Шта значи исходити?

[suza]

Е сада ... Сунце је Сунце !   

koje  isto treba potrebno od  koga ovisimo  svi 0102_laugh 0409_feel :cheesy: 0110_hahaha

[Сефора]

РЕЧ (гр. Λογος, лат. Vebum реч, слово, глагол): означава како реч "која излази из уста Божијих" (Ис. 55,11), односно науку Господњу (Ис. 1,10 и Јерем. 1,4), тако и ипостасну стварност, Субјекат, Ипостас, у Којој се манифестује божанство (Јн. 1,1) у историји.

Према томе, може се говорити о ипостасној Речи, личности божанског Логоса који лично открива и објављује Себе у речима, делима и догађајима откривења: "Ја сам пут и истина и живот; нико не долази Оцу осим кроз мене" (Јн. 14,6); и о откривајућој речи или речи вере (Рим. 10,8), дакле поруци у којој божански Субјекат објављује Себе, ипостасну Реч, а која чини предмет проповедања.

У изговореној или написаној речи, божанско лице, у исто време, открива се и скрива се. Речи које исказују откривену поруку само су путеви ка главној тајни Спасења односно личности Сина; зато Свети Максим прави разлику између "гласа" и речи. Изговорена или написана реч јесте глас(ник) или претеча који објављује долазак ипостасне Речи.

У Његовим речима ми примећујемо лично Божије присуство, премда немамо потпун смисао и јасно виђење стварности тог присуства. Иако се манифестује кроз изговорене речи, знаке и чуда, који садрже Његову мисао, Ипостас остаје несазнатљива и скривена стварност.

Свет је био створен енергијом Речи Божије (Јевр. 113).

ЛОГОС (гр. Λογος, лат. verbum, реч, ум, смисао) У хришћанској теологији реч Логос има два главна значења;

а) Логосност или божански смисао који постоји у тварима као подршка њиховој егзистенцији и као њихов лични, интелигибилни и динамички принцип; и

б) Ипостасни Логос, Друго Лице Свете Тројице.

а) Логосност или божански смисао који постоји у тварима као подршка њиховој егзистенцији и као њихов лични, интелигибилни и динамички принцип; и

б) Ипостасни Логос, Друго Лице Свете Тројице. Патристичка теологија (нарочито Свети Максим Исповедник) говори опширно о λογοι, односно о општим логосностима света, које преегзистирају у Богу и преко којих Он, од часа кад ствара свет, једновремено саопштава и смисао његове егзистенције. Те божанске слике или узори постају опипљиви, манифестују се на конкретној равни ствари и индивидуалних ентитета. Оне су одраз ума Божијег који се исказује у речима и догађајима, и оне чине рационалну потпору творевине. Штавише, оне учвршћују стварности у њиховој конкретној бити, дајући им пуноћу егзистенције. Оне имају привлачну и покретну моћ од Бога. Кроз λογοι Бог ствара хармонију и смисао творевине. У том смислу, свет је не само опипљив него је и интелигибилан. Наука је могућа баш због тога што свет има своју логичност ради ових λογοι.

Логос је утеловљен како у творевини - природно откривење, тако и у речима, у Светоме Писму, у великој разноликости логосности. Логос је провиднији у Библији као писаном откривењу (речи, представе, догађаји) него у творевини.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/recnik/R.htm

[Сефора]

Као што произлази из неких јеванђелских одељака, уверење да је у Исусу из Назарета сам Бог лично присутан, и да извршује спасење света, постепено се формирало и учвршћивало међу Његовим ученицима и слушаоцима (Јн. 12,16). На почетку се веровало да је пророк (Јн. 4,19) или последњи пророк, виши од претходних пророка (Мк. 6,4; Лк. 7,16; 13,30; Дела 7,52), да је нови Илија (Мк. 4,25-27; 6,15; 7,16; уп. 1. Цар. 17,23-24), јер се веровало да ће Илија бити Месијин претеча (Мал. 3,23); да је нови Мојсије (Мк. 2,20; Дела 3,22; 7,32; уп. Изл. 4,10); да је Јован Крститељ који је васкрсао (Мк. 6,16); да је човек потврђен од Бога кроз чуда (Дела 2,32; Лк. 24,19). Постоје одлучујући моменти и дела који су допринели утврђивању оваквог убеђења - као што су чуда, Петрово исповедање (Јн. 6,69), преображење (Мк. 9,9), и посебно Његово Васкрсење из мртвих. Несумњиво да је стварност Васкрсења учврстила и усавршила веру да је Исус Христос Син Божији. Римски капетан, за дужен за чување гроба, који није имао друге доказе до знаке природе који су пратили догађај распећа, могао је да узвикне: "Заиста овај беше Син Божији!" (Мт. 27,54). А Апостол Тома, пошто се уверио у чињеницу Васкрсења, кличе: "Господ мој и Бог мој" (Јн. 20,28).

