Jump to content

Manastir Beška

Оцени ову тему


Препоручена порука

Manastir Beška na istoimenom ostrvu u Skadarskom jezeru

Hram Svetog Georgija, zadužbina Georgija II. Stracimirovića-Balšića i Hram Blagovijesti, zadužbina njegove žene Jelene, kćeri "svetopočivšeg kneza Lazara" kako piše na ktitorskom natpisu iz 1438. Za manastir je Nikon Jerusalimac, duhovnik Jelenin, napisao u prepisci sa njom veliku knjigu duhovnog rukovođenja koja daje i tipik za življenje pa i neophodna svjetovna znanja, poznatu pod nazivom Gorički zbornik. Kako ona svjedoči, na svim ostrvima Skadarskog jezera se živjelo po strogom skitskom načinu života.

Bogorodičinu crkvu je početkom vijeka obnovio kralj Nikola za zdravlje supruge Milene i posvetio je Polaganju rize Presvete Bogorodice, pošto Gorički zbornik još nije bio poznat.

U Bogorodičinom hramu nalazi se njen grob.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 years later...

Mati Fotina je predivna kao i svo njeno sestrinstvo.Da im Bog podari zdravlja i snage jer se podvizavaju i svjedoče Vaskrsenje na dosta teškom mjestu za život...ali blagodat je čudo.

cppzyh.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da,jesam.Ja i živim s`one strane Rumije.:) Ali bilo je i jedno krstarenje skadarskom svetom gorom sa igumanom rafailom i igumanom petrom.Znači,krenuli smo sa Vranjine (gdje je otac Petar) ujutro rano liturgija na Vranjini oko 07h i onda : Starčeva Gorica - Beška - Moračnik - kakav triangle :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

da oživi tema a i mi svjetlošću ove divne svetinje... :wub:

inače evo za prisutne i sajta gdje mogu pročitati o istorijatu ovog manastira :

http://www.manastirbeska.com/

Манастир Бешка је само по себи тихо место и по предању то је место које су Синајски монаси одабрали за своје уточиште кад су у великом покрету у XIV веку кретали на Балкан. Они су први успоставили монашке обитељи почевши од Топхане преко Морачника, Бешке, Старчеве Горице, затим до Бугарске и Источне Србије.

Принцеза Јела-Јелена Балшић

jelena_balsic.jpgЧетврта кћерка кнеза Лазара и књегиње Милице, госпођа Јелена, се око 1386.године удала за зетског и приморског господара Ђурђа Страцимировића Балшића. После смрти мужа, априла 1403, заједно са сином Балшом III управља државом.

„Госпођа Лена“ како су је звали, поседовала је изузетну духовну обдареност и политичку чврстину. По много чему је била је слична свом брату деспоту Стефану. Сину Балши је учврстила мисао да је Зета нераскидиви део Српског царства, да се може ослонити једино на ујака Стефана Лазаревића.

Децембра 1411, удала се за Сандаља Хранића, господара Босне. Након његовог упокојења 1435.године враћа се у Зету и обнавља цркве које су страдале у оружаним сукобима. На острвцету Горици, на Скадарском језеру уздиже запуштену цркву Св.Ђорђа.

Поред ње гради 1440.године цркву Свете Богородице. Госпођа Јела наставља традицију благовјерних Немањића и свога светопочившег оца Лазара. Никанор Јерусалимски, духовник Јелене Балшић саставља чувени „Горички зборник“, у који уноси Јеленина писма и „ Повест о јерусалимским црквама“.

Пред крај живота посвећује се духовном животу, по угледу на мати Јефимију. Упокојила се крајем 1442.године или почетком 1443.године.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...