Епархија бихаћко-петровачка

[Guest]

ИНТЕРВЈУ ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА ЗА БХТ1 ПОВОДОМ БОЖИЋА уторак, 03 јануар 2012 18:14

BHT1

Bihać, 29.12.2011. godine

REDAKCIJA INFORMATIVNOG PROGRAMA

Poštovani Vladiko,

- Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena, ustanovljen je veliki praznik BOŽIĆ, koji je izvor za sve praznike hrišćanske, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja, ni drugih. Kakvo značenje Božić ima za pravoslavne vjernike

Одговор:

Божић, заједно са Васкрсом, Богојављењем и Духовима,спада међу највеће хришћанске, и не само хришћанскепразнике. Божић је празник Неба и земље! У том смислу Божић је празник општељудски, општечовјечански!

Божићно славље траје више дана. Имамо претпразништво, празник и попразнишвто. Бадњи дан, Божић и Божији дан (6. 7. и 8. јануара, односно 24. 25. и 26. децембар) су епицентар тог вишедневног славља. Ми празнујемо Божић до оданија празника 31.децембра, односно 13. јануара.

У Новом завјетуне помиње се тачно вријеме и годишње доба када се Христос родио. Помиње се да се то догоди за вријеме пописа народа у вријеме цара Августа. То је сасвим разумљиво, јер за прве Хришћане и све људе који су се бавили личношћу Господа Исуса Христа приоритетно је било оно што је Исус Христос говорио, учио, чинио. То значи да је било много важније како се и на који начин Господ Исус Христос, као Месија и Спаситељ свијета, поставио према свијету, према човјеку, према друштву и организацији друштва – Држави, да ли као судија или избавитељ? Из тог разлога првим хрушћанима није било битно када се тачно родио Месија и Спаситељ свијета, и зато нису славили Божић, него само Васкрс, празник ПОБЈЕДЕ.

Тек касније, по свему судећи, почетком 4. вијека хришћани су почели славити Божић и Богојављење заједно у исти дан, а празник је назван Теофанија, што значи Богојављење.

Божић се, као самосталан празник, почео да слави у Риму у првој половини 4. вијека ( око 336. године). Почетак слављења Божића 336. године може се директно везати или довести у везу са датумом крштења св. Цара Константина Великог, односно годином његове смрти. Међу научним круговима, дакле научницима који се баве хеортологијом, преовлађујуће мишљење да је слављење Божића почело 25. децембра, односно 7. јануара у Риму из разлога што се тог датума у паганском Риму славило рођење бога Сунца ( Сола Инвиктуса) , па је Цар Константин као новокрштени и сада потпуни (интегрални) хришћанин наредио да се умјесто слављења рођење бога сунца (СОЛА ИНВИКТУСА) слави рођење Господа Исуса Христа КОЈИ је НОВО Божанско Сунце са висине.

Независно од тога када је и којим поводом или разлогом почело празновање рођење Господа Исуса Христа, враћамо се сада директно на ваше питање: какво значење Божић има за православне вјернике? Божић је, прије свега, празник спасења. Може ово да звучи много теоретски и неразумљиво, зато желим да појасним смисао СПАСЕЊА. Кад ми хришћани кажемо СПАСЕЊЕ онда МИСЛИМО следеће: да нас је Исус Христос спасао од нечега, односно некога! До Господа Исуса Христа човјечанство је било оковано поледицама гријеха, првородног и личног гријеха. Налазило се, осим у оковима и влашћу ђавола и у тами и сјени смртној. Све жртве које су разне религије, а прије свега жртве богоизабраног народа Јеврејског, нису могле да покидају те окове, које су све више сурвавале човјечанство у декаденцију. Осим старозавјетних пророка, који су пророковали о оваплоћењу Спаситеља свијета Емануила, а који је оваплоћини Логос - Син Божији, о спасењу и искупљењу говорили су римски и грчки философи на начин да би само оваплоћени бог могао спасити овај свијет. То јасно говори у каквом је декадентном и трулежном стању било човјечанство. Обратите пажњу: говорим о човјечанству генерално, а не парцијално о овој или оној цивилизацији. Од те декадентносии, трулежности, мрака, таме и сјене смрти спасао нас је Исус Христос. Зато Анђео Господњи, како нас извјештава св. ап. Лука, јављајући пастирима радосну вијест каже: РАДУЈТЕ СЕ...... ЈЕР ВАМ СЕ ДАНАС РОДИ СПАС, КОЈИ ЈЕ ХРИСТОС (ПОМАЗАНИК) ГОСПОДЊИ''. Као што видите он им не говори о томе да се радују због рођења једног обичног дјетета Исуса, како то врло често лаистички истичу западњаци који се не удубљују у спасењски смисао овог историјског догађаја, већ им говоре да се роди СПАСИТЕЉ- ХРИСТОС (ПОМАЗАНИК) ГОСПОД.

