Продавница - Лимун с Марса и Формула 1

[Ромејац]

Дан после прве плате откако је почело ванредно стање због короне, гужва у хипермаркетима била је већа него иначе

Девет часова, четвртак ујутру. У нормална времена, гужве не би било. Али, дан раније многима је стигла плата, прва откако је вирус корона наметнуо карантин, па и ређе и веће набавке. Сунцем окупан паркинг испред хипермаркета на Вилиним водама зато је крцат. Људи у неколико десетина метара дугачком реду чекају да уђу, сви се придржавају растојања од два метра, и сви до једног имају заштитне маске и рукавице. На улазним вратима, до којих се не може доћи без двадесетак минута чекања, човек издаје упутства: „Када изађе купац, идите са њим да он истовари корпу и узимате је и улазите на друга врата.”

Сви поступају по његовим наредбама. Пратите човека који је већ обавио куповину и онда помало непријатна ситуација − бдите над његовом корпом док је не испразни. Неки од њих јуре да што пре ствари убаце у аутомобил, оне испадају на земљу, људи се извињавају, кажете да све разумете, да нема журбе, све нас је устројио ковид 19, и стрпљиво чекате.

У продавници као и обично. Робе има, између рафова потрошачи са списковима у руци прецртавају оно што су убацили у велику корпу. Мало ко води рачуна о растојању, многи се теше тиме што на другим лицима виде маске. Поједини рафови са хемијом већ су испражњени, полица са брашном празна. Кад пре, питате се и настављате даље.

Воћа и поврћа у изобиљу. Тражи се лимун, очекује се несташица, али га још има, иако скупљег од 200 динара.

„Шта је ово, као да је растао на Марсу. Тврд ко камен. Биће га теже исцедити него дреновину”, нижу се коментари, али мало ко узима тај цитрус.

Поред дела са воћем и поврћем, млечни производи, јаја и деликатес. У очи упада жена која иде са прскалицом и крпом, брише стаклене витрине. Оне с јајима готово испражњене. „Има ли квасца? Новине пишу да је и он стигао, да није више несташица”, причају две жене. „Боже, ради ли неко овде, где је квасац?”, нестрпљиве су оне.

„Нема квасца, узалуд га тражите. Брзо се распрода”, довикује им мушкарац попут хладног туша.

„Ено брашна, стиже на палетама”, констатују и купују по два килограма, трипут мање него што је дозвољено.

„Мама, и овде ред, не морамо да купимо месо, знаш да га не волим”, придикује тинејџер, али мајка не хаје. Социјалне дистанце придржавају се у реду на одељењу рибе и свежег меса. Док чекају, поједини користе време да дезинфикују руке, наливају из малих бочица алкохол и трљају прсте прекривене рукавицама. Петнаестак минута прође док не чујете са друге стране пулта љубазно питање: „Изволите, шта желите?”

Пре него што изустите поруџбину, не можете а да не приметите смиреност и добро расположење месара. Рукавице мењају после сваког услуженог купца, исто поступају и жене у делу са прерађевинама и сиревима. Њихово ћакулање прекида женска особа, рекло би се да је неки шеф, и упозорава их да је на улазу незгодан човек који прави проблеме зато што је дуго чекао у реду, каже им да, ако дође код њих и буде се исто понашао, одмах позову обезбеђење. „Како изгледа?”, питају је раднице. „Грозно”, одговара она.

Већ је прошло сат и по времена, цео списак прецртан. И поново ред. Испред сваке касе људи са колицима напуњеним до врха. Која је најбржа каса, пита се брачни пар.

„Стани пред било коју, видиш да је сваки километарски, нигде не журимо”, саветује муж жену.

У реду су у којем предност имају труднице и родитељи са децом. Ни једних ни других ни за лек. С једне на другу ногу пребацују се људи у реду, одзвањају разговори мобилним телефонима, жале се на бол у леђима од лежања поваздан. Чекање се одужило, почиње цоктање, негодовање, „ово само код нас има, види ону, пола радње накуповала”, каже млађи мушкарац чија корпа није ништа мање пуна од њене, али она је на каси, а испред њега још пет особа. Чека, телефонира, преслаже намирнице у колицима и ето га коначно на каси. Али, као да вози Формулу 1, жена испред њега упаркира корпу од чијег товара само што точкови не откажу. Сви у реду само се згледаше, он не успе ни да схвати шта га је снашло, кад касирка рече прекорно: „Господине, на овој каси труднице имају предност. Померите се, уступите јој место.”

Он се повлачи, црвени у лицу које вири испод маске. У реду иза њега људи у неверици, „ова изгледа као да има 50 година, где јој је стомак? Ако се и тиме људи служе данас, нека им је на част”, не устежу се од коментара док трудна жена слаже један по један производ да касирка откуца. На покретној траци њена роба поређана уредно као да ће на изложбу. За сваки контингент ствари друга торба. И коначно узима рачун. Окреће се према млађем мушкарцу: „Молим вас, помозите ми да ову торбу убацим у колица”, каже му.

Он помаже без поговора. Олакшање у реду иза њега, мисле да ће сада све брже да иде. Скоро сат – толико треба док свој рачун не добије и подмири непушач. Они који без дувана не могу ни у доба короне треба да савладају још један ред код пулта са цигаретама и новинама. На сату 12.30 часова, а на излазу чека купац. Прати вас до кола. Нуди помоћ око паковања у аутомобил.

„Него, реците ми има ли тамо асепсола? Како нисте тражили, боже, чудних људи, што сте онда долазили? Жене, добиле плату, па кад не могу на крпице да троше, дај све на г...цу.”

 

Политика Online - Лимун с Марса и Формула 1

WWW.POLITIKA.RS

---

Девет часова, четвртак ујутру. У нормална времена, гужве не би било. Али, дан раније многима је стигла плата, прва откако је вирус корона наметнуо карантин, па и ређе и веће...