Човек даје 5.000 долара ко пронађе...

[andrej]

covek na snimku je Jasin Halid.bivsi Hriscanski propovednik.sam njegov nastup je u stvari navika koja je ostala iz tog dela zivota(svi znamo nacine propovedanja (posebno) americkih "prichera".ima tu i estrade.nije da ga branim,ali buduci da je izneo jednu prilicno smelu ponudu,to znaci da iz stiva kojim se dugo godina sluzio ima mozda i razlog za to koliko god sa stanovista hriscanstva bio neprihvatljiv.

Јасин Халид је дао арбитрарне критеријуме. Написао сам тамо раније мало подужи пост у том смислу (неки други људи такође). Пошто је Јасин тражио баш Христове речи, навео сам и речи и контекст у ком су у Јеванђељу по Јовану записане. Да то сад покажем њему, он ми не би дао 5000 $ него би рекао да је у питању интерполација (или би, у најбољем случају, ствар тумачио кроз муслиманску рецепцију "Инџила"). А ипак, реч је о једином Јеванђељу које је писао један од најблискијих апостола - једини који је чак смогао снаге и храбрости да присуствује и самом чину распећа на Голготи. Ако је неко могао да на аутентичан начин пренесе Христове речи и њихов контекст, то је онда свети Јован, апостол Љубави.

На почетку свог Јеванђеља он објаснава да је Христос као Логос Божији заправо био и Творац света - и да су сва претходна Богојављања онима које ви зовете посланици а ми пророци, била заправо јављања Христа-Логоса пре оваплоћења. Поштујем да муслимани ово неће моћи да прихвате вероватно све док им на Другом Доласку сам Христос то не буде рекао - као што ни ми не бисмо прихватили било шта друго, све до Дана Суда, када ће све бити разјасњено.

А питао бих овде једну ствар драгу муслиманску браћу. Ви, наиме, исто верујете да је Иса зачет Светим Духом у утроби Девце Меријам и да је (још у Гестиманском врту) у телу био вазнет на небо (а разапет је неко други). Па зар онда није био нешто више од обичног човека (наравно, не бих од вас тражио да кажете да је Бог или Син Божији)? Чак и да не дефинишемо ко је и шта је то што је више, али обичан човек свакако није имао разлога да тако почне и да тако заврши - зар не? Овде се о томе већ детаљније расправљало: Isaa a.s. (Isus) u Islamu, па нема потребе да овде ширимо причу. Али, основ читаве ове теме би се итекако могао довести у питање пошто има снажних места чак и у вашој инџилској перцепцији, да се закључи како је Иса, у најмању руку, био најјединственији од свих људи у историји, па већ и тиме виши од човека.

Проблем је што Јасин Халид није имао претерано исправно хришћанско гледиште на Свето Писмо ни пре конверзије - као протестантски проповедник, према Писму је имао однос сличан идолатријском, а сада на Писмо примењује муслиманске Кур`анско-хадиске критеријуме, што је наравно неодрживо. Православна Црква и римокатолици су увек имали другачији приступ Писму - оно је само било запис црквеног Предања, које (ми верујемо) на аутентичан начин чува Дух Свети. Као што муслимани у савршенству Кур`анске објаве виде за њих несумниву благодат Духа Светог, ми хришћани управо у свим тим изазовима и несигурностима питања аутентичности, видимо ту исту благодат "Духа који дише где хоће," сматрајући да нам је одсуством извесности дата слобода да наш суд не формирамо као суд разума, него суд вере и љубави - истих критеријума за које верујемо и у које се надамо да ће се и нама судити.

[mikael_pasa]

covek na snimku je Jasin Halid.bivsi Hriscanski propovednik.sam njegov nastup je u stvari navika koja je ostala iz tog dela zivota(svi znamo nacine propovedanja (posebno) americkih "prichera".ima tu i estrade.nije da ga branim,ali buduci da je izneo jednu prilicno smelu ponudu,to znaci da iz stiva kojim se dugo godina sluzio ima mozda i razlog za to koliko god sa stanovista hriscanstva bio neprihvatljiv.

Јасин Халид је дао арбитрарне критеријуме. Написао сам тамо раније мало подужи пост у том смислу (неки други људи такође). Пошто је Јасин тражио баш Христове речи, навео сам и речи и контекст у ком су у Јеванђељу по Јовану записане. Да то сад покажем њему, он ми не би дао 5000 $ него би рекао да је у питању интерполација (или би, у најбољем случају, ствар тумачио кроз муслиманску рецепцију "Инџила"). А ипак, реч је о једином Јеванђељу које је писао један од најблискијих апостола - једини који је чак смогао снаге и храбрости да присуствује и самом чину распећа на Голготи. Ако је неко могао да на аутентичан начин пренесе Христове речи и њихов контекст, то је онда свети Јован, апостол Љубави.

На почетку свог Јеванђеља он објаснава да је Христос као Логос Божији заправо био и Творац света - и да су сва претходна Богојављања онима које ви зовете посланици а ми пророци, била заправо јављања Христа-Логоса пре оваплоћења. Поштујем да муслимани ово неће моћи да прихвате вероватно све док им на Другом Доласку сам Христос то не буде рекао - као што ни ми не бисмо прихватили било шта друго, све до Дана Суда, када ће све бити разјасњено.

А питао бих овде једну ствар драгу муслиманску браћу. Ви, наиме, исто верујете да је Иса зачет Светим Духом у утроби Девце Меријам и да је (још у Гестиманском врту) у телу био вазнет на небо (а разапет је неко други). Па зар онда није био нешто више од обичног човека (наравно, не бих од вас тражио да кажете да је Бог или Син Божији)? Чак и да не дефинишемо ко је и шта је то што је више, али обичан човек свакако није имао разлога да тако почне и да тако заврши - зар не? Овде се о томе већ детаљније расправљало: Isaa a.s. (Isus) u Islamu, па нема потребе да овде ширимо причу. Али, основ читаве ове теме би се итекако могао довести у питање пошто има снажних места чак и у вашој инџилској перцепцији, да се закључи како је Иса, у најмању руку, био најјединственији од свих људи у историји, па већ и тиме виши од човека.

