Папа и Патријарх Вартоломеј служе заједно.

[VladanSimić]

Pa zašto je potrebno da ja pojašnjavam ove reči svetitelja koje jasno govore kako treba živeti?I zapadni takozvani hrišćani su ispitivali mnoge stvari pa vidimo do čega su došli,oni se spremaju za Antihrista,a mi da li želimo to?Samo vas nisu to obavestili,ali su nas na to upozorili naši sveti oci.

[Mиљан Танић]

Pa kako ja da znam da li si ispravno razumeo tekstove i rečenice koje čupaš iz istorijskog konteksta, kad nigde ne pokazuješ svoje lično mišljenje?

I ponovo: Kako to da su papa iz 1054 i papa danas isti, a naše episkope ne gledamo tako?

[GEORGIE]

Написао сам у прошлом коментару да дискусије о "екуменизму" у време усијаних глава и одбеглих монаха који се шврћкају по етно парковима, никако нису пожељне. Због тога и разумем разлог због којег се на ову тему није огласило свештенство са форума.

Мене интересује шта је овом Папи, је ли променио политику претходника или Бога?! Ипак, некако то ми све личи на лажни „меинстрим“ прима Томпсона, грли се са васељенским патријархом... Хоћу да прими Бају Малог Книнџу или нема дискусије  

Шалу на страну, ок: у Овој служби (видео клип изнад) избачена је једна од две екстремне препреке - додатак filioque у Символу Вере. Знам да је од августа 2.000 необавезан, али све ми се чини да ће га вратити кад тад, са или без нас. Самим тим што је "необавезан" на папиру и у случају оваквих протокола, али НИКАКО! и на редовним служењима где га у 96 одсто случајева користе. Необавезно није што и одбацивање, зар не?

Него, шта ћемо са папским приматом? Шта ћемо са употребом бесквасног хлеба за Свето причешће, а одрицањем вина, тј оглушењем о заповест Господњу : "Пијте из ње сви, јер је ово крв моја Новога завјета..." (Мт 26,27 - 28;Мр.14,23-24)

Шта ћемо са моментом освећења Светих дарова? Са целибатом свештенства? Ту је и пургаторијум, безгрешно зачеће Богородице, невршење миропомазања заједно са крштењем, миропомазање као искључива надлежност бискупа, промена календара? Са прослављањем васкрса противно правилима утврђеним на Васељенским саборима, са крштењем кропљењем, а не погружавањем? Са разликама о обредима између разних заједница у учењу о Христу?

Волео бих доказе и одговоре на моја питања, а не котранападе или половично пискарање. Молим за то.

Јер да је цела та прича "мед и млеко" већ би били поновосједињени, и не би се правила бука око самог доласка папе 2013. у Србију, камоли око приче о сједињењу, око "хоће-неће" да призна Јасеновац, с које стране на коју се ко крсти...

Да се не лажемо: Римска црква прима у своје крило - уколико оне хоће - и Заједнице са сасвим другачијим обредом. Тако су поједине групе, да чак и неке епископије, напустиле своју првобитну заједницу (Цркву), отцепиле се и приступиле Римској цркви:

"Гркокатолици", названи у нас још и унијати, због присаједињења Римској цркви. Има их мећу Грцима, Русинима ("Рутени", Украјинци), Румунима, Југословенима итд. Пришавши Римској цркви, они су задржали византијски обред, тј. православно учење о вери и Христу, али су постали "католици" у ономе што је битно за Римску цркву: у потчињености папи и његовој јурисдикцији. То су, дакле, "римокатолици-православне вере". Тако су они и поред посебног учења о спасењу! - укључени у "Друштво вечног спаса", тј. у Римску цркву.

Хришћани јерменског обреда, из групе из Киликије, Лавова и Америке. Хришћани сиријског обреда из Антиохије и индијског Малабара. Хришћани несторијании, групе из патријаршије вавилонске и малабарске које су задржале несторијански (тзв. "халдејски") – дакле јеретички! - Обред своје првобитне Цркве, осуђен на Светим Саборима Цркве (уз учешће и папа на III Ефеском Сабору 431.)

