ПОСТСЕКУЛАРИЗАМ-нови изазов за атеисте и вернике?

[Игор]

Опет спамовање теме, лични коментари и изливи нетрпељивости. А шта мислиш брате са чудним надимком да када атеисти овде сврате па виде ове твоје коментаре пуне мржње, а са друге стране пуна уста приче о љубави, да не помисле да смо Православни лицемери који једно причају али друго раде?

[Aquilius Cratus]

Опет спамовање теме, лични коментари и изливи нетрпељивости. А шта мислиш брате са чудним надимком да када атеисти овде сврате па виде ове твоје коментаре пуне мржње, а са друге стране пуна уста приче о љубави, да не помисле да смо Православни лицемери који једно причају али друго раде?

Osim sto oni ne poznaju ljubav i mrznju kako je mi poznajemo jer je to za njih lucenje hormona potrebno

za parenje i odsustvo tog lucenja nece ih to dotaci. S druge strane kao je humanisticki covek samo razlomak

covek on ocenjuje samo sto je razumno a sta ne. Moras mu Hrista prestaviti tako da on moze da ga vidi svojim

ocima, da ga prepozna u svom suzenom vidokrugu odnosno bar da razume o cemu se tu radi.

Oni kad procitaju ovo sto si ti napisao na ovaj nacin na koji si ti napisao oni ce pomisliti da smo mi totalni izlapeli da smo pobegli sa psihijatrije. I? Sta smo onda uradili?

[Игор]

Опет спамовање теме, лични коментари и изливи нетрпељивости. А шта мислиш брате са чудним надимком да када атеисти овде сврате па виде ове твоје коментаре пуне мржње, а са друге стране пуна уста приче о љубави, да не помисле да смо Православни лицемери који једно причају али друго раде?

Osim sto oni ne poznaju ljubav i mrznju kako je mi poznajemo jer je to za njih lucenje hormona potrebno

za parenje i odsustvo tog lucenja nece ih to dotaci. S druge strane kao je humanisticki covek samo razlomak

covek on ocenjuje samo sto je razumno a sta ne. Moras mu Hrista prestaviti tako da on moze da ga vidi svojim

ocima, da ga prepozna u svom suzenom vidokrugu odnosno bar da razume o cemu se tu radi.

Oni kad procitaju ovo sto si ti napisao na ovaj nacin na koji si ti napisao oni ce pomisliti da smo mi totalni izlapeli da smo pobegli sa psihijatrije. I? Sta smo onda uradili?

Ово о чему причаш, то је питање које није ново и протеже се од самог овлаплоћења Логоса и јављање Истине и Благе вести палом свету - апостол је то описао када је рекао да је та блага вест Јудејима саблазан а Јелинима лудост. Апостол је упрокос свему ту Благу вест проповедао у пуноти истине, па та "лудост" преобрати на крају целу Јеладу у Хришћанство.

Дакле, не треба да наступаш као савршени познавал истине, него треба да аргументујеш ако мислиш да нешто није тачно. Ако мислиш да ово што сам написао није тачно, понуди аргументе да није тачно. А немој да се стављаш у улогу великог духовника и познаваоца људских срца, и да оценујеш да ли ће нешто неког да саблазни или не. Ако имаш аргументе, понуди их, ако немаш, пусти нас бре да лепо причамо о овој важној теми.

[Аурор]

Zaboravljas brate Andrej da nismo sami da tu dolaze ateisti ne naviknuti na "cvrstu hranu". Kad

procitaju sta je Igor napisao svi od reda ima da reguju kao Predrag Stojadinovic. Ima li onda

smisla dijalog.

Zapravo se kaže nenaviknuti.

"Čvrsta hrana" su oni vernici koji to pišu sastavljeno, da?

Ateistima je ljubav lučenje hormona potrebnog za parenje(!)?

Evo jedno intimno:

Iz kog si odeljenja duševne bolnice pobegao?

Onog dela sa katatonim šizofreničarima u kojima nose one kul bele košulje u retkim trenucima kad nisu privezani za krevet?  Mora da ti je bilo sjajno tamo. Jeste li?