Проблем је што Јасин Халид није имао претерано исправно хришћанско гледиште на Свето Писмо ни пре конверзије - као протестантски проповедник, према Писму је имао однос сличан идолатријском, а сада на Писмо примењује муслиманске Кур`анско-хадиске критеријуме, што је наравно неодрживо. Православна Црква и римокатолици су увек имали другачији приступ Писму - оно је само било запис црквеног Предања, које (ми верујемо) на аутентичан начин чува Дух Свети. Као што муслимани у савршенству Кур`анске објаве виде за њих несумниву благодат Духа Светог, ми хришћани управо у свим тим изазовима и несигурностима питања аутентичности, видимо ту исту благодат "Духа који дише где хоће," сматрајући да нам је одсуством извесности дата слобода да наш суд не формирамо као суд разума, него суд вере и љубави - истих критеријума за које верујемо и у које се надамо да ће се и нама судити.

svi imamo neku svoju Istinu koje cemo se drzati...sto se tice Isusa u islamu,Isaa a.s. stvar je i tu poznata.da,obican covek nije.po nasem verovanju Poslanik je,i kako ga Allah u Kuranu nazva-milost svetovima...jedan od Allahovih najdrazih robova.

[Пантелејмон Нови]

Не знам чему овакве психопате на хришаћнском форуму? Ова карикатура горе очигледно тог јутра није попио прописану терапију.

---

bliss jeeee bliss jeeee algabacaju

Проповедниче Алахов, где је овде смиреност и кроткост?

пс. ни Бил Гејтс не може да те покрије сада! 

[andrej]

svi imamo neku svoju Istinu koje cemo se drzati...sto se tice Isusa u islamu,Isaa a.s. stvar je i tu poznata.da,obican covek nije.po nasem verovanju Poslanik je,i kako ga Allah u Kuranu nazva-milost svetovima...jedan od Allahovih najdrazih robova.

Чак и тако, али сви остали посланици су се и родили и умрли (или били убијени) као и сви остали људи - укључујући и Мухамеда. А Иса се није тако ни родио, нити је тако живео (у временском оквиру који је имао учинио је више чуда од свих осталих за које знамо заједно) - а најзад, није тако ни скончао. Брате мој Микаеле, ту је онај "пети кец..." Барем га ја видим ту 

[mikael_pasa]

svi imamo neku svoju Istinu koje cemo se drzati...sto se tice Isusa u islamu,Isaa a.s. stvar je i tu poznata.da,obican covek nije.po nasem verovanju Poslanik je,i kako ga Allah u Kuranu nazva-milost svetovima...jedan od Allahovih najdrazih robova.

Чак и тако, али сви остали посланици су се и родили и умрли (или били убијени) као и сви остали људи - укључујући и Мухамеда. А Иса се није тако ни родио, нити је тако живео (у временском оквиру који је имао учинио је више чуда од свих осталих за које знамо заједно) - а најзад, није тако ни скончао. Брате мој Микаеле, ту је онај "пети кец..." Барем га ја видим ту 

he...i pre njega su dizali iz mrtvih,penjali se na nebo.manom i prepelicama hranili zbegove,lecili uz Boziju pomoc....pa i posle.percepcija Hriscanina ka Isusu,i muslimana ka istom nisu ista.tacno.ali se ne moze poreci postovanje koje islam ima ka Isaau,i njegovoj cestitoj majci...kec je jaka karta,ali sama po sebi nije nista...

[andrej]

svi imamo neku svoju Istinu koje cemo se drzati...sto se tice Isusa u islamu,Isaa a.s. stvar je i tu poznata.da,obican covek nije.po nasem verovanju Poslanik je,i kako ga Allah u Kuranu nazva-milost svetovima...jedan od Allahovih najdrazih robova.

Чак и тако, али сви остали посланици су се и родили и умрли (или били убијени) као и сви остали људи - укључујући и Мухамеда. А Иса се није тако ни родио, нити је тако живео (у временском оквиру који је имао учинио је више чуда од свих осталих за које знамо заједно) - а најзад, није тако ни скончао. Брате мој Микаеле, ту је онај "пети кец..." Барем га ја видим ту 

he...i pre njega su dizali iz mrtvih,penjali se na nebo.manom i prepelicama hranili zbegove,lecili uz Boziju pomoc....pa i posle.percepcija Hriscanina ka Isusu,i muslimana ka istom nisu ista.tacno.ali se ne moze poreci postovanje koje islam ima ka Isaau,i njegovoj cestitoj majci...kec je jaka karta,ali sama po sebi nije nista...

А која је сврха рађања од Девице брате Микаеле? И ко је Отац некоме ко се рађа од Девице? И како то може бити "обични" човек с "необичним" Оцем (био то Бог, Дух Свети, мелек...), какви су били и сви остали посланици?

[mikael_pasa]

svi imamo neku svoju Istinu koje cemo se drzati...sto se tice Isusa u islamu,Isaa a.s. stvar je i tu poznata.da,obican covek nije.po nasem verovanju Poslanik je,i kako ga Allah u Kuranu nazva-milost svetovima...jedan od Allahovih najdrazih robova.

Чак и тако, али сви остали посланици су се и родили и умрли (или били убијени) као и сви остали људи - укључујући и Мухамеда. А Иса се није тако ни родио, нити је тако живео (у временском оквиру који је имао учинио је више чуда од свих осталих за које знамо заједно) - а најзад, није тако ни скончао. Брате мој Микаеле, ту је онај "пети кец..." Барем га ја видим ту  :cheesy:

he...i pre njega su dizali iz mrtvih,penjali se na nebo.manom i prepelicama hranili zbegove,lecili uz Boziju pomoc....pa i posle.percepcija Hriscanina ka Isusu,i muslimana ka istom nisu ista.tacno.ali se ne moze poreci postovanje koje islam ima ka Isaau,i njegovoj cestitoj majci...kec je jaka karta,ali sama po sebi nije nista...

А која је сврха рађања од Девице брате Микаеле? И ко је Отац некоме ко се рађа од Девице? И како то може бити "обични" човек с "необичним" Оцем (био то Бог, Дух Свети, мелек...), какви су били и сви остали посланици?

kao sto rekoh.dogme nam se tu razilaze.Bogu se moze sve.potrebno je bilo poslati coveka takvog svojstva medju ljude.(kanda ih ni to nije osvestilo).pod pojmom "obicni" mislio sam na njegovo ljudsko svojstvo.covek kao i svaki drugi,sa svojim ljudskim potrebama.ali od Boga nadahnutim da ljude na put monoteizma poziva,da Zakone sacuva...

