И? Како да опростим?

[Аурор]

И? Како да опростим особи за коју знам да ће ми опет зла нанети?

Bravo za ovo.  0110_hahaha

[Solomon Kane]

И? Како да опростим особи за коју знам да ће ми опет зла нанети?

Нека ти буде као странац док не видиш искрено покајање и стид...

Не видим ни покајање ни стид... срећа је да сам се ја одселио, па и не виђам ту особу, али да се нисам одселио морали би да се виђамо сваки дан, тако да не знам да ли бих успео да га гледам као странца.

Све можеш постићи на плану опраштања,само ако искрено желиш и бориш се за то уз помоћ Божију...понављам,то је процес,али није недостижан.

[šangaj]

Šangaj moram priznati da sam se nasmijala kad sam pročitala ovaj tvoj post - jer je istina da ja imam takav problem i post baš liči na mene. Ali, meni je zaista pomoglo da se molim za te ljude, i čak i kad mi to nije drago natjeram samu sebe na ljubaznost, ako već nisam sposobna da ih volim, i oproštaj dođe sam od sebe. Bog će vidjeti da ti želiš, ali da si slab - i pomoći će ti sigurno.

Није ми проблем да се молим за њега... али не видим неко побољшање код те особе, то ми је проблем... и ја нисам слаб... ја сам преслаб.

[šangaj]

И? Како да опростим особи за коју знам да ће ми опет зла нанети?

Нека ти буде као странац док не видиш искрено покајање и стид...

Не видим ни покајање ни стид... срећа је да сам се ја одселио, па и не виђам ту особу, али да се нисам одселио морали би да се виђамо сваки дан, тако да не знам да ли бих успео да га гледам као странца.

Све можеш постићи на плану опраштања,само ако искрено желиш и бориш се за то уз помоћ Божију...понављам,то је процес,али није недостижан.

Ја желим али се плашим да не испаднем будала на крају... и да све почне испочетка исто...

[Solomon Kane]

И? Како да опростим особи за коју знам да ће ми опет зла нанети?

Нека ти буде као странац док не видиш искрено покајање и стид...

Не видим ни покајање ни стид... срећа је да сам се ја одселио, па и не виђам ту особу, али да се нисам одселио морали би да се виђамо сваки дан, тако да не знам да ли бих успео да га гледам као странца.

Све можеш постићи на плану опраштања,само ако искрено желиш и бориш се за то уз помоћ Божију...понављам,то је процес,али није недостижан.

Ја желим али се плашим да не испаднем будала на крају... и да све почне испочетка исто...

Све зависи од твог става."Опростити" не значи понављати исту грешку у односу према дотичном или дозволити му да ради исто што је радио...напротив.То "ново" јесте нешто што произвире из тог стања "опроста",тј.представља захтев за постављање односа на једном здравом темељу у коме нема месту оном старом нездравом односу,и који захтева као такав нешто суштински ново или односа неће бити...што не значи да опроста нема и да је нестваран.

...много пута сам баш из љубави према одређеним особама морао да одем од њих.

[Grizzly Adams]

Па види, једна је ствар опростити - значи да немаш никакву потребу за осветом, да немаш уопште никакве емотивне реакције на увреду или шта ти је већ учињено. Друга је ствар какав ћеш однос свесно и на основу искуства са том особом да успоставиш. "Опростити" не значи бити јуродив, напротив. Опрости ти у себи и моли се Богу за ту особу, али ако не показује знаке покајања онда успостави правила и границе у односу са њом да се то не би поновило.

[Зорица екс Милева]

Šangaj moram priznati da sam se nasmijala kad sam pročitala ovaj tvoj post - jer je istina da ja imam takav problem i post baš liči na mene. Ali, meni je zaista pomoglo da se molim za te ljude, i čak i kad mi to nije drago natjeram samu sebe na ljubaznost, ako već nisam sposobna da ih volim, i oproštaj dođe sam od sebe. Bog će vidjeti da ti želiš, ali da si slab - i pomoći će ti sigurno.

Није ми проблем да се молим за њега... али не видим неко побољшање код те особе, то ми је проблем... и ја нисам слаб... ја сам преслаб.