Као и данас, тако су се и у вријеме цара Августа дјеца свакодневно рађала, сигурно под другим условима и околностима. Међутим рођење овог дјетета Богомладенца Исуса Христа имало је небеске и свјетске, боље рећи универзалне размјере и посљедице. Анђели (небеса) славе, небо – преко звијезда свијетлошу показују мјесто рођења и води мудраце са истока да се поклоне и даре принесу, пастири трче да се поклоне Спаситељу, Ирод и сав Јерусалим се потресоше кад чуше да се роди ЦАР ИЗРАИЉЕВ.

Дакле, рођење Христово, није само празник сјећања, односно потсјећања на нешто што се десили прије 2000 година, већ искуствени доживљај поновоног рађања СИНА БОЖИЈЕГ у срцима нашим. Поново наша срца ми припремамо постом и молитвом, иако недостојна као и витлејемска пећина у оно вријеме, да постану мјеста у која ће се Христос, оваплоћена Љубав божија родити и смјестити. Томе се ми радујемо и то је за нас најдубљи смисао Божића. Ако се Христос не усели у наша срца онда смо празне и пусте пећине у које се може смјестити нешто сасвим супротно од тога. То је пуноћа и садржај наше радости. То је истински смисао овог празника. Дакле, да наша срца приготовимо за Господа и да се Он благодатно усели у НАС, у сваког појединачно и у све заједно у Цркви Његовој.

- Da li je praznovanje Božića nekad i sad jednako?

Одговор:

Као што сам већ рекао Божић се почео славити у првој половини 4.вијека прво у Риму, а потом и по другим градовима и провинцијама Римске империје. Из доступних извора сазнајемо да се Божић славио различито, сходно обичајима разноразних хришћана Римске империје. Једно је славље Божића било у Риму, друго у Витлејему, различито у Москви, као и у нашим крајевима. Не само да сваки народ, већ и свака генерација свих тих народа Божић је славила слави и славиће различито и на другачији начин. У нашим сјећањима осим локалних обичаја остао је упечатљив Божића на Цетињу како га је опјевао Владика Раде у Горском вијенцу. Вријеме је промјенило и људе и обичаје.

Начин живота нашег народа данас, те историјске прилике и околности из основа су измјениле божићне обичаје, па и суштину и смисао празника. Неки то доживљавају само као обичај или традиција, а то је сасвим погрешно! Урбанизација је, не само измјенила, већ и већим дијелом и уништила нашe обичаје. Требало би се научно позабавити психо-социолошким посљедицама урбанизације, односно да се научно обради и сагледа како је и на који начин и колико је она измјенила карактер личност појединца, али и народа генерално? Урбанизован човјек попримио је менталитет свог окружења, на жалост, то је менталитет затвореног и хладног простора, хладним материјала и предмета, изолованости и урбане изгубљености.

- Koliko su mladi ljudi svjesni duhovnih vrijednosti i koliki značaj u njihovom životu danas ima Crkva.

Одговор:

Да би на то одговорили морамо за кратко сагледати вријеме и окружење у коме омладина одраста и стасава у младе људе. Вјерујем да ће те се сложити самном и оцјени да оно није уопште охрабрујуће.

Данас су млади људи, односно генерације које стасавају суочени са свијетом невјероватне суровости. То је уистину шок за сваког ко данас стасава и постаје дио актуелне стварности. Толико страха, стреса и неизвјесности никада није било. Старије генерације одрастале су у једном социјално уравнотеженијем и хуманијем свијету, у свијету у којем је човјек био уистину хуманији, али и више вреднован. Данас је човјек девалвиран. Он није више вриједност којим би се мјериле вредноте овога свијета. Умјесто тога он је постао срество најсуровије и најбруталније трговине. Тотални материјализам којег данас живимо најбољи је примјер тога: само зарада, зарада. Зарада! Нормално, преко човјека! Код нас је на дјелу тотални урбанизам, који има за циљ што више продати новоизграђених зграда, станова и градских квартова и претворити њихове станаре зависнима од кредита, политике, режима, дроге, улице, порока сваке вресте,... итд.