Хришћани маронитског обреда, групе из Антиохијске маронитске патријаршије. Хришћани коптског обреда, издвојени из Александријске коптске патријаршије (Посебно они богатији слојеви који су настојали да стекну римску заштиту и да се тако одупру притиску муслиманске средине. Широј публици су познати и по роману Лоренса Дарела, Александријски квартет, у којем су приказани баш ти коптски хришћани). Хришћани етиопског обреда, који су се отцепили од етиопске Цркве.

Све су то тзв. римско -"источне цркве" које су, присаједињењем Римској цркви и потчињавањем папској јурисдикцији, постале "источно-католичке". Ако се, дакле, нека заједница потчини папи и призна његов ауторитет, опрашта јој се и то што не верује у Богочовека! Какве ли среће с таквима?!

Нека кажу да је мантра, али верујем да је Свети Николај и мимо filioque 1956. За Европу рекао да је јерес. И није погрешио јер је рекао да та јерес завршава атеизмом. Атеизам је у католичким земљама достигао критичну масу. Погледајте статистике: цркве су им празне, продаја имовине Црквене имовине драстично расте (па и због одштете коју плаћају на хиљадама жртава педофилије...)

А,“ јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде.“ (Св. Максим Исповедник)

Нелагодна ми је и сама помисао да се разговара са Црквом која има на хиљаде случајева педофилије у својим редовима. Типично извињење ватиканских кардинала: „Признајем да имамо више од 3.000 случајева педофилије у РКЦ. Добро знам да педофилију изазива хомосексуалност“ Нисам из признања најбоље схватио јел овај кардинал педофил ил дерпе? Хоће ли папа рећи: „Меа Кулпа?!“ Искрено би звучало да каже: „Sorry, sje*ali smo sve što se dalo sje*at".

А, сада најгора и непремостива (хулна) препрека:“ папизам.“ Зарад „мантрања“ не бих да цитирам Преподобног Амвросија Оптинског, Светог Теофана Затворника, Светог Филарета Московског (Дроздова), Светог Марка Ефеског, Јована Кронштатског, Светог Григорија Палама и још десетак отаца за које би ми требала цела страница, а које сви живи овде натежу по форумима преписујући њихове цитате из књиге: „Истина је једна: Свети Оци о римокатолицизму."

Конкретно о папизму ћу цитирати само једног: Светог Игњатија (Брјанчанинова) († 1876 г.) чији је јасан закључак: „Папа се догмата папизма не може одрећи ни но коју цену, све док је папа хуманистичког папизма.“

„Папизам - тако се назива јерес која се појавила на западу и из које су, као гране из стабла, израсла различита протестантска учења. Папизам присваја и даје папи особине Христа и тиме одбацује Христа. Неки западни писци су то одбацивање готово јавно изрекли, говорећи да је далеко мањи грех одрицање од Христа, него одрицање од папе. папа је идол паписта - он је њихово божанство. Због те ужасне заблуде, Божија благодат је одступила од паписта: они су верни само себи и сатани - творцу и оцу свих јереси, између осталих и папизма.

„Ви говорите: „Па и јеретици су исто хришћани.“ Где сте то нашли? То је једино могуће ако онај ко себе назива Хришћанином а ништа не зна о Христу, по свом крајњем незнању, призна себе за истог онаквог „хришћанина“ као што су и јеретици, а свету веру хришћанску изједначи са породом проклетога – са богохулном јересју! Другачије о томе расуђују истински Хришћани! Велико мноштво Светих је примило венац мученички, они су изабрали најгору смрт и дуготрајне муке, тамницу и прогнанство, само да не би учествовали са јеретицима у њиховом богохулном учењу.

