HRIŠĆANSTVO, STARI NOVI ZAVJET, PRAVCI U HRIŠĆANSTVU, PITANJA I DISKUSIJA

[Милан Меденица :)]

Želja da ponovno dođe do jedinstva svih kršćana Kristov je dar i poziv Duha Svetoga.

:group111:

[kajaa]

Sada pitanje:Da li će svaki od ovih pravaca ući u raj ili su oni heretici ako se ne slažu sa vašim  pravcem?

Već su starozavjetni pisci svetih spisa dolazili do zaključka da je spasenje od Boga namijenjeno ne samo »zaslužnim« pojedincima izabranoga židovskog naroda već da ga od Boga mogu primiti ljudi svih naroda. To na potpuniji način svjedoče autori novozavjetnih knjiga, u kojima posve jasno dolazi do izražaja Isusovo naučavanje po kojem Bog nikoga ne isključuje iz vječnoga spasenja, već to čine pozvani ljudi koji se sami svjesno i hotimično ne odazivaju njegovu pozivu pa time sami sebe isključuju.

[Милан Меденица :)]

Sada pitanje:Da li će svaki od ovih pravaca ući u raj ili su oni heretici ako se ne slažu sa vašim  pravcem?

само они који су у Истини и општењу преко Цркве јер је гарант Господ Исус Христос и преко Њега се долази до Оца нашег.

- Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме.

- Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.

[kajaa]

Mislim da nije dovoljno odgovor reci..kada nas pitaju...Tko ce biti  spasen?...To Gospod Bog odlucuje..jer to govore sve religije..Ako se tvrdi da ce samo "onaj" biti spasen,koji zivi u ("?")religiji,nije istina..jer,svi mogu zadobiti NJEGOVU milost..

Poslanici Rimljanima sv. Pavao kaže: "Jer ako ustima ispovijedaš da je Isus Gospodin, i srcem vjeruješ da ga je Bog uskrisio od mrtvih, bit ćeš spašen" (10, 9), tj. ući ćeš u novu povijest, povijest života a ne smrti. Sv. Pavao nastavlja: "Ali kako da prizovu onoga u koga ne povjerovaše? A kako da povjeruju u onoga koga nisu čuli? Kako pak da čuju bez propovjednika? A kako propovijedati bez poslanja?" (Rim 10, 14-15). U sljedećem odlomku još kaže: "Vjera po poruci" (Rim 10, 17). Vjera nije proizvod naše misli, našega razmatranja, ona je nešto novo što ne možemo izumiti, nego je samo možemo primiti kao dar, kao novinu koja je proizvod Božji. Vjera ne dolazi po čitanju, nego po posluhu. Nije samo unutarnja stvar, nego je odnos s Nekim. Pretpostavlja susret s navještajem, pretpostavlja postojanje drugoga koji naviješta i stvara zajedništvo.

''Neće u kraljevstvo nebesko ući svaki koji mi govori:'Gospodine, Gospodine!', nego onaj koji vrši volju Oca mojega, koji je na nebesima.'' (Mt 7,21) Bog nam ozbiljno daje Nebo i želi da svi budemo blaženi. Ali, želi i traži da mi sami učinimo što je do nas te da postojanom gorljivošću ispunjamo uvjete uz koje nam je Nebo osigurano.U Nebo vode samo dva puta i to put nevinosti i put pokore. Ako želimo u Nebu biti blaženi moramo krsnu nevinost do groba sačuvati odnosno ako smo je grijehom izgubili moramo se što prije pravom pokorom s Bogom izmiriti. Na to stalno misli gorljivi kršćanin koji želi u Nebo doći. U kršćanstvu je iskustvo mjerilo utoliko ukoliko istinitost Kristova nauka potvrđujemo živeći po Njegovim zapovijedima.

U tom kontekstu trebamo shvatiti i današnju poruku. Kristov se vjernik ne smije uljuljkati u spoznaji da ga je Krist otkupio i spasio. Spasenje je Božji dar i milost koju valja isprositi od Gospodina.

Prvi je uvjet obraćenje i prihvaćanje novoga života u Kristu. Taj se novi život prepoznaje po plodovima koji ne mogu biti istovjetni onima prije obraćenja. Isus je rekao svojim učenicima: „Svako dobro stablo rađa dobrim plodovima, a nevaljalo stablo rađa plodovima zlim. Ne može dobro stablo donijeti zlih plodova niti nevaljalo stablo dobrih plodova“. Ovu sliku možemo primijeniti i na djela koja čovjek čini u svomu životu. Kršćanin ne može živjeti kao da nije Kristov, ako je krštenjem ucijepljen u njega, i ne donositi plodove dostojne njegova poziva. Zato je potrebno vršiti Božju volju djelima, a ne samo riječima.

