Човек даје 5.000 долара ко пронађе...

[Аурор]

Не знам чему овакве психопате на хришаћнском форуму? Ова карикатура горе очигледно тог јутра није попио прописану терапију.

Hrišćanska etika je deo hrišćanskog etosa?

Нема ништа лошег ако констатујеш да је енко заборавио да узме прописану терапију.

Isus je put, istina i život.

Smisao života je ljubav. Isus je ontološka maksima.

To je istina a vi ste ovakvi?

[Аурор]

dragi aleksandre  nista ovo nije psihopatski ,svako smije pitanja postaviti ili napisati sta nerazumije ,dal si ti malo nervozan

Ја бих пре рекао да је онај горе нешто љут. Мену његов наступ личи на напад хистерије.

Ne bih o tome kako meni liči tvoj nastup. Khm.

[Благовесник]

" Први је човек од земље, земљан,  други је човек Господ с неба!"

(1 Кор. 47-49; ср. Рм.8,29; 2Кор.4,4; 3,18).

Тако уче Апостоли који су живели у време Хистовог боравка на земљи,

или пре да слушамо бесне муслиманске проповеднике који се појављују

6 векова након (!).

Дакле,

" Први је човек (Адам) од земље, земљан,  

други је човек (Христос) Господ с неба!

Какав је земљани такви су и земљани,  и какав је Небески такви су и небески.

И како носимо обличје земљанога, тако ћемо носити и обличје Небескога."

(1 Кор. 47-49; ср. Рм.8,29; 2Кор.4,4; 3,18).

________

Сам Христос открива Цркви (сабрању око Бога)  да је Бог, и то на више места,

а у контексту читавим Својим овоземљаским животом и након Васкрса животом који није повраћај у историјско битисање већ у живот будућег века, који долази а у коме је Христос већ сада, и овде!

Нпр. од тих речи Христових,  у којима јасно каже да је Бог, најјача је она после које од фарисеја и није више имао потребе нико да га пита - Ко си ти?

,,Кад се сабраше фарисеји, упита их Исус говорећи:

Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов.

Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива  Господом,

говорећи: Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране,

док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?

Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?

И нико му не могаше одговорити ни ријечи, нити смједе ко од тога дана да га запита више."

[suza]

pomuti me ovo kako isus sin davidov

[suza]

pomuti me ovo kako isus sin davidov

pa valjda oni samo kazu da isus sam nigdje nije rekao za sebe ja sam vas Bog ili tako ako sam razumjela sta onaj prica

[suza]

nekad se stvore pitanja  ,sto tako dvije hiljade godina se krv proliva medju ljudima  ,ako prije dolaska  bilo tako dobro nisu imali ni znali za isusa ,posle isto se u ime  od sviju religija otvorio rat,pitanja zasto nije mir izmedju sviju dosao vec suprotno sve nazalost

Slabo poznaješ istoriju. Vodili su se krvavi ratovi i pre dolaska Hrista; šta više, način antičkog ratovanja i sa ciljem uništavanja civilnog stanovništva obnavlja se tek u moderno doba, sa modernim idejama poput nacionalizma, komunizma, ateizma..

Grčki ili rimski filozofi imali su poneke humanističke ideje, ali one su se uvek odnosile na njihove bližnje, nikad na sve ljude. Instituciju ropstva na primer nijedan antički "humanista" nije dovodio u pitanje. Prvu kritiku ropstva čitamo u Svetom Pismu, u Starom zavetu, Mojsijevim knjigama, i ova ideja ima sa Hrišćanstvom da se razvije dalje. Ustvari, sve monoteističke vere imale su svoj problem sa ropstvom, da li Judaizam, Hrišćanstvo, Islam... Persisjko carstvo na primer sa svojom parsijskom religijom, isto monoteistička, bilo je pravo humano i multinacionalno carstvo u odnosu na grčke ili rimsku državu, ali zahvalom grko-rimske civilizacije ono nam je i danas sinonim za tiraniju i despotizam.

Ipak, kako kao ljudi nismo savršeni, i mi smo mnogo grešili; ovo je onaj dualizam nebeskog i zemaljskog carstva i kom se carstvu privoleti.

ako prije dolaska  bilo tako, dobro nisu imali ni znali za isusa ,mozda sada malo jasnije ova recenica pa prije dolaska  je bilo svasta   ,za poslije sam se pitala glasno ,sada nebi zeljela da se ovo na sta znam sta  ode tako da necu vise pisat ovdje

[GEORGIE]

pomuti me ovo kako isus sin davidov

Kralju Davidu je Bog obećao 1.100 godina pre Hrista, da će iz njegove loze doći obećani Mesija. Sveto Pismo prati Davidovu lozu sve do dolaska Hristosa.

[Благовесник]

suza,

видиш да Хрисотс каже  фарисејском сабрању:

Ако је Месија кога сте чекали (само) син  Давидов,

како га тај исти Давид назива својим Богом (Аднајем, Господом)?

Раније, исто унутар сабрања, када им улази у храм, откривао им  је Ко је Он.