У том стању помрачености они су искривили неке догмате и свете тајне, а Божанствену Литургију су лишили њеног суштинског значења избацивши из ње призивање Духа Светога и благосиљање принешеног хлеба и вина, који се претварају у Тело и Крв Христову..."„Ниједна јерес не изражава тако отворено и насилно своју претерану гордост и сурови презир и мржњу према људима." (О јереси и расколу - „Православно штиво" 1992. Бр. 5-6. стр. 476)

И за крај: интересантно ми је и следеће запажање блаженопочившег Серафима Роуза: „Данас циљ непријатеља људског рода није само да одвоји верне од пута спасења којим га води Црква Христова, већ да створи властиту „Цркву Христову", и да претвори само Тело Христово у једну „екуменску" организацију, како би на тај начин припремио долазак свог изабраника – Антихриста“ (Јеромонах Серафим Роуз, ''The Orthodox Word'', No 5 (70) Sept-Oct. 1976 - „The Royal Path / True Orthodoxy in an age of Apostasy")

пс1. Ко прими григоријански (папски) календар - да буде одлучен од Бога.

(Патријарх Кирило,окр.посланица 1756.г.)

пс2. Не заборавите и то да су верници у Србији у екстремном броју – традиционалисти. Шта мислите како иједан трдиционалиста гледа на било шта што има везе са Ватиканом? Мислим да Зилоти трљају руке јер ће им рапидно порасти бројно стање. Римокатолике и папу, Срби углавном замишљају онако како гласи наслов књиге др. Војислава Шешеља: "Ватикан - главно сатанино гнездо"

[Mиљан Танић]

Georgie, nemam sad vremena da čitam ceo tvoj post, pročitah samo početak, i deo kraja, pa ću se samo kratko osvrnuti:

1. Beskvasni hleb i celibat postojali su i u prvih 1000 godina, ali je istok bio snishodljiv. Ovo ostalo - rekoh već - ako je verovati njihovim teolozima (a ne vidim što ne bi) se više "ne veruje", ali je "zadržano zbog tradicije".

Moj problem, ponavljam x-ti put, jeste nepoverenje prema našoj strani u dijalogu, da bi naši predstavnici prihvatili ikakvo jedinstvo s Rimom, a da se Rim ne odrekne pogrešnih učenja.

2. U RKC postoji i epikleza i pričešće pod oba vida - RKC uopšte nije unificirana u bogosluženju kao mi. Ali rekoh već - ikonomije je bilo i u prvih 1000 godina, i sumnjam da bi iko naš prihvatio jedinstvo bez odricanja pogrešnih učenja. I smeta mi, ponavljam, nepoverenje prema našim arhijerejima koji učestvuju u tom dijalogu.

3. S koje strane na koju se ko krsti mislim da je potpuno nebitno. Krst je krst.

4. Krštenje kropljenjem? Znaš li ti koliko toga ima kod nas baš, u SPC?

5. Svaka čast patrijarhu Kirilu, al' ja bih opet radije prihvatio kalendar jednog pape nego bezbožnički Julijev - ako već i od kalendara pravimo dogme (što je po meni, iskreno, potpuno sumanuto). A mi, kad bismo prelazili na novi, svakako ne bismo prešli na novi kalendar u smislu gregorijanski, nego Milankovićev, koji onomad NAŠA Crkva predloži na Saboru, koji bi prihvaćen, i koji Pravoslavne Crkve koje su na novom kalendaru danas koriste. A mi, kao predlagači istog, ne koristimo ga. Dakle - P. Crkve koriste Milankovićev kalendar, ne "papin".

6. Ti "vernici" "tradicionalisti" za hrišćanstvo obično smatraju deset Božijih zapovesti, za Novi Zavet eventualno su čuli, a Pričešće im ne igra nikakvu ulogu. Mnogi ne veruju u vaskrsenje. Veruju u srpstvo. Al' to nije dovoljno. To što ima toliko neohristovljenih Srba i onih koji nemaju dodira s evharistijskim životom i misle da je, da bi bio pravoslavac, dovoljno da se hvališ Svetim Savom, Nikolajem i Justinom, a Pričešće i ljubav ko šiša, nije razlog da im se - i njihovom tvrdoglavom neznanju - snishodi. Naravno, ja sam sad to malo iskarikirao sve, ali je suština da nečije neznanje i etnofiletizam ne sme da koči Crkvu, pa makar neznanje bilo u većini. A nije toliko problem neznanje koliko istrajnost u istom.

i konačno 7. poricanjem mogućnosti da budemo ponovo Jedno poričemo Božiju svemogućnost. Poricanjem mogućnosti da se oni odreknu svojih lažnih učenja poričemo čoveku mogućnost pokajanja. A nabijanjem greha grešniku na nos nismo ništa bolji.