Samo ponizno i jednostavno srce, koje je ispunjeno neizmjernom ljubavlju prema Bogu i braći ljudima, može otvoriti vrata kraljevstva Božjega. Nitko od nas ljudi nije pozvan suditi niti odrediti tko može, a tko ne može primiti milost Kraljevstva. Crkva je od Gospodina pozvana čuvati njegov nauk i prenositi ga ljudima kao sredstvo spasenja. Po Crkvi se zadobiva milost spasenja jer je u njoj prisutan uskrsli Gospodin snagom Duha Svetoga, no milost još ne jamči u potpunosti spasenje

(s katolickih str.)

[Eniz]

Šta znaći ako crkva nekoga prokune?Ili ako patrijarh ili papa nekoga prokunu?

Koje to posljedice nosi sa sobom?

[kajaa]

Šta znaći ako crkva nekoga prokune?Ili ako patrijarh ili papa nekoga prokunu?

Koje to posljedice nosi sa sobom?

Nema toga,,Ja sam uporno trazila i u Pravoslavlju i u Katolickoj vjeri....Nitko nokoga ne kune danas...

Za to ne postoje dokazi...

Postojali su  nekada u stara vremena..gdje je narod vise prepricavao,ali nema dokaza da je zaista tako....ni u  Kanoskim zapisima zapisano...

A ono kada je raskol između vaši crkava bio patrijarh papu a papa patrijarha jel no prokleo ili nije?

[Eniz]

Da li jew bolje ići u brak ili ostati sačuvane devičnosti?

[Eniz]

ponavljam pitanje:U kojim djelovima stari zavjet je dokiniut novim zavjetom?

[Solomon Kane]

Da li jew bolje ići u brak ili ostati sačuvane devičnosti?

У Православној вери постоје два пута која су истински благословена и која имају,по учењу Цркве, истинског смисла и то из мноштво разлога...то је брак или монаштво.

Све ван тога је нешто о чијој смислености би се могло разговарати,износити различита виђења,али ова два пута су једино благословена од Цркве.

[Eniz]

Šta je bolje od tog dvoje?

[Eniz]

Ja razumijem da je to žrtva Bogu ne ženiti se ali da li je ona neophodna?

[Дејан]

Ja razumijem da je to žrtva Bogu ne ženiti se ali da li je ona neophodna?

Neophodna za šta?

[Solomon Kane]

ponavljam pitanje:U kojim djelovima stari zavjet je dokiniut novim zavjetom?

"Докинут" (укинут) је прегруба и неадекватна реч...у Новом Завету је,по нашем веровању,Стари Завет нашао испуњење и усавршење кроз Личност Сина Божијег који је Стари завет,као својеврсну припрему за Нови,учинио довршеним.Еволуција и поступни развој духа је био неопходан човеку,који је због пада у грех који га је духовно скоро ослепео,ради поступности примања потпуне личносне и духовне спознаје Бога и његовог потпуног јединства са Богом кроз личност Сина Божијег...мало дете треба "лаку храну",а зрео човек,мало "тврђу",зар не?

Šta je bolje od tog dvoje?

Подједнако је вредно.

Ja razumijem da je to žrtva Bogu ne ženiti se ali da li je ona neophodna?

У монашком завету у потпуности свој живот посвећујеш Богу кроз свеживотно и свебићевно предавање Богу,желећи да живиш "анђеоски" (те ти је сада јасна неопходност "девичанства у монаштву).Ми у свету имамо и других проблема,обавеза,мука,које они немају,као што они имају својих мука и проблема које ми немамо...али је "жртва Богу" подједнако присутна и на једној и на другој страни.

[Александар Милојков]

Šta znaći ako crkva nekoga prokune?Ili ako patrijarh ili papa nekoga prokunu?

Koje to posljedice nosi sa sobom?

Црква нема правило да може неког да прокуне. Ако си мислио на анатему, то је нешто друго. Западњаци су том појму анатема дали значење "црквеног проклетства". Међутим анатема не значи проклињање него одлучење, искључење из црквене заједнице, прекид општења Цркве и човека коме је изречена анатема.

[Александар Милојков]

Da li jew bolje ići u brak ili ostati sačuvane devičnosti?

Добро је и једно и друго, ако је у славу и служење Богу. Девстевеност је већа јер изображава стање будућег века - када се људи неће женити ни удавати (у Рају).