[mikael_pasa]

(Pretpostavljamo da je Božic kruna svih hrišcanskih praznika. Bez ikakve sumnje smo slepo prihvatili proslavu Božica kao jedno od glavnih učenja i zapovesti u Novom Zavetu! Isto tako vlada pretpostavka da se Isus rodio 25. decembra, odnosno 7. januara i da Novi Zavet ističe ovaj praznik kao vodeću hrišcansku svetkovinu. Verujemo da je običaj razmenjivanja poklona nastao zato što su mudraci darivali Bogomladenca. No, hajde da prestanemo sa pretpostavkama i zavirimo u istoriju i u Bibliju ne bismo li otkrili činjenično stanje!

Božic (engleski "Christmas", što znaci "Hristova misa") u stvari potiče od rimokatoličke mise. Odakle katolicima takav običaj? Taj običaj dolazi iz paganskih svetkovina koje su se održavale 25. decembra, na dan rođenja boga sunca - Sola! Božic zapravo predstavlja drevni obred valizma (obožavanje boga sunca Vala), kulta koji Biblija osuđuje kao najgadniju idolopokloničku praksu! Štaviše, nigde u Novom Zavetu nema ni spomena o Božicu. Ni apostol Pavle, ni drugi apostoli, ni rana istinita hrišcanska crkva nije svetkovala Božić! Ideja da se Isus rodio 25. decembra je jedna od gatalica ili priča (Druga Timoteju 4:4), za koje apostol Pavle proriče da će prevariti svet u ovim poslednjim vremenima. Prava istina je to da Božic uopšte ne predstavlja dan Hristovog rođenja! Štaviše, ma koliko taj praznik značio mnogima, njegovo poreklo nije hrišcansko nego pagansko - vavilonsko!) http://www.cog-ff.com/ptxmas.html

Naravno ovo pišu oni koji slave božić, a šta kaže naša sveta Knjiga o vremenu rođenja Isaa a.s.: . “I porođajni bolovi prisiliše je da dođe do stabla jedne palme. “Kamo sreće da sam ranije umrla i da sam potpuno u zaborav pala!” - uzviknu ona. I melek je, koji je bio niže nje, zovnu: “Ne žalosti se, Gospodar tvoj je dao da niže tebe potok poteče. Zatresi palmino stablo, posut će po tebi datule svježe, pa jedi i pij i budi vesela! Ako vidiš čovjeka kakva, ti reci: “Ja sam se zavjetovala Milostivom da ću šutjeti, i danas ni s kim neću govoriti” (Maryam, 23- 26).

Šta dalje kažu oni koji vjeruju i praznuju božić: Ako je Božic stigao u naše krajeve preko Rimokatolika, a oni su ga preuzeli iz paganizma, odakle onda paganima taj praznik? Gde, kada i kako je nastao Božic?

(Božic je glavni običaj izopačenog sistema koji svako biblijsko proročanstvo i učenje naziva VAVILONOM. Njegovo praktikovanje započelo je u prvobitnom Vavilonu, gde se taj obicaj i razvio za vreme vladavine cara Nimroda! Da, Božic vuče korene iz civilizacije koja je nastala nedugo nakon velikog Potopa u Bibliji (Nojeve barke). Izvorni osnivač vavilonskog sistema je u stvari Nimrod, unuk Nojevog sina Hama. Još od tog doba ovaj sistem dominira nad celim svetom. Vavilon predstavlja sistem organizovanog takmičenja među vladama i carstvima u kojima upravljaju smrtni ljudi i zasniva se na ekonomskoj praksi utrkivanja (konkurencije) i stvaranja profita. Nimrod je bio graditelj vavilonske kule - izvornog Vavilona, kao i Ninive - drevne asirske prestonice - i mnogih drugih gradova. On je organizator prvog svetskog carstva. Njegovo ime na hebrejskom dolazi od reči "Marad", što znači "onaj koji se pobunio" (Prva knjiga Mojsijeva 10:6, 8-12). Mnogi stari spisi sadrže obilje podataka o ovom čoveku, začetniku velikog, organizovanog, opštesvetskog otpada od Boga, koji i dan danas preovladava u celom svetu.) isti izvor

Mi muslimani poznajemo Nimruda iz kazivanja o Ibrahimu a.s., jednom od najvećih nevjernika i zulumćara toga vremena, a evo po onome što pišu oni koji vjeruju i praznuju božić, o njegovom rođendanu  se radi u vrijeme proslave božića, a nikako o Isa a.s. Pošto je Isa a.s. zaista bio Allahov Poslanik, Allah dž.š. ga je odlikovao mnogim dobrima, kao npr. Mudžizama, nadnaravnim djelima koja je Isa a.s. izvodio Allahovom voljom. U nizu mudžiza koje su, kasnije, pratile Isaa a.s, bile su, kako Allah, dž.š., saopćava i da će on progovoriti dok još bude u bešici: ”On će govoriti ljudima još u kolijevci, a i kao odrastao, i bit će čestit.” (Ali ‘Imran, 46). Na ovaj način Allah, dž.š., je mnogo olakšao hz Merjemi. ”A ona im na njega pokaza. “Kako da govorimo djetetu u bešici?” - rekoše. “Ja sam Allahov rob” – ono reče - “meni će On Knjigu dati i vjerovjesnikom me učiniti i učinit će me, gdje god budem, blagoslovljenim, i naredit će mi da, dok sam živ, namaz obavljam i sadaku udjeljujem, i da majci svojoj budem dobar, a neće mi dopustiti da budem drzak i nepristojan. I neka je mir nada mnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kada budem iz mrtvih ustajao!” (Marjem, 29-33). Pored toga da je Isa a.s kao dijete u kolijevci govorio, Isa a.s., je kasnije imao i drugih mudžiza, kao npr., oživljavanje mrtvih, liječenje dotada neizliječive bolesti gube, napravljenoj ptici od gline naredio je da poleti i ona je poletjela kao mnoge druge. Sve je to, umjesto da pojača istinsko vjerovanje, da je Isa a.s. izaslanik dragog Allaha, pomoglo da su u kasnijim vijekovima, od četvrtog na dalje, pagani iz Rima prihvatajući kao kršćanstvo, promovirali su i Isa a.s. kao boga, odnosno božijeg sina, što je nespojivo sa Allahom dž.š. To je po Islamu totalno zastranjivanje, a iz teksta o Božiću, čije smo dijelove citirali danas jasno se vidi da i svi iole obrazovani kršćani, znaju porijeklo proslavljanja božića pa kažu još: Kada otkrijemo istinu obično budemo šokirani. Nažalost, čista istina vređa neke ljude! Međutim, Bog zapoveda svojim vernim propovednicima: "Viči iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mojemu bezakonja njegova". Ove činjenice su možda šokantne, ali to je čista istorijska i biblijska istina! Prava postojbina Božića je drevni Vavilon. Božić je sastavni činilac organizovanog otpada kojim je sotona držao prevareni svet u svojoj šaci tokom svih proteklih vekova! U Egiptu se oduvek verovalo da je sin boginje Iris (egipatsko ime za "caricu nebesku") roden 25. decembra. Vecina paganskog sveta slavila je taj čuveni rođendan mnogo vekova pre Roždenija Isusa Hrista. (isti izvor)