[GEORGIE]

Брате Танићу, пошто знам да си сигурно прочитао (јер дао си одговор на следећу реченицу) волео бих да чујем који део реченице није био јасан: „Волео бих доказе и одговоре на моја питања, а не котранападе или половично пискарање. Молим за то.“  greengrin

Да реземирамо: одговараш, а тврдиш како ниси ни прочитао цео мој коментар? Свој коментар оставиш у 02:28 и преправљаш га до 03:03, а немаш времена за читање онога на шта покушаваш да одговориш? Неозбиљно и без доказа пишеш (лично: Ватикану не верујем ништа јер су политичари у мантијама, и ако ме неко убеђује у супротно, требају ми докази) а, притом не одговориш на најбитнија питања која су и званично од стране СПЦ контрадикторна ставовима Ватикана. Хм.

Присталице +Артемија управо због таквог става и бркања појмова повлаче ту небулозну причу о екуменизму као разлогу његовог пензионисања. Лично, ту су у гадној заблуди – бране човека на основу претпоставке – то ми је смешније него што је Барак Обама добио Нобелову награду за ИДЕЈУ. А, исто покушаваш и ти, само у корист Ватикана. Ако већ пишемо на ту тему, хајде да будемо озбиљни и да не размишљамо срцем него умом. Поштујем твоју вољу да целиваш папу, свако има Богом дату слободу 8086.gif

пс. и молим те брате Танићу да не пљујеш више и да не судиш традиционалистима. У средини у којој сам ја немам са киме да причам о Светом Писму, или о православљу јер традиционалисти су екстремна већина у Србији. Не даје ти се за право да кажеш да си бољи човек од њих – многи од њих имају јаку веру и љубав према Христосу. Да видиш једног мог старијег комшију – не зна ништа посебно о вери, традиционалиста, али за Христоса би дао у ватру и руке и ноге. Ја то поштујем.

И не бркај традициопналисте са сектама попут Образа. Они то нису, погледај "главнокомандујућег" Образа - лупета о богословским темама као да викендом студира теологију

[Mиљан Танић]

Čitao sam dok sam odgovarao greengrin

Ja sam ti jednim odgovorom dao odgovor na sva pitanja:

"PODRAZUMEVA se da moraju da se odreknu svih pogrešnih dogmata (što ne uključuje običaje i obrede)"

Ja pišem neozbiljno i bez dokaza? Kakvih dokaza? Kakav dokaz treba da mi hrišćani moramo da težimo jedinstvu? Hajde, dokaži ti da su Vatikanci političari u mantijama! Isto tako možeš reći i za naše sveštenike onda. Ili za bilo koga. Ne može se svaki papa u svakom vremenskom razdoblju posmatrati kao ista osoba, a imati dijametralno suprotan stav prema našim episkopima. I kakav dokaz ti treba da nije hrišćanski isticati tuđi greh i ne oprostiti mu?

I nemam ja nikakvu posebnu volju da celivam papu, ja samo imam želju da budemo svi Jedno. I za mene onaj koji poriče takvu mogućnost i ko nema želju za tim nije potpun hrišćanin.

Što se tiče tradicionalista - iz svega do sad viđenog odgovorno tvrdim da su njima pojedini svetitelji i nacionalne ideje važnije od Hrista. Hrišćani kojima Pričešće nije na prvom mestu nisu hrišćani. To što su oni "ekstremna većina" ne znači da razmišljaju ispravno i da su u pravu. A nisam ih nigde pljuvao (u smislu koristio neke pogrdne reči kao gospoda koja brani ep. Artemija), niti sam igde rekao da sam ja bolji čovek. No, moja dužnost je da ističem kad je nešto pogrešno. A ti možeš da pričaš šta hoćeš, milion puta se pokazalo do sad da među Srbima vlada ogroman etnofilitizam.

