Епархија бихаћко-петровачка

[Guest]

ЛИТУРГИЈА ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ

Литургија пређеосвећених Дарова је душа или центар великопосних

богослужења. Позната је у старим рукописима и као "Литургија

Четрдесетнице".

Суштина ове литургије крије се у самом њеном имену "Литургија

пређеосвећених Дарова"-Литургија прије освећених Дарова.

Она се разликује од литургија Св. Јована Златоуста и Св. Василија

Великог, у којима се савршава Евхаристија, приношење и освећење светих

Дарова.

Ови свети Дарови приносе се како бисмо имали прилику да се њима

причестимо и осветимо.

Вечерас на успомену Света четрдесет и два мученика Аморејска служена

је литургија Прије освећених Дарова у Горњем Рибнику.

Литургију је служио протојереј ставрофор Милош Миловановић. На

литургији је било присутно педесетак вјерник који су приступили светој

Тајни Причешћа.

Протонамјесник Дејан Зељкић.

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=536:2011-03-19-06-45-28&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА СЛУЖЕНА У КОПРИВНИ

По већ планираном распореду великопосних богослужења у петак друге седмице Васкршњег поста, Литургија Пређеосвећених дарова служена је у цркви Светих деспота Стефана и Евгеније Лазаревић у Копривни. Литургију је служио игуман манастира Клисине Василије Рожић и ђакон Невен Маринковић. Осим вјерног народа парохије старомајданске који је дошао да се причести Светим Тајнама, на Литургији је присуствовао и већи број свештеника из сусједних парохија и свештеномонаси братства  манастира Клисина. У својој бесједи протојереј-ставрофор Петар Миловац је нагласио да се ова Литургија служи како  би се вјерни што чешће причешћивали Светим Тајнама и окупљали на Литургијском сабрању.

Прва и основна карактеристика Литургије пређеосвећених дарова у томе је што је то вечерња служба. С формалне тачке гледишта то је служба Причешћа, која се одржава после вечерње. У свом најранијем развоју она је била лишена свечаности коју има данас, тако да је њена веза са свакодневним вечерњем била још изразитија. Намеће се, стога, прво питање у вези вечерњег карактера Литургије. Већ нам је познато да у православној традицији Евхаристији увек претходи период поста. Овај општи принцип објашњава чињеницу да Евхаристија, различита по овоме од свих осталих служби нема свог утврђеног часа, јер време њеног служења првенствено зависи од природе дана, у коме треба да буде одслужена.

Типик прописује да се на велике празнике Евхаристија служи врло рано, јер бденије врши функцију поста или припреме. На мање празнике без бденија, Евхаристија се помера за касније тако да - бар теоретски - у данима преко недеље она треба да се служи у подне. Најзад, у данима када је прописан строг и потпун пост у трајању од једног дана, Св. Причешће - које на одређен начин “прекида” пост - прима се увече. Значење свих ових прописа, који су, данас, сасвим заборављени или занемарени, је просто: Евхаристија, будући да је увек крај припреме и испуњење очекивања, има своје време служења или каирос, у зависности од дужине потпуног поста. А овај последњи или је изражен у свеноћном бденију или у индивидуалном посту. А пошто су среда и петак за време Великог поста дани потпуног уздржавања, служба причешћа, која је испуњење тога поста, постаје вечерња служба или вечерњe славље. Иста је логика примењена и за Бадње вече и навечерје Богојављења, такође дане потпуног поста, када се Евхаристија служи после вечерња.

Ако се Бадње вече или навечерје Богојављења догоди у суботу или недељу, који су по православној традицији евхаристички дани, “потпуно” уздржавање се продужава до петка. Још један пример: Ако сс Благовести догоде у било који дан Великог поста од понедељка до суботе, прописано је да се Евхаристија служи после вечерњег богослужења. Ова правила, која се многима данас чине архаичним и неважним откривају основни принцип православне литургичке духовности: Евхаристија је увек крај припреме и испуњсњс очекивања, а дани потпуне уздржљивости и пост, будући да је најинтензивнији израз Цркве као припреме, бивају “крунисани” вечерњим причешћем.

За среду и петак Великог поста Црква прописује потпуно уздржавање од хране до заласка сунца. Због тога су ови дани издвојени као подесни за посно причешће, које је као што смо напоменули, једно од суштинских средстава или “оружја” посне духовне борбе. Дани усредсређеног духовног и телесног напора обасјани су очекивањсм предстојећег причешћа Телом и Крвљу Христовом. Ово очекивање подржава наш напор, духовни и телесни. Оно га чини усмереним на радост вечерњег причешћа. “Подигнућу очи моје према висини откуда ми долази помоћ”.