A na sve ovo vječna istina, Allahova neiskrivljena riječ, u neiskrivljenoj Knjizi: ”To je Isa, sin Merjemin - to je prava istina o njemu - onaj u koga oni sumnjaju. Nezamislivo je da Allah ima dijete, hvaljen neka je On! Kad nešto odluči, On za to rekne samo: “Budi!” - i ono bude.” (Merjem, 34, 35)

da nema svega ovoga mozda bi i mogao da se zamislim.e,sad...ako ima neko da mi pomogne....bar oko ovog dela gde se pominju Jevandjelje i apostol Pavle...

[andrej]

Брате мој добри Микаеле...

Редом: највећи празник за хришћане (пре свега за православне) је Васкрсење, а не Рођење Господа Исуса Христа. Јер, "Ако Христос није Васкрсао, узалуд нам вера наша."

Напади на Божић (скраћени назив прауника Рођења Христовог) су много старији од исте оне протестантске пропаганде која напада и девичанство Пресвете Марије и ислам и православље. На све ове оптужбе одговорио је још свети Јован Златоусти у својој Беседи на празник Рођења Христовог:

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

БЕСЕДА: На дан рођења нашег спаситеља Исуса Христа

о ком се слабо знало све док потпун извештај  о светковини тога дана није донела неколицина оних који са запада дођоше пре кратког времена

Што су праоци још давно са болом очекивали, што су пророци предсказивали a праведници желели да виде, то се на данaшњи дан збило и стварно испунило. “И Бог се на земљи јави и с људима поживје” (Вар. 3, 38).

           Радујмо се, дакле, љубљени, веселимо се! Ако је Јован у утроби матерњој заиграо, кад је Марија к Јелисавети дошла, онда ми, који не Марију, но самог нашег Спаситеља рођеног гледамо, треба и да заиграмо и да се зарадујемо а исто тако и да се задивимо оној великој Божијој наредби која сваки ум превазилази. Размисли само какав би то призор био кад би сунце с неба сишло, и кад би по земљи ишло и кад би зрацима својим са земље све обасјало. А кад би такав догађај ужаснуо све оне који би тварну светлост тако гледали, замисли како је гледати да Сунце Правде из нашег тела зраке испушта и душу нам просвећује?

           Одавно сам желео видети овај дан, и не само видети него сам желео да то буде са мноштвом народа баш као што данас видимо. Жеља се моја испунила и остварила делом.

           Па иако је тек једва десет година прошло од како нам је овај празник познат и стваран постао он сада ревношћу вашом тако цвета, као да нам је од самог искона и од најстаријих времена предан био. Зато неће погрешити онај ко га не зове новим и старим истовремено.  

           Новим зато што нам је недавно постао познат, а старим или пређашњим, зато што се је с пређашњима равнолетан учинио и узрастао до такве мере да их је достигао. И као што изузетна и плодоносна стабла одмах, пошто се у земљу посаде, увис расту и плодовима изобилују. Тако је и празник овај испрва само био знан онима што на западу живе, а до нас је тек сад и тек пре неколико година, пренесен, а тако је брзо узрастао и велики плод донео да су, као што сви виде, сва црквена дворишта препуна и мноштво народа који се ту скупио црква једва може да прими. За такво ваше усрђе достојну награду од Христа, у телу на данашњи дан рођеног, очекујте и да ће вам он за сав тај труд платити. Јер љубав и ревност која се према овом дану показује управо је знак велике љубави према рођеном.

           А ако је потребно да и ја као саслужитељ ваш томе допринесем ту ћу се свим силама потрудити, или боље, оно што ми благост Божија дозволи, на вашу корист ћу проговорити. А шта желите данас да чујете, шта друго осим оно на шта се данашњи дан односи.

           Знам врло добро да се и сада међу вама многи препиру и једни оспоравају а други оправдавају и свуда се велика распра води због овога дана. Они што оспоравају тврде да је овај празник новоуведен и тек сад унесен, док они што оправдавају кажу да је он стари и пређашњи самим тим што су пророци од давнина о рођењу Христовом предсказивали и што је и становницима од Тракије па до Гадира већ одавно овај празник и познат и признат.

           Допустите дакле да о томе данас беседимо. Јер када ми и сумњајући толику љубав према овом дану показујемо очигледно је да ћемо, пошто га и боље упознамо, и више ревновати и ове поуке ће покренути објашњење у нама и већи труд због њега. Ја имам три доказа да је баш ово време оно у којем се Бог Реч, Господ наш Исус Христос родио.

           Од та три доказа први је онај што је празник овај веома брзо посвуда постао прослављен и што је до толике висине узрастао и процветао. Па ћу се и ја усудити да тврдим оно што је тврдио Гамамило о јеванђелској проповеди када је рекао: “јер ако буде од људи ова намисао или ово дјело, пропашће; Но ако је од Бога, не можете га уништити, да се како и богоборци не нађете” (Д.Ап. 5, 38-39) и применићу је на светковање овог дана, јер тврдо верујем да се светковина ова баш зато изгубила није, него је сваке године све већа и знаменитија постајала зато што је Бог Реч од самога Бога, као што је и проповед за мало година сву васељену обухватила. Па ако су је шаторари, рибари, неуки и прости свуда разносили, ипак простота служилаца ништа јој не сметаше, јер моћ онога што је проповедано, свему одољеваше и препреке уништаваше показујући своје дејство.

           А ако се они, што се препиру, не задовољавају овим што је речено, можемо и други доказ да изнесемо.

           А који је то доказ?

           Попис народа  о којем говори јеванђеље. “А у дане оне изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сва васељена. Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова, Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која беше трудна. И кад онде бијаху, испунише се дани да она роди. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици” (Лк. 2, 1-7). По овоме је извесно да се Христос родио у време првог пописа народа. А и време пописа могао би свако ко би се потрудио најтачније из старих општенародних римских архива да добије.

