Kako zamišljam carstvo Božije...

[Justin Waters]

Чини ми се да је Владика Игњатије говорио о томе да време ипак неће престати.

Како ћемо га опажати? Вријеме је релативан појам. Оно не постоји ни на овом свијету.

[Желе Зека]

Шта знам, нисам још био...Не морамо га опажати,али кажу биће ту и даље.

[Justin Waters]

Шта знам, нисам још био...Не морамо га опажати,али кажу биће ту и даље.

Неће га бити. Ако нема ротације земље, нема ноћи и дана, ако нема смјене годишњих доба, нема револуције сунца, све Бог обасјава, и "грије", онда вријеме неће бити опажајно. Биће само стање које ћемо созрецавати сходно постигнутој духовној висни за вријеме живота.

[Желе Зека]

Време ће остати само што више неће бити издељено већ ће то бити једно Време.Смрт и долази,како каже Владика Игњатије,услед исецканости Времена.

[w.a.mozart]

daš Srbima eshaton a oni se bave vremenom... lol

sigurno je da će eshaton otići dalje od najludje mašte svakog pravoslavca ... tako da-bilo vreme tu ili ne... evo,može ovako

kad sam sa Hristom vreme staje... može tako?

[Justin Waters]

Време ће остати само што више неће бити издељено већ ће то бити једно Време.Смрт и долази,како каже Владика Игњатије,услед исецканости Времена.

Ма каква исјецканост...вријеме је релативан појам, и оно је продукт опажња мозга. Уђи у било какву пећину у коме нема ни трачка свјетлости, и остани неко вријеме у потпуно мрклом мраку, и почни да се крећеш и не само да ћеш изгубити осјећај колико времена си ту провео, већ ћеш изгубити и осјећај за простор. Посматрај и есхатон као пећину, само наравно не мрачну, него благодатну чији "простор" обасјава Бог. Дакле нема опажања ни времена ни простора.

[Желе Зека]

Време постоји и ако га не опажамо,јер постоји одређени след догађаја...

[Justin Waters]

Време постоји и ако га не опажамо,јер постоји одређени след догађаја...

Релативна промјена средине око нас узрокује да се нама чини да нешто наводно пролази. Вријеме не постоји изван опажања тих догађаја. Зато сам ти навео примјер пећине. У мрклом мраку не можеш опажати никакве догађаје, и стога не можеш опажати ни вријеме.

[Желе Зека]

Па кад се у тој пећини ништа не догађа...Али да се догађаји ређају-конституисали би време.

[Justin Waters]

Па кад се у тој пећини ништа не догађа...Али да се догађаји ређају-конституисали би време.

Па управо тако. Зато вријеме зависи од слиједа догађаја, ако нема догађаја нема ни времена. Зато се не може рећи да вријеме постоји независно од неког догађаја. Кад говоримо о есхатону, онда говоримо о "средини" у којој нема никаквих догађаја, па зато нема ни времена. Нема релативне промјене средине, нема смјене дана и ноћи, нема љета и зиме, нема уобичајених земаљских послова који се не могу обављати без те релативне промјене средине...Есхатон је једна "вјечна литургија" која се никад не завршава, стање созрецавања божанске благодати која се уселила у нас у заједници са свим светима. Како ће то све изгледати, није нам дато, једно је јасно, то је стање блаженства, гдје никога неће морити више шта дешава око њих, с тога вријеме неће нико више опажати.

[Sir Oliver]

Vladika Ignjatije je to malo lepše rekao, govorio je o kretanju, a kretanje je u stvari događanje, samo je rekao da će kretanja ipak biti, nekog malog, usporenog. Ovo verovatno jer nije mogao da pomiri ideju o večnom blaženstvu i sa ničim, sa smrću, sa nirvanom, jer apsolutno nekretanje znači smrt, čak i u ovom fizičkom svetu, na asolutnoj nuli prestaju sva dešavanja, kinetička energija se svodi na 0. To su malo apsurdne stvari.

Inače eshaton bi trebao biti bar za mene misterija, ono što uho ne ču i oko ne vide, nešto zaista drugačije i nepoznato. Ono što su Oci govorili o sagledavanju istine ne znači da je to naša istina. Božija istina je malo drugačija. Eshaton ne bi trebalo da bude dečiji raj gde su kuće od čokolade i gde se večno prežderavamo a nikad ne povraćamo zbog toga, već je to neka Božija istina, ono što je njemu bitno, to i ostaje, sve ostalo neće postojati.

