Serijal Duhovnici - Studio B

[marija]

DUHOVNICI1_2besjeda_mati_ilarija_DVD_duhovnici.avi

[marija]

DUHOVNICI1_1besjeda_otac_tadej_DVD_duhovnici.avi

DUHOVNICI1_3besjeda_otac_justin_DVD_duhovnici.avi

[marija]

http://www.srbijazemljaheroja.com/duhovnici.html

[marija]

http://video.google.com/videoplay?docid=-2819855229697186691

Iguman Aleksej

[marija]

Igumanija Nektarija

Igumanija Nektarija II

[Guest Светлана]

Разговор са Вељом Павловићем, аутором емисије „Духовници“

Најважније је да човек чује другог човека

Аутор: Ивана Радовановић, Број 984, Рубрика Разговор

Велимир Веља Павловић већ 30 година ради као новинар Студија Б, уредник је културних програма Радија и ТВ Студио Б, пише за културне рубрике у више дневних новина и часописа, води култне емисије на ТВ Студио Б, међу њима и серијал „Духовници“, који се приказује већ шесту годину на овој телевизији. О њему се говори као о човеку изузетне културе дијалога, великог а ненаметљивог образовања и информисаности, правом професионалцу, кога одликују спонтаност, дар слушања и поштовање саговорника, као и несвакидашња пријатност коју изазива у људима.

Како се припремате за емисије?

- Увек покушам да нађем људе који су били у контакту са духовником. Духовник и не даје интервју, него направи неки контакт са вама, а зато мора да има поверење у вас и разлог због чега све то ради. Зато ја често одем један или више дана раније у манастир, да се прилагодим њиховом ритму живота. Онда живим онако како и они живе. Радим најједноставније ствари, перем судове, разне ствари на послушање. У припрему спада и читање; читам доста књига, то ме инспирише. Пре него што сам почео ово да радим, било је јако мало књига, а сада их већ има много. Читање тих књига ме је и навело да правим „Духовнике“. Читао сам предивне књиге, врло корисне, о Старцима у Грчкој, који су живели у неко наше време, савремено. Са њима много лакше комуницирам и они мене боље разумеју. Помислио сам да нема сигурно Стараца само у Грчкој. Тако сам почео да размишљам о емисији и прво сам попричао са владиком Порфиријем.

Ваш разговор са о. Тадејем, у манастиру Ковиљ, 2002. године, био је уједно и последњи интервју који је овај духовник дао. Описали сте како никада нећете заборавити сјај у радозналим очима Старца, поглед пун жара и живота, сасвим супротан његовој старости и крхком здрављу. Како сте се припремали за овај разговор? Јесте ли имали трему?

- Јесам, како да не! Ту сам се и највише припремао. Можда ми је то био први разговор, или један од првих. И онда је опет дошао спас од владике Порфирија, који ми је рекао да не могу ја о. Тадеја много да испитујем, он ће сам да прича све, тако да сам на крају ипак остао миран и спокојан. Друго, имао сам већ и са телевизије дуго искуство вођења интервјуа. Кад неко лепо прича, нема разлога да га прекидаш својим питањима. Он је тад био већ јако изнемогао, слаб, видело се да једва дише.

Шта сте осећали током тог разговора?

- Први пут сам осећао, а радио сам тада као већ искусан новинар, као да не радим интервју. Имао сам поред њега сасвим ново искуство да се ту дешава нешто што уопште није посао. Схватио сам одмах да он мене води. Обично онај који интервјуише води саговорника, мења тему и атмосферу. А ово је било све у његовим рукама. Нисам то само ја осетио, цела соба је била испуњена тиме, била су ту и два асистента, редитељ, нас четворица. Нико ту није био на послу, нешто се ту дешавало... тешко је наћи речи за то... Имао сам утисак да чита мисли. Почнем да размишљам да ли је добро то што радим у том тренутку, па се двоумим, а он стане, па ме гледа, све док се ја не смирим, па настави опет кад престанем са својим мислима. Све ме је то увело у једну тишину у мојој глави, и онда се он осмехивао. Пред крај разговора сам схватио да немам, у ствари, ништа ни да га питам, него само да га слушам.

Шта посматрате на духовницима током разговора?

- Свако има нешто: код неког су руке, код неког очи, покрети тела, начин на који стоји, како преноси на вас нешто, свако има свој говор тела. Духовници су потпуно другачији од људи које сам иначе интервјуисао, њихово тело и читаво биће су, после свих тих година молитве, потпуно усаглашени са оним што се зове духовник. Није духовник ту само да ми исприча нешто, да изговори неколико лепих реченица. И ћутањем вам, можда, даје неку поруку, и то сам имао прилике да видим кад бих проводио по два-три дана у неком манастиру.

Познате су емисије које сте снимали у Америци, међу њима она о манастиру посвећеном мајци Св. Саве, светој Ани, о манастирима на Аљасци, као и оне о о. Серафиму Роузу и Св. Јовану Шангајском. Какво је било искуство снимања ових емисија у Америци?