И тада, у светлу сусрета са Христом, како је озбиљан и свечан дан који треба да проведем у свакодневном послу. Како сићушне и незнатне ствари, које испуњавају моју свакидашњицу, на које сам толико навикао да на њих и не обраћам пажњу, добијају потпуно ново значење. Свака реч коју изговорим, свако дело које учиним, свака мисао која прође кроз мој ум, постаје важна, јединствена, неопозива. Она је или “на линији” мога очекивања Христа, или јој је противна. Само време, које ми тако лако траћимо, открива се у свом пуном значењу као време спаса или осуде. Цео наш живот постаје онаквим каквим га је Христос учинио када је дошао у овај свет - вазнесење к Њему, или бежање од Њега у таму и пропаст.

Нигде није боље и пуније откривено право значење уопште поста, и Великог поста, него у данима вечерњег Причешћа - значење не само Поста него и Цркве и хришћанског живота у њиховој свеобухватности. Целокупан живот, целокупно време, нада, узношење, сама васељена - у Христу су постали очекивање, припрема, нада и узношење. Христос је дошао, Царство Божије наступа! У “овом свету” можемо само наслућивати Славу и радост Царства небеског, а ипак као Црква, ми у духу већ живимо у томе Царству и окупљамо се за трпезом Господњом, где у дубини срца сазерцавамо Његову нестворену светлост и сјај. Ово нам је наслућивање дано да бисмо могли желети и волети Царство Божије и жудети за савршенијим заједничарством са Богом у предстојећем “дану без вечери”, и сваки пут, опет, пошто смо окусили “мир и радост Царства нeбеског”, враћамо се у овај свет и поново се налазимо на дугом, уском и тешком путу. Од славља се враћамо у живот поста, у живот припреме и очекивања. Очекујемо вечер овог света у коме ћемо учествовати у “тихој светлости свете Божијe славе”, почетку који неће имати краја.

Преузето из књиге Велики пост протојереја Александра Шмемана.

Последње ажурирано субота, 19 март 2011 00:03

фотографије:

http://parohijastaromajdanska.com/index.php?option=com_content&view=article&id=29:2011-03-18-22-53-48

[Guest]

У ПОСЈЕТИ КАРАНОВИЋИМА ИЗ ЈЕЛАШИНОВАЦА

У Јелашиновцима, повратничком селу подно Грмеч планине, петнаестак километара од Лушци Паланке, у општини Сански Мост, вријеме као да је стало 1995. године, када је српско становништво било присиљено напустити своја вијековна огњишта, одлазећи у избјегличку неизвјесност, из које се већина никада није ни вратила.   

Међутим, неки од мјештана Јелашиноваца, прекратили су своју избјегличку тугу повратком на своја пријератна огњишта, почињући живот из почетка, без помоћи, ослоњени на свој рад, труд и Милост Божију. Тако је било и са породицом Карановић, која упркос свим животним недаћама свједочи српско постојање у овом подгрмечком селу, које је кроз историју дало велики број познатих ратника, који су данас, нажалост, заборављени.          Карановић Милорад, отац породице, са супругом Милком, вратио се у Јелашиновце 2001. године, гдје и данас живе, подижући својих петоро малишана, чија је дјечија граја и једина у овом заборављеном селу. Двоје најстарије дјеце, Немања (9) и Николина (7), похађају Основну школу у Лушци Паланци, до које их свакодневно одвози и довози отац, док троје најмлађе дјеце, Божана (4), Милица (2) и Милена (11 мјесеци), остају са мајком, одрастајући у тешким условима, заборављени од свих, сем од Господа.

Ову многочлану породицу посјетио је протосинђел Венијамин, сабрат Манастира Клисина, у прву недјељу Васкршњег Поста, да би их седам дана касније и причестио у храму Светог Јована Крститеља у Јелашиновцима.         

С обзиром да ова породица живи у врло тешким условима, позивамо све православне вјернике, који су у прилици да помогну, било  новцем, храном, одјећом или обућом, да се јаве у Манастир Клисина или да позову на број 052/338-083, како би наша хришћанска љубав озарила ову заборављену породицу, јер осмијех њених малишана обавезује све оне којима је Христос у срцу.

Уздајући се у снагу и човјекољубље братске љубави, унапријед се захваљујемо свима онима који ће својим даровима овој породици живот учинити лакшим и подношљивијим.     

Братство Свете Марине

фотографије:

http://www.manastirklisina.com/index.php?option=com_content&view=article&id=93:2011-03-20-18-57-37

[Guest]

НЕДЈЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ПОДБРДУ

У Недјељу Православља,13.Марта о.г. у препуној цркви преподобне мајке Параскеве у Подбрду код Мркоњић Града служио је свету литургију Преосвећени Владика Хризостом  уз саслужење протојереја-ставрофора Милоша Моловановића, протојереја Милана Перковића, протонамјесника Горана Травара и ђакона Срђана Белензаде. Као и увијек кад Владика служи у Подбрду црква је и овога пута била пуна и препуна како би рекао наш народ. Оно што је посебно важно је чињеница да су се сви исповједили и причестили.

