Епархија бихаћко-петровачка

[Guest]

БАДЊИ ДАН У ПАРОХИЈAMA: СТАРОМАЈДАНСКОЈ, ТОМИНСКОЈ И СОКОЛОВАЧКО-КОЗИЧКОЈ

И ове, као и претходних година свечано је обиљежен Бадњи дан, како у Копривни тако и у Томини, Козици, Соколову и Батковцима гдје су организована освећења и налагања бадњака  уз велико присуство вјерника.

У Батковцима је прославу  Бадњег дана увеличао ватромет, који је трајао 10-так минута,  а који је организовао кум храма Миле Раилић.

За све у великом броју присутне припремљено је традиционално кувано вино, а за најмлађе парохијане пијукање у црквама, а такође је организована  подјела Божићних пакетића.

free movies. free online movies. last movies

О.Љубомир Самарџић

ОСТАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ

http://parohijastaromajdanska.com/index.php?option=com_content&view=article&id=14:2011-01-07-19-44-12

[Guest]

БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КЛИСИНА

Свечано и радосно било је и овога пута у Манастиру Клисина на дан Рођења Христовог, као и претходних година. Јутарње богослужење започело је у четири сата ујутру, а у наставку је служена Света Литургија, током које се већина присутних вјерника удостојила примити Свето Причешће, Тијело и Крв Господа Христа, чиме је још једанпут потврђена нераскидива повезаност Господа и Његове Цркве, кроз коју је Господ присутан у времену, да би свима онима, који Му приступају са страхом и трепетом, отворио врата вјечности.    У току Свете Литургије прочитана је Божићна посланица Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.

Свим људима добре воље и великог срца братство Светомаринског Манастира Клисина жели срећан и Богом благословен празник Рођења Христовог – Мир Божији, Христос се Роди!

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=472:2011-01-07-19-02-46&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО У МАНАСТИРУ ТРЕСКАВЦУ

У манастиру Трескавцу као и претходних година на Празник Рођења Христовог – Божић, служена је Света Литургија у раним јутарњим часовима. Ове године је било много оних који су показали љубав своју према Богомладенцу и поранили те учествовали у Светој Литургији. Много је било оних који су приступили Светом Причешћу и тако постали једно са Богомладенцем.

Светој Тајни Причешћа приступили су и новокрштени Биљана, Драгана, Петар, Бане и Михајло који су синоћ – на Бадњи дан, примили Свето Крштење и тако постали нови чланови Цркве Христове.

Послије Свете Литургије многи су остали за скромном трпезом која је била уприличена поводом празника.

Још једном све поздрављамо поздравом анђелским и радосним,

МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=473:2011-01-07-20-02-31&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

БОЖИЋНА РАДОСТ У БИХАЋУ

Вјерници Српске православне Цркве у Бихаћу започели су прославу рођења Богомладенца Христа вечерњим богослужењем и паљењем Бадњака. Заиста је било величанствено вече. Капела „Жена Мироносица“ није могла да прими све оне који су дошли да се радују заједно са православним Хришћанима из Бихаћа. Надлежни парох о. Далибор Ненић је поздравио присутни народ, те изразио захвалност Господину Хамдији Липовачи и општинској власти на досадашњој подршци Српској православној Цркви у Бихаћу. Затим је  Бадњак освећен и након двадесет година поново наложен у порти храма Св. Тројице који је у изградњи. Уз приређено послужење пецивима и посним колачима, као и куваним вином, народ је наставио молитвену радост празничне вечери.

На Божић ујутру служена је Св. Литургија уз учешће и причешће вјерног народа Цркве Христове у Бихаћу. Прочитана је посланица Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја уз свенародни хришћански поздрав: Мир Божији Христос се роди! Ваистину Христос се роди!

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=475:2011-01-07-21-20-28&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

О БОЖИЋУ 2010.ГОДИНЕ

„Велика је тајна побожности Бог се јави у тијелу“ ( Тим. 3, 16 ).

Овим рјечима Св. Апостол Павле говори о Рођењу Христовом и открива темељну истину наше свете вјере и Цркве. Оно што је Бог од почетка промишљао, што су пророци Духом Светим најављивали, што су народи земаљски очекивали – то се на овај свети Празник испунило: Син Божији постао је Син човјечији.

По бескрајном човјекољубљу, а да би устројио спасење цјелог свијета, Он је силом Духа Светог примио људску природу од пресвете Дјеве Богородице и рођењем се јави као Богомладенац,- „дјете младо – превјечни Бог“.

