањем њихових васељенских сабора - који су уствари део тог процеса? Тај процес мора да се заустави или преусмери, и то је једини смисао интервенције, а не неко преузимање или делење те болести која је јасно показала да уништава.

 

[Guest Evgenik]

Неко ми помену да стварно има зајединица православних Италијана (дал спадају под Васељенску)

[Ђакон Ненад М. Јовановић]

Kao da je bitno da li je Rima ili Marinkove Bare , bitno je da li mu priznajemo episkopsku blagodat!

Pa sad... vidiš, i sama činjenica da se u Pravoslavnoj Crkvi nikada nisu odlučili da postave episkopa Rima, govori nešto u prilog teme, zar ne?

Као што говори и чињеница да су Римокатолици одлучили да поставе Надбискупа у Београду или Москви, зар не?

Беше ли то оно што ми, Православни (''параноични'', какви јесмо) називамо прозелитизмом?

Дакле, умесније питање би било: ''Да ли Римокатолици признају Патријарха за Митрополита града Београда?''

[Баба]

Kao da je bitno da li je Rima ili Marinkove Bare , bitno je da li mu priznajemo episkopsku blagodat!

Pa sad... vidiš, i sama činjenica da se u Pravoslavnoj Crkvi nikada nisu odlučili da postave episkopa Rima, govori nešto u prilog teme, zar ne?

Као што говори и чињеница да су Римокатолици одлучили да поставе Надбискупа у Београду или Москви, зар не?

Беше ли то оно што ми, Православни (''параноични'', какви јесмо) називамо прозелитизмом?

Дакле, умесније питање би било: ''Да ли Римокатолици признају Патријарха за Митрополита града Београда?''

bighugbighug

Da ово си добро приметио.

Иначе , ја и не контам другачије екуменизам осим као прозелитизам, било с наше било с њиове стране...

[Ђакон Ненад М. Јовановић]

Kao da je bitno da li je Rima ili Marinkove Bare , bitno je da li mu priznajemo episkopsku blagodat!

Pa sad... vidiš, i sama činjenica da se u Pravoslavnoj Crkvi nikada nisu odlučili da postave episkopa Rima, govori nešto u prilog teme, zar ne?

Као што говори и чињеница да су Римокатолици одлучили да поставе Надбискупа у Београду или Москви, зар не?

Беше ли то оно што ми, Православни (''параноични'', какви јесмо) називамо прозелитизмом?

Дакле, умесније питање би било: ''Да ли Римокатолици признају Патријарха за Митрополита града Београда?''

bighugbighug

Da ово си добро приметио.

Иначе , ја и не контам другачије екуменизам осим као прозелитизам, било с наше било с њиове стране...

Чини ми се да сте у праву. Нажалост...

Има ту свега осим .... искрености...

[Ђакон Ненад М. Јовановић]

Мало ме чуди да су овде пртисутни римокатолички свештеници имали шта да проговоре на тему јурисдикција у Цркви Православној, али на тему коју покренусмо немају коментара.

[Дејан]

a jel mu priznamo svestenstvo?