У надахнутој бесједи Преосвећени Владика Хризостом је говорио о ПОБЈЕДИ ПРАВОСЛАВЉА НАД ЈЕРЕТИЦИМА И РАСКОЛНИЦИМА,  побједи о којој је Спаситељ мислио кад је говорио о вратима адовим. ...'' А што су то, или боље рећи ко су то врата адова? Да, да,- то су сви они јеретици који су својим погрешним учењима, својим кварењем Истине, преварили несигурне и маловјерне! Први који то учини би Луцивер, или Сатана, који рече прародитељима: нећете ви умријети, већ зна Бог да ћете, уколико окусите плода са дрвета познања добра и зла постати равни Њему....! Тако су попут Луцифера и горе од њега говорили јеретици Арије, Македоније, Несторије, Евтихије, Диоскор и хиљаде других, који су и поред тога што су били патријарси и епископи по појединим цркавам умјесто стубови Цркве постали врата адова, односно врата гријеха, смрти и пропасти............. На жалост и данас свуда око нас чујемо и гледамо како слуге врата адовских иду од куће до куће и како као лавови ричу по нашим градовима и селима и траже кога да прогутају. Савремени јеретици - јеховини свједоци, адвентисти, суботари, пентикосталци и многи други у сарадњи са врачарима и гатарима свих врста и облика ево већ вјековима воде борбу против Истине божије, Против Христа и Цркве његове. Али нека знају да је неће надвладати, јер је Сам Христос Црква продужена кроз вијекове........... Зато браћо и сестре, и драга дјецо духовна, водите врачуна о своме спасењу. Добро отворите очи да видите кога имате пред собом, јер вам долазе и приближавају вам се у облику невиног јагњета, а унутра су вуци грабљивци! Добро отворите учи своје да чујете ко вам то и што говори. Они ће доћи и долазе ласкавим ријечима и ''добрим намјерама'' да вам помогну, а крајњи циљ им је да вас преваре, обману и да заведу у прелест, у пропаст из које се тешко излази. Они хоће своје присталице и оне који ће за њих радити и њиховим централама моћи у Америци или било гдје друго у свијету пробавити што већу добит. Чак њима и није интерес само да наког придобију већ да им ти људи послуже као срество бизниса, постизања материјалних добара.....

На жалост врло близу јеретицима јесу и највише их помажу

Р А С К О Л Н И Ц И свих врста и облика. РАСКОЛНИЦИ  који расколе и шизме чине исто тако из егоизтичких и егоцентистичких идеја и разлога. Мала је, па могло би се рећи и незнантна разлика између ЈЕРЕТИКА и РАСКОЛНИКА, јер и једни и други остају тврдоглави и упорни у свом егоизму, односно егоцентризму. То нам и најновији раскол у нашој помјесној Цркви потврђује, јер вођа раскола монах Артемије, бивши владика рашкопризренски, ставио је себе изнад Сабора, а то  значи и изнад Цркве божије! Тако су радили и сви јеретици и расколници прије њега. Изједоше их његови егоизми и егоцентризми, који опет произилазе из гордости као мајке свих гријехова. Код монаха Артемија је специфичан случај. Код њега су сукобљене или сучељене двије компоненете и то комплекс – физичке индиспонираности с једне стране и диховна препотентност, а што подразумјева да је он достигао савршенство у духовном искуству и да због тога може и да њему припада да буде – буде судија васељене и учитељ цркве. То су његове обмане, то су његови жалци у тијелу и уму да га кушају. На жалост, он тога није свјестан. И он као да не зна да се у Цркви божијом све добија не нашим егоизмима или нашом ''ученошћу'', или духовним самообманама, већ благодаћу божијом. У Цркви је све и изнад свега благодат божија која све наше слабости лијечи и немоћи надопуњује, па тек онда знање и образовање. Када су се Мојсије у Старом и Савле у Новом завјету изговарали да не могу прихватити оно нашто их је Бог призвао добили су одговор: доста ти је благодат божија!............

Нека је анатема и проклетство на све јеретике и расколнике! Амин Боже!....''

Богољуб-Р.

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=539:2011-03-21-17-54-38&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

ЛИТУРГИЈА СВ. ОЦА НАШЕГ ГРИГОРИЈА ДВОЈЕСЛОВА, ЕПИСКОПА РИМСКОГ У БИХАЋУ

Синоћ је у Бихаћу, у капели светих жена Мироносица, на дан успомене преноса моштију св. Никифора, патријарха Цариградског, служена  Литургија пређеосвећених Дарова. Уз учешће и причешће свештенства сусједних парохија и вјерног народа парохије бихаћке свету Литургију служио је архимандрит Серафим, настојатељ манастира Рмња. Молитвена радост сабрања вјерног народа и свештенства продужена је послије св. Литургије за трпезом љубави у просторијама Духовног центра „Митрополит Георгије Николајевић“ у Бихаћу.