[Solomon Kane]

Молим вас будите уљудни једни према другима..ово је молба свима упућена.Поздрав!

[Аурор]

Молим вас будите уљудни једни према другима..ово је молба свима упућена.Поздрав!

Taj prema kome nisam uljudan ništa bolje nije ni zaslužio.

[Aquilius Cratus]

Zaboravljas brate Andrej da nismo sami da tu dolaze ateisti ne naviknuti na "cvrstu hranu". Kad

procitaju sta je Igor napisao svi od reda ima da reguju kao Predrag Stojadinovic. Ima li onda

smisla dijalog.

Zapravo se kaže nenaviknuti.

"Čvrsta hrana" su oni vernici koji to pišu sastavljeno, da?

Ateistima je ljubav lučenje hormona potrebnog za parenje(!)?

Evo jedno intimno:

Iz kog si odeljenja duševne bolnice pobegao?

Onog dela sa katatonim šizofreničarima u kojima nose one kul bele košulje u retkim trenucima kad nisu privezani za krevet?  Mora da ti je bilo sjajno tamo. Jeste li?

Nam elitno inteligentnima tek odbeglima sa psihijatrije moras nuditi malo konciznije recenice. Ne mozemo

sve tek tako pohvatati. Ako mozes jos jedanput. Please.

[Aquilius Cratus]

Молим вас будите уљудни једни према другима..ово је молба свима упућена.Поздрав!

Taj prema kome nisam uljudan ništa bolje nije ni zaslužio.

Meni mnogo vise odgovara da mi se sagovornik ovako obraca kao DarkoV nego kao Jestira. Fino

a padmuklo.

[Solomon Kane]

Још једном вас људски молим,независно од тога да ли је неко "заслужио" или му овакав начин дискусије "одговара",да се понашате у складу са правилима нормалног дијалога или просто немојте разговарати...зар много тражим?

[Аурор]

Још једном вас људски молим,независно од тога да ли је неко "заслужио" или му овакав начин дискусије "одговара",да се понашате у складу са правилима нормалног дијалога или просто немојте разговарати...зар много тражим?

Okej, onda nećemo razgovarati.

Ja neću ništa propustiti u svakom slučaju.

[andrej]

Мислим да ова тема нуди могућност знатно смисленије расправе, која би узела у обзир барем део претходно изнете аргументације. Али, нема везе:

0102_laugh

[Sophrosyne]

Milutin Mitrović,

CRKVA I POLITIKA - POSTSEKULARIZAM

Crkva i politika

Postsekularizam

Postsekularizam je tema o kojoj evropski intelektualci, naročito u Nemačkoj i Italiji, uzrujano diskutuju, uviđajući da Crkva ponovo želi da deli vlast sa politikom na tlu koje se smatralo definitivno sekularno - svetovno

Moguće je da su Fukujama i njegovi sledbenici u konstatovanju kraja istorije, ideologije i politike ipak u pravu. Već par decenija zatrpani smo pravcima čiji su prefiksi "neo", kao na primer neoliberalizam, ili "post", kao postsekularizam. Dalo bi se zaključiti da ono "neo" označava reviziju, a "post" negaciju pojma koji posle toga sledi. Sve zajedno nameće utisak o nemoći da se dospe do novih intelektualnih i ideoloških definicija i odrednica koje bi bile pripodobljene tehnološki i finansijski zahuktalom svetu. Stari termini i pojmovi pokušavaju da se nekako provuku kao nove teorije, makar dok nekom ipak ne sine pa uspe da definiše ovo vreme i njegove perspektive. Postsekularizam je tema o kojoj evropski intelektualci, naročito u Nemačkoj i Italiji, uzrujano diskutuju, uviđajući da Crkva ponovo želi da deli vlast sa politikom na tlu koje se smatralo definitivno sekularno - svetovno.