Dragi moj brate, poboljšanje treba da bude kod tebe, a kod njega - ukoliko on to želi. Vjeruj mi neće tebe ljudi ostaviti na miru ako se ti moliš za njih, mislim mogu, ali to ne mora biti pravilo. I kad ti dođeš do toga da im od srca oprostiš, tebi više neće biti važno šta ti spremaju, jer ti ako stradaš, zbog Hrista stradaš. Hoću da kažem, mijenjaj sebe, a ne druge. Ljudi će uvijek biti teški, malo se distanciraj, to ti je moj savjet, ništa zlo, samo se kloni ljudi zbog kojih se osjećaš  loše - a kad su već tu onda iskuliraj, istrpi. Nisu ljudi problem, problem je to što ti ne želiš da ispadneš budala kako sam kažeš - a to je dragi moj brate gordost. Ne osuđujem te, ja sam još i gora od tebe i mnogo sam muke vidjela zbog toga, zato mi žao kad vidim da još neko kroz to prolazi.Ma ja znam da će tebi Gospod i Bogorodica pomoći, vremenom će tebi ovo biti problem kojem ćeš se  0110_hahaha

[Eniz]

Dvojica mladića došla su halifi Omeru, radijallahu anhu, koji je bio na sastanku, vodeći nekog beduina. Stadoše pred njim, a Omer ih upita: ''Ko je ovaj?'' Mladići rekoše: ''Vođo pravovjernih, ovaj čovjek je ubio našeg oca.'' ''Jesi li ga ubio?'', upita Omer. ''Da, ubio sam ga'', reče čovjek. ''Kako si ga ubio?'', upita Omer. Beduin reče: ''Uveo je devu u moj posjed (zemlju), pokušao sam da ga otjeram, a pošto nije htio otići, pogodio sam ga kamenom u glavu i on je pao mrtav.'' Čuvši ovo, Omer, r.a., uzviknu: ''El-kisas! – odmazda, život za život... pogubljenje!'' Odluka koja nije zapisana, registrovana, presuda pravedna, ne treba nikakvu diskusiju. Nije pitao hazreti Omer za njegovu porodicu, da li je iz uglednog plemena ili iz moćne familije, kakav položaj zauzima u društvu (mogao je biti i car i...)! Ništa od ovoga nije zanimalo Omera, r.a., jer se nikome ne dodvorava (umiljava, ne ljubi skute) kad je u pitanju vjera, nikome ne laska Omer, r.a., nauštrb Allahovih propisa. I njegov sin da je ubio nekog, i nad njim bi izvršio odmazdu, i njega bi pogubio.

Garancija na nepoznato

Čovjek reče: ''O vođo pravovjernih, molim te, u ime Onoga koji je stvorio nebesa i Zemlju, da me poštediš jednu noć, da odem do supruge i djece, kako bih ih obavijestio da ćeš me pogubiti, jer oni nemaju skrbnika (zaštitnika) osim Allaha, a zatim mene. Potom ću se vratiti.'' Omer reče: ''Kada odeš u pustinju porodici, ko će garantirati da ćeš se vratiti?'' Svi ljudi su šutjeli, njegovo ime im je nepoznato, ne znaju gdje mu se nalazi porodični šator, niti kuća, niti pleme znaju, niti stan, ništa, totalno nepoznat, pa kako da garantiraju za njega? A garancija nije na deset dinara, niti na zemlju, niti za devu – garantira se životom! Ako se ne vrati, odsijeca se mačem glava onome ko za njega garantira. A ko se može usprotiviti Omeru, r.a., u implementiranju šerijata? Ko se kod njega može zauzeti? Ko bi mogao i pomisliti da kod njega bude neki posrednik? Ashabi su ušutjeli, a Omer uzbuđen, jer je u teškoj situaciji: da li da pogubi ovog čovjeka, a djeca mu tamo umiru od gladi, ili da ga pusti da ode bez jamca koji bi garantirao za njega, pa da krv ubijenog ostane neosvećena?! Ljudi su šutjeli, Omer, r.a., oborio glavu, pa se okrenuo dvojici mladića i upitao ih: ''Hoćete li mu oprostiti?'' ''Ne'', rekoše, ''onaj ko je ubio našeg oca, mora biti ubijen, o zapovjedniče pravovjernih.'' Omer upita prisutne: ''Ko će garantirati za ovoga, o ljudi?!'' Ustade osijedjeli, pobožni i iskreni Ebu Zerr el-Gaffari i reče: ''O vođo pravovjernih, ja ću za njega jamčiti, garantirati.'' Omer reče: ''On je ubojica!'' ''Makar bio i ubojica'', reče Ebu Zerr. ''Poznaješ li ga?'', upita Omer. ''Ne'', odgovori Ebu Zerr. ''Pa kako ćeš za njega garantirati?'', upita halifa Omer. Ebu Zerr reče: ''Na čehri sam mu primijetio da je vjernik, da neće slagati i da će se vratiti, ako Bog da.'' Omer, r.a., reče: ''O Ebu Zerre, misliš li da ako se ovaj čovjek ne vrati nakon tri dana da ćemo te ostaviti, da te nećemo pogubiti?'' ''Od Allaha ja tražim pomoć, o vođo pravovjernih'', reče Ebu Zerr.