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/recnik/I.htm

[Сефора]

Лепо си формулисао, али то је већ икономија (однос Бога према свету).

Наиме, свети Оци праве разлику између теологије, која обухвата учење о суштини, односу и животу трију божанских ипостаси у унутарњости Тројице, и икономије, односно учења о пројави и делању љубави Божије у свету.

Али ... Мислим да ми не треба да замарамо своје главице !?

1 Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.

2 И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

3 И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

4 Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,

5 Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,

6 Не радује се неправди, а радује се истини,

7 Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

8 Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.

9 Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;

10 А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.

11 Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.

12 Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

13 А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.

[Mara]

Кад кажемо да Дух Свети исходи шта тиме хоћемо да кажемо, зашто баш та реч исходити, која је разлика између рађања и исхођења? Ко је први увео појам исходити у догмату о Светој Тројици итд. ?

Света Тројица састоје се од једне суштине и три једносуштна лица, која се разликују једно од другог по личним својствима. 

Лично својство Оца јесте очинство или нерођеност, јер се ни од кога не рађа нити исходи.

Лично својство Сина јесте рођеност, јер се вечно рађа од Оца. Рађање Сина од Оца, по природи својој несхватљиво је за људе.

Лично својство Св. Духа јесте исхођење, јер вечно исходи од Оца. Као што се Отац вечно рађа из Очеве суштине, тако исто и Свети Дух исходи из суштине Очеве. Начин постојања Светог Духа другачији је од постојања Сина. Свети Дух добија своје постојање путем исхођења, а Син путем рађања. Иако се разликује исхођење од рађања, ипак су Свети Дух и Син у свему осталом једнаки међу собом и са Оцем. Начин исхођења Светог Духа тајанствен је и несхватњив као и начин рађања Сина.

Истину о исхођењу Светог Духа открио је Христос на тајној вечери: ”Када дође Утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца исходи, он ће сведочити за мене”.

Учење о личном својству Св. Духа је Црква формулисала у осмом члану вере.

Јел сад мало јасније?  89898989898989  facenew22222222

[trapa]

Екстра, кратко ал прецизно.  facenew22222222

[Mara]

Е сада ... Сунце је Сунце !   

koje  isto treba potrebno od  koga ovisimo  svi facenew22222222 4chsmu1 0110_hahaha 0110_hahaha

Света Тројица се, ради лакшег схватања, могу упоредити са Сунцем или водом.  Када кажемо Сунце имамо у виду небеско тело, а такође и сунчеву светлост и топлоту….или вода, извор, поток….једно без другог не постоји.

[Огњен]

Не састоје се од једне суштине. Кад знамо од чега се нешто-неко састоји онда смо се поставили изнад њега и ограничили га. Праавилиније је рећи да имају исту суштину - природу. Исте су природе. Божанске.

И ово  да се Син рађа из Очеве суштине. Боље је само рећи да Отац рађа Сина, или да се Син рађа од Оца. . Отац је Отац јер има Сина. Син је Син јер има Оца. То је име за однос - Отац и Син, природа им је иста. Можда је неко од отаца писао и даа се рађа из Очеве суштине и да се састоје о једне суштине али мислим да је много једноставније овако рећи.

[Mara]

Не састоје се од једне суштине. Кад знамо од чега се нешто-неко састоји онда смо се поставили изнад њега и ограничили га. Праавилиније је рећи да имају исту суштину - природу. Исте су природе. Божанске.

И ово  да се Син рађа из Очеве суштине. Боље је само рећи да Отац рађа Сина, или да се Син рађа од Оца. . Отац је Отац јер има Сина. Син је Син јер има Оца. То је име за однос - Отац и Син, природа им је иста. Можда је неко од отаца писао и даа се рађа из Очеве суштине и да се састоје о једне суштине али мислим да је много једноставније овако рећи.

Oče, može i ovako...ali ja sam dogmatiku učila onako (kako sam napisala)....a tako sam napisala da bi trapa shvatio o čemu se radi....Ja se, uvek, nekako, trudim da ljudima koji nisu s Bogoslovije ono što ih zanima objasnim na veoma jasan i kratak način...a mislila sam da je ovo veoma jednostavno, kratko i razumljivo...ali dobro! bighugbighug

[Сефора]

Свето Писмо веома често употребљава особине и својства позајмљена од људи (антропоморфизме) да би описало лична својства Бога и Његова делања ван Његове суштине.