Eto, poglavica je govorio...

[Justin Waters]

Vladika Ignjatije je to malo lepše rekao, govorio je o kretanju, a kretanje je u stvari događanje, samo je rekao da će kretanja ipak biti, nekog malog, usporenog. Ovo verovatno jer nije mogao da pomiri ideju o večnom blaženstvu i sa ničim, sa smrću, sa nirvanom, jer apsolutno nekretanje znači smrt, čak i u ovom fizičkom svetu, na asolutnoj nuli prestaju sva dešavanja, kinetička energija se svodi na 0. To su malo apsurdne stvari.

Inače eshaton bi trebao biti bar za mene misterija, ono što uho ne ču i oko ne vide, nešto zaista drugačije i nepoznato. Ono što su Oci govorili o sagledavanju istine ne znači da je to naša istina. Božija istina je malo drugačija. Eshaton ne bi trebalo da bude dečiji raj gde su kuće od čokolade i gde se večno prežderavamo a nikad ne povraćamo zbog toga, već je to neka Božija istina, ono što je njemu bitno, to i ostaje, sve ostalo neće postojati.

Eto, poglavica je govorio...

Кретање је такођер фиктивна величина. Кретање не постоји уколико се не опажа у односу на други објекат. Док са друге стране хипотетички речено кретање доводи до смрти. Јасно је да је владика Игнатије хтјео да избјегне повлачење паралеле са нирваном, вјечном утрнулошћу, са вјечним блаженством есхатона, али то је друга тема. Универзум почива на размјени енергије. Неки објекат који је подвргнут кинетичкој енергији или било којој другој енергији, предаје енергију средини око себе, а свако предавање енергије значи трошење. Уолико нема репарације, онда посљедица губитка енергије, значи трошење и пропадање које на крају доводи до смрти.

Било да за Бога тврдимо да се уопште не креће, или да се креће бесконачно брзо, оно што је јасно је да се на есхатолошки доживљај не може примјенити ништа из свијета физике...кретање, вријеме, убрзање, простор итд...

[w.a.mozart]

e sad ,svi što čitate ovo- je l vidite sa kojim predznanjem se ide na liturgiju LOL

[Srdjan]

Кретање је такођер фиктивна величина. Кретање не постоји уколико се не опажа у односу на други објекат. Док са друге стране хипотетички речено кретање доводи до смрти. Јасно је да је владика Игнатије хтјео да избјегне повлачење паралеле са нирваном, вјечном утрнулошћу, са вјечним блаженством есхатона, али то је друга тема. Универзум почива на размјени енергије. Неки објекат који је подвргнут кинетичкој енергији или било којој другој енергији, предаје енергију средини око себе, а свако предавање енергије значи трошење. Уолико нема репарације, онда посљедица губитка енергије, значи трошење и пропадање које на крају доводи до смрти.

Било да за Бога тврдимо да се уопште не креће, или да се креће бесконачно брзо, оно што је јасно је да се на есхатолошки доживљај не може примјенити ништа из свијета физике...кретање, вријеме, убрзање, простор итд...

Са стварима које не знамо (као што је есхатон) треба бити опрезнији.

Ово је моје мишљење...

Ако у есхатону, Царству Божјем "неће постојати кретање, време, убрзање, простор итд.", онда је васкрсење велика лаж.

Христос је васкрсао у телу, и наследници Царства ће васкрснути у телу.

Тело мора да заузима неки "простор". Ново небо и нова земља, морају да имају "облик", да буду одређени, да се покоравају неким законима.

У Царству Божијем људи су слободни, што значи, могу да се крећу ако желе. Значи да има и простора и времена и кретања и целе физике.

Шта је лоше у томе што се енергија претвара из једног облика у други и на крају у топлотну енергију?

Или ако човек након васксења буде у свом телу?

Или ако разговара отварајући уста, а не нпр. само телепатски?

Бог га је створио таквог, а не као анђела.

У Царству Божијем закони створеног Божијег света неће ограничавати нашу слободу, тј. простор, време и природни закони нам неће представљати никакво ограничење. Све ће се покоравати човеку јер се човек целим својим бићем и чежњом определио да буде у љубавној заједници са Богом.

[Небојша Јовановић]

Ко зна...