Протонамјесник Далибор Ненић

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=540:2011-03-26-14-15-57&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

У ГРАХОВУ СЛУЖЕНА ЛИТУРГИЈА ПРЕДХОДНО-ОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА

У петак,треће седмице Васкршњег поста, у Босанском Грахову, у храму Светих апостола Петра и Павла, служена је Литургија претходно освећених дарова Светога Григорија Двојеслава. Свету литургију је служио пречасни протонамјесник Синиша Сердар парох друге парохије дрварске. Овој величанственој служби присуствовали су свештеници из Петроваца и Дринића те вјерници парохије граховске који су дошли да се заједно са својим свештенством помоле Богу, да се исповједе те причесте Тјелом и Крвљу Христа Бога нашега.

Света Литургија предходно освећених дарова служи се само у току Свете Четрдесетнице и то сриједом и петком у послијеподневним сатима и њена суштинска улога је да вјерном народу, у току овог поста, пружи што више богослужбеног дружења те да се што чешће исповједају и причешћују. Она је кроз историју Цркве и настала као одраз потребе вјерника да се причешћују не само празником и недјељом него и осталим данима у седмици.

Недјеља којој идемо у сусрет зове се „ крстопоклона „ те се у духу те теме, пречасни протонамјесник Драган Шкалоња обратио вјерницима присутним у цркви. Из његове надахнуте проповједи издвајамо наколико упечатљивих реченица. „ Драга браћо и сестре, у Светом писму се на једном мјесту каже : КО ХОЋЕ ЗАМНОМ ДА ИДЕ НЕКА СЕ ОДРЕКНЕ СЕБЕ И УЗМЕ КРСТ СВОЈ И ЗАМНОМ ИДЕ. Из ових ријечи видимо да Господ пред нас ставља три веома важна захтјева, да се одрекнемо себе, да узмемо Крст свој и да идемо за Њим. Сва три ова зхтјева подразумјевају слободу. „ Ко хоће „ ! - зато што је човјек по својој слободној вољи пао у гријех и гријеши, зато треба да по својој сопственој вољи и престане гријешити. Да би престао гријешити човјек мора да се одрекне себе, а то значи да прихвати себе онаквим каквим га је Бог створио, као боголико биће са циљем спасења кроз обожење, а то подразумјева да треба да се одрекне сваког гријеха, да избаци из себе свако зло а да усели свако добро јер је Бог добар. Узети Крст свој и кренути за Господом, драга браћо и сестре, није ништа друго до слиједити пут спасења дат кроз Јеванђеље, примјере Светих отаца и мученика Цркве, те се спремити на трпљење, понижење, страдање које неминовно на путу Христовом стоји али и на Васкрсење које је обећано сваком оном који име Божије свети, а кроз Васкрсење, као крајњи циљ нашег постојања, спасење и живот у Царству Божијем „.

На крају Свете Литургије, вјерници су миросани уљем из кандила Светог Нектарија Егинског те су се у миру и духованом задовољству разишли.

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/

[Guest]

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У СТРОЈИЦАМА

У петак треће недеље свете четрдесетнице у цркви Пресвете Богородице у Стројицама служена је литургија претходно освећених Часних Дарова. Литургију је служио протојереј-ставрофор Мирослав Гаврић, парох герзовачки уз саслужење ђакона Жељка Раките. У молитви су учествовали сви свештеници архијерејског намјесништва шиповског. Благочестиви и побожни Јањани су у потпуности испунили стројички храм. Многи су приступили Светим  тајнама исповјести и Причешћа и тако се на најприснији начин сјединили са Господом желећи да им буде на исцјељење душа и тијела.

Протонамјесник Чедомир Арамбашић

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=542:2011-03-28-15-06-08&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

НАСТАВЉЕНИ РАДОВИ НА ИЗГРАДЊИ МАНАСТИРСКОГ ХРАМА СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ МАРИНЕ

Благодарећи Милости Божијој и молитвама Свете Великомученице Марине, након вишемјесечног застоја због недостатка финансијских средстава, али и због неповољних временских услова, данас, 31. марта 2011. године, започео је наставак радова на проширењу Саборног манастирског храма Свете Великомученице Марине. Настављено је тамо гдје се стало у децембру прошле године, тако да постављање кровне конструкције представља приоритет, како би се зидови храма, као и сводови, сачували од влаге, а потом ће услиједити и остали радови, сагласно приоритетима. 

free movies. watch movies. last movies

     

Овом приликом Братство Манастира Клисина још једанпут срдачно се захваљује свима онима који су својим прилозима омогућили наставак данас започетих радова.  Молећи се Господу да им обилато узврати, јер ово историјско дјело градње храма не би било могуће без велике подршке православних вјерника. 

