Hajde da pricamo o vasim fotografijama...

[Аљонка]

Onda da i ne pitam da li iko koristi film-kamere

Aljonka, vi ste fotograf? I ja volem da fotografišem.

Aham, i tvoja zemljakinja (bez persiranja, molim te)

[Љубичица]

:) isus-sinai :group111: 0442_feel

Onda da i ne pitam da li iko koristi film-kamere 0442_feel

Уф ја немам појма шта је филм камера!  89898989898989 Појасни!   Јел то камера која снима филм?  

[Драган]

Једну стару фотографију из рата из свог породичног албума сам поставио на један форум на тему о таквим фотографијама уз опис личности, места и догађаја. Скоро сам ту моју фотографију видео на једном другом форуму са потпуно измењеним описом који нема везе са том фотографијом, ни место, ни актери, ништа.

[Аљонка]

Једну стару фотографију из рата из свог породичног албума сам поставио на један форум на тему о таквим фотографијама уз опис личности, места и догађаја. Скоро сам ту моју фотографију видео на једном другом форуму са потпуно измењеним описом који нема везе са том фотографијом, ни место, ни актери, ништа.

Mozemo li da vidimo?

[Драган]

Митраљезац у средини је брат мога деде Најдан из Лапова, ову сам фотографију поставио на форуму "Погледи" , а скоро сам је виде на једном другом форуму где испод слике пише "Добровољци из Ниша".

[Милан Меденица :)]

Sto se stampanja tice (u kucnoj radinosti) - sto kvalitetniji stampac i sto kvalitetniji papir... Za stampac bi mogao Meda da nas posavetuje.

хммм ...

јефтиније од 5-10 евра по А4 формату? нема.

а постојаност није ни приближна.

више се исплати одлазак у радњу.

[Аљонка]

Sto se stampanja tice (u kucnoj radinosti) - sto kvalitetniji stampac i sto kvalitetniji papir... Za stampac bi mogao Meda da nas posavetuje.

хммм ...

јефтиније од 5-10 евра по А4 формату? нема.

а постојаност није ни приближна.

више се исплати одлазак у радњу.

Mislila sam vise na kvalitet nego na cenu. To je bilo pre nego sto se Justinijan javio 8086.gif

[Аљонка]

Вероватноћа да ће се хард диск спржити или изгорити кућиште равна је вероватноћи да ће ти слике изгорити у пожару или да ћеш неку течност пролити по њима и упропастити их.

Ovo jeste tacno, ali mogucnost da ces izgubiti i hard disk i papirnu fotografiju u isto vreme je mnogo manja 8086.gif

Рецимо незамисливо ми је да читам књигу у електронском облику, бар за сад, али како ми се чини технологија напредује тако да на таблетима можеш да читаш књигу и да је електронски листаш руком као да је права, једино што се губи драж књиге као књиге, корице, дизајн и све остало....али ко се сећа дражи писама, сви пређоше на смс и маил... 8086.gif

That`s the point! Jel fotografija ono sto vidimo na ekranu i saljemo mailovima?

Uzgred, kako bi ti (tj. svi vi) definisali uopste fotografiju? Na svoj licni nacin, bez guglovanja i trazenja definicije

[deda]

Што се фотографије тиче, полако сам ушао у ту причу. Пошто ме занима филмска режија, покушавам неке ствари сам да научим и савладам. КОнкретно, композиција. Те сам тако кренуо да се мало бавим фотографијом, изучавам сликарство и слично.

Увек су ме више привлачиле старине, антиквитети. Нпр, грамофон и плоче, старе шољице и џезве за кафу и сл. Тако волим и лепу стару фотографију да видим..а тек црно белу  8086.gif

Купио сам баш због тога аналогни фотоапарат, Практику. Па сам ускоро добио још један, Конику. И полако се учим. Ту је и мини кућна лабораторија за кућно развијање црно-белог филма, па планирам сам да то одрадим и осетим ту драж, чар аналогне фотографије, да осетим тај мирис, душу....

Кад испуцам филм, однесем да се развије....  ако урадим све фотке, онда ми пребаце и на диск (тако раде овде у Јагодини)...а неке лепше фотке сам урадио у мало већем формату и обесио сам на жицу која је на зиду, те изгледа као да се суше после процеса израде  (оно типа закачене штипаљком).

Из истог разлога сам купио и филмску камеру супер 8мм. Мада, још нисам слао прву касетицу на развијање. Планирам и пројектор за 8мм да купим а монтажни сто већ ми је поклоњен, само да га узмем.

Тако да..... обожавам тај тзв "vintage" стил.... некако, све то има душу.... период пре рата....  све бих дао да сам тада живео.