СВОЈСТВА: стварне особине божанске природе, које се пројављују у творевини, у промислитељском и спаситељском делању кроз која се Бог саопштава и показује као личносно биће подобно нашем стању.

Да би исказала та својства, неке речи, својства и имена одабрани су од библијских писаца, преузети из непосредног откривења, на пример: свет, вечан, дух, љубав, спасење; друге је предложила Црква: Тројица, личност (ипостас), једносуштност и сл.

Тако, Бог је Дух (Јн. 4,24), дакле живо биће, лично, бестелесно и невештаствено биће које је сам наш живот и које додељује душу нашем животу: "Јер у Њему живимо, и, крећемо се, и јесмо" (Дјела 17,28). Сам Исус Христос посведочује: "Бог је Дух; и који Му се клањају у духу и истини треба да се клањају" (Јн. 4,24). Он је "Бог живи" (Јер. 10,10), вечно начело и снага живота, Који држи у битисању све оно што дише: "Ако им узмеш дух њихов, нестаће и у прашину ће се вратити. Пошаљеш ли им Твога духа саздаће се и обновићеш лице земље" (Пс. 103,30-31).

Ако не можемо испитати дубину Његовог бића, ипак можемо сазнати "оно што је око Њега", можемо умом назрети Бога из Његових дела (Рим. 1,20). Тако дакле, стварање, промисао, јесу путеви на којима познајемо, као у огледалу и делимично, постојање и својства Божија.

Зато за хришћанина љубав јесте - бити сједињен са Богом у најсавршенијој блискости.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/recnik/S.htm

[trapa]

Оно што мени није било јасно је у чему се огледа разлика између исхођења и рађања. Сад схватам да је битно да знамо да разлика у личном односу Сина са Оцем и Духа са Оцем постоји и да зато имамо различите термине. А да саме речи рађање и исхођење у односима међу Тројицом  нама нису појмиве и из поређења са људским или овосветским појмовима рађања и исхођења не можемо ништа увидети. . Али зато обе упућују на то да је Отац узрок постојања Сина и Духа.

[Огњен]

Не састоје се од једне суштине. Кад знамо од чега се нешто-неко састоји онда смо се поставили изнад њега и ограничили га. Праавилиније је рећи да имају исту суштину - природу. Исте су природе. Божанске.

И ово  да се Син рађа из Очеве суштине. Боље је само рећи да Отац рађа Сина, или да се Син рађа од Оца. . Отац је Отац јер има Сина. Син је Син јер има Оца. То је име за однос - Отац и Син, природа им је иста. Можда је неко од отаца писао и даа се рађа из Очеве суштине и да се састоје о једне суштине али мислим да је много једноставније овако рећи.

Oče, može i ovako...ali ja sam dogmatiku učila onako (kako sam napisala)....a tako sam napisala da bi trapa shvatio o čemu se radi....Ja se, uvek, nekako, trudim da ljudima koji nisu s Bogoslovije ono što ih zanima objasnim na veoma jasan i kratak način...a mislila sam da je ovo veoma jednostavno, kratko i razumljivo...ali dobro! 0442_feel

То је за похвалу наравно, и треба се прилагођавати онима којима се предаје. И мени је Догматика на факултету била најинтересантнији предмет али сам касније закључио да се неке ствари непотребно компликују. Не са лошом намером наравно. Можда нисам у праву али имам право на своје мишљење.  bighugbighug

[Сефора]

У праву сте !!!  bighugbighug

[Сефора]

разговарати о суштини, односу и животу трију божанских ипостаси у унутарњости Тројице  slava3

наиме, ти разговори су започели када је неко ( давних дана ) изнео своје мишљење о ... 

и тако ...  уместо да волимо и будемо послушни facenew22222222 ми размишљамо о  4chsmu1

[uros]

разговарати о суштини, односу и животу трију божанских ипостаси у унутарњости Тројице   slava3

наиме, ти разговори су започели када је неко ( давних дана ) изнео своје мишљење о ... 

и тако ...  уместо да волимо и будемо послушни facenew22222222 ми размишљамо о  4chsmu1

Ех ти кападокијски свети оци, баш су нам закомпликовали живот. А и Христос уосталом, уместо да имамо лепо Тору, заповести и казне за прекршаје па да све буде лепо црно на бело, Он нам је дао Цркву и све те свете богослове кроз историју. Тс тс тс.  bangin