О току даљњих радова на изградњи манастирског храма посјетиоци нашег сајта биће редовно обавјештавани, тако да ћемо своју радост подијелити са свима онима којима је Манастир Клисина у срцу.       

                                                                                            Братство Свете Марине

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=543:2011-03-31-23-14-59

[Guest]

ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ У ОРАХОВЉАНИМА

У четврту недјељу часног поста,- средопосну, 3. априла о.г. Преосвећени Владика Хризостом служио је у храму св. ап. и јевађелиста Марка у Ораховљанима, општина Мркоњић Град. Са преосвећеним Владиком салуживали су: протосинђел Варнава, намјесник ман. Трескавца, протонамјесник Горан Травар, парох подбрдско-грачачки и належни парох јереј Бошко Максимовић. Предиван доживљај литургијског славља – констатовао је Преосвећени Владика након свете литургије на којој се већина вјерника исповједила и причестила.

Као и обично Преосвећени је својој духовној дјеци говорио надахнуто истакавши на почетку да је ово четврта Недјеља часног поста која је посвећена св. Јовану Лествичнику, великом свјетилу живота по Христу Господу, великом подвижнику и учитељу, који нас својом Љествицом ''као прави духовни тренер'' учи и руководи како да достигнемо у Царство небеско. Бесједећи у наставку на јеванђелску тему- ГОСПОДЕ, ПОМОЗИ МОМЕ НЕВЈЕРЈУ!, истакао је

''.... УИСТИНУ ОВО ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈДРАМАТИЧНИЈИХ ДОГАЂАЈА ИЗ ЈЕВАНЂЕЉА. Гле, овај човјек,- родитељ дјетета- најбоље одражава данашњег нашег човјека, који и вјерује и невјерује, који нешто зна, а више не зна.  Он сретник иде ка Господу и очигледно исфрустриран оним што га Богочовјек Христос пита о дјетету рече: ''него, ако што можеш помози ми, смилуј се на нас.'' .... Уђите у суштину приче овог човјека. Он као да каже: ма  човјече, остави се више твојих прича шта и како, већ ''АКО ШТО МОЖЕШ''! Он не вјерује! Он је ту да покуша да на блеф сина излијечи! Он чак и не зна шта тражи, већ каже 'ако ШТО можеш', дакле нешто неодређено. Срећом он на крају додаје: 'смилуј се на нас'! Е, ово је добро. Он ипак на крају тражи нешто конкретно,  а то је: милост божију! ............... Зато на крају цијеле ове људске драме , увјек актуелне, овај човјек завапи: '' вјерујем, Господе! ПОМОЗИ МОМЕ НЕВЈЕРЈУ''! Кроз које је и каве све духовне успоне и падове прошао овај човјек да би на крају исповједио своје невјеровање кроз вапај: вјерујем, Господе! Уистину, невјероватан сусрет Бога и човјека,- Бога који долази и спасава и човјека који стално и изнова куша Бога! Непрестани сусрет Бога и Јакова, који се рве са Богом. Управо у овом јеванђелском догађају најбоље можемо разумјети и протумачити  борбу Јакова са Богом............. И кад се цијела ситуација смирила онда твдокорни и тврдоврати синови Изариљеви питаху Господа Исуса Христа: па зашто га ми не могосмо исцјелити?  Видјевши у њима и даље  ''род невјерни'' рече им ОВАЈ СЕ РОД НИЧИМ НЕ МОЖЕ ИСТЈЕРАТИ ДО МОЛИТВОМ И ПОСТОМ!..... Велики је благослов поста и молитве. Због тога га је Бог и задао рекавши Адаму ''од плодова дрвета познања добра и зла да не једеш''! Због тога је и Сам Господ постио и молио се да би нама примјер показао да су пост и молитва оруђа против сила зла  и гријеха........''

Богољуб-Р.

фотографије

[Guest]

ИСПОВЈЕСТ И ПРИЧЕШЋЕ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКЕ

У Суботу је, 2.априла о.г. у Катедралном храму наше Епархије св. ап. Петра и Павла у Бос. Петровцу служена света архијерејска литургија. Свету литургију је уз саслужење више свештеника, свештеномонаха и ђакона служио Преосвећени владика Хризостом. Прије и у току литургије сви су се свештеници, осим четворице оправдано отсутних (о. Сергија Карановића, о. Софронија Никића, о. Венијамина Ковачића и о. Слободана Кљајића) исповједили. Исповједник је био протојереј-ставрофор Милош Миловановић, парох подршнички. Исто тако сви свештеници су се причестили. Ово је, иначе, дугогодишња пракса у нашој епархији. Након свете литургије  сво свештенство је послужено, а заједнички ручак за све организован је на Великом Врелу у Општини Петровац-Дринић (Српски Петровац).

Богољуб-Р.