[GEORGIE]

Хоћеш доказ? Имаш их колико хоћеш. Конкретно, ево ти сведочење америчког амбасадора при Светој Столици Томаса Патрика Меледиа:

„У државном Секретаријату Ватикана одржан је „изузетно важан састанак" 26. новембра 1991. Године. Кардинал Содано (државни секретар папе Ивана Павла Другог) сазвао је амбасадоре Велике Британије, Француске, Белгије, Италије, Немачке и Аустрије у своју канцеларију. И ја сам био тамо. Предао нам је меморандум којим се позивају наше владе да признају Словенију и Хрватску 'у року од месец дана'.

Кардинал Содано, у пратњи надбискупа Таурана, снажно је изложио ватиканско поимање случаја. Било је то први пут у модерној историји да је Света Столица делатно водила кампању за признање нових држава. (подвукао Меледи).

Три Дана касније, 29. новембра, „у Риму се са Светим Оцем" састао немачки министар спољних послова Ханс Дитрих Геншер: „Залагање Ватикана да се Хрватска и Словенија признају пре Божића одговара стајалиштима Немачке". Немачка је признала Хрватску 19. децембра 1991, а остале земље ЕЗ-а 15. јануара 1992. године. Ватикан и папа су то званично учинили два дана раније 13. јануара 1992, на Српску Нову годину.

Твој одговор "ПОДРАЗУМЕВА се одрицање кривих догми" неприхватљив је самим тим што је папа идол паписта - он је њихово божанство. Због те ужасне заблуде, Божија благодат је одступила од паписта: они су верни само себи и сатани - творцу и оцу свих јереси, између осталих и папизма.

Ако тако гледаш, онда би дефинитивно требали да мисионаримо по Азији јер пре ће они признати Христоса него што ће римокатолици одрећи папу.

[Mиљан Танић]

Mislim da nisi u pravu. Znam dosta rimokatolika i papa im ni u kom slučaju nije božanstvo.

A ovo prvo... pa dobro, jeste malo zeznuto jer je Vatikan istovremeno i država.

Ali mene politika u Crkvi ne zanima, i uvek ću se boriti protiv nje. Jer njoj u Crkvi nema mesta.

Niti dozvoljavam da neko nešto što se nekad desilo navodi kao razlog da se nekome ne oprosti - jer to nije hrišćanski.

I sve to u crkvenom životu nije bitno. Ne postoji greh koji čovek ne treba da oprosti.

Niti dozvoljavam ikakve naznake poricanja Božijeg svemogućstva.

I da, moj odgovor o podrazumevanju je sasvim dovoljan i ne vidim nikakvog mesta da se našim predstavnicima u dijalogu ne veruje. Hajde što ne veruješ Latinima, ali što ljudi ne veruju našim predstavnicima, na osnovu nikakvih informacija, to je nedopustivo. Niti tebe iko može da natera da ti promeniš svoju veru. A to je demagogija koju šire apokaliptičari i ostali borci protiv hrišćanskog jedinstva. "Uzeće nam veru" - ko može da ti uzme veru? Ako mene pitaš, TO je Satanino delo. Potiranje Pričešća u zadnji plan i rad na sve jačem razjedinjavanju i rasparčavanju hrišćanstva.

[GEORGIE]

Написао сам у прошлом коментару да дискусије о "екуменизму" у време усијаних глава и одбеглих монаха који се шврћкају по етно парковима, никако нису пожељне. Због тога и разумем разлог због којег се на ову тему није огласило свештенство са форума.