Што се тиче нове, дигиталне ере, наравно да има предности..али, мислим да је лоша страна управо у тим  предностима (колико год то парадоксално звучало). Јесте, књигу нађеш на нету, прочиташ и то је то. Купиш за 300-500 евра фин дигитални и твом шкљоцању нема краја. Али сам схватио да све што је брзо је и кусо, тако да.... у тој књизи што си је за пар секунди скинуо, нема уложеног труда, као ни у тој фотографији....  све се схвата по систему- ма лако ћу ја то, то брзо иде..имам брз интернет...некада је било потребно да се помучиш... и самим тим покажеш своје право интересовање, труд.....

Нпр, ја кад сликам дигиталцем  (имам никон д80 код мене на позајмицу....друг ми често даје) ја шкљоцам ко луд..........  али кад сликам аналогним (филмским)..онда се по пола сата намештам, да све лепо буде..јер знам да имам само 36 слика за тај филм и сваку хоћу максимално да искористим....дакле, сваком шкљоцању поклањам пуно пажње.

[kirios1]

Kod mene je u poslednjih mozda 10 godina sve u kompjuteru, ima nesto na par diskova, mada sva sreca pa mi tata voli da uradi nesto od toga, posebno svoje slike sa unukom( 8086.gif), kod fotografa, i lepo je imati i bar poneku takvu "normalnu" sliku, koju cuvas u "normalnom" albumu

[Аљонка]

Купио сам баш због тога аналогни фотоапарат, Практику. Па сам ускоро добио још један, Конику. И полако се учим. Ту је и мини кућна лабораторија за кућно развијање црно-белог филма, па планирам сам да то одрадим и осетим ту драж, чар аналогне фотографије, да осетим тај мирис, душу....

MOJ COVEK!  0442_feel

Mislim da polako gubimo iz vida STA je fotografija. Cak i kad pomenemo tu `papirnu`, uglavnom imamo u vidu `crno-belu` fotografiju, onu klasicnu koju smo do skoro imali prilike negde i da vidimo. Medjutim, kroz citavu istoriju fotografije patentirano je preko 150 razlicitih fotografskih procesa! Ja sam, recimo, ove godina imala priliku da napravim svoju prvu dagerotipiju, a mislim da se poslednjih decenija ni jedna u Srbiji nije napravila, a mozda i duze. Cak i u muzejima je vrlo tesko pronaci po neki primerak, meni je poznato da postoje samo jedna ili dve... Znaci iz cele istorije srpske fotografije samo jedna ili dve dagerotipije sacuvane...  nesiguran

Neki od tih procesa cak nisu ni komplikovani. Vrlo su zanimljivi i mogu se uraditi i u kuci, sa malo hemije. Planiram uskoro da uradim jedan proces, pa cu podeliti to sa vama koje FOTOGRAFIJA jos uvek zanima

Што се тиче нове, дигиталне ере, наравно да има предности..али, мислим да је лоша страна управо у тим  предностима (колико год то парадоксално звучало). Јесте, књигу нађеш на нету, прочиташ и то је то. Купиш за 300-500 евра фин дигитални и твом шкљоцању нема краја. Али сам схватио да све што је брзо је и кусо, тако да.... у тој књизи што си је за пар секунди скинуо, нема уложеног труда, као ни у тој фотографији....  све се схвата по систему- ма лако ћу ја то, то брзо иде..имам брз интернет...некада је било потребно да се помучиш... и самим тим покажеш своје право интересовање, труд.....

Нпр, ја кад сликам дигиталцем  (имам никон д80 код мене на позајмицу....друг ми често даје) ја шкљоцам ко луд..........  али кад сликам аналогним (филмским)..онда се по пола сата намештам, да све лепо буде..јер знам да имам само 36 слика за тај филм и сваку хоћу максимално да искористим....дакле, сваком шкљоцању поклањам пуно пажње.

U ovome i jeste fora. Digialni aparati sve olaksavaju do banalnosti, i umesto da razmisljamo kako da napravimo jednu dobru fotografiju, mi uglavnom skljocamo do iznemoglosti dok se ta dobra fotografija sama od nekud ne pojavi.

Mislim da je u tom smislu digitalna fotografija donela kvantitet, ne i kvalitet.

[Аљонка]

Kod mene je u poslednjih mozda 10 godina sve u kompjuteru, ima nesto na par diskova, mada sva sreca pa mi tata voli da uradi nesto od toga, posebno svoje slike sa unukom( nesiguran), kod fotografa, i lepo je imati i bar poneku takvu "normalnu" sliku, koju cuvas u "normalnom" albumu

Mudar ti je tatko 0442_feel

Ja polako prelistavam sve svoje digitalne fotografije i pravim izbor onih koje cu da stampam. U isto vreme pravim i arhivu digitalnih, o kojoj cu i kasnije lakse da brinem ako je dobro organizujem. I o tome je bitno razmisljati...