Данас се испуни древно библијско пророштво: „Дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануил“ ( Ис. 7, 14 ), што значи: Са нама је Бог.

Ево нас, опет, и ове године драга браћо и сестре, прослављамо Христово Рођење, пјевајући Господу Христу заједно са богонадахнутим пјесницима пјесму мира.

Истакао је о. Љубомир Самарџић у својој бесједи пред препуним храмом.

Још је давно древни пророк Божји Софонија, као и сви други пророци, најављујући Његов долазак, предосјећао да ће Њиме „Господ промјенити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње“ (Соф. 3,9). Њега су тражили и за Њим су чезнули „сви који су кротки на земљи“, који су чинили „оно што је он наредио“(Соф. 2,3).

Он је својим Рођењем дошао у свијет да би свима људима и народима отворио очи „да се од таме обрате свјетлости и од власти Сатанине Богу“ (Д.Ап. 26,18).

Он је незалазно Сунце, које долази да засија из дјевичанских њедара, да просвијетли све под сунцем вјечном свјетлошћу.

Славећи Рођење Христово сагледавамо далекосежни значај овог догађаја јер је сједињењем божанске и људске природе у Богомладенцу Исусу положена основа за обновљење цијелог човјечанства и свега свијета. Због тога је радост овог Празника дубља и већа од сваке пролазне радости, она је неуништива и непролазна, она прожима небо и земљу, анђелске војске и земаљске народе. У пуноћи празничне радости све оно што је пратило Рођење Христово за нас у овом часу и заувијек има трајну вриједност: долазак звијезде са истока до пећине витлејемске – мјеста чудесног Рођења, долазак мудраца на поклоњење Богодјетету, појава анђела из небеског свијета и њихово јављање радосне вијести безазленим пастирима. Све те догађаје доживљавамо као сагласно прослављање доласка Спаситељевог у овај свијет од стране цијеле творевине: анђели га прослављају пјесмом, небо му приноси звјезду, мудраци дарове, пастири дивљење, земља пећину, пустиња јасле, а људски род му посвећује пречисту Дјеву од које је примио људску природу.

Позивајући вјенике да у ова тешка времена сачувају своју слободу и мир, отац Љубомир је нагласио;

Да је у  Христу Богомладенцу једина истинска слобода и мир: „Јер Он је мир наш који и једне и друге састави у једно“ (Еф.2,14). Он дошавши у свијет, „благовијести мир и онима који су далеко и онима који су близу“; „Јер кроз њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у једноме Духу“ (Еф. 2,15-18).

Зато нас, дакле, Рођење Христово позива на мир, узајамно мирење и заједништво. Свака подјела, раздор, неслога,разарање заједништва и заједнице, нарочито са онима који су нам блиски по духу и сродници по тјелу, супротни су Духу Божјем и духу Цркве Божје. Јер не можемо пити истовремено „чашу Господњу и чашу демонску; не можемо учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској“ (1Кор.10.21). Трпеза Господња је трпеза братске слоге, мира и љубави; то је трпеза заједништва а трпеза демонска је трпеза раздора, богомржње и братомржње; трпеза опаког самољубља.

Живот наш треба да је трпеза љубави, томе нас учи Божић. На то нас призива Богомладенац- Христос.

Он који је незалазно сунце, који долази да засија из дјевичанских њедара, да просвијетли све под сунцем свјетлошћу истине и богопознања, похитајмо да га сретнемо чистим срцем, очима и чистим дјелима, мирбожујући се и поздрављајући најрадоснијим поздравом:

МИР БОЖИЈИ!

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

ђакон Невен Маринковић

ОСТАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ

http://parohijastaromajdanska.com/index.php?option=com_content&view=article&id=17:2011-01-08-17-48-41

[Guest]

БОЖИЋ У ПАРОХИЈИ ДРВАРСКОЈ И ПРЕКАЈСКОЈ

Као и досада, и ове године Дрварчани су молитвено дочекали празник Христовог рођења, Божић. Бадњи дан је обиљежило освећење и паљење бадњака у Прекаји, Бастасима и Дрвару. Молитвама и налагању бадњака су присуствовали и најмлађи чланови Цркве који сваке године на овај дан испуне храм својом радошћу. Наш стари обичај да дјеца на Бадње вече пијучући као пилићи траже у слами дарове одржао се до данас.  То су тренуци који показују како и мале ствари, орах или једна бомбона, могу измамити осмијех на дјечије лице. Одрасли су се послужили вином уз жељу да нам предстојећи дани буду испуњени миром и благостањем .