Мене интересује шта је овом Папи, је ли променио политику претходника или Бога?! Ипак, некако то ми све личи на лажни „меинстрим“ прима Томпсона, грли се са васељенским патријархом... Хоћу да прими Бају Малог Книнџу или нема дискусије  greengrin

Шалу на страну, ок: у Овој служби (видео клип изнад) избачена је једна од две екстремне препреке - додатак filioque у Символу Вере. Знам да је од августа 2.000 необавезан, али све ми се чини да ће га вратити кад тад, са или без нас. Самим тим што је "необавезан" на папиру и у случају оваквих протокола, али НИКАКО! и на редовним служењима где га у 96 одсто случајева користе. Необавезно није што и одбацивање, зар не?

Него, шта ћемо са папским приматом? Шта ћемо са употребом бесквасног хлеба за Свето причешће, а одрицањем вина, тј оглушењем о заповест Господњу : "Пијте из ње сви, јер је ово крв моја Новога завјета..." (Мт 26,27 - 28;Мр.14,23-24)

Шта ћемо са моментом освећења Светих дарова? Са целибатом свештенства? Ту је и пургаторијум, безгрешно зачеће Богородице, невршење миропомазања заједно са крштењем, миропомазање као искључива надлежност бискупа, промена календара? Са прослављањем васкрса противно правилима утврђеним на Васељенским саборима, са крштењем кропљењем, а не погружавањем? Са разликама о обредима између разних заједница у учењу о Христу?

Волео бих доказе и одговоре на моја питања, а не котранападе или половично пискарање. Молим за то.

Јер да је цела та прича "мед и млеко" већ би били поновосједињени, и не би се правила бука око самог доласка папе 2013. у Србију, камоли око приче о сједињењу, око "хоће-неће" да призна Јасеновац, с које стране на коју се ко крсти...

Да се не лажемо: Римска црква прима у своје крило - уколико оне хоће - и Заједнице са сасвим другачијим обредом. Тако су поједине групе, да чак и неке епископије, напустиле своју првобитну заједницу (Цркву), отцепиле се и приступиле Римској цркви:

"Гркокатолици", названи у нас још и унијати, због присаједињења Римској цркви. Има их мећу Грцима, Русинима ("Рутени", Украјинци), Румунима, Југословенима итд. Пришавши Римској цркви, они су задржали византијски обред, тј. православно учење о вери и Христу, али су постали "католици" у ономе што је битно за Римску цркву: у потчињености папи и његовој јурисдикцији. То су, дакле, "римокатолици-православне вере". Тако су они и поред посебног учења о спасењу! - укључени у "Друштво вечног спаса", тј. у Римску цркву.

Хришћани јерменског обреда, из групе из Киликије, Лавова и Америке. Хришћани сиријског обреда из Антиохије и индијског Малабара. Хришћани несторијании, групе из патријаршије вавилонске и малабарске које су задржале несторијански (тзв. "халдејски") – дакле јеретички! - Обред своје првобитне Цркве, осуђен на Светим Саборима Цркве (уз учешће и папа на III Ефеском Сабору 431.)

Хришћани маронитског обреда, групе из Антиохијске маронитске патријаршије. Хришћани коптског обреда, издвојени из Александријске коптске патријаршије (Посебно они богатији слојеви који су настојали да стекну римску заштиту и да се тако одупру притиску муслиманске средине. Широј публици су познати и по роману Лоренса Дарела, Александријски квартет, у којем су приказани баш ти коптски хришћани). Хришћани етиопског обреда, који су се отцепили од етиопске Цркве.

Све су то тзв. римско -"источне цркве" које су, присаједињењем Римској цркви и потчињавањем папској јурисдикцији, постале "источно-католичке". Ако се, дакле, нека заједница потчини папи и призна његов ауторитет, опрашта јој се и то што не верује у Богочовека! Какве ли среће с таквима?!

Нека кажу да је мантра, али верујем да је Свети Николај и мимо filioque 1956. За Европу рекао да је јерес. И није погрешио јер је рекао да та јерес завршава атеизмом. Атеизам је у католичким земљама достигао критичну масу. Погледајте статистике: цркве су им празне, продаја имовине Црквене имовине драстично расте (па и због одштете коју плаћају на хиљадама жртава педофилије...)