Otišao je čovjek kojemu je Omer, r.a., podario tri dana, tokom kojih je trebao da se pripremi, oprosti sa djecom i porodicom, vidi ko će se o njima brinuti poslije njega, a potom da se vrati da bi bio pogubljen, jer je ubio čovjeka...

Omer, r.a., nije zaboravio zakazano vrijeme nakon tri dana, tačno je brojao dane, da bi u ikindijsko doba razglasio Medinom: ''Okupite se na namaz, dođite u džemat!'' Dvojica mladića dođoše, okupiše se ljudi, dođe i Ebu Zerr i sjede ispred Omera. Omer, r.a., upita: ''Gdje je čovjek?'' ''Ne znam, o vođo pravovjernih'', reče Ebu Zerr. Ebu Zerr pogleda u sunce koje se spuštalo neuobičajenom brzinom. Ashabi su šutjeli zabrinuti, a samo je Allah, dželle šanuhu, znao koliko su bili ganuti i potišteni. Istina, Ebu Zerr je bio u srcu Omera, r.a., za njega bi dio tijela poklonio ako bi zatrebalo, ali u pitanju je šerijat/zakon, jasan put, Božanski propisi s kojima se niko ne smije poigravati, niti se mogu pohraniti u ladicu da bi se o njihovoj valjanosti diskutiralo. Nisu to bili zakoni koji se  u određenim okolnostima primjenjuju, a u drugim ne, niti propisi koji se na jedne ljude odnose, a na druge ne, a niti, pak, zakoni koji se primjenjuju u jednome mjestu, a u drugome ne... Samo nekoliko trenutaka prije zalaska sunca pojavi se čovjek, a Omer, radijallahu anhu, uzviknu: ''Allahu ekber!'', a i svi muslimani su izgovorili tekbir sa njim. Omer, r.a., reče: ''Čovječe, da si ostao u pustinji, ne bismo se informirali o tebi, niti bismo znali gdje se nalaziš!'' (Zašto si došao, mogao si ne doći?) On odgovori: ''O vođo pravovjernih, ništa ja nemam sa tobom, već imam sa Onim koji zna i ono što drugome tajno kažeš, a i što samo pomisliš. Evo me, vođo pravovjernih, ostavio sam dječicu poput pilića u pustinji, bez vode i rastinja/hrane, došao sam da budem pogubljen... Bojao sam se da se ne kaže kako je nestalo lojalnosti/vjernosti i iskrenosti prema obećanju među ljudima.” Omer ibn El-Hattab upitao je Ebu Zerra zašto je jamčio/garantirao za čovjeka, a on je odgovorio: ''Bojao sam se da se ne kaže kako je nestalo dobra među ljudima'', te je Omer ustao i upitao dvojicu mladića za mišljenje: ''Šta vi mislite o ovome?'', a oni, plačući, odgovoriše: ''Oprostili smo mu, o vođo pravovjernih, zbog njegove iskrenosti, a i plašili smo se da se ne kaže kako je među ljudima nestalo dobročinstva/oprosta, pomilovanja.” Omer je uzviknuo: ''Allahu ekber!'', dok su mu suze kvasile bradu. Neka vas Allah nagradi, o mladići, zbog vašeg oprosta, a neka i tebe Allah nagradi, Ebu Zerre, zato što si od čovjeka otklonio nedaću, a tebe, čovječe, neka Allah nagradi zbog iskrenosti i ispunjenja obećanja, a i tebe, vođo pravovjernih, neka Allah nagradi zbog pravde i milosti.

[šangaj]

Па да будем искрен нисам размишљао на тај начин на који ми Звонко и Соломон кажу. За мене опроштај представља враћање на оно старо... тај проблем ја дуго вучем, скоро десет година, и већ дуже време му не желим никакво зло, напротив желим му све најбоље, само ако може даље од мене...

Милева, покушавам ја колико могу да променим себе, али као што реко преслаб сам и горд... а нажалост виђао сам много горе случајеве од овог мог..

[Grizzly Adams]

Па да будем искрен нисам размишљао на тај начин на који ми Звонко и Соломон кажу. За мене опроштај представља враћање на оно старо... тај проблем ја дуго вучем, скоро десет година, и већ дуже време му не желим никакво зло, напротив желим му све најбоље, само ако може даље од мене...

Дође после неког времена тренутак када схватиш да многи људи "не знају шта раде", да су као мала деца која поступају ирационално на основу својих страхова, зависти, љубоморе или ко зна чега. И ту онда мораш да их спречиш да буду деструктивни иначе ће понављати исту причу стално. Код тих "хроничних" проблема који се стално понављају то је наредна фаза после опраштања. Мораш да преузмеш контролу над односом и чим приметиш да почиње "стара прича" да то спречиш, јер се то увек сведе на једну исту шему која се понавља.