Meni ponekad prodje misao "Sta ako izgubim te neke vazne fotografije... bratovo vencanje, rodjenje njegove cerke... njene prve korake... ili fotke nekih ljudi kojih vise nema"... Uzas, ne smem ni da pomislim..

Kad sredim sve ovo sto sam proteklih godina zapustila (uhh... ima toliko toga), posle planiram da to azurnije radim.

[Justin Waters]

That`s the point! shuntavilo2 Jel fotografija ono sto vidimo na ekranu i saljemo mailovima?

Uzgred, kako bi ti (tj. svi vi) definisali uopste fotografiju? Na svoj licni nacin, bez guglovanja i trazenja definicije facenew22222222

Ти можеш да нам кажеш шта етимолошки значи "фотографија".

Ја бих фотографију дефинисао као "замишљену представу" која је нацртана на некој подлози, на материјалном предмету. Дакле фотографија је мисао пренета на неку материјалну подлогу у виду форме која је налик свету који нас окружује. У том смислу нека најпримитивнија фотографија би била када узмеш комад угљена и на некој тврдој подлоз и нешто насликаш. Савременији облик те фотографије је цртање са бојама, на камену, дрвету, платну. Још савременији је фотографисање аналогним апаратом, и израда тих слика на фотоосетљивом папиру, и још савременији вид фотографисања је дигитална фотографија и манипулација са том фотографијом на дигиталном нивоу. Искрено мишљења сам да се од свега може направити уместност. Како од угљене технике, до акварела, темпера и уљаних боја, тако и са аналогним апаратом, а данас и дигиталним и одређеним софтвером попут фотошопа.

Ево један пример који је сличан томе. Књиге су уметност на свој начин. Писање, обрада тог текста, дизајн корица итд. Многи се јеже при помисли да би у догледној будућности једини извор читања била електронска књига. Међутим вратимо се у период пре гутенбергове машине, и погледајмо шта је била књига? Била је један уникатна рукотворина. Све књиге су пре тога биле ручно писане. Листови су ручно слагани. Писање књиге је ишло споро, али се писало уметнички са стилизованим рукописом који је сам по себи био уметност. И шта се догодило са појавом гутенбергове машине? Па догодило се да је књига изгубила ону своју старовековну драж и лепоту, и постала је комерцијализована. Рукописи нису били више онако предивни, него су постали лишени уметничке форме и постало је пуко копирање и то врло графички сиромашног фонта. Но ипак људи су од гутенберговске књиге која је и дан данас у употребни направили уметност, засигурно не у оном сјају какава је књига имала пре, али јесте нека уметност. Можда је тачно да се тиме изгубила уметничка димензија, квалитативност, зато се добило на квантитативности. Но колико се људи образовало на рачун тога? Много више него раније када је домнинтна била усмена прича, а не писмена.

Са фотографијом је слична ствар. Уметност и техника не могу једно са другим, тј уметност изискује квалитативност првенствено, док је у техници квалитативност присутна, али квантитативност је врло битна исто. Фотографска уметност је врло врло субјективна ствар. Мени никад није јасно шта неко види у сликама Далија, Пикаса, Ван Гога или Гогена....Ја на њиховим делима видим само шкработине, плод њихових умишљених фантазија...Мало то људи може да разуме. Са друге стране колико њих може да разуме једну панораму неке долине направљену у дигиталном облику. Дакле једну ХД слику Матерхорна у Швајцарској, а испод неко ледничко језерце? Па могу сви и мало људи неће рећи, види како је лепа слика. Зато ће мало људи рећи, шта ово је само копи пејст...нема ту уметности...Ја сам скептик према индивидуалистичкој уметности, не волим оно што се зове уметност, а направио је један човек и оно представља плод његовог напора и сопствених фантазија. Зато сам љубитељ народих дела које су производ колективне свести. У том смислу православне иконе су врхунска уметност, уметност за којом дела Далија, Гогена или Да винчија заостају светлосним годинама. Православна икона садржи личне манире оног ко је слика, али она је већином плод колективне, саборне свести људи онако како већина види свет и доживљава га. Насупрот томе слике Далија или Ван Гога, или тако неких фотографа су производ тога како само они виде свет, а не и остали. Дакле, шта мене брига како Дали види свет, или Микеланђело како види људско тело итд...? Њихове слике садрже мало колективног, тј тек толико ком правцу припадају, али све је на њиховим делима производ њиховог погледа на свет. У исти ранг са православним иконама свакако убрајам народну уметност, уметничка дела античких народа. Кад погледаш слике кинеских, јапанских, персијских, римских, грчких, индијских све су то врхунска дела, зато што су она прозивод погледа на свет већине тадашњих људи, а не само уметника који их прави. То је све зато што су фотографије, или слике некад биле у ствари религиозни објекти. Дана оне то нису више данас.