Debate

Raspravu su još pre godinu dana započeli tadašnji kardinal Racinger i nemački laički filozof Jirgen Habermas, za koju je unapred jasno ko je kakve stavove zastupao. Danas tu raspravu zahuktavaju drugi filozofi, sociolozi i političari, dok Crkva smireno čeka ishod računajući da ona od tih rasprava može samo da profitira. Klaus Eder, profesor sociologije sa Humbolt univerziteta iz Berlina, 11. avgusta na Evropskom institutu u Firenci izneo je svoje mišljenje čije ćemo glavne akcente citirati. "Počeću paradoksom" - rekao je - "u sekularnim društvima, kakvo je evropsko, javlja se sve intenzivnija religiozna komunikacija... sve više osoba se time bavi... u vreme sekularizacije religija nije nestala tut court, nego je nestala iz javne sfere, postala je privatna stvar... proces racionalizmaučinio je da religija izgubi na težini, ja odbijam Veberove teze, jer on nije imao u vidu da religija može da mutira formu svoje socijalne egzistencije i od javne postane privatna stvar.

Religija koja opada je ona koja se oslanja na institucije, kao što je Crkva, odnosno javna religija. Moja ideja je da prelaskom religije iz javne u privatnu sferu nije opao broj vernika. Svet jeste postao jedan kontinent, međutim, na njemu je kroz proces sekularizacije prošla Evropa, ali ne Amerika, Azija i Afrika. U Americi je religija ostala javna (public)... međutim, i privatna (individualna) religija postaje sve više javna dinamična snaga - kao jedno od osnovnih individualnih prava. Evropljani danas slave papu, pevaju i igraju pred njim i na mnoge druge načine počinju sve više da liče na Amerikance".

U pomenutoj raspravi sa kardinalom Racingerom, Habermas je izneo, pored ostalog, da koreni postsekularizma intenzivno počinju sa Solidarnošću u Poljskoj, kada je rušenje komunističkog sistema tesno vezano sa katoličkom crkvom i njenim trijumfalnim povratkom na javnu scenu. Sledeća instanca vraćanja religiji inicirana je 11. septembrom u Americi, kada je evangelistička crkva odlično procenila da dolaze uslovi za njeno još javnije prisustvo. Nimalo mistične evangelističke mise, koje liče na carinske licitacije za prodaju zaplenjenih automobila, pokazale su se bliskim stanovništvu izraslom na biznisom determinisanom terenu i koje su u stanju da ponude "objašnjenje za neobjašnjivo". Habermas upozorava da treba sa pažnjom pratiti "politički liberalizam Džona Roulsa (John Rawls), onoga koji je uspeo da koristi civilne resurse religije, postavljajući vernicima svih konfesija jedan uslov: naučiti jezik javnog racionalizma".

Praksa pokazuje da mnogo ogoljenije razne konfesije pokušavaju da zauzmu što veći komad javne scene. Italija, u kojoj je svetski centar katoličanstva - Vatikan, oduvek je, valjda baš zato, bila podeljena na one koji su slepo odani Crkvi i druge, koji pokušavaju da negiraju ne samo njeno uključivanje u javni život nego i njeno postojanje posle razdoblja racionalizma i uz dominantan značaj nauke sposobne da podvrgne sumnji mnoga religiozna načela. U vreme pape Jovana Pavla II, koji je u Vatikan došao kao Vojtila - rušitelj komunizma u Poljskoj - ali neverovatno otvoren, tolerantan, miroljubiv i običan čovek, dobar deo italijanskih agnostika pa i ateista počeo je da ga sa simpatijama prima kao nosioca liberalnih opredeljenja. Njegov naslednik Benedikt XVI, Racinger, ni slučajno nema taj oreol, ali pokazuje nervoznu želju da pod njim crkva manje osvaja duše, a više ideološki uticaj. Još kao kardinal, Racinger je zajedno sa italijanskim predsednikom Senata, filozofom i ultradesnim demohrišćaninom Marćelom Perom napisao knjigu čiji je naslov Bez korenova, dakako odnosi se to na one koji nisu odani veri i crkvi. Taj koautor, Pera, nedavno je u jednom govoru katoličkoj mladeži rekao: "Ne želimo Zapad mešanaca - odbijamo multikulturalizam i relativizam". Izgovorio je to kao razni politički portparoli, čiji je posao da kažu više nego što bi to njihovi nadređeni mogli sebi da dozvole. Međutim, još pre toga, u okviru kampanje za referendum kojim se zabranjuje genetski inženjering i veštačko začeće, on i masa sveštenika sa predikaonica pozivali su građane da ne izađu na referendum ili glasaju zabranu. Veliki broj intelektualaca ustao je protiv uplitanja Crkve u ono što je domen iskazivanja slobodne volje građana, a ne samo vernika.