И они га питају - За кога ти сам себе градиш!

Па неколико пута покушавају да га каменују. И он их пита - Многа добра вам јавих од Оца. За које ме од њих каменујете?

А они кажу - Не каменујемо те за добро, него што ти будући човек градиш се Богом!

Ту је имао прилику да оспори да Он није једно са Оцем, и да није Бог.

Још раније - богатом младићу каже - Назвао си ме добри. Зашто, када нико није добар осим једнога Бога?

А потом држи беседу - ЈА САМ ДОБРИ - Добри пастир. Ако Мени не верујете, верујте по делима Мојим...

Када га је младић, који је веровао да је Христос само обичан човек али велики учитељ у Израиљу,

назвао добrи, Господ га пита у смислу - ако нисам Бог твој jeдини, зашто ме називаш добри?

A ja, каже Христос, јесам добри, и добри пастир даје живот свој за стадо!

[Guest свештеник Иван]

А ево како на Ису (Исуса) и Његову Мајку гледају муслимани

Isus i Marija u Kur'anu

[šangaj]

Коме треба да дам број жиро рачуна? 

[Александар Милојков]

Ко пажљиво прати исламско учење о Исусу, приметиће да је то уствари сакупљено све и свашта, разна апокрифна учења која су егзистирала од саме појаве хришћанства. То што они стваљају у уста Алаху, причали су исто многи јеретици пре њих и многи квазисписи пре њих које је Црква одбацила.

[Emilijan]

Ко пажљиво прати исламско учење о Исусу, приметиће да је то уствари сакупљено све и свашта, разна апокрифна учења која су егзистирала од саме појаве хришћанства. То што они стваљају у уста Алаху, причали су исто многи јеретици пре њих и многи квазисписи пре њих које је Црква одбацила.

facenew22222222

[Guest о. Агапије]

Mislim da je ova dala tačan odgovor na pitanje....

[andrej]

Покушао бих да мало подигнемо ниво расправе, у смислу осврта на изречено у почетном клипу.

Велики део излагања овог уваженог брата муслимана је у односу на Молитву Господњу, коју, према мом схватању и сами муслимани прихватају као Божију реч.

Али, контекст саме молитве је следећи:

7. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.

8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега.

9. Овако, дакле, молите се ви:

Мт. 6: 7-9

Е сада, по критеријумима нашег брата муслимана, Господ се обраћа окупљенима у ДРУГОМ ЛИЦУ МНОЖИНЕ. Самим тиме, Молитва Господња се не односи на Христа, него на њих (не каже МИ него ВИ).

Шта Христос каже о себи? Шта се односи на њега?

12. Исус им опет рече, говорећи: Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном

неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота.

13. Тада му рекоше фарисеји: Ти сам за себе свједочиш; свједочанство твоје

није истинито.

14. Исус одговори и рече им: Ако ја и свједочим за самога себе, истинито је

свједочанство моје, јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда

долазим и куда идем.

15. Ви судите по тијелу, ја не судим никоме.

16. Али ако ја и судим, суд је мој истинит, јер нисам сам него ја и Отац који

ме посла.

17. А и у Закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи

истинито.

18. Ја сам онај који свједочи за себе, и свједочи за мене Отац који ме посла.

Јн. 8, 12-18

Болдовани делови јесу директно наведене Христове речи (за разлику од прве главе Јеванђеља по Јовану, које наша браћа муслимани доводе под сумњу за интерполацију). Али, ово јесу дакле Христове речи о себи. А који то човек може да буде "светло свету," да има суд који је истинити и - најважније, који "зна одакле је дошао и где иде." А чак и браћа муслимани, мада не верују у стварност распећа Христовог, верују да се телом Вазнео на небо. И још конкретниј (опет Христовим речима):

27. Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду.

28. И ја им дајем живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети

из руке моје.

29. Отац мој који ми их је дао већи је од свију: и нико их не можe отeти из

руке Оца мојега.

30. Ја и Отац једно смо.

31. А Јудејци опет подигоше камење да га каменују.

32. Исус им одговори: Многа добра дјела показах вам од Оца својега, за које

од тих дјела ме каменујете?

33. Одговорише му Јудејци говорећи: Не каменујемо те за добро дјело, него

за хулу, што се ти, човјек будући, правиш Бог.

34. Одговори им Исус: Није ли написано у Закону вашему: Ја рекох: богови

сте?

35. Кад оне назва боговима, којима ријеч Божија би дата, а Писмо се не може

укинути,

36. Како ви говорите ономе кога Отац посвети и посла на свијет: хулиш, зато

што рекох: ја сам Син Божији?

37. Ако не творим дјела Оца својега, не вјерујте ми.

38. Ако ли творим, иако мени не вјерујете, дјелима вјерујте, да познате и

вјерујете да је Отац у мени и ја у њему.