На Божић је служена Света литургија у храму Светог Саве у Дрвару. Још једном су принијете молитве Господу Богу нашем и исказана радост због рођења Спаситеља. Већи број вјерника је приступио Светој тајни причешћа. У току Свете Литургије је прочитана Божићна посланица Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. Будући да је Божић празник мира и љубави, праштања и мирења, слоге и јединства, нама остаје да се потрудимо да овиме испунимо живот свој.

Мир Божији – Христос се роди!

Ваистину Христос се роди!

Протонамјесник Саша Црљић

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=477:2011-01-08-22-54-59&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ШИПОВУ

Српска православна црква и њени вјерници празнују бадњи дан и бадње вече,којима се свечано најављује Божић,дан рођења Исуса Христа.

Паљење бадњака у присуству неколико стотина вјерника обиљежено је у порти храма рођења св.Јована Крститеља у Шипову.  Празнично бденије служио је протојереј ставрофор Раде Савић са ђаконом Ракита Жељком. Поводом празника којим се слави рођење Исуса Христа, прото Раде позвао је вјернике на мир и љубав ријечима: Загрлите вечерас оне који су сиромашни,прогнани и болни, јер се тако прославља Божић.

free movies. free online movies. last movies

Послије бденија настављено је општенародно весеље уз коло лијепу крајишку пјесму и кувано вино. Сви обичаји везани за бадњак  имају смисао хришћанског заједништва,па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свијетлост уносе у мрак незнања и празновјерја.

ђакон Жељко Ракита

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=478:2011-01-08-23-07-39&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Зоран]

Епископ Хризостом у манастиру Жупа Никшићка у будимљанско-никшићкој Епархији пошта

субота, 15 јануар 2011 11:52

Његово Преосвештенство г. Хризостом у пратњи протосинђела Варнаве, намјесника манастира Трескавца, посјетио је 11. и  12. јануара ове 2011. године  манастир Жупу Никшићку у Епархији будимљанско-никшићкој. Одлучујући о  посјети овој светињи Преосвећени није знао, нити претпостављао, да ће управо стићи на једно велико духовно славље овог манастира. Тек крећући на пут сасвим другим поводом сазнао је од Преосвећеног Владике Јоаникија да ће управо стићи на монашење трију искушеница овог манастира. А овом духовном слављу присутвовало је многобројно монаштво, не само из Епархије будимљанско-никшишћке, већ и из других епархија. Посебан печат овом духовном догађају дали су монахиње и монаси из Пећке Патријаршије и Манастира Дечана. При крају бденија Преосвећени Владика Јоаникије замонашио је три искушенице овог манастира и дао им монашка имена: Недјеља, Параскева и Злата, а по именима светих мученица, односно великомученица.

Сутрадан, 12. јануара, Преосвећене Владике Хризостом и Јоаникије уз саслужење више свештеномонаха, једног свештеника и једног ђакона служили су свету литургију.

У бесједи коју је произнио при крају св. литургије Преосвећени Владика Хризостом је честитајући празник Рођења Исуса Христа рекао: ...'' ми празнујемо  и честитамо једни другима празник Оваплоћене и Рођене Љубави Божије, која се у последње дане роди у Витлејему Јудејском. Снага и величина те Божанске Љубави је у томе што Бог до те мјере завоље свијет да и Сина свог јединородног даде како би овај свијет спасио. А о кавом се свијету радило? Радило се о свијету који морално и духовно раслабљен лежаше у тамни крајњој и  сјени смрној, потпуно онемоћао да било што себи помогне. Отуда су и мудри грчки и римски философи и говорници говорили: само уколико би се сам Бог оваплотио овај би свијет био спашен. Тај и такав свијет је Бог до те мјере заволио да је и Сина свог јединородног дао за њега. То само говори о безграничној Љубави божијој, која није као наша људска љуабав, тј.- да љубимо по нашим мјерилима и аршинима чинећи притом често пута велике и ненадокнадиве грешке. Знајући за ту људску слабост и његово несавршенство Бог је и дао двије заповјести о љубави, дакле прво ону о љубави према Богу, која је прва, и ону о љубави према ближњем, која је једнако равна првој!  Снага љубави је у оживљавању и спасењу свих и свега, а не у убијању, како то често пута може изгледати у нашој свакодневници. Чујете и гледате свакодневно како лажно забринути ''хришћани'', а на жалост у последње вријеме и неки отпали од монашког завјета и Цркве страше и плаше свијет својим квазитумачењем и Бога и есхатологије. Оно што мора да уплаши и запрепасти свакога јесте слика Бога како га они виде и предочавају! Бог Љубави за њих више не постоји, већ бог њиховог помраченог, а тиме и обољелог ума.  Они не имајући љубави божије у себи, а то значи не имајући Живога Христа у себи,  нуде овом свијету сурогате вјере, боље рећи сурогате њихова унутарњег пакла којег носе у себи!