Тако да ипак када је у питању фотографија наклоњен сам овој техничкој страни, а мишљења сам да се уметност на свој начин може направити од било које технике, па и дигиталне и ко зна које нас још чека у будућности.

[Аљонка]

Mnogo duboko si usao u teoriju umetnosti, sa nekim stavovima sa kojima kao umetnik apsolutno ne mogu da se slozim, pa cu ja ipak da ostanem na povrsini onog sto sam dotakla ovom temom shuntavilo2

Dakle, ako je fotografija, kao sto kazes "misao preneta na neku materijalnu podlogu u vidu forme koja je nalik svetu koji nas okružuje", reci mi u cemu je onda razlika izmedju fotografije, crteza, slike, skulpture...? A razlike definitivno ima... Najprimitivnija fotografija je u vreme kad je nastala bila daleko, daleko iznad onoga sto dobijes kad uzmes "komad ugljena i na nekoj tvrdoj podlozi nešto naslikaš". U to vreme, cak i u povoju, fotografija je bila NAUKA. Ili, jos bolje...NAUCNA FANTASTIKA!

Nije bitno kakvu cu ja defniciju fotografije dati, a dacu je u nastavku razgovora. Vise me zanima sta drugi ljudi o tome misle...

Imam utisak da imas vrlo cvrst stav o kojem nisi bas raspolozen da razmisljas gledajuci ga iz drugog ugla facenew22222222

[Justin Waters]

Mnogo duboko si usao u teoriju umetnosti, sa nekim stavovima sa kojima kao umetnik apsolutno ne mogu da se slozim, pa cu ja ipak da ostanem na povrsini onog sto sam dotakla ovom temom shuntavilo2

Dakle, ako je fotografija, kao sto kazes "misao preneta na neku materijalnu podlogu u vidu forme koja je nalik svetu koji nas okružuje", reci mi u cemu je onda razlika izmedju fotografije, crteza, slike, skulpture...? A razlike definitivno ima... Najprimitivnija fotografija je u vreme kad je nastala bila daleko, daleko iznad onoga sto dobijes kad uzmes "komad ugljena i na nekoj tvrdoj podlozi nešto naslikaš". U to vreme, cak i u povoju, fotografija je bila NAUKA. Ili, jos bolje...NAUCNA FANTASTIKA!

Nije bitno kakvu cu ja defniciju fotografije dati, a dacu je u nastavku razgovora. Vise me zanima sta drugi ljudi o tome misle...

Imam utisak da imas vrlo cvrst stav o kojem nisi bas raspolozen da razmisljas gledajuci ga iz drugog ugla facenew22222222

Па добро ако нећемо улазити дубље у дискусију, дотичући се теорије уметности нема шта да се много говори о томе колико ко има фотографија, на који их начин чува, да ли израђене, одштампане, у дигиталном запису. Све се то може рећу у пар речи, као нечији исказ и то би било то. Мислим да управо ако се дубље зађе и продискутујемо мало о томе ко као доживљва фотографију, да то може онда да покаже како се ко односи према фотографијама.

Разлика између фотографије, цртежа, слике или скулптуре постоји и огледа се у томе шта хоћемо да прикажемо. Не може се једна те иста ствар изразити сликањем природним бојама на платну и скулптуром.  

Е кад кажеш већ да је фотографија била научна фантастика, то је оно што мене рецимо одвлачи од дубљег односа према фотографији. Кажеш научна фантастика! Наравно ја правим разлику између науке и научне фантастике. Наука је корисна ствар за мене, научна фантастика бескорисна. Ако можеш да ми кажеш јер није ми до танчина јасно, шта под научном фантастиком подрзумеваш код древне фотографије?  

Да се вратим на површност дискусије. Има људи који држе тоне фотографија, али само из разлога да их могу другима показивати или из неког себи личног хира чиме су задовољавају подсећањем на догађаје и доживљаје које су овековечили фотографијом. Чак шта мислим да су такви и већина. Увек су малобројни опортунисти који кроз фотографију граде уметност. Можда ће неко рећи, па да то је то, увек је оно што је добро и ретко.

Мени је фотографија најпре средство мог рада. Дакле када сам на терену усликам неки објекат који је предмет мог посла и онда ту фотографију после користим као средство даље разраде посла којег обављам, а после када се све то заврши те фотографије ставим у архиву. У ту сврху дигитални апарат ми феноменално служи. Када би све то морао са аналогним да радим, то би ми јако успорвало посао. Друга сврха фотографије је управо да овековечим неки догађај. Но нисам од оних који фотографишу свако роштиљање, свако породично окупљање, сваки корак узрастања сопоственог детета, свако путовање тонама фотографија, сваку тако неку обичну ситуацију. Више сам за то да постоји овековечен одређен догађај али са знатно мање фотографија, тек толико да се може добити основна представа онога што се збило и како је изгледало.