Јн. 10, 27-38

Намерно је пренесено у контексту. Најзначајнија изјава је: "Ја и Отац једно смо." Пошто браћа муслимани понекад износе приговоре како Христос никада не би изрекао нешто овако, пошто га ни сами апостоли (богобојажљиви Израилци) онда не би следили, а други би га због "хуле на Бога" каменовали, из овог места и видимо да би се то и догодило да на чудесан начин (као и у ранијим ситуацијама), није био сачуван. Такође, из контекста се овде јасно види да Христос прави разлику између боголикости свих људи (који су синови у смислу духовног "сродства") и њега, који једини може да каже "Отац МОЈ" а не "наш." За разлику од молитве Оче наш, коју је дао људима, Христос своју молитву упућује СВОМ (а не нашем) Оцу:

1. Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час,

прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе;

2. Као што си му дао власт над сваким тијелом, да свему што си му дао,

дарује им живот вјечни.

3. А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си

послао Исуса Христа.

4. Ја те прославих на земљи; дјело сврших које си ми дао да извршим.

Јн. 17, 1-4

И овде:

20. Не молим пак само за њих, него и за оне који због ријечи њихове

повјерују у мене:

21. Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама

једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао.

22. И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми

једно.

23. Ја у њима и ти у мени, да буду усавршени у једно, и да позна свијет да си

ме ти послао и да љубиш њих као што мене љубиш.

24. Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја, да гледају

славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио прије постања свијета.

Јн. 17, 20-24

Опет, Господ је тај који је издвојен од свих људи и љубљен од Оца "пре стварања света" - дакле и пре времена, које је категорија света.

Ислам прихвата Арија и његово тријадолошко учење као аутентично "божанско" - међутим, да би то било тако, морало би да се, у потпуности одбаци Јеванђеље по светом апостолу Јовану - а он је једини од најближих слеедбеника и сведока Преображења, који је Јеванђеље написао. О питању аутентичности тзв. "Јовановског корпуса" у Светом Писму, могло би се још посебно расправљати. Муслимани верују да постоје накнадне интерполације и примењују сопствене критеријуме прикупљања хадиса, на хришћанске списе. Па ипак, муслимани не поричу да у Јеванђељу (у њиховој рецепцији Инџил) има и аутентичног Божијег предања - једино што сматрају да не може бити места за Христа као за Богочовека (слично, а свакако и под утицајем екстремних аријанаца - аномејаца).

Такође, за разговор с браћом муслиманима би остало питање Никејског Сабора 325 - како је могуће да је православна мањина тријумфовала над аријанском већином на Сабору? Јасно, уз подршку цара Константина - али опет, како је њега мањина убедила да у Символ Вере унесе додатак "Јединосуштни" ("Исте суштине са Оцем" - мада те речи нема нигде у Светом Писму)? Чак и да је ово била Константинова заблуда, он се накнадно приклонио аријанству - а наредних 50-так година, Никејски Символ и реч "Јединосуштни," сматрани су за "јеретичке" а православну мањину је сурово прогањала царска власт (нарочито Константинов наследник Констанције). Али, као и на Апостолском Сабору у Јерусалиму 50-те год. "новотарска" мањина је тријумфовала над консервативном и рационалистичком већином. То су инстанце где православни чврсто верују у пројављивање благодати Светога Духа (док већ римокатолици сматрају да та благодат није функционисала кроз Саборе него кроз папску катедру) - и то је основ хришћанске вере. Па чак и протестанти (попут овог бившег пастора с клипа на почетку), ако желе да буду доследни сопственом веровању, морају да прихвате благодат Светог Духа у коначној канонизацији свих 67 књига Светог Писма - и његовом дефинитивном одабиру у Цркви IV и V века.

Ако је критика хришћанства у исламу аутентична Божија порука, важно је питање што долази тек два века након дефинитивног настанка Светог Писма и након одржавања пет Васеленских и небројених помесних Сабора? Зашто Бог већ на Апостолском Сабору 50 год. није реаговао и спречио тријумф Павловог, мањинског и "новотарског" мишљења - чиме би хришћанска вера у 90% била идентична данашњем исламу?

[Благовесник]

(Мт. 22, 41-45)

pomuti me ovo kako isus sin davidov

pa valjda oni samo kazu da isus sam nigdje nije rekao za sebe ja sam vas Bog ili tako ako sam razumjela sta onaj prica

Пошто су фарисеји мислили да је Он само обичан човек, Исус их разуверава

и преко Давидовог пророштва открива им истину да је Он такође  и Бог,

објављујући тако Своју божанску природу.

Када су фарисеји казали да је Христос "Син Давидов", то јест, обичан човек,

Он им је  одговарио питајући их како Га онда Давид назива Господом,

и то не само да Га просто назива Господом него по надахнућу, то јест, онако како му је откривено благодаћу Духа Светога? Овим речима Господ не пориче да је Син Давидов,

већ само показује да није обичан човек који потиче од семена Давидова.

Господ им поставља ово питање да би фарисеји сами питали и научили оно што не знају,

те да би правилно одговоривши поверовали или пак да би,

не знајући шта да кажу, отишли посрамљени и више се никада не усудили да Га питају о томе.

Свети Теофилакт ОХРИДСКИ  

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ОД МАТЕЈА