фотографије

[Guest]

У ПОСЈЕТИ ЕПИСКОПУ СТОБИЈСКОМ ДАВИДУ

У Сриједу, 30. Марта ове године благости Господње Његово Преосвештенство г. Хризостом, Епископ бихаћко-петровачки, у повратку из Грчке (Солуна) на кратко је посјетио Његово Преосвештенство г. Давида, Епископа стобијског из Архиепископије Охридске. Сусрет двојице архијереја у привременом смјештају Епископа Давида код Скопја био је врло срдачан и пријатан. Пуноћи те радости доприноси и чињеница да је мајка Преосвећеног Владике Давида из породице (племена) Јевић, дакле рођака Преосвећеног Владике Хризостома.  Двојица архијереја разговарали су о проблемима са којима се суочава епископија стобијска, али и сама Архиепископија Охридска. Сви проблеми произилазе из чињенице да  Република Македонија, односно надлежно Министарство правосуђа ове Државе одбија да региструје Охридску архиепископију, те што прогони првојерарха ове Архиепископије Високопреосвећеног архиепископа Јована, који је приморан да живи у изгнанству, а не у својој архиепископији. Овом приликом изражена је обострана молитва и нада да ће се сви ови проблеми у којима живи и ради Охридска архиепископија ускоро ријешити на задовољство свих њених вјерника. Осим што ће  пресуда Суда за људска права у Стразбуру приморати  власти БЈР Македоније  да испуни све услове за пријем у ЕУ и друге међународне асоцијације, а тиме и регистрацију и признавање Охридске архиепископије, ова одлука охрабриће многе  у БЈР Македонији да се слободно и без страха врате у крило Цркве и отарасе свепагубног македонског раскола.

Овом кратком дружењу архијереја присуствовао је и Његова Екселенција г. Балабан, Амабасадор Босне и Херцеговине у БЈР Македонији.

Прије одласка њему драгих гостију Преосвећени владика Давид, као добри и прави домаћин, свом је госту показао манастирски комплекс, а посебно рукодјелије којим се баве сестре монахиње.

Очигледно задовољан оним што је за кратко видио и доживио Владика Хризостом је пожелио Владици Давиду и сестринству које је окупљено око њега да им Бог пода смирености и стрпљења, вјере и наде и да истрају до краја.

И.С.К.

извор

[Guest]

БЛАГОВЈЕСТИ У РМЊУ

Као и претходних година и ове је године празник Благовјести свечано и торжествено прослављен у Светониколајевском манастиру Рмњу у Мартин Броду. Свету архијерејску литургију служио је Преосвећени Владика Хризостом, а саслуживали су му: игуман Василије, клисински; протојереј-ставрофор Никола Пено; парох медљански; игуан Сергије, рмањски и јереј Никола Аркула, парох крњеушко-вођенички. Из многих парохија наше, али сусједних епархија дошли су  организовано поклоници ове свете oбитељи да овај празник прославе у Рмњу, али и да буду на већ традиционалном Благовјештенском Сабору у Рмњу.

У бесједи Преосвећени Владика  г. Хризостом честитао је свима празник, као и благословен долазак у ову свету обитељ. Говорећи о самом празнику Благовјести нагласио је:

''.... пуна и цјеловита тајна овог великог празника је у томе што СИН БОЖИЈИ СИН ДЈЕВИ БИВАЈЕТ, како каже црквени пјесник у једној од многобројних пјесама посвећених овом празнику. ..... Да, - то је садржај овог празника да СИН БОЖИЈИ, РИЈЕЧ БОЖИЈА, ДРУГО ЛИЦЕ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ у тајни Благовјести СИН ДЈЕВЕ БОГОРОДИЦЕ ПОСТАЈЕ, али не само Пресвете Богородице већ Он постаје СИН ЧОВЈЕЧИЈИ! ..... Дакле Бог по љубави својој, по свом крајњем унижењу постаје и Син Човјечији, не губећи при том ништа од свога Божанског својства.........

Друга тајна овог празника је Пресвета Богородица. Њу Бог изабира између нас, не између анђела да неко не помисли,  већ између нас и учини је Богородицом, а то значи: да њена утроба данас постаје света и светија од светиње јерусалимског храма, да постаје шира од Небеса, да постаје она љествица коју видје праотац Јаков,  .....

Трећа суштина овог празника је у томе да је он почетак краја старога и почетак новог Завјета. Ово је празник ''међаш'' како би могли рећи нашим народским језиком,-празник који јасно ставља линију разграничења од онога што бјеше и оно што ће бити......

