Nepodnošljiva lakoća neuspevanja

[JESSY]

                      

 

Ponekad su stvari vrlo jednostavne.

Ako već treba da lupiš glavom o zid, učini to najbolje što umeš. Zato što si čovek i zato što je ljudski. Iako je gadno.

A ljudima se dešavaju i gadne stvari, iako ne žele da to iko primeti. Jer je neugodno i boli. (Zapravo, nekad baš mnogo boli, čak i kad ne traje dugo.)

Ali, ako ćeš spektakularno da tresneš o zid, i treba da bude neugodno. I kako vremenom u tome postaješ bolji, možda će biti i manje neugodno. A možda i neće, jer nema pravila.

To je tek jedan od načina da naučiš vrlo važnu stvar.

Da naučiš da budeš komotan sa time da povremeno tresneš glavom o zid i da ti zbog toga (ponovo) bude neugodno. A možda saznaš i da ne mora biti toliko spektakularno kako ti se isprva pričinilo.

Naposletku, saznaćeš koliko je sjajno kad se naučiš prihvatanju. Kada naučiš da prihvataš zidove i svoju polupanu glavu, i kada naučiš da više ne budeš toliko strog.

Ni prema zidovima, ni prema svojoj polupanoj glavi, ni prema tome što ti je (ponovo) neugodno.

I ponekad, kada tako spektakularno tresneš, ne znači i da ćeš postati spektakularno pametniji. Dovoljno je tek toliko: da (ovoga puta) ne budeš toliko strog.

Ali, dozvoli da ti s vremena na vreme bude neugodno.

Ponekad su stvari toliko jednostavne. Dopusti im da takve i budu.

 

http://www.psihoverzum.com/nepodnosljiva-lakoca-neuspevanja/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

 

[JESSY]

da li ste vi strogi prema sebi...?

da li dopuštate sebi da pogrešite, da više puta pogrešite, i da to nije kraj sveta...?

da li vas brine šta će drugi zbog toga misliti o vama...?