Gotovo komično deluje Racingerov pamflet, još iz vremena kardinalstva, u kojem se obrušava na knjige o Hariju Poteru, koje su "suptilno zavođenje, što korumpira mlade i dubinski deformiše hrišćansku dušu". Iako naizgled nevažan, taj sled događaja pokazuje tendenciju preoblikovanja društva, s elementima agitpropovskog određivanja prihvatljivog. Nije čudo zato što je odmereni italijanski predsednik republike Karlo Azeljo Ćampi, prilikom prve posete koju mu je zvanično učinio Racinger u svojstvu pape, nedvosmisleno poručio da je Italija "republika izrasla na tradiciji laicizma i demokratije i da ta svojstva ima nameru i dalje ljubomorno da čuva".

(Ne)naučene lekcije

Šteta je što Ćampi ne drži školu, na koju bi trebalo poslati naše političare da nauče kako im se valja ponašati u modernoj državi. Svuda gde je protutnjao proces tranzicije, sa valjda jedinim izuzetkom Slovenije, Crkva je dočekala svoj trenutak da se naplati za položaj koji je imala u ateističkom i prema Crkvi posebno opresivnom prethodnom režimu. Popovi su postali gotovo neizbežni u "talk show" emisijama, kapelani su stigli u vojsku, časopis Vojska više citira Nikolaja Velimirovića nego ministra odbrane, nastali su redovi za krštavanje ostarelih i dezorijentisanih komunista, počela je veronauka u školama, teološki fakulteti su postali deo Univerziteta, državni najviši funkcioneri počeli su da se utrkuju u ljubljenju ruku crkvenim velikodostojnicima - svesni ili ne da to znači priznavanje vazalnog položaja. Predsednik Srbije Boris Tadić, kome niko normalan ne može zameriti ako je vernik, prilikom posete Italiji susret sa sunarodnicima u Trstu organizovao je u tesnim crkvenim prostorijama, iako u tom gradu postoji prostrana zgrada konzulata, za koju se plaća debela kirija. Našao je za potrebno da odmah kaže kako nikada nije bio član Partije. Normalna državnička tolerancija nalaže da ima podjednak stav i prema vernicima i prema nevernicima.

Srpska pravoslavna crkva, polazeći od doktrine da je "Vlast od boga", bila je osetno kooperativnija sa komunistima (dok su vladali) nego predsednik, koji treba da predstavlja i one sa čijim se mišljenjem ne slaže. Čak i danas, u vreme "iranizacije" javnog i političkog života u Srbiji teško će se naći sveštenik koji će javno izjednačavati Tita i Belzebuba. Davno, ima tome 3-4 decenije, koliko me sećanje služi, profesor apologetike na Teološkom fakultetu u Beogradu dr Lazar Milin napisao je komentar u Pravoslavlju, u kojem je tvrdio da propast SPC nije nastala zbog dolaska komunista na vlast, nego zato što je Crkva, u kraljevini, postala državna, izgubila vitalitet i želju da se bori za napredak. Nagli prolazak mode hrljenja u crkve loše sluti da ta lekcija nije naučena.