..... Нека би нам Господ молитвама Пресвете Богородице дао благодати и снаге да и ми будемо благовјесници благе вијести свима и свакоме, - да и ми данас свијету потпуно заталасаном и узнемиреном благовјестимо да се не плаши!, али и  да га позовемо: покај се и измјени се! свијете! Али, свијет се мјења мјењањем појединца. Потсјетимо се само за кратко како се свијет промјенио завјетом  Пресвете Богородице . Њу родитељи одведоше и посветише да служи при храм Јерусалимском, и гле њен подвиг измјени свијет. Тако и свети Јован Крститељ отиде у Јорданску пустињу да отуда мјења свијет. И промјени га, уистину! ........будимо и ми, браћо и сестре, служењем  Богу своме и ближњему своме благовјесници новога свијета, нова нада свима око нас, ближњима и даљњима ......''.

Послије свете литургије и послужења у конаку манастира приређен је  заједнички ручак за све госте, међу којима су били г. Турањанин Јово, Директор секретеријата за вјере у Влади Р.Српске, г. Липовача Хамдија, Пресједник Владе Унско-санског кантона са Министрима г. Мамонтовим и г. Јурићем.

Богољуб-Р.

фотографије

[Guest]

ЕПАРХИЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ВЈЕРОНАУКЕ

Домаћин првог епархијског такмичења из Православне вјеронауке, школске 2010/2011. год. за епархију Бихаћко-петровачку била је Основна школа Никола Мачкић из Доње Превије. Ученици седмих разреда са подручја наше епархије имали су могућност да покажу своје знање на тему овогодишњег такмичења из вјеронауке, „Српска Црква у доба Немањића“. Сама тема о Немањићима и жеља ученика да покажу своје знање оправдали су овај дан. Ово такмичење је услиједило након одржаних школских и општинских такмичења.

Тачно у десет часова почело је тестирање, након молитве ученици су почели са израдом теста. Након планираног рока за израду теста, комисија за прегледање тестова коју су сачињавали предметни наставници веронауке Биљана Еремић, Предраг Вујић и ђакон Невен Маринковић утврђена је ранг листа и представник наше епархије на републичком такмичењу из веронауке. То је ученица Веселка Ђукић из О.Ш. „Никола Мачкић“ Доња Превија. Искрене честитке и жење за добар резултат на републичком такмичењу желимо Веселки. За све присутне припремњен је пригодан ручак. Свима се захвањујемо ма помоћи око организације такмичења а посебно особњу школе директорици Далиборки и протојереју Мирку Моравцу, добрим домаћинима овог такмичења у Превији.

Ђакон Невен Маринковић

РЕЗУЛТАТИ ЕПАРХИЈСКОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ

Епархија: Бихаћко-петровачка

Школа домаћин: О.Ш. „Никола Мачкић“, Доња Превија

ранг    Име и презиме    Назив школе,            мјесто      вјероучитељ        Укупно бод.

1.    Веселка Ђукић    О.Ш. Никола Мачкић,  Д. Превија    Предраг Вујић              93

2.    Александар Ђуза    О.Ш. И. Г. Ковачић,  Мркоњић Град    Биљана Еремић      82

3.    Славко Црномарковић    Д.Максиммовић, О.Лука    Ђакон Невен Маринковић  31

фотографије

[Guest]

ПЕТА НЕДЈЕЉА ЧАСНОГ ПОСТА У КОПРИВНИ

У Пету Недјeљу овог часног и великог поста Његово Преосвештенство г. Хризостом, епископ бихаћко-петровачки, служио је свету литургију у новом храму св. деспота Стефана Високог Лазаревића и његове мајке преподобне Евгеније (Царице Милице) у селу Копривна, парохија старомајданска, Општина Оштра Лука. Са Преосвећеним Владиком саслуживали су протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић, надлежни парох, протосинђел Венијамин Ковачић, сабрат манастира Клисине и ђакон Невен Маринковић. У бесједи након прочитаног јеванђеља преосвећени г. Хризостом бесједио је о примјеру покајања св. Марији Египћанки, коју нам Црква истиче и као примјер велике грешнице док бијаше у Александији у Египту и примјер велике покајнице која својим подвигом задиви ондашњи и данашњи свијет.

''....Често пута међу нама има хришћана који кад спознају свој грјех, своју грешност, не ријетко малакасју и изгубе наду у Бога, па чак и помисао да им Бог може опростити. Такве обично називамо по Јудином примјеру ''раскајани'' тј. непокајани, али очајни због свог гријеха и својих силних сагрешења. Није ријетко да многи ''раскајани'', а непокајани  по примјеру Јуде Искариотског изврше радије суицид неголи да се покају и затраже милост и помоћ од Бога! Управо због таквих и због свих нас који грешимо не само сваки дан или сат већ сваки секунд  Црква ставља пред нас примјер свете Марије Египћанке, велике и највеће грешнице Александријске,  али и покајнице Јорданске пустиње којој гријеси бише опроштени......