А,“ јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде.“ (Св. Максим Исповедник)

Нелагодна ми је и сама помисао да се разговара са Црквом која има на хиљаде случајева педофилије у својим редовима. Типично извињење ватиканских кардинала: „Признајем да имамо више од 3.000 случајева педофилије у РКЦ. Добро знам да педофилију изазива хомосексуалност“ Нисам из признања најбоље схватио јел овај кардинал педофил ил дерпе? Хоће ли папа рећи: „Меа Кулпа?!“ Искрено би звучало да каже: „Sorry, sje*ali smo sve što se dalo sje*at".

А, сада најгора и непремостива (хулна) препрека:“ папизам.“ Зарад „мантрања“ не бих да цитирам Преподобног Амвросија Оптинског, Светог Теофана Затворника, Светог Филарета Московског (Дроздова), Светог Марка Ефеског, Јована Кронштатског, Светог Григорија Палама и још десетак отаца за које би ми требала цела страница, а које сви живи овде натежу по форумима преписујући њихове цитате из књиге: „Истина је једна: Свети Оци о римокатолицизму."

Конкретно о папизму ћу цитирати само једног: Светог Игњатија (Брјанчанинова) († 1876 г.) чији је јасан закључак: „Папа се догмата папизма не може одрећи ни но коју цену, све док је папа хуманистичког папизма.“

„Папизам - тако се назива јерес која се појавила на западу и из које су, као гране из стабла, израсла различита протестантска учења. Папизам присваја и даје папи особине Христа и тиме одбацује Христа. Неки западни писци су то одбацивање готово јавно изрекли, говорећи да је далеко мањи грех одрицање од Христа, него одрицање од папе. папа је идол паписта - он је њихово божанство. Због те ужасне заблуде, Божија благодат је одступила од паписта: они су верни само себи и сатани - творцу и оцу свих јереси, између осталих и папизма.

„Ви говорите: „Па и јеретици су исто хришћани.“ Где сте то нашли? То је једино могуће ако онај ко себе назива Хришћанином а ништа не зна о Христу, по свом крајњем незнању, призна себе за истог онаквог „хришћанина“ као што су и јеретици, а свету веру хришћанску изједначи са породом проклетога – са богохулном јересју! Другачије о томе расуђују истински Хришћани! Велико мноштво Светих је примило венац мученички, они су изабрали најгору смрт и дуготрајне муке, тамницу и прогнанство, само да не би учествовали са јеретицима у њиховом богохулном учењу.

У том стању помрачености они су искривили неке догмате и свете тајне, а Божанствену Литургију су лишили њеног суштинског значења избацивши из ње призивање Духа Светога и благосиљање принешеног хлеба и вина, који се претварају у Тело и Крв Христову..."„Ниједна јерес не изражава тако отворено и насилно своју претерану гордост и сурови презир и мржњу према људима." (О јереси и расколу - „Православно штиво" 1992. Бр. 5-6. стр. 476)

И за крај: интересантно ми је и следеће запажање блаженопочившег Серафима Роуза: „Данас циљ непријатеља људског рода није само да одвоји верне од пута спасења којим га води Црква Христова, већ да створи властиту „Цркву Христову", и да претвори само Тело Христово у једну „екуменску" организацију, како би на тај начин припремио долазак свог изабраника – Антихриста“ (Јеромонах Серафим Роуз, ''The Orthodox Word'', No 5 (70) Sept-Oct. 1976 - „The Royal Path / True Orthodoxy in an age of Apostasy")

пс1. Ко прими григоријански (папски) календар - да буде одлучен од Бога.

(Патријарх Кирило,окр.посланица 1756.г.)