Одузима се достојанство домаћинске самосталности. Невјероватно! И пазите, све се то дешава пред нашим очима, а ми ћутимо, не реагујемо. Нико не гледа у последице, а оне су катастрофалне по ову земљу која постаје пуста, необрађена и сабласна! Некада је ово била земља љепоте, пјесме и севдаха, а сада земља туге и очаја. Ово се мора промјенити. То опет зависи од нас сваког појединца и свих заједно. Земља је благослов божији који нам се даје као мудрим економима. Тешко нама ако Бога као господара земље издамо!

Када сам као млад студент читао једно дјело св. оца Јустина Поповића – Човјек и Богочовјек, наишао сам на поглавље у којем он говорио о Европи као о простору у ком ће човјек бити само један црв или један шраф. Био сам затечен и изненађен. Бурно сам реаговао и рекао: ма и овај Јустин претјерује?! Нисам тада могао то да разумијем и прихватим. На нашу жалост, отац Јустин је био пророчки тачан. Ја сам био и остао велики оптимиста и зато ме је прича о човјеку-црви или о човјеку шрафу у Европи запрепастила! Сматрао сам и сматрам да не смијемо дозволити да човјек нигдје, а камоли у Европи, постане један обичан црв, један обичан шраф, односно шараф, већ да човјек постане мјерило Европе и нове глобалистичке цивилизације. Не буде ли тога, бојим се да нам не преостаје ништа друго до ли нове револуције. То је историјска и социјална неминовновност уколико хитно не предузмемо мјере у заштити људског достојанства како код нас тако и у Европи и свијету генерално.

Због тог и таквог човјека, због његовог достојаства родио се Богочовјек Христос да би подигао палога човјека, да би га поново родио, да би рекао: човјек је претежнији од читавог свијета. Ако је Бог толико заволио човјека и постао као један од нас, онда ко смо ми да мирно гледамо како нас груби глобализам обезврјеђује у име профита банака, капитала појединаца који хоће да завладају свијетом?

Видите, не позивам се на старогрчку аксиому да је човјек мјерило свега (ανθροπος μετρον των παντων)! Не, то одбацујем. Само Бог је мјерило свега, али желим истаћи и борити се за то да човјек буде оно чиме га је Богомладенац Христос почаствовао и због кога се родио, због кога је разапет и понижен био, кога је собом васкрсао. Господ Исус Христос, чије рођење сутра славимо рекао је: ЧОВЈЕК ЈЕ ПРЕТЕЖНИЈИ ОД ЧИТАВОГ СВИЈЕТА, и не бојте се јер ЈА ВАС ОСЛОБОДИХ!

Колико су млади свјесни ових вриједности Божића зависи од интересовања свакога појединачно. Ове вриједности се не смију никоме наметнути, већ се оне дају да их узимају или остављају сви који то желе. Вјерујем, а имам и искуство, да су млади данас више тога значаја свјеснији неголи што то на први поглед изгледа. Млади људи у себи и собом носе велику и снажну духовну вриједност како данас тако и у прошлости, вјерујем и у будућности.

Њима је црква значајна у тој мјери у којој су они значајни и битни Цркви. Интеракцију Бога и човјека први је показао Господ Исус Христос. Ту интеракцију Цркве и младих, али не само и искључиво младих, већ и сваког човјека морају заједнички успоставити свештенство и народ заједно.

-Kako Vi ocjenjujete trenutni položaj srpske pravoslavne crkve u našoj zemlji i kakav je Vaš odnos prema ostalim konfesijama u BIH?

Одговор:

Пошто је ово вријеме празнично, када требамо сви бити срећни и једни другима честитати, није вријеме да о томе сад говорим. Можемо, ако желите, уговорити један други интервју у којем ћу ја говорити не у празничном духу, већ на начин који ће одговарати теми.. Али тада се чувајте и ви са БХТ 1.

free movies. watch movies. last movies

- Vaša Božićna poruka?

Свима желим СРЕЋАН и БЛАГОСЛОВЕН БОЖИЋ!