Није Господ као љекар душа наших дошао ради оних здравих, већ ради нас болесних, односно није дошао ради светих већ ради нас грешних, да би нас спасио и створио нас синовима Свјетлости.  Зато нам је итекако потребно и корисно увјек и непрестано сјећати се примјера свете Марије Египћанке, како би  се умјесто страха и срамоте због гријеха ослободили и стекли слободу и храброст да пред Господом исповједимо свој гријех и да молимо за опроштај...... Зна Господ све наше гријехе и сва наша сагрешења једнако као што је знао и гријех Адамов, али га ипак упита: Адаме, гдје си? Адам се крије од Бога свог творца, свог створитеља. Зашто? Зато што се како он сам каже '' и поплаших се, .. те се сакрих''. Видите што гријех чини од човјека: плашљивца и скривалицу! Откуд то? Отуда што гријех није природан човјековом лику који припада Богу!..... Гријех тјера човјека у оптуживање других, а човјек упрљан њиме крије се пред Богом који све види и све зна!.......

Није страшно сагрешити, страшно је остати непокајан! Страшно је остати робом гријеха, а ништа тако не може да потчини човјека као гријех........ Примјер храбрости и одлучности свете Марије Египћанке нека нам свима буде на угледање......''

У Наставку своје тематске бесједе Преосвећени је примјер свете Марије Египћанке поредио са примејрима ап. Јована и Јакова који, како читамо из данашњег зачала траже да сједну  један с лијеве, а други с десне стране Господа Исуса Христа у слави његовој.

''За разлику од свете Марије Египћанка наши св.ап. Јаков и Јован не боре се да испију чашу коју треба да испију, и да се крсте крштењем којим се крстио Господ Исус Христос,  они траже првенства, - траже као браћа да сједну један с лијеве, а  други с десне стране Господа Исуса Христа у слави Његовој. На другом мјесту умјесто њих двојице то исто за своје синове тражи њихова мајка. Ово је риједак случај из Јеванђеља гдје се у потпуности и транспаренто износи људска сујета међу апостолима. Ова чињеница потврђује то да су они били још непреображени људи, да су они још били под идејом земаљског Јудејског царства..... И онда када они ишту нешто што не би требало да траже, а то су првенства, Господ их прекорјева ријечима ''не знате што иштете'' и  пита их: можете ли ви страдати као Син човјечији,- можете ли чашу жучи испити до краја??? .... Чувши то они се пренуше од своје занешености и одговорише: ''можемо''..... ... Господ их увјерава да ће ''чашу коју он испије и они испити и да ће се крстити крштењем којим се Он крстио'', као што ће и сви остали свети апостоли испити чашу страдања и крстити се у крви, али то им не гарантује да ће сјести с лијеве и с десне стране Његове..... То је у власти  Оца Мог који је на Небесима каже Спаситељ!........царство небеско постиже по примјеру свете Марије Египћанке, кроз покајање, кроз смирење и скрушеност, кроз непрестано очекивање милости божије..........''

Богољуб-Р.

фотографије

[Guest]

НАВРШИЛО СЕ ГОДИНУ ДАНА ОД ОТПОЧИЊАЊА РАДОВА НА ПРОШИРЕЊУ МАНАСТИРСКОГ ХРАМА У МАНАСТИРУ КЛИСИНА

Прије годину дана, тачније 16. априла 2010. године, започели су радови на проширењу манастирског храма Свете Великомученице Марине у Манастиру Клисина.             

Темељи проширеног манастирског храма освештани су 12. јуна 2010. године, а одмах потом започело се и са зидањем зидова храма, што је настављено током љета и ране јесени.

     

Због недостатка финасијских средстава радови на Саборном манастирском храму Свете великомученице Марине прекинути су крајем јесени, након чега је покренута велика медијска акција, како би се изнашла потребна новчана средства за наставак и довршетак изградње.

Тако је Манастир Клисина, у сарадњи са Радио-телевизијом Републике Српске и компанијом М-Тел, добила на двомјесечно кориштење хуминатарни број 1412, путем којег су вјерници и поштоваоци Манастира Клисина могли својим једним позивом помоћи даљњу изградњу манастирског храма. У акцију се укључио и наш признати и широм свијета познати умјетник господин Слободан Тркуља, који је у то име, заједно са Манастиром Клисина и Културним центром Бански Двор, уприличио велики хуманитарни концерт, који је одржан у Културном центру Бански Двор у Бањалуци, 19. фебруара 2011. године. 

Тренутно су у току радови на постављању кровне конструкције, као и на изградњи предулаза у манастирски храм, док ће даљњи наставак радова првенствено зависити од прилива новчаних средстава.   

Упркос свим тешкоћама на које се наилазило у ових годину дана, манастирско братство, поклоници и поштоваоци наше Свештене обитељи изражавају своју благодарност Господу, дубоко вјерујући да ће, молитвама Свете Марине, даљњи радови тећи жељеним током, како би се у манастирском храму што прије створили услови неопходни за несметана богослужења.           

                                                                                  Братство Свете Марине

фотографије