- О. Серафим Роуз и св. Јован Шангајски делују као савремени и живи и даље. Био сам у кући св. Јована Шангајског и у манастиру Св. Германа Аљаског, где је живео о. Серафим Роуз и где је његов гроб. Тамо има много успомена на Серафима Роуза. Манастир је својом изолованошћу од цивилизације потпуно невероватан за Америку. Немају ниједан телефон и живе као пустињаци у првим вековима у Египту. Сви су врло образовани, млади, има око 15 монаха и исто толико искушеника. Читао сам књиге Серафима Роуза, које су мени, као градском човеку, блиске. Једна од најлепших књига коју сам прочитао је Лествица, св. Јована Лествичника, али ово је, са једне друге стране, велико утврђење кад читаш о религији и њеном одржавању кроз искуство некога ко је живео у великом граду. Ја сам рођен и одрастао у Београду. Схватам да имам један део живота недорађен, и кроз то што је Серафим Роуз прошао и размишљао, и ја сређујем неке своје коцкице.

Да ли данас има све мање истинских духовника?

- Има их, али све мање, зато што је време такво. Медији ту много доприносе, умеју да уништавају велике духовнике, да направе од њих мале звезде. Тешко је уопште бити духован у оваквом свету, зато је још теже наћи правог и доброг духовника.

Да ли Вас то обесхрабрује?

- Не, јер знам да ништа није лако. Чим је нешто веома тешко, буде ми мало и драго, ја имам прилику да покренем нешто. Бесмислени животи и бесмислени људи немају никаквих проблема, све им је лако.

Шта је Ваше свето место, где је Ваше духовно извориште?

- Света Гора. Тамо је све другачије. Има једно брдашце тамо, са кога се види лука Дафне, у коју пристаје брод. Ту сам неколико пута седео и гледао море, то не могу да заборавим. Тамо имате сазнање да сте ушли у стварно један други свет. Врло је тешко објаснити то. То је место натопљено молитвом, сваки педаљ земље. То заиста осећате тамо, и у манастиру, и цео крајолик је такав. На лицима монаха се то види и осећа. То памтите до краја живота.

Можете ли да упоредите Ваш доживљај Литургије у Београду и на Светој Гори?

- Литургија у Хиландару не може да се пореди ни са једним другим местом. У Београду уме да ми се спава на Литургији, да ме боле ноге, да гледам унаоколо по цркви, све оно што није у реду. А тамо... по два дана проведем у аутобусу на путу, не спавам уопште, напорно је стићи до тамо, али, кад одеш на Литургију, не осећаш више никакав умор, просто лебдиш. И начин на који се љуља полијелеј над главом, то нема нигде овде. Нека невероватна светлост се разлива. Кад се заврши Литургија, имаш осећај као да си добио енергију, никоме се не спава, нико није више уморан. Најдужа Литургија на којој сам био је била у Ватопеду, почело је бдење у осам увече и наставило се Литургијом која је трајала до десет ујутру.

Има ли разлике у миру који осећате у природи и оном у манастиру?

- У природи је све припрема за оно што доживиш на Литургији. Ја мислим да ко не воли природу, ко није шетао поред мора или кроз шуму сам, тај не може ни Литургију да доживи на прави начин. Можда зато градски људи и не схватају Литургију довољно. Неки наговештај везе с Богом је кад шетам поред мора, а гледам залазак сунца; не можеш тад ни о чему другом да размишљаш, него о томе зашто си овде, одакле долазиш, чему тежиш. Ко дуго шета шумом, њему ће пријати Литургија, може да је разуме.

Шта су Ваша лична распећа?

- Брига о кћерки. Да ли сам јој дао добар пример, да ли сам јој обезбедио све што је требало, ту се највише распињем. Сваки дан размишљам о томе. Увек нешто видим што сам могао боље. У принципу је важно да се трудим сваког дана да будем бољи. Најгори је онај родитељ који каже: „Ја сам ти дао све, а ти ме не поштујеш“. То нисам никад радио.

Како васпитавати децу у данашње време?

- Личним примером. Ако сам ја задовољан, испуњен, остварен, све своје проблеме ће и моје дете лакше да решава, јер види мене како функционишем. Може неко детету да даје најлепше савете и услове за живот, па опет ништа није урадио ако је сам несређен. Зато се ја трудим да будем искрен. Волим што је моја кћерка дружељубива, има пуно другова и другарица. Не радујем се некој њеној претераној послушности, чак ме обрадује и кад је мало својеглава јер из тога схватам да је она личност и да мора да има неки свој начин. Доћи ће увек на крају на оно што је исправно, али мора да пронађе свој начин, да има своју слободу у томе. Упорна је, што је лепа особина, верује у себе, има сигурност, то је јако важно за живот. У васпитавању се ослањам на ону кинеску пословицу: „Немој да ми даш рибу, него ме научи да пецам“.

Да ли сте били родитељ-заштитник и „стена“, или сте кћерки показивали цео свој распон, од слабости до снаге?