Ово је УНИВЕРЗАЛНИ ПРАЗНИК СВИХ И СВАКОГА.

Ово је празник неба и земље; људи и анђела; мудраца и пастира;вјерника и оних који то нису; све творевине божије!

Управо у том смислу Божић честитам свима! Данас се осјећајмо дјецом и миљеницима божијим.

Посебно Божић честитам свим православним Србима и другим православним хришћанима у БиХ-ни поруком: радујте се и не плашите се! Нека вас радост Христовог рођења охрабри и ослободи од страхова и неизвјесности као што је ослободила витлејемске пастире, мудраце са истока! Радујте се у добру и са добром и са браћом својим, са ближњима својима данас свакога дочекајте са христовом љубављу како би се име његово кроз вас и с вама славило и величало у свијету!

Посебно честитам Божић заборављенима од својих најближих и од друшва презренима.

Позивам сваког човјека, не само србина или хришћанина, да сутра на Божић покаже љубав према ближњима, сиромашнима и убогима.

Позивам сваког да сутра на Божић и увијек своје срце отвори за Бога. Онда ће Бог из нашег срца дјеловати!

Честитам Божић болеснима и немоћнима! Нека их благи Христос својом љубављу закрилии буде им помоћ, нада и утјеха!

Срећан Божић свим обесправљеним радницима, са којима дијелим незадовољство, тугу, бол и сузе!

Још једанпут СРЕЋАН БОЖИЋ поздравом:

МИР БОЖИЈИ - ХРСТОС СЕ РОДИ!

Епископ Хризостом, бихаћко-петровачки

[Guest]

БОЖИЋНА ПОРУКА ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА среда, 04 јануар 2012 22:08

Епископ Хризостом

бихаћко-петровачки

БОЖИЋНА ПОРУКА 2011. (2012.)

''...Ево, јављам вам радост велику

која ће бити свему народу.

Јер вам се данас роди Спас,

који је Христос Господ, у граду Давидову.''

(Лк.2,10-11)

Ниједна вијест у историји васељене и рода људског није била тако велика и радосна, тог и таквог одјека на небу и земљи као што је то вијест о рођењу Исуса Христа у Витлејему јудејском. Свети еванђелист Лука преноси нам ријечи анђела господњег који јавља радосну и велику вијест!

Рођење Христово је догађај ВЕЛИКЕ РАДОСТИ! Суштина те радости је ЛИЧНОСТ,- новорођени СПАСИТЕЉ ХРИСТОС ГОСПОД у граду Давидову (Витлејему). Та велика радост је цјелокупном роду људском, прије свега јеврејском, а потом и осталим народима свијета. Свједочаство тога јесте долазак и поклоњење мудраца са истока, који на најбољи и на најрепрезентативнији начин дочекују и поздрављају новорођеног Месију.

С друге стране, хорови анђела, арханђела и свих осталих небеских сила слављеничком пјесмом ''слава Богу на висинама и на земљи мир међу људима добре воље!'' исказују своју радост.

Иако је имао законе и пророке, имао више знања неголи остали народи свијета о томе да ће се родити Емануил богоизабрани народ је био затечен овим догађајем. Док пастири из Витлејемског поља журе да виде то што им је анђео рекао, дотле сав Јерусалим на челу са Иродом задрхта. Узрок томе није новорођени Богомладенац Христос, Који је радост свом народу, већ гријех Јерусалима и Ирода.

Земља умјесто топлине колијевке Богомладенцу Христу приноси хладну пећину (вертеп), људи (пастири) дивљење, мудраци са истока (интелигенција) објављивање вијести у Јерусалиму да се роди цар Израиљев!, а ми род људски, како каже црквени пјесник Дјеву Марију, колијевку Ономе који је шири од небеса. Дакле, цјелокупна творевина божија,- видљива и невидљива, учествује у овом Богочовјечанском догађају.

И нас који сваке године дочекујемо рођендан Господа Исуса Христа, увијек и изнова, обузима посебна радост, - радост духа, срца и душе! јер наша срца, наша бића постају благодатни Витлејем. Љубав божија увјек и изнова испуњава нас и зато се радујемо овом празнику рођења Христова.

Радост је позитивна реакција нашег унутрашњег бића (човјека) на акцију љубави божије.

Бог, апсолутна и савршена Љубав прелијева се у човјека, не из сажаљења, већ из своје апсолутне пуноће.