Има једна добра књига о томе, знам да је преведена и код нас - "Коју игру играш", Ерик Берн.

[uros]

Што смо ближи Богу Љубави,ближи смо човеку,и обратно.Што више напредујемо у томе,то је већа количина љубави која открављује лед са наше душе и нешег срца.Самим тим,добија се све већа способност раздвајања "зла као зла" од самог човека а тиме и истовремена све већа могућност праштања...то је процес,нимало лак и дуготрајан,али итекако достижан...али само уз неопходну помоћ Божију која чудесно скида копрену са духовних очију и показује нам човека и свет у једном сасвим другом светлу,светлу коју нисмо могли ни да замислимо да постоји.

Mislim da se u ovome krije razlog zbog koga su se mnogi oci potpisivali sa "najveci medju gresnicima". Nema nikakve sumnje da u takvom potpisivanju/razmisljanju o sebi nije postojala ni trunka licemerja ili glume.

Kada coveku Gospod otvori duhovni vid covek zapravo tek tada postaje svestan dubine sopstvene ogrehovljenosti, a onda nije nikakav problem bilo kome oprostiti bilo sta, pogotovo zato sto sa duhovnim vidom dolazi i svest o meri u kojoj onaj drugi (tj. mi - "obicni smrtnici") "ne zna sta radi" pa samim tim i nije ni blizu toliko "kriv".

[Аурор]

Има једна добра књига о томе, знам да је преведена и код нас - "Коју игру играш", Ерик Берн.

Da li je moguće da je iko sa foruma uopšte i čuo za tu knjigu!?

Ja obožavam Erika Berna, to je poznata stvar, pročitao sam sve njegove knjige i tekstove i mislim da je jedan od najvećih genija dvadesetog veka. On je osnivač transakcione inače.

A valjda znaš ako si čitao tu knjigu koji je najdirektniji i najbolji način izbegavanja takvih situacija - Unplug.  Ignorišeš ga i gotovo.

Šangaj, nema šta tu da se oprašta, samo nemoj da ga mrziš jer mržnja je za luzere pošto je autodestruktivna.

Nema te mudre, sede, hrišćanske glave koja ti neće na neki način to reći.Ti svojim on svojim putem i putuj igumane.

[Grizzly Adams]

Da li je moguće da je iko sa foruma uopšte i čuo za tu knjigu!?

0110_hahaha

Ja obožavam Erika Berna, to je poznata stvar, pročitao sam sve njegove knjige i tekstove i mislim da je jedan od najvećih genija dvadesetog veka. On je osnivač transakcione inače.

A valjda znaš ako si čitao tu knjigu koji je najdirektniji i najbolji način izbegavanja takvih situacija - Unplug.  Ignorišeš ga i gotovo.

Читао сам је пре више од двадесет година па су остали само утисци, а детаљи нажалост испарили. Међутим имао сам у животу проблема са људима које пуно волим и желео сам да имам однос са њима, а не само да се "искључим". Ту сам схватио да морам да преузмем контролу над комуникацијом ако желим да то буде успешно. После сваког разговора (успешног или неуспешног) би сео да анализирам и убрзо похватао "шаблоне" и "знаке" тако да би следећи пут био спреман чим се крене у глупирање да то зауставим и преусмерим. Рекао би да постоје начини да у одређеној ситуацији зауставиш "дете" и вратиш "одраслог" у игру, ти ћеш већ знати шта мудријашке књиге кажу о томе. Јесте мукотрпно, али се некада исплати.

Само да додам - ово је апсолутно немогуће ако имаш било какву емотивну реакцију. Мораш прво не само да опростиш (и унапред), већ и да будеш потпуно индиферентан и да потпуно игноришеш сво камење које лети према теби.

[Аурор]

Kada se pišu ego stanja, uvek pišeš Odrasli i Dete. Pa prekidanje igre i bude kada se Odrasli vrati. 0110_hahaha

[NinaD]

Šangaj moram priznati da sam se nasmijala kad sam pročitala ovaj tvoj post - jer je istina da ja imam takav problem i post baš liči na mene. Ali, meni je zaista pomoglo da se molim za te ljude, i čak i kad mi to nije drago natjeram samu sebe na ljubaznost, ako već nisam sposobna da ih volim, i oproštaj dođe sam od sebe. Bog će vidjeti da ti želiš, ali da si slab - i pomoći će ti sigurno.

Није ми проблем да се молим за њега... али не видим неко побољшање код те особе, то ми је проблем... и ја нисам слаб... ја сам преслаб.

Razumem te, to bas ume da boli. Oprostis, a vidis da taj neko nema ni malo pokajanja i da ce sve po starom.  lqj2e2sokakote