- То друго. Нико није несаломив. Шта јој вреди да једног дана открије да тај родитељ-стена није стена? Стена је онај ко решава проблеме стално. Чуо сам од Владике Порфирија причу о духовнику коме је искушеник долазио сваког дана и говорио: „Оче, ја сам опет пао“. А духовник му је говорио: „Ништа, само устани“. То и јесте смисао Хришћанства, нико не може да каже да је савршен и да је данас урадио све што је хтео, сваки дан имамо неки пад, па устанеш, па се поправиш мало. То ја и мојој кћерки покушавам да објасним. Пуно причамо, то је важно, да је саслушам са љубављу. Најважније је данас да човек уме да саслуша и чује другог човека. Причам јој обичним језиком, трудећи се да повежем то са вером, да јој покажем да су вера и живот једно, да нема раздвајања.

Шта мислите о односу Цркве и медија данас? Да ли је Црква довољно заступљена у њима?

- И то што је заступљено, често је искривљено заступљено, на погрешан начин се медији баве Црквом, злонамерно. Медији служе најчешће за злоупотребу, само је мали број емисија и новинара ту да представе истину, да човеку помогну, да му дају информацију, да га обогате неким знањем. Телевизија је машина за зарађивање пара, део једне велике банке. Свуда је то тако, код нас, у Америци, Русији. Ко зна, можда је за Цркву боље да се клони медија? Не верујем да неко може да добије рат са медијима. Треба људима дати прилику да виде како изгледа прави монах, како мисли, како живи, како изгледа искрени хришћанин, то је била идеја мојих емисија.

Шта је „хлеб Ваш насушни“?

- Љубав! Љубав према кћерки, према друговима, према послу који обављам, према мом граду, све до љубави према Богу. То је све једна љубав, не може човек који не воли децу да воли Бога. Има људи који нису ни свесни да су религиозни, ја никога за то не осуђујем. Могу да имају неку општу идеју љубави, а да нису ни свесни да је иза тога љубав према Богу, а без ње нико не би могао да живи.   

http://www.pravoslavlje.rs/broj/984/tekst/najvaznije-je-da-covek-cuje-drugog-coveka/

[marija]

Duhovnici »

Emisija se prikazuje pet godina. „Duhovnici“ pokušavaju da rasvetle fenomen privlačnosti monaškog asketizma savremenom čoveku potopljenom u čulna uživanja i tehnološki komfor. U većini srpskih manastira danas su mladi školovani monasi koji su „pobegli“ iz gradova zasićeni i sasvim otuđeni od vrednosti i ideala zapadne humanističke civilizacije. Uz razgovore sa monasima, gledaocu se prikazuje i bogata prirodna okolina manastira, kao i duhovna muzika. Time emisija sledi koncept tzv. „totalne ekologije“, odnosno bavi se očuvanom drevnom prirodom i očuvanim duhom i razumom ljudi. „Duhovnici“ za ugled imaju i slične knjige i TV emisije u Grčkoj, gde se misli i životi savremenih otaca pravoslavlja pažljivo beleže i čuvaju. Srazmerno mnogo manjoj zastupljenosti ostalih konfesija u Srbiji, u „Duhovnicima“ se povremeno emituju i razgovori s ostalim, nepravoslavnim religioznim misliocima.

autor: Velja Pavlović

[marija]

Igumanija Jefimija - Duhovnici

[marija]

Vladika Porfirije emisija duhovnici

[Gospodin Jakov]

http://video.google.com/videoplay?docid=-2819855229697186691

Iguman Aleksej

Ima li još neko problema sa ovim videom? Nekoliko puta sam ga skinuo i uvek nema tona. Kada ga slusam na netu ima tona, a kada ga skinem na komp nema.......

[Guest Alefshin]

Код мене је било све у реду...

[IXTUS]

Ima li još neko problema sa ovim videom? Nekoliko puta sam ga skinuo i uvek nema tona. Kada ga slusam na netu ima tona, a kada ga skinem na komp nema.......

Najvjerovatnije je nesto do programa sa kojim skidas sa Google videa... Potrudi se i dopro poslusaj divaj ne to duhovni razgovor...

Dobro si izabrao... Svako dobro brate...

[Gospodin Jakov]

Preduhitri me dok sam pisao poruku....

Možda mi nešto nije u redu sa kodecima, pogledaću ponovo.... Gledao sam tu emisiju na tv-u. Strasno mi se dopao o. Aleksej. Pravi duhovnik. Nekako mi se dopala njegova smirenost protkana sa zdravim srpskim nacionalizmom i rusofilstvom. A i manastir je sredio fino. Baš bih voleo da ga posetim...

Nisam te bas razumeo za ovo izabrao? Meni su i druge serije duhovnika možda podjednako dobre.....

[marija]

Sve skidam  sa YouTube Downloader , nisam imala problema do sada

[Gospodin Jakov]

Probaću i ja sa nekim programom. Ja sam onako na suvo skidao sa firefoxom....