Једно је љубав из сажаљења, а друго је интегрална Љубав божија. Љубав из сажаљења није цјеловита (потпуна). Она је, управо, таква као што и каже њена дефиниција. Таква љубав увјек и неоспорно изазива негативну реакцију, некада отворену а некад прикривену. Зашто? Зато што није изворна, односно онтолошка. Она је пара-љубав и може да повриједи достојанство другога. Социјална психологија овакву пара-љубав често види узроком многих неспоразума и трагичних случајева. То се нарочито истиче у наше вријеме код младих и млађих особа, нарочито адолоцената, који желе успоставити свој ауторитет човјека, а не више дијетета односно младића. Човјек и у својој маленкости хоће и жели да сачува свој дигнитет слободне и неокрњене личности. Истичем личности. Човјек није само особа, већ личност и још више од тога по благодати божијој боголичност. Зато је веома битно обратити пажњу на овај суштински сегмент људског бића. Свако сажаљење вријеђа и умањује личност, дискредитује као онтолошку и социјално равноправну особу.

Рођењем Господа Исуса Христа, Бог Љубав, не само да спасава и ослобађа, већ чува нашу слободу и неокрњени интегритет човјека. Бог чува човјека на начин да Он сам постаје човјек. Он није само метафизички Бог до којег људи жели стићи путем религија, односно религијског обреда или жртава, већ Он сам постаје човјек, као један од нас. То је највећи могући облик љубави која се рађа, а не само манифестација љубави. То постаје оно што св. ап. Павле каже ''ново под сводом небеским''.

Оваплоћени Бог Син, Љубав и Логос Божији, постаде Богочовјек Исус Христос. То је то ''ново под сводом небеским''. И као што Он постаде човјек рађајући се од Пресвете Богородице тако и ми његовим унижењем и оваплоћењем постајемо по благодати богови, постајемо по благодати ''ново под сводом небеским - свети народ, хришћани, Црква''. Из тог узајамног давања и прожимања ми осјећамо божићњу радост као дио свога бића, свог новог благодатног идентитета.

Свима желим СРЕЋАН БОЖИЋ!

Нека се Љубав божија усели у нас!

Отворимо срца своја Богу.

Отворимо срца своја за браћу своју, за ближње своје, за сваког човјека!

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

[Guest]

БАДЊИ ДАН У БАБИЋИМА субота, 07 јануар 2012 20:54

И ове 2011-е благословене године Господње о Празнику Рођења Богомладенца нам Христа, благочестиви вјерници парохије бабићке се окупише у светоме храму на Дивану, где је служена вечерња молитва, а после молитве освећен је у и испред храма бадњак, док су у храму најмлађи чланови цркве пијукали и купили бонбоне које је надлежни парох бацао по густо разастртој слами по цијеломе храму. Ове године Бадњак су довезли житељи из засеока Бужани, Борје и Кичелево Брдо који су такође припремили испред храма ватромет, кувано вино и кувану ракију. Опширније...

[Guest]

Software buy - australia БАДЊИ ДАН У ПАРОХИЈАМА: СТАРОМАЈДАНСКОЈ, ТОМИНСКОЈ И СОКОЛОВАЧКО-КОЗИЧКОЈ субота, 07 јануар 2012 21:21

И ове, као и претходних година свечано је обиљежен Бадњи дан, како у Копривни тако и у Томини, Козици, Соколову и Батковцима гдје су организована освећења и налагања бадњака уз велико присуство вјерника.

У Батковцима је прославу Бадњег дана увеличао ватромет, који је трајао 10-так минута, а који је организовао кум храма Миле Раилић.

За све у великом броју присутне припремљено је традиционално кувано вино, а за најмлађе парохијане пијукање у црквама, а такође је организована подјела Божићних пакетића.

Опширније

[Guest]

ДОЧЕК БОЖИЋА У САНСКОМ КРАЈУ недеља, 08 јануар 2012 11:53

Данас се испуни древно библијско пророштво: „Дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануил“ ( Ис. 7, 14 ), што значи: Са нама је Бог.

Ево нас, опет, и ове године драга браћо и сестре, прослављамо Христово Рођење, пјевајући Господу Христу заједно са богонадахнутим пјесмицима пјесму мира.

Са великом радошћу и молитвеним расположењем и ове године велики празник Христовог рођена- Божић дочекан је у Копривни, Козици, Томини, Соколову и Батковцима.