пс2. Не заборавите и то да су верници у Србији у екстремном броју – традиционалисти. Шта мислите како иједан трдиционалиста гледа на било шта што има везе са Ватиканом? Мислим да Зилоти трљају руке јер ће им рапидно порасти бројно стање. Римокатолике и папу, Срби углавном замишљају онако како гласи наслов књиге др. Војислава Шешеља: "Ватикан - главно сатанино гнездо"

Покажи ми брате где сам написао да не верујем нашим представницима? Ја одлуке Свете СПЦ не доводим у питање, подржавам их у свим преговорима и спреман сам први да прихватим сваку (по мени можда и погрешну) одлуку Цркве, јер надам се искрено да су те одлуке вођене Божијим благословом.

Оно на шта сам желео да укажем јесте да је проблем у одбијању Ватикана да се врати старој вери. Са друге стране: ако наш тим попусти и направи компромис те призна папу, тј. "нечастивог", плашим се раскола у Цркви, можда чак и револуције и крви на митинзима у земљи (у безбедности познатији као рат "друге, па и треће генерације") неупоредиво бројнијих традиционалиста антиекумениста са једне, и "екумениста" са друге стране.

А, теби брате, ево и јавно, признајем да имаш велику љубав и најбољу намеру према залуталом Ватикану 8086.gif али не заборави да има и оних који не желе помоћ - читао си коментаре оне жене Јестире - таквима не треба "сметати." Исто мислим и за папу.

[Mиљан Танић]

Treba smetati svakome ko je u zabludi. Nismo mi sebi samodovoljni, iako onaj vik o katoliku u raju govori suprotno, isto kao i ponašanje većine "pravoslavnih".  Robovanje istoriji, etnofilitizam, borba protiv Pričešća (koja se vodi pod velom antiekumenističke politike) itd. sve to je pogrešno. A priznavanje pape... šta to podrazumeva? Priznavanje da je on rimski episkop ili da je nepogrešiv? TO nikad neće priznati nijedna PC. A da je on rimski episkop i da ima prvenstvo časti - to stoji.

Nego, nisam ja nigde rekao da TI nemaš poverenja, nego generalno ljudi koji se plaše takvih "kompromisa" i traže da se uporno ističe "oni nama da se vrate", "oni da se pokaju"... čovek treba da prašta, da gleda svoj greh, i pre svega da ne ističe tuđi.

[GEORGIE]

дужност зове, одлазим брате, а у "аманет" ти остављам речи теолога: "Што је од зла сијемена клица злиије је иверју буковине кладе, но што је од Бога од Бога је довијека ако пак не посрне Сатану клањат на истину, таквог недијела опрат га не може ни огањ паклени за све вијеке, до како ли му људи могу опростит онда?"  greengrin и Благословен био.

[Mиљан Танић]

Katolici se ne klanjaju satani.

Iako mu možda nesvesno služe, zajedno s našim zilotima i ostalim evharisto-borcima.

[suza]

to je to sto u religijama pa i svako za sebe misli da jedini Boga toga dostojan a drugi niko ,izgleda da ce samo oni sto nevjeruju ispasti najbolji jel u ovako nest i nedolaze da pricaju

[Zawisza]

Читам неке небулозне претње по разним сајтовима "бранилаца" ваљда српства? како ће да падне крв ако дође папа, па како ће ово па оно, па ево и Георгие прети већином традиционалиста и мањином екумениста...и чија крв?

Опет "луди" Срби ударају на Србе, сами против себе а зашто? Неће да гину ни Немци ни Талијани неће ни ми католици који живимо у Србији.

Него удрите браћо Срби, јужни на северне, па на западне па преко Дрине, па по Власима и редом, ето у Војводини живи 11% националних мањина, значи 89% Срба, и какве деклерације и чуда доносите, погледајте Црну Гору где Срби грцају међу Србима, у РСрпској муџахедини прете браћи Србима а то тако инертно посматрате, али да се бијете међусобно због неког тамо папе, е свашта, добро удрите ?

8086.gif-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='greengrin' />

[GEORGIE]

па ево и Георгие прети већином традиционалиста и мањином екумениста

Завиша, где ја то претим и коме? Шта причате то?

По вама је сваки коментар реалног стања претња? Јасно сам навео да се плашим да до тога не дође и да сам уз своју Свету СПЦ шта год да одлучи