Budući da mi nismo prošli proces sekularizacije, kao uostalom ni Rusija i druge pravoslavne zemlje, onda nema druge nego da se vratimo najinteresantnijoj i najuticajnijoj zemlji iz te skupine - Americi. Današnji njen predsednik Buš mlađi u svojoj četvrtoj deceniji života zapao je u tešku alkoholičarsku krizu iz koje ga je izvukao evangelistički "mag" i najveći TV propovednik na svetu Bil Graham. Upotrebio je klasičan evangelistički tretman, da svaki čovek postoji zato da bi obavio neku misiju. Buš mlađi shvatio je to ozbiljno pa je tako nestao alkoholičar a rodio se mesija. Isti taj Graham propovedao je svuda i pozivao građane da glasaju za njegovog izabranika. Statistike kažu da je 80 odsto evangelista glasalo za Buša i donelo mu drugi mandat. Džordž Buš je tako s osećanjem vaseljenske sigurnosti onome: "Bog čuva Ameriku", dodao i "Bog je sa nama", što neodoljivo podseća na "Got mit uns", što je pisalo na opasačima vojnika Trećeg Rajha.

Povlačeći se nedavno sa javne scene Bil Graham je poručio da mu preostaje još jedna misija - da ubedi Bila Klintona da se ponovo krsti (new born - ponovo rođen). Poruka je više nego jasna: učini li Klinton to, Graham će povesti kampanju da njegova supruga Hilari dobije podršku evangelista na izborima 2008. za prvu ženu predsednika SAD. Na preliminarne izjave Grahama da su Klintonovi "zadivljujući par", "čudesni prijatelji", pragmatična Hilari je već za savetnika uzela nekadašnjeg predsednika Nacionalnog udruženja evangelista - "Božjeg sabora" Dona Erga i izjavila da se redovno moli bogu, ali zbog zauzetosti ne ide baš redovno u crkvu. Džimi Karter je bio još jedan od američkih predsednika koji je bio "new born", on je verovao da je njegova misija da mirnim putem donese mir u svetu. Šta će ambiciozna Hilari uvrteti sebi u glavu kao svoju misiju, ko zna. Tek tako se u Americi biraju predsednici. Izreka kaže: "Kad Amerika kine, Evropa ima zapaljenje pluća". U vreme elektronike tendencije i "zaraze" brzo se i lako prenose.

Milutin Mitrović

http://www.republika.co.yu/366-367/15.html

[andrej]

Емануиле, хвала на тексту као врло конструктивној допуни ове теме, чије време тек долази...  1127_battle

mense0198626478946378946

[XIO]

Мех! ''Пост-секуларизам'' није ништа друго но исто ср... а друго паковање. Он само доказује да људска глупост стварно нема граница.

Дакле, пост-секуларизам је покушај ''хиндуизације'' науке. Да објасним шта је то, хиндуизам је у суштини Борг религија (референца из Звезданих стаза- религија која асимилује друге религије). Док друге религије дискредитују друге религије на разне начине (нпр. Ислам фура фазон да само они обожавају једног Бога), Хиндуизам има стварно оригиналан трик. Он СВЕ проглашава само једним аспектом хиндуизма, значи хиндуизам је све, чак има секти где је Исус Христ једна од инкарнација Хришне, па пошто је та друга религија само један ограничен аспект хиндуизма, она се може одбацити. Зато и у хиндуизму једно божанство има толико разних и разноврсних облика. Обожавај кога и шта хоћеш само да је у оквирима хиндуизма као религијског система.

Исти трик се покушава са науком. Ево како се то ради:

1) Прво се објективност модерне науке доводи у питање и то максимално. За то је довољно неко површно тумачење и разумевање тзв. Нових наука (квантне механике, релативистике, теорије хаоса, о чему ћу још да причам). Значи, ове нове теорије не само да су просто обориле претходне теорије већ су целу институцију науке довеле у питање, вест која би истински изненадила милионе научника који се данас баве тим областима. Радикални скептицизам иде толико да се и сама могућност поимања реалности, или постојања једне реалности, доводи у питање. Додај по који помпезни цитат неког постмодернистичког ''напредног'' филозофа и све је спремно за даље.