           Но приметиће ко: “ми то да чинимо, који тамо нити живимо нити станујемо?”

           А ти послушај и поверуј да смо ми светковину ову примили од оних који се налазе у Риму и о томе најтачније знају и да су они који живе тамо, по древном предању одавно исти тај дан светкују па су и нас на то упутили. А јеванђелист није без повода време ово прецизно одредио него да би нам дан открио и познатим учинио и да би нам наређење Божије предочио. Јер заповест о попису није Август  произвољно наметнуо народу, него му је Бог срце покренуо да невољом доласку Јединородног послужи.

           А како то користи – рећи ћеш – овом наређењу? Не малу и обичну корист то пружа, љубљени, но врло велику и једну од нужних и потребних.

           Па каква је она?

           Галилеја је предео палестински, а Назарет град галилејски; исто тако, њен део је и Јудеја али тако названа од њених житеља, док је Витлејем град јудејски. О Христу су сви пророци предсказали да ће не из Назарета, но из Витлејема доћи и да ће се тамо родити. Јер је тако и пророк написао: “И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој Израиља” (Мат. 2, 6). На исти су начин у оно време Јудеји од Ирода упитани “где ће се Христос родити” одговорили; а и Христос је Натанаилу, кад је овај на Филипово казивање: “нађосмо Исуса из Назарета” одговорио: “из Назарета може ли бити што добро?”, рекао: “Ево правог Израиљца у коме нема лукавства” (Јн. 1, 45-47).

           А зашто га је тако похвалио?

           Зато што није поверовао Филипу, јер је добро знао да је Христос не у Назарету, нити у Галилеји, но у Јудеји и Витлејему да се роди као што се и догодило. Па зато што је као искусан познавалац закона знао да Христос неће из Назарета доћи, а о томе Филип није знао, онако је како је у наведеном пророштву речено и одговорио, а зато му је Христос и рекао: “Ево правог Израиљца у коме нема лукавства”. Због тога су и неки Јудеји Никодиму говорили: “Испитај и види да пророк из Галилеје не долази” (Јн. 7, 52), и на другом месту: “Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова и из села Витлејема гдје бјеше Давид?” (Јн. 7, 42), а зато што су сви знали да ће Христос доиста отуд, а не из Галилеје доћи.

           Јосиф и Марија дакле, иако беху Витлејемски староседеоци опет се решише, пошто Витлејем беху напустили, да у Назарету живе и да се ту настане, као што се то често догађа, да многи напуштају оне градове у којима су се родили и да у онима у којима им није порекло живот свој проводе. Пошто се Христос требао у Витлејему родити, то је и наређење дато које их је и без воље том граду, по Божијој наредби, одвело. Јер указ који је налагао да се свако у својој постојбини упише, принудио је и њих да из Назарета у Витлејем ради пописа дођу. А то откривајући и Јеванђелист је рекао: “А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова, Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која беше трудна. И кад онде бијаху, испунише се дани да она роди. И роди сина својега Првенца” (Лк. 2, 4-7).

           Видиш ли љубљени, како промисао Божији дела своја и кроз верне и кроз неверне руководи тако да и они, што су од благочасти отуђени, познају силу и моћ Божију. И звезда привођаше мудраце с истока, а указ Марију принуђаваше да дође у постојбину о којој су пророци предсказали.

           Одакле знамо да је Дјева Марија од рода Давидова произашла пошто је она из Витлејема, извесно је да је и из дома и племена Давидова потекла а то је и јеванђелист потврдио када је рекао: “А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова”. Али пошто је родбина Јосифова набројана, а Маријине прародитеље нико није на исти начин набројао, зато, да не би сумњао и рекао како да знамо да је и она из дома Давидова, послушај: “А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет, Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова” (Лук. 1, 26-27).

           Ово “из дома Давидова” треба разумети да је о девојци речено, као што је овде доста јасно и изложено. А зато је и заповест и налог овај издат због којег смо морали и ићи у Витлејем. И чим су они у град ступили оног часа се и Исус роди и положен је у јасле јер сва слободна места беху заузета од оних који су се са свих страна стекли, те је велика гужва настала. И због тога су се мудраци Исусу баш ту и поклонили.

           Но да би вам још јаснији и тачнији доказ дао молим вас да се сад ободрите, јер вам дугу приповест требам изнети и старе законе прочитати, како би вам у потпуности моју беседу јасном учинио.

           Стари је закон код Јевреја био; али да почнем моју беседу од догађаја који су се још и раније догодили. . . Када је Бог избавио јеврејски народ од узнемиравања и мучења, а када је видео да они још остатке злочасти у себи имају и траже оно што је чулно, јер се великим и красним храмовима дивљаху, а онда им заповеди да храм подигну који би не само богатством материјала и искуством вештине, него је својим изгледом све постојеће храмове на земљи превазишао. И као што чедољубиви отац, кад сина свога који се дуго са развратним беспримерним и раскалашним људима дружио, прими гледајући на покајање његово, са опрезношћу и поштовањем још га у веће изобиље уводи да не би због оскудевања пређашња уживања помињао или пожелео, тако је и Бог, када је приметио да Јудеји чулне ствари желе, поступио, па их је и у томе преузвишено узвисио, тако да мисирских ствари никад пожелели не би,  јер им беше заповедио да храм у складу са овим светом тј. чулног и мисленог назидају. Па као што небо и земља, свако за се, свој положај имају, док се у средини између њих наместо преграде овај свет налази, тако је и Бог заповедио да се храм подигне. И када га је на два дела поделио и на средини завесу поставио, допустио је да с ову страну завесе сви улазе, а са оне друге стране да је улазак и поглед свима забрањен, осим једном првосвештенику. А да и ово није моја измишљотина и да је храм о коме говоримо заиста у складу са овим светом устројен, чуј шта Павле говори о узласку Христовом на небо: “Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је предобразац истински” (Јев. 9, 24), а овим хоће да каже да је оно што је рукотворено тј. овдашње, само прилика оног што је права светиња. А да је завеса делила светињу над светињама од спољашњих светиња онако исто као што ово небо, оно што је над њим, од онога што је под њим и онога што се налази код нас, дели, послушај како је Павле то разјаснио и како је небо завесом назвао. Саветујући “Да би смо у двјема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утјеху ми који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама; Њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завјесе, Гдје као претеча за нас уђе Исус” (Јев. 6, 18-19),  тј. изнад неба.