..................... Монаштво је завјет љубави,- љубави према Богу и према ближњему. Монах или монахиња се посвећују спасењу свих и свега у свију. То су живе жртве љубави божије. То није никакав чин егоизма, већ крајњег алтруизма. Монах постаје живогорећа свијећа врлине која освјетљава пут спасења којим треба да иде овај свијет. И управо монашком жртвом свијет се и освећује и спасава. Данас су наши манастири загријани том жртвом љубави права духовна огњишта у која многи долазе да своју душу огрију,......

Свједочио је 1974. године један светогорски прозорљиви старац како је Бог молитвама и молитвеним заступништвом Пресвете Богородице и молитвама светогорских  монаха који су већ послије поноћи тог кобног јутра спасили Кипар од потпуног и апокалиптичног уништења које су под патронатом и 'благословом' Велике Британије и Америке жељели да изврше Турци. Одлука тадашњег премијера Турске Булен Еџевита, жестоког мрзитеља Христа и Хришћанства, да огњем и мачем спали и посјече све што је Хришћанско и Православно на Кипру. Али Молитве Пресвете Богородице и светогорских монаха спријечиле су овај планирани и одобрени злочин Турака и њихових савезника енглеза и американаца.....

Радујем се томе да сам био дио ове ваше и наше духовне радости и честитам ово обновљеније..''

Богољуб-Р.

[Зоран]

ПОМОЗИМО КЛИСИНУ

уторак, 01 фебруар 2011 01:16

Благодарећи Телекому Српске, у периоду од 1. до 28. фебруара, позивом на број 1412 омогућићете наставак и довршење радова на манастирском саборном храму Свете Великомученице Марине, чије је проширење започето у априлу 2010. године. Због недостатка финасијских средстава радови су прекинути, а њихово поновно отпочињање очекује се већ првих дана прољећа.       

Позивамо све православне вјернике, пријатеље, поклонике и поштоваоце Манастира Клисина, да позивом на број 1412 овјековјече свој православни дух у грађевини наших срца, која ће трајати и када нас не буде.     

Постаните дио нас – позовите 1412!

    manastirklisina.com

[Зоран]

ПРОНАЂЕНЕ И У ШИПОВО ВРАЋЕНЕ ГРУНТОВНЕ КЊИГЕ НЕСТАЛЕ РАТНЕ 1995. ГОДИНЕ

У Шипову је 9. фебруара текуће 2011. у просторијама Епархијског Духовног центра ''Патријарх српски Павле'' Епархије бихаћко-петровачке Преосвећени Владика Хризостом предао Начелнику Општине Шипово г. Малиновић Душану ГРУНТОВНЕ КЊИГЕ  к.о-на: Шипово, Волари, Грбавица, Бабићи, Стројице и Ваган, - књиге које је Преосвећени Владика преузео 17. Јануара о.г. од сухопољског римокатоличког жупника фра Казимира Долића. Кратка историја нестанка и проналаска ових књига могла би гласити овако: 1995. године потписан је у Паризу ткзв. Дејтонски мировни споразум којим је Општина Шипово, окупирана 11/12. септембра 1995. г. од стране војске Републике Хрватске и ХВО-а, припала Републици Српској. Привремени ''хрватски господари'' Шипова  од 12. септембра 1995. до 4. фебруара 1996.г. за веома кратко вријеме своје деструкције и девастације Општине Шипово однијели су или уништили све што су могли. Међу однешеним стварима биле су и односне грунтове књиге. Не зна се када је особа код које су се налазиле, или ''биле чуване'' ове књиге донијела исте у Злосело - Сухо поље на Купресу и предала тамошњем жупнику фра Казимиру Долићу с молбом да их достави Општини Шипово, али преко неког из СП Цркве. У тражењу рјешења како и коме да преда ове драгоцјене књиге обратио се Републичком секретеријату за вјере, а овај опет Преосвећеном Владици Хризостому  који је прихватио да буде крајњи реализатор преузимања и доношења ових књига у Шипово. И тако након 15 година ''непостојања'', како је углавном говорено у Шипову, књиге се поново нађоше  у Шипову.