2) Е кад смо ''довели у питање'' институцију западне науке, ред је да је још мало оцрнимо. Наука нам је донела атомску бомбу, наука је производ западне хегемоније која је вековима тлачила јадне људе других култура (на овој тачки ће се просечни амерички хипик и пљувач науке из редова из српског православља више него сложити), наука отуђује људе. Технологија, вештачко, синтетичко, уа!!!! Природно, ура!!!(умрети од болести је узгред сасвим природна ствар)

На страну то да већина овде на форуму данас не би била жива да није науке, тј медицине. Последице су катастрофалне. Још сад у доба интернета, више него икада је лакше заплашити људе нерационалним будалаштинама.

3) Е коначно сад је ред да уведемо епистемолошки релативизам, све је релативно (то је Ајнштајн рекао, јел?). Дакле ако је све релативно, хајде да ми фурамо НАШ фазон. Дакле наука је ''само један начин сазнања'', ту су и ''алтернативне медицине'', ''креационистичке науке'', ''(хинсуистичке) ведске науке'', ''хомеопатија'', ''квантно лечење''... све редом за редом бомбастичније од другог. Ма сви би да уграбе део колача. Кад се здрав разум доведе у питање, свако би да прода своју браншу неразума. И при том све ове институције врло успешно паразитирају на ауторитету који је стекла наука, који је наука стекла углавном зато што наука РАДИ. Имамо у тим псеудонаукама разне ''научне институте'', ''докторе'' (а докторирао из невезане области), ''дипломе''... све то би заиста деловало врло импресивно неком лаику који се не разуме у то шта је ПРАВА наука. Али за разлику од науке једини ефекат који све ове друге науке постижу је да одвоје наивчину од његових пара. При том наравно од радикалног скептицизма резервисаног за мејнстрим науку овде нема ни најмањег трага. Све се гута без трунке критичности.

4) Наравно све не стаје на томе. Многи религијски фундаменталистички правци поготово у исламу и хришћанству сад користе исте трикове да шире свој бренд мржње, искључивости и насиља. При том наравно они се обилато служе модерном технологијом који је иста та наука направила коју они обилато пљују, а модерни плурализам користе да блокирају сваку критику упућењу њима (оно, верска слобода=нико никад нема права ништа лоше да каже о религији, а камоли да је исмева), уз наравно здраву дозу скривених и нескривених претњи насиљем због ''увређених осећања'' и чак егзекуцију истих.

Ето, то је тај диван пост-секуларизам на које сте се сви овде тако лепо напалили мислећи да вам он може дати неко оправдање за ваша веровања. Ни вама ни другима који се ложе на њега он наравно неће донети ништа добро на дуге стазе. Једино питање је колико људи треба да умре јер су пили ''природно'' непастеризовано млеко, или нису вакцинисали рођену децу, или су се молили уместо да их одведу код лекара, или су их везали себи диманит око струка и разнели се, или нису умрли али су их разни магови, надрилекари и сл. преварили за читаву уштеђевину... дакле, колико свега тога треба да се деси док људима не уђе из дупета у главу.

Стварност је нешто што човек може да игнорише само на своју штету.

[XIO]

А сад да кажем нешто о катастрофалном начину на које се нове науке тумаче, које произилазе из ПОТПУНОГ неразумевања онога што те науке говоре. Дакле, ево шта је ''допринело смањењу тензије између научног и религијског'':

нове" научне дисциплине попут квантне механике, теорија релативитета и хаоса (тј. теорија комплексности), које су довеле у питање детерминистички, механицистички и редукционистички поглед на свет;

Стварно? Ај редом. Наравно ово су доста компликоване теорије, ал ћу пробати да дестилујем њихову срж за лаике.

Да почнемо од релативистике:

Специјална теорија релативитета каже: Брзина светлости је константна у било ком референтном систему, дакле СВАКО како год се кретао ако покуша да измери брзину светлости добија исти резултат, чак и две особе које се крећу једна у односу на другу. Дакле брзина светлости је АПСОЛУТНА.

Ово за то има следеће последице: Проток времена није исти за све него је РЕЛАТИВАН у зависности од тога како се човек креће. Дужине објеката нису исте него РЕЛАТИВНЕ у зависности од тога како се човек креће. Два догађаја која неко види да су се десила истог трена неће нужно и неко други видети истог трена, дакле и симултаност догађаја је РЕЛАТИВНА. Такође немогуће је кретати се спорије од светлости, па брже или обратно. Дакле ми нема шансе да идемо брже од светлости.