           Видиш ли како је небо завесом назвао?

           Ван завесе налазио се свећњак и трпеза и мједени жртвеник на који се жртве паљенице полагаху, а унутра беше ковчег златом окован, у који су плоче завета похрањене, златан суд и Аронова пролистала палица као и златни жртвеник али не за жртве и спаљивање но због једног кађења у години. У спољни део беше слободно свима улазити, у унутрашњи пак, само једном првосвештенику. А то ћу вам Павловим речима  доказати, који о томе овако говори: “Имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску”. (Под овим: “светиња земаљска подразумева он спољашњу скинију – шатор пошто је било дозвољено свим људима да тамо улазе). “Јер беше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња. А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама, Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче завјета, А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; А у други једном у години сâм првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне гријехе из незнања” (Јевр. 9, 2-7).

           Видиш ли да само један првосвештеник улази и то једном у току целе године?

           Но рећи ће ко: Па у каквој је вези данашњи дан са тим што говориш?

           Причекајте мало, немојте се бунити. Од самог дна копамо бунар и трудимо се да на површину дођемо, како би вам све замисливо било. Или боље, да вам се не би и даље   и онако нејасна беседа моја неразумљивом чинила, и да не би са наставком приче  тешка постала; казаћу вам зашто сам све ово говорио.

           Па зашто, одговори?

           Марија је тек онда почела зачињати кад је Јелисавета са Јованом већ шест месеци била трудна. Ако пронађемо дакле, који је тај шести месец био, наћи ћемо и то у ком је месецу Марија зачела. А кад се о времену зачећа уверимо, сазнаћемо и време рођења Христовог, бројећи девет месеци од самог зачећа.

           А како можемо сазнати који је то шести месец био од кад је Јелисавета затруднела?

           Тако, одговарам ја, ако пронађемо у ком је месецу зачела.

           А како ћемо то сазнати?

           Ако пронађемо у које је време њеном мужу Захарији то зачеће наговештено.

           Али баш ово, одакле ћемо сазнати?

           Из Светог Писма, и то по томе што Свето Јеванђеље говори да је анђео  онда кад је Захарије у “светињу над светињама” ступио, благовестио и о рођењу Јованавом говорио. Ако се дакле Светим Писмом јасно докаже да је првосвештеник у светињу над светињама улазио и то једном, да је један и када и у ком месецу улазио, онда ће нам и време, у ком се то догодило, бити познато.

Да је једном у току године првосвештеник у светињу над светињама улазио, то знамо од Павла, али то исто и Мојсије потврђује кад говори: “И каза Господ Мојсију: реци Арону брату својему да не улази у свако доба у светињу за завјес пред заклопац који је на ковчегу, да не погине”. И даље: “А нико да не буде у шатору од састанка кад он уђе да чини очишћење у светињи, докле не изађе и сврши очишћење за се и за дом свој и за сав збор Израиљски. А нека изађе к олтару који је пред Господом” (3. Мој. 2-17).

           Дакле, да није увек у светињу над светињама улазио, и да док је он улазио унутра нико није смео за њим ићи но споља иза завесе стајати, то сад добро знамо. Но добро то упамтите. Сада нам остаје да докажемо у ком је времену улазио и да је смео то чинити једанпут у години и то само он.

           А како ћемо то пронаћи?

           Опет помоћу Светог Писма јер тамо стоји написано: “Десети дан седмога мјесеца мучите душе своје, и не радите никакога посла, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама. Јер у тај дан бива очишћење за вас, да се очистите; бићете очишћени од свијех гријеха својих пред Господом. То нека вам је почивање суботно, и мучите душе своје по уредби вјечној. А свештеник који буде помазан и који буде освећен да врши службу свештеничку намјесто оца својега, он нека очишћа обукавши се у хаљине ланене, хаљине свете. И нека очисти светињу свету и шатор од састанка; и олтар нека очисти; и свештенике и сав народ сабрани нека очисти. И ово нека вам је вјечна уредба да очишћате синове Израиљеве од свијех гријеха њиховијех једанпут у години. И учини Мојсије како му заповједи Господ” (3. Мој. 16, 29-34).

           Све ово што сам навео односи се на јеврејски празник који се зове сеница, јер тада је једанпут у години првосвештеник улазио, што је и Мојсије потврдио рекавши: “Да се очишћате једанпут у години”.

           Ако је дакле, само у време празника сенице један првосвештеник у светињу над светињама улазио, може се рећи да се онда и анђео Захарији јавио, кад је Захарија био на месту које се зове светиња над светињама, јер сем тада тамо није улазио нико па ни првосвештеник. А треба послушати и речи из Светог Писма: “У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом, да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво марода мољаше се напољу за вријеме кађења”. (Сети се, молим те, овде оног навода: “А нико да не буде у шатору од састанка кад он уђе (првосвештеник) да чини очишћење у светињи, докле не изађе”). “А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог шртвеника” (Лк. 1, 5-11) Ето. Не говори олтара жртвеног, но олтара кадионог јер спољашњи олтар беше за жртвовање и паљеница постављен, а унутрашњи због кађења. И зато дакле што се анђео само њему јавио и што се потврђује да су га људи напоље чекали, извесно је да је он у светињу над светињама ушао. “И збуни се Захарија (наставља се ) видјевши га и спопаде га страх. А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме; И он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман. И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем.” (Лк. 1, 13-21)                    

           Видиш ли да му је благовештено онда када је био иза завесе, што значи да је благовештено у време празника сеница и поста, јер речи: “Покорите душе ваше” пост значе. Празник сеница пак код Јудеја пада, као што и ви сами сведочите и као што смо и ми у своје време и дуге беседе против Јудеја, безвремени њихов пост изобличавајући, држали, при крају месеца септембра. И онда је и Јелисавета жена Захаријина зачела и “кријаше се пет мјесеци говорећи: Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.” (Лк. 1, 24-25)

Дакле врло лако можемо доказати да је Марији о зачећу Христовом благовештено, кад је Јелисавета већ шест месеци са Јованом трудна била, јер управо је тада тј. у “шести месец” по њеном зачећу послао Бог анђела Гаврила к њој, који јој рече: “Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус” (Лк. 1, 30-31) не пропуштајући да јој уплашеној од речи његових и њене помисли: “како то може бити?” одговори: “Дух Свети доћи ће на тебе, и сила вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији”, а додао је и ово: “И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што каже”.