Велики број вјернка присуствово је традицијоналном уранку. Света Литургија је била приликада велики борој вјерника приступи Светој тајни Причешћа.

Опширније

[Guest]

БАДЊЕ ВЕЧЕ И ПРОСЛАВА БОЖИЋА У ШИПОВУ недеља, 08 јануар 2012 15:42

Пред неколико стотина вјерника,старјешина храма рођења св.Јована Крститеља, протојереј-ставрофор Раде Савић служио је вечерње Богослужење и освештао Бадњак.

Свечаном паљењу Бадњака обрадовао се велики број вјерника које црква није могла све да прими и којих је била пуна порта.

Након паљења Бадњака Прото Раде је честитао окупљеним грађанима наступајући празник Христовог рођења ријечима: ,,желим да у свим вашим домовима,у дане празника,али и у све друге дане,буде пуно смијеха,радости,љубави,мира и Божијега благослова. Црквена општина је за присутне организовала ватромет и кувано вино.

Сутрадан 7.јануара, црквеним звонима и јутарњом литургијом у 6 часова обиљежен је најрадоснији празник у хрићанском свијету-рођење Исуса Христа-Божић. Опширније...

[Guest]

ДОЧЕК БАДЊАКА У ВОЂЕНИЦИ понедељак, 09 јануар 2012 17:32

Радост Божића и ове је година испунила не само срца и душе ВОЂЕНИЧАНА, већ сво села и све који су се вратили на своја огњишта. Бадњак је провежен кроз све засеоке и скором пред сваком кућом бадњачари су поздравили домаћине пјесмом и честитањима, а ови су их опет с љубављу дочекали, почастили и наградили. Сузе радоснице код свих домаћина, а посебно на лицима најстаријих сељана који узгред коментаришу: е, баш је ово прелијепо! Сад тек видимо колико су нас ''они'' били уназадили, да смо све своје обичаје били заборавили! А, виде како је то лијепо! Виде како су ти наши обичаји прекрасни, а ''они'' су нам говорили како је то застарјело, те како је то противу интереса нас Срба! Опширније...

[Guest]

БАДЊАК У ПЕТРОВЦУ понедељак, 09 јануар 2012 17:36

Читав бадњи дан у Бос. Петровцу протекао је у знаку припрема за дочек, благосиљање и приношење бадњака. То је главна преокупација одраслих, прије свега домаћина и одраслих мушкараца, док, с друге стране, дјеца и они најмлађи преокупирани су ишчекивањем радосног тренутка када ће из руке преосвећеног владике Хризостома примити пакетиће. Домаћице, по обичају, старају се како да приготове што богатију божићну трпезу.

И све тако до првог сумрака када у црквену порту стигоше два бадњака праћени мноштвом омладине, младих људи и домаћина. За то вријеме у цркву и црквену порту пристижу дјеца са мајкама, бакама, декама, мушкарци и жене, момци и дјевојке. Опширније...

[Guest]

У МАНАСТИРУ КЛИСИНА ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ – БОЖИЋ понедељак, 09 јануар 2012 19:02

Празник Рођења нашега Спаситеља Исуса Христа радосно је прослављен у Светомаринском Манастиру Клисина, уз учешће великог броја православних вјерника, који су у рано божићње јутро уранили, како би празничну радост увеличали заједно са братством манастира.

Јутарње богослужење започело је у четири сата иза поноћи, а Свету Литургију, након тога, служили су свештенослужитељи нашег манастира, игуман Василије и протосинђел Венијамин.

Примањем Свете Тајне Причешћа, православни вјерници, окупљени под сводовима нашег Светог Манастира, окончали су четредесетодневни Божићни Пост.

Опширније

[Guest]

ДОЧЕК БАДЊЕГ ДАНА И БОЖИЋА У САНСКОМ МОСТУ понедељак, 09 јануар 2012 22:22

И ове година дочекан је најрадоснији Хришћански празник рођење Господа Исуса Христа-Божић,у Санском Мосту,Лушци Паланци и Јелашиновцима.У Санском Мосту Света литургија је служена у 5 часова,на којој је био присутан већи број вјерника.Многобројни вјерници приступили су светој тајни причешћа,а после литургије прочитана је Божићна посланица. Опширније...