Општа теорија релативности каже: Немогуће је разликовати да ли си у слободном паду под утицајем гравитације или се крећеш убрзано.

Ово за последице има: Да маса закривљује путању светлости, успорава време, и да је гравитацона сила заправо ефекат закривљења простора и времена услед присуства масе (отприлике као кугла за куглање на трамполини, само што треба имати у виду да је овде закривљење не само у простору него и у времену). Такође ако има довољно масе на довољно малом простору, време и једна просторна димензија ''мењају улоге'', дакле крећеш се ка центру са истом неизбежношћу којом сада идеш напред кроз време... овде је наравно реч о црним рупама.

Овде нема ни најмања трунка од '' довеле у питање детерминистички, механицистички и редукционистички поглед на свет''. Шта више, простор и време више се не могу посматрати одвојено, него постоји само простор-време. Замрзнута четвородимензионална ''коцка'' која постоји ван времена и просто ЈЕСТЕ. Дакле сама идеја ''стварања'' универзума се доводи у питање.

Оно што теорија релативности НИЈЕ: ''Релативност'' није ''све је релативно''. Напротив, нешто за што смо мислили да је релативно је сад апсолута, брзина светлости! ''Релативност'' је појам који описује однос резултата мерења два посматрача који се крећу један у односу на други. Пре Ајнштајнове смо имали тзв. ГАЛИЛЕЈЕВУ теорију релативности (оно здраворазумско ако идеш колима 20 км на сат, а у односу на тебе кола иду 30 км на сат, онда ће посматрачу на путу та кола ићи 50 км на сат). Али кад нека шуша чује реч ''релативност'' то ко да јој даје лиценцу да прича шта хоће... и дан данас је представа да је Ајнштајн ''оборио'' целокупну претходну науку.

Ајд сад квантну механику.

Квантна механика каже: На атомском нивоу, оно што ми знамо као ''честице'' се заправо понашају као некакви ''хибриди'' честице и таласа. Овај хибрид је описан тзв. Таласном функцијом која је комплексан број и која на посредан начин (квадрат модула функције) описује вероватноћу налажења честице на некој локацији, или у неком квантном стању, или у неком импулсу, или на некој енергији... Све у свему доста зезнуто, и овај болдовани део свакако доводи детерминизам у питање, ОСИМ ако је теорија мултиверзума тачна, ИЛИ ако се нађе адекватна теорија скривених параметара, која би због Белове неједнакости морала бити НЕЛОКАЛНА (дакле ТРЕНУТНА интеракција удаљених система). Све у свему, иако је кванна механика супер, праву интерпретацију ње још немамо.

Али ни механицизам ни редукционизам нису доведени у питање. Поготово не редукционизам. Напротив, квантна механика елегантно објашњава целокупну хемију, и тако спаја макроскопски свет са атомским и субатомским.

А сад на последњу ставку, теорију хаоса. Теорија хаоса није кохерентна физичка теорија, као на пример квантна механика или релативистика, већ је опште запажање да:

ЈЕДНОСТАВНИ МАТЕМАТИЧКИ СИСТЕМИ МОГУ ДА ДАЈУ НЕВЕРОВАТНО КОМПЛИКОВАНЕ ПОСЛЕДИЦЕ, поготово ако су нелинеарни.

Прочитајте сви ово болдовано поново и схватите шта значи. Ми од формула које могу у један једини ред да стану можемо да направимо светове са ФРАПАНТНОМ комплексношњћу. Један пример је наравно чувени Манделбротов сет, али има и много много других. Теорија хаоса не само да не обара редукционизам него га ЦЕМЕНТИРА! Иако још не знамо које су тачно једначине нашег универзума, готово је сигурно да могу да стану на један А4 лист. Наш универзум је одвојен самоконзистентан математички систем. Зато модерна физика тако добро и шљака, тј. зато је математика ''језик'' модерне физике.