           Ако је дакле при крају месеца септембра Јелисавета затруднела као што је већ објашњено, онда не остаје ништа друго него набројати наредних шест месеци и то: октобар, новембар, децембар, јануар, фебруар и март и утврдићемо да је при крају овог месеца Марија зачела и ако од њега девет месеци набројимо, доћи ћемо до онога што смо тражили. Јер по зачећу Господњем први месец који наступа је април, а после: мај, јун, јул, август, септембар, октобар, новембар и децембар који сада тече и у којем ми дан Рођења Христовог празнујемо.

           Да бих вам све ово што сам до сад навео још јаснијим учинио, све ћу кратко вашој љубави представити.

           Једном је – рекли смо – годишње и то један првосвештеник у светињу над светињама улазио.

           А када се то чинило?

           У септембру месецу. Тада је Захарија ушао у светињу над светињама; тада и благу вест о зачећу Јовановом чуо, и кад је отуд изашао жена му је зачела.

           Од септембра тј. од зачећа Јелисаветина са Јованом одбројавајући шест месеци, дакле у марту је зачела Марија. А кад поново од априла девет месеци набројимо доћи ћемо до месеца у ком се Господ наш Исус Христос родио.

           Пошто сам вам све у вези овога дана јасно изложио говорићу још о једној ствари, најважнија места препустићу општем Учитељу свих, па ћу беседу завршити.

           Будући да се многи међу незнабошцима, чувши да се Бог телесно родио, подсмевају и то поричу чиме многе просте људе узнемиравају и збуњују, нужно је да и против њих свој глас подигнемо, и онима који се збуњују не дозволимо да се изнемиравају препиркама тих безумних људи, нити пак подсмехом неверних да се  збуњују. Јер често се и мала деца смеју кад ми о нечем важном разговарамо и, када радимо нешто што је нужно, па и опет смех тај не доказује подлост исмејаваних ствари, но безумље оних који се смеју. А то се исто и о незнабошцима може рећи када они готово безумније од деце поступају и дела која су страха и великог удивљења достојна оповргавају, док насупрот томе дела уистину подсмеха достојна поштују и одобравају. Но и поред свега, наука наша, иако од њих и исмевана, достојна поштовања остаје и њиховим исмевањем баш никакву штету не трпи, њихова пак наука, ма и како оправдавана, безобразлук свој не може сакрити.

           Та зар није већ крајње безумље и то што они идући к своме паду, своје богове у камење, дрвеће и подле кумире претворише и пошто их у те предмете као у какав затвор закључаше, тога се не стиде, но и даље то раде и бране своје поступке, кривећи нас зато што говоримо да је Бог пошто је за себи Духом Светим живи храм саградио и њиме васељени добро чини.

           А да ли се може оваква наша вера оспоравати? Јер ако је неприлично да Бог у човечје тело уђе, много је неприличније да у камен и дрво уђе, утолико више што је дрво далеко мање бредно од човека, осим ако они не верују да је наша, људска природа од тих ствари, које ни осећања немају, гора.

           Они се осмељују да суштину Божију и у животиње и у псе, а многи јеретици и у нешто што је и од ових бешчасније, ставе. Ми пак ништа слично не проповедамо, а тако нешто нећемо ни да слушамо, већ учимо да је Христос тело чисто, свето и непорочно и ни једном греху подложно из девојачке утробе примио и тиме своју творевину спасао. И не ужасавају се нити се стиде незнабошци а са њима ни они који се у злочасти манихејској налазе, кад суштину Божију у псе и мајмуне и у друге звери уводе, јер мудрују да душе животиња од суштине Божанске произилазе, већ тврде да ми проповедамо нешто што је за Бога неприлично иако ми о тако нечему и не помишљамо, већ тврдимо да је за Божанство прилично да дошавши рођењем творевину своју спасе.

           Шта чиниш ти, човече! Кажи ми, кад мудрујеш да су душе и човекоубица и врачара од суштине Божије, а с друге стране се осмељујеш да осушујеш нас који ништа томе слично не прихватамо, нити слушамо кад неко тако нешто говори, већ нешто тако осуђујемо тврдећи да је Бог пошто је свети храм за себе саградио, кроз њега небесни живот у наш пренео.

           Та како нисте онда и безбројних смрти достојни за оно чиме нас прекоревате и за ваше бешчашће којим не прекидате обешчашћивање? Јер ако је по вашем мишљењу неприлично да Бог у чистом и непорочном телу живи, много је неприличније да се Он у телу врачара, онога који гробове раскопава, разбојника па и мајмуна и пса усели, него у ово свето и пречисто тело које је сада са десне стране Оца. А каква увреда нашем Богу може бити нанесена оваквим мишљењем и какво оскрнављење? Ако сунце ово које има тело чулно, трулежно, па и промени подложно (па нека се и по хиљаду пута незнабошци и манихејци кад ово чују у јарости својој гуше) а и не само сунце, но и земља и море и све видљиве ствари пропадљивости су подложне као што Павле то потврђује говорећи: “Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом” (Рим. 8, 20). А да и разјасни шта је то “покорити се таштини” додаде и ово: “Да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије” (Рим. 8, 21) а овим није речено ништа друго него да је свака твар пролазна и пропадљива, јер пропадљивости служити није ништа друго него пропадљив бити. Ако, кажем, сунце као пропадљиво тело своје зраке свуда расипа, па када се и ђубрета и блата и сличних ствари дотакне, ни мало се не каља, но чисте своје зраке у себе, пошто је светлошћу својом сва тела, која су је примила, озарила, натраг скупља, и то тако да се ништа од смрада и бешчашћа тих ствари за њих није прилепила, толико је мање Сунце Правде, бесплатних сила Господ, оскрнављен, зато што је плот нашу на себе примио, а њу саму нaјчистијом и најсветијом учинио!  

           О свему овоме размишљајући и сећајући се речи: “И ходићу међу вама, и бићу вам Бог” (3. Мој. 26, 12) као и онога што је Павле рекао: “Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?” (1. Кор. 3, 16), злочестивцима бестидна уста затварамо када с њима разговарамо, па веселећи се толиком богатству, прослављајмо оваплоћеног Бога за тако велику снисходљивост његову приносећи му по могућностима својим достојну част и благодарност. И пошто Он никакву другу благодарност од нас не очекује осим спасења наших душа а то значи да добродетељно живимо, а то треба да чинимо да не би неблагодарни према Благодатељу нашем остали, по силама приносимо му веру, љубав, наду, целомудрије, давање милостиње и гостољубље. А сада ћу вам напоменути оно за шта сам вас раније молио.