Са Преосвећеним Владиком Хризостом приликом преузимања ових књига били су: г. Миладин Вујковић из Шипова, г. Јован Бањац из Петровца и г. Ж. Бањац из Дринића. Попис преузетих књига у Епархијском духовном центру у Шипову извршили су по благослову Епископа:  г. Вујковић Миладин, г. Јандрић Жељко и г. Јакшић Недјељко,- светројица из Шипова.

Поводом овог несвакидашњег историјског догађаја Преосвећени Владика Хризостом  између осталог каже: ''...... хвала Богу да још у свијету и у овом и оваквом нашем времену има добрих и савјесних људи који хоће и могу чинити оваква велика дјела. Кад ово овако кажем намјера ми је да вас и све посјетиоце нашег САЈТА потсјетимо на нека друга времена и неке друге''људе'' и институције, мислим на вријеме комунистичке власти,  које су деценијама прикривали или уништавали Грунтовне књиге  како би обесправили њихове праве власнике. Грунтовне књиге су веома значајан и битан сегмент нашег друштва, наших породица, али и сваког појединца. Кроз грунтовне књиге пројављује се сва комплексност нашег живљења на овим просторима. Зато, није чудо да људи или институције крију грунтовне књиге, јер имају за циљ да  мјењају идентитет власника већ и идентитет појединаца и читавих народа. Отуда је веома битно за историју, али и за правни поредак наше земље да су ове књиге враћене  и да буду од користи сваком грађанину Шипова и шире...... Ово је добар примјер који би требала узати за угледање многи који знају гдје су сакрили или гдје су сакривене грунтовнице многих општина    .....''

Богољуб-Р.

[Guest]

ПРВИ РАДНИ ДАН ЕПИСКОПА ХРИЗОСТОМА У БИХАЋУ

У Петак, 4. марта ове 2011. године, Његово Преосвештенство г. Хризостом, бихаћко-петровачки, први пут је званично радио у његовом епископском бироу у Бихаћу у склопу Духовног центра ''Митроплит Георгије Николајевић''. Свакако да је овај дан имао више свечарски карактер  којим је обиљежено функционисање епископове канцеларије и у Бихаћу, гдје ће Епископ боравити 2 (два) дана седмично и то Петком и Суботом.  

Овом историјском догађају присутвовали су: архимандрит Серафим Кужић, настојатељ мана. Рмња, г. Др. Хамдија Липовача, Предсједник Владе Унско-Санског Кантона са Министрима правде г. Мамонтов Андрејом и образовања г. Јурић Даријом, те: г. Турањанин Јово, Директор Секретеријата за вјере Р.Српске, г. Млађо Лонић, народни посланик и потпредсједник скупштине унско-санског Кантона, г. Мирковић Жељко, Предсједавајући Скупштине Општине Бихаћ, игуман Сергије Карановић, економ манастира Рмња,  протојереј Милан Перковић, чиновник ЕУО-ра; г. Дражен Обрадовић, службеник Секретеријата за вјере Р.Српске, г. Нурија-Нурко Липовача из Бихаћа, арх. Емир Еминагић из Бихаћа, о.Далибор Ненић, парох бихаћки  и др.

Поводом свог првог 'радног дана' у Бихаћу и свог рођендана Преосвећени Владика Хризостом приредио је пријем и ручак за све госте, а што је пропраћено од срестава информисања.

У обраћању новинарима Предсједник Владе Др. Липовача је потсјетио на историјски континуитет овог догађаја, јер је '' бихаћко владичанство имало своје сједиште управо у Бихаћу од 1924. до 1931.године.'' На исте историјске моменте присутне је потсјетио и Владика Хризостом, који је за ову годину истакао завршетак конкатедрални храм Свете Тројице у Бихаћу   као приорит свих приоритета. Господин Турањанин је честитао отварање Канцеларије Епископа Бихаћко-Петровачког у Бихаћу потсјетивши све присутне на невјероватан допринос Преосвећеног Владике Хризостома у превазилажењу баријера и предрасуда које су била завладале бе-ха простором прије, током и послије етничког рата у БиХ-ни од 1992-1995.г.