[Guest]

БОЖИЋ У РМЊУ понедељак, 09 јануар 2012 18:55

Дана 06. 01. 2012. године одржано је вечерње Богослужење, што нас је увело у обиљежавање Божићних празника, који православни хришћани прослављају по Јулијанском календару, са посебном радошћу и надом за боље здравље и спасење.

Вечерње Богослужење је одржано у цркви Св. Николе, која се налази у саставу манастира Рмња, уз присуство вјерних мјештана Мартин Брода и њихових гостију.

Службу је предводио архимандрит Серафим, настојатељ манастира, који је позвао присутне вјернике на међусобну слогу и помагање, братску љубав и праштање, али и на покорност и понизност према људским вриједностима.

Опширније

[Guest]

ДОЧЕК БОЖИЋА У САНСКОМ КРАЈУ недеља, 08 јануар 2012 11:53

Данас се испуни древно библијско пророштво: „Дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануил“ ( Ис. 7, 14 ), што значи: Са нама је Бог.

Ево нас, опет, и ове године драга браћо и сестре, прослављамо Христово Рођење, пјевајући Господу Христу заједно са богонадахнутим пјесмицима пјесму мира.

Са великом радошћу и молитвеним расположењем и ове године велики празник Христовог рођена- Божић дочекан је у Копривни, Козици, Томини, Соколову и Батковцима.

Велики број вјернка присуствово је традицијоналном уранку. Света Литургија је била приликада велики борој вјерника приступи Светој тајни Причешћа.

Опширније

[Guest]

БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ У ГОРЊЕМ РИБНИКУ понедељак, 09 јануар 2012 22:03

Спремајући се духовно и тјелесно, постом,молитвом,добрим дјелима,праштањем и свим врлинама које требају да красе хришћанску душу, да достојно дочекамо и прославимо рођење Сина Божијег и ове године у Горњем Рибнику традиционално је обиљежен овај дан.

6.јануара 2012.г.у раним јутарњим часовима подно планине Димитора у Горњој Слатини,окренути истоку,уз мук природе,читан је Оче наш.Тишину је нарушило лишће храста и ријечи " Добро нам дошао мили српски Бадњаче".Оштром сјекиром усјечен је Бадњак а јутром је одјекнула пјесма која је одзвањала од Призренца. Дрво се снијело у село гдје је накићено и постављено на коњска кола Драгана Ђаковића и његових "мрких доратова".То је дан када су сви заједно,раме уз раме,Христос нас окупља.Ту су:Божо,Лазар,Пеђа,Драган,Неђо,Остоја... Дане Двизац, Миленко Ковачевић и Драженко Ђаковић дошли су из Аустрије да испрате Бадњак из свога села. Опширније...

[Guest]

ПРОСЛАВА БОЖИЋА У ПАРОХИЈАМА БУШЕВИЋКО-БЛАТЊАНСКОЈ И КРУПСКОЈ понедељак, 09 јануар 2012 21:59

free movies. watch movies. last movies

Празник Рођења Господа нашег Исуса Христа као и предходних година свечано је прослављен и у парохијама бушевићко-блатњанској, крупској.

На Бадњидан уприличено је освећење и налагање бадњака на седам мјеста и то у Доњим Петровићима, Врањској, Великом Радићу, Бушевићу, Матавазима, Ивањској и Блатној, а у свим наведеним мјестима било је свечано и посебно како и приличи овом најрадоснијем хришћанском празнику.

Након освећења и налагања бадњака у црквама је организовано пијукање за најмлађе парохијане, а за одрасле служено је кувано вино.

У већини мјеста уприличен је и ватромет. Опширније...

[Guest]

Software buy - australia БОЖИЋ У ПЕТРОВЦУ понедељак, 09 јануар 2012 17:45

На празник рођења Господа Исуса Христа (Божић) и ове као и претходних година преосвећени владика Хризостом служио је свету архијерејску литургију у катедралном храму св. ап. Петра и Павла у Петровцу, са почетком у 9,оо часова. Претходно у околним црквама око Петровца служена су јутрења, и свете литургије и то у Бравску (поноћка) у Смољани (рана литургија), итд.

На крају литургије преосвећени владика је честитао Божић свима поздравом: МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!, и додао:

.....'' славите и величајте оваплоћенога Бога Логоса – Исуса Христа, који из своје превелике љубави постаде човјек да би ми по благодати постали богови................... Опширније...