           А шта је то?

           Кад страшној и Божанственој Трпези и тајанственој Жртви приступате, онда то са страхом и трепетом чините, са чистом савешћу, постом и молитвом без гунђања и без да један другога гурамо или да ногама с нестрпљењем тупкате, јер је то знак крајњег безумља и не малог презрења, јер такве, који тако поступају, велика мука и казна очекују.

           Та помисли човече! Каквој се жртви приближаваш и каквој трпези приступаш, а опомени се и тога да се ти, као земља и пепео, крвљу и телом Христовим причешћујеш. Ти би, када би те један земаљски цар на гозбу звао с поштовањем за столом седео и постављена јела часно и тихо јео, а кад те Бог својој трпези позива и свога Сина поставља, око које анђелске силе са страхом и трепетом стоје, херувими лица своја покривају а серафими с величанственим: “свет, свет, свет Господ” узвикују, ти вичеш и гунђаш? Зар не знаш да је нужно да се у то време при духовној чистоти и душевна тишина тражи?

           Највећи мир и тишина овде су потребни, а не гунђање, гнев и гурање, јер све ово каља душу која приступа Светињи. А како би нам се могло опростити, када осим многих греха и у време самог приступања Светом Причешћу нећемо да се ослободимо таквих животињских навика. Од ових тајни ништа корисније не може бити за нас, па шта нас онда тако поробљава да једва чекамо да оно што је духовно оставимо и за телесним пожуримо. Немојмо нипошто, молим вас, гнев Божији на себе навлачити, јер ово што је на Трпезу постављено, то је целебни лек за све наше изопачености, неоскудевајуће богатство и путеводитељ к Царству Небеском. Зато са страхом, благодарношћу, скрушеношћу и са признавањем својих грехова, са сузама и плачем над својим пороцима, усрдну молитву Богу приносећи, приступајмо. И пошто би се тиме очистили Небеском Царству би се приближили, зато приступајмо тихо и са пристојношћу. Када непорочну и свету жртву примамо, љубимо је, очима грлимо и срцем успламтимо да нам скуп наш не би на суд и осуду, но на душевно умудрење, на љубав, добродетељ, и на помирење с Богом као и темељ ненарушивог мира и других безбројних блага био, а тако ћемо и себи самима светост прибавити и ближњима на спасење бити.

           Ја често о овоме говорим, али нећу престати да и у будуће о томе говорим. Јер каква вам је корист, ако се узалуд окупљамо а ничему корисноме не привикавамо. А и нама каква би корист била, ако би вам увек беседом нашом угађали?

           Кратко је ово време, љубљени! Отрезнимо се и будимо бодри! Пробудимо се и марљиву ревност према свему показујмо и у свему будимо благочестиви. Па било да треба реч Божију да слушамо, било да тајнама треба да приступимо, или нешто друго да учинимо, свагда то са страхом и трепетом чинимо да не би за нерад наш клетву на себе навукли оним што је речено: “Проклет био ко немарно ради дјело Господње” (Јерем. ????), пошто гунђање и гнев овој жртви сметају а занемаривање њено, Богу је мрско по оној апостолској речи: “Ако ко разара храм Божији, разориће њега Бог” (1. Кор. 3, 17).

           Немојмо дакле уместо опроштаја, Бога срдити, но марљивост и поредак чувајући и безметежну душу имајући, с молитвом и са скрушеним срцем приступајмо, да бисмо владику нашег Исуса Христа умилостивили и да нам да обећана блага ради благодати и човекољубља самога Господа нашега Исуса Христа с којим Оцу заједно са Светим Духом слава, држава, част, сада и свагда и у веке векова, Амин.

Пренето са сајта наше драге у Христу браће ВЕРУЈЕМ

Исти светитељ је осудио и паганске праксе које су се појавиле у Прослављању нове године.

Болдовао сам, ради лакшег читања, неке значајније деловеове беседе светог Јована, с правом названог Златоустим.

[Аурор]

25. decembar je zapravo datum jednog ekvinocija i uzet je kao rođenje Isusa od Nazareta tek negde u petom-šestom veku. Postoji mnogo bogova i božanstava koji su rođeni na taj dan.

[andrej]

25. decembar je zapravo datum jednog ekvinocija i uzet je kao rođenje Isusa od Nazareta tek negde u petom-šestom veku. Postoji mnogo bogova i božanstava koji su rođeni na taj dan.

Ако пажљиво прочиташ овај мало дужи текст беседе светог Јована Златоустог, видећеш да и није баш тако једноставно  8086.gif

[SveCovek]

Pa nigde nije rekao da nije Bog...

A i uopste zasto da govori tako nesto, kao kada bi ja rekao da sam ja covek, zar to nije ocigledno? zar on nije bio/jeste ocigledan.

8086.gif 8086.gif i  Bogorodicaaaaaa

[andrej]

Pa nigde nije rekao da nije Bog...

A i uopste zasto da govori tako nesto, kao kada bi ja rekao da sam ja covek, zar to nije ocigledno? zar on nije bio/jeste ocigledan.

dada i  Bogorodicaaaaaa

Ако су  slava3 и отац ЈЕДНО, и нико не долази Оцу осим кроз Сина. шта то онда заправо може да значи - ако не заједничку Божанску Суштину Оца и Логоса и Божанску природу Богочовека Христа?

[uros]

25. decembar je zapravo datum jednog ekvinocija i uzet je kao rođenje Isusa od Nazareta tek negde u petom-šestom veku. Postoji mnogo bogova i božanstava koji su rođeni na taj dan.

Ако пажљиво прочиташ овај мало дужи текст беседе светог Јована Златоустог, видећеш да и није баш тако једноставно 

Да утрчим и ја: која су то божанства Дарко? Она из Цајтгајста? Брате ухвати мало неку озбиљнију студију о митологији, има гомила књига чак и код нас преведених... А што се тиче 25. дец. погледај мало и историју хришћанства па види кад је овај празник успостављен и како се дошло до тог датума итд.

[Пантелејмон Нови]

Можда је неко цитирао Јеванђеље пре мене (извињавам се нисам проверио):

16 А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога.

Пс. 2:7, Мт. 14:33, Мк. 8:29, Лк. 9:20, Јн. 6:69, Јн. 17:8, 1 Кор. 12:3

17 И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима.

Где могу да подигнем 5.000?