У сваком случају лијеп и велики историјски догађај, који је, како је написао Начелник општине Муслић већ ушао у анале Општине Бихаћ, а ми додајемо и Босне и Херцеговине.

Богољуб-Р.

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=530:2011-03-07-15-04-06&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

ВЕЛИКИ ЧАСНИ ПОСТ

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка у ниједној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

На пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у православном хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама. Пост је постојао и у старозаветној Цркви и њиме се изражавало обраћење човека Богу, његова скрушеност и покајање. Постом се човек смирава пред својим Творцем. Телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоћ од Бога. Божја заповест о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост. Стога је заповест о посту саставни део Закона који је Господ преко пророка Мојсија предао јеврејском народу. Постило се у свакој невољи и тузи, при ратној опасности и страдању, увек када је требало измолити Божју милост. Још нас древни пророци уче да је Богу угодан само онај телесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дела, речи и мисли. Много је примера богоугодног поста и у Новом Завету. Сам Господ Исус Христос пости 40 дана и ноћи пре почетка своје проповеди о доласку Царства Небескога. Господ нас учи да постимо тајно, без лицемерја, за разлику од фарисеја који су својим јавним постом желели да стекну људску славу.

Смисао поста

Основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога и његових светих. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих еванђелских врлина. Стога свети Василије опомиње: „Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела." Пост обуздава сластољубље и стомакоугађање. Међутим, он истовремено ослобађа човека од тираније душевних страсти и рђавих помисли. Њиме се чисти човеков ум и узводи ка небесима. Немогућа је чиста и сабрана молитва и стицање било које хришћанске врлине без душевног и телесног поста. Ипак, најважнији циљ поста јесте да уз његову помоћ стекнемо заједницу са живим Богом. Без душевне чистоте која се између осталог постиже и редовним постом не можено да се приближимо Богу и задобијемо чисту молитву, те тако постанемо заједничари Божје благодати.

Ево како нас св. Јован Златоусти учи шта је истински пост: „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње."

Свети Фотије патријарх цариградски каже: „Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама."

Пост је нераскидиво повезан са милостињом и зато нас стари хришћански писци уче да вишак новца који уштeдимо на умереној исхрани у периоду поста можемо да уделимо као милостињу сиромашним и болесним те тако ускративш и сувишно телу дарујемо потребно души.

У време поста потребно је да више хранимо своју душу молитвом и речју Божјом него ли своје тело храном и телесним уживањима. Господ нас учи у Еванђељу да се зли духови изгоне једино постом и молитвом. Зато и Црква у време постова подстиче своје вернике на усрднију молитву како у храмовима, тако и у личним молитвама код куће. Није довољно постити само делима и речју, већ и мислима. Каква нам је корист од нечињења нечистих дела када о њима страсно маштамо и наслађујемо се. Молитва уз телесни пост најјаче је оружје за борбу против страсних помисли и маштарија. У време поста верници би требали да избегавају свако славље и забаву, а супружници и телесно општење. У посту се не обављају венчања, а добро је у том периоду максимално смањити и гледање телевизора и радија и то време искористити у читању Светош Писма и других верских књига.

Велики пост

Велики пост је најважнији посни период у току године. Његов основни задатак јесте да нас телесно и душевно припреми за празник Васкрсења Христовог. То је уједно и најстрожији пост Цркве и обавезан је за све хришћане. У време овога поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино у уље дозвољени су само суботом и недељом, али и на дан Св. Четрдесеторице Мученика, док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се на води, а поготово строго средом и петком. По слабости се у недељне дане осим среде и петка може разрешити уље, али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго. То исто вреди за последњу недељу поста коју постимо на води, осим Велики Четвртак који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк на води. Такође строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.

Зато, браћо хришћани редовно држимо Свети Пост. Он ће нам донети много добра и привући ће Божји благослов на наше домове и породице. Бог ће тешко услишити наше молитве уколико их не потпомогнемо својим властитим трудом у посту, молитви и светим врлинама. Не заборавимо, Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и веру у Господа, јер само онај који поштује све Господње заповести има истинску љубав према своме Творцу. А, заповест о посту једна је од најважнијих Господњих заповести. Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да „грех не улази на уста". Грех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања .

