Колико дуго се сме гладовати?

[ego]

Болести јетре и жучне кесе надзиране су на нашој клиници неколико стотина пута. Ствар је у томе што многи наши пацијенти због дугог узимања психофармаколошких средстава (као што су аминазин и друга) често пате од тих обољења.

У свим сличним случајевима лечење гладовањем је давало позитиван резултат. То се објашњава једноставно. Како након прелаза на унутрашњу прехрану долази до интензивног ослобађања организма од токсичних продуката, који су се временом у њему наталожили, орган који је од њих највише угрожен – јетра добија велико олакшање.

Код неколико наших болесника колециститис је пратила и болест жучног каменца; у тим би случајевима понекад долазило до врло болних напада због излажења каменца. Међутим, ни једанпут се није морало прибећи хируршкој интервенцији. Након лечења наступало је значајно побољшање општег стања.

... Изнимно добре резултате даје терапијско гладовања приликом акутне и хроничне упале гуштераче (панкреаса). За остваривање доброг терапијског учинка у тим случајевима је довољно 10 – 15 дана гладовања. Основно начело лечења код панкреатитиса јест уклањање патолошког синдрома, затим шока, колапса, осигуравање функционалног мировања гуштераче, отклањање интоксикације и растројства крвотока. Све се то постиже у раздобљу гладовања.

Посебно се радујем, када наше констатације о соматским обољењима пацијената налазе потврду у радовима лекара-терапеута. Тако је било, на пример, и с панкреатитисом. На клиници “Спасокукоцки” под руководством академика А. М. Бакулева лечено је гладовањем 275 пацијената који су боловали од акутног панкреатитиса. Сви су били отпуштени из болнице у задовољавајућем стању. На основу тог искуства изведен је закључак о сврсисходности гладовања у лечењу панкреатитиса, и наша се метода сада широко примењује у случају поменутог обољења.

Цитат