Подсетник за исповјест 1

Подсетник за исповјест 2

Братија манастира Високи Дечани

http://www.manastirtreskavac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=101:2011-03-06-21-04-36&catid=3:2010-09-19-23-10-09&Itemid=2

[Guest]

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У МАНАСТИРУ КЛИСИНА

Прва Литургија Пређеосвећених дарова током Васкршњег Поста ове године служена је у Манастиру Клисина, у сриједу, 9. марта 2011. године.  Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, којем је саслуживао Високопреподобни настојатељ Светомаринске обитељи, Игуман Василије /Рожић/. Током Свете Литургије већи број присутних вјерника примио је Свету Тајну Причешћа, што и јесте сврха Литургије Пређеосвећених дарова, која се током Васкршњег Поста служи сриједом и петком, да би се ревноснији хришћани могли причешћивати што чешће.         

Након Свете Литургије братство Манастира Клисина припремило је трпезу љубави у манастирском конаку за све присутне вјернике.     

Наредна Литургија Пређеосвећених дарова у Манастиру Клисина биће служена у петак, у послијеподневним часовима.         

Братство Свете Марине

фотографије:

http://www.manastirklisina.com/index.php?option=com_content&view=article&id=89:2011-03-10-19-50-51

[Guest]

ДАНИ ВЕЛИКОГ ПОСТА У ШИПОВУ И ПЉЕВИ

Света четрдесeтница је вријеме када се мјештани Шипова и околних села посебно, кроз пост, молитву, покајање и свето Причешће, припремају за дочек највећег и најрадоснијег хришћанског Празника Васкрсења Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа.

Благочестиви народ  јањске висоравни и пливске долине одувијек је његовао и љубоморно чувао свету вјеру својих прадједова.

Свједоци смо да је тако и ових светих дана када наш народ, од најмлађег до најстаријег, редовно посјећује своје свете храмове, Богу се моли, пости и смирено приступа светој Тајни Исповјести и Причешћа.

Тако је било и на СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ ПРЕТХОДНО ОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА, у петак 11. марта т.г. у храму Рођења светог Јована Крститеља у Шипову. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Никола Пено, парох медљански, уз саслужење јеромонаха Теофила из манастира Глоговца и парохијског ђакона Жељка Раките, а парохијски храм је био мали да би примио све оне који су дошли да се сједини са Богочовјеком Христом кроз свету Тајну Причешћа. Тако је било и на Теодорову суботу, а тако је и данас у Недељу Православља. Иста слика у свим нашим храмовима. Храмови пуни дјеце, омладине и старијих који жељно чекају позив свештеника : «Са страхом Божијим и вјером приступите», док они немоћни и болесни редовно зову и траже свештеника да дође и да их причести на болесничкој постељи. У протекла три дана ,на  подручју парохија шиповских, причестило се више од хиљаду и пет стотина душа, а на парохији другој шиповској до сада је пришешћено седамдесет и шесторо болних и изнемоглих особа, од којих је настарији деда Лазо – Лазар Стијичић, рођен , по његовом казивању,  давне 1912. године, а у књиге рођених уписан 1914.год.

И данашњи празник Недеља Православља свечано је обиљежена и прослављена и  у храму свете Петке, у селу Пљева, светом  литургијом коју је  служио  протојереј Љубинко Аничић.

И овај свети храм је био испуњен до последњег мјеста онима који су дошли да, испитујући живот свој,  замоле опроштај гријехова својих и приступе светој и животворној Чаши, како би носећи Бога у себи, ширили љубав око себе и у радости и сваком добру веселили се Празнику који долази.

Протојереј Љубинко Аничић

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=534:2011-03-13-15-48-40&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У БОСАНСКОМ ПЕТРОВЦУ

У петак прве седмице Васкршњег поста, Литургија Пређеосвећених дарова служена је у Босанском Петровцу. Литургију је служио протонамјесник Драган Шкалоња. Осим благочестивог народа парохија петровачких који је дошао да се исповиди и причести на Литургији је присуствовао и већи број свештеника из сусједних парохија. На крају Литургије протонамјесник Саша Црљић је у својој бесједи посјетио да се ова Литургија служи како  би се вјерни што чешће причешћивали Светим Даровима у току поста.

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=535:2011-03-14-21-46-12&catid=43:2009-07-22-12-41-52