Казна Божија као поштовање слободе човечије...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Izmedju borbe čoveka i djavola jači je onaj koji manje greši. 

[Драгана.]

  On 8. 5. 2014. at 15:11, distancirana рече

To je ucena,a ne izbor.

Који је твој избор? Па не мораш ти бити уз Бога, нико те не тјера, то је твој избор. Нико тебе не спутава да будеш слободна и радиш шта ти воља. 

[Juanito]

  On 8. 5. 2014. at 14:44, distancirana рече

"Vrata pakla zakljucana su iznutra" (Problem of Pain)...Da li Bog nudi slobodu izbora,ako nam je unapred dao svrhu?Da postojimo samo kao licnosti..Mi nikada ne mozemo da budemo ono sto jesmo,da budemo nezavisni od izvora,pa onda i ne mozemo da pricamo o slobodi...Da li covek moze da ne izabere Boga,a da ne bude kaznjen zbog toga?

 

https://www.pouke.org/forum/topic/33350-хришћанство-слобода-или-уцена/

[Deja Vu]

Постоји слобода избора, али постоје и последице. Шта год да изабереш, било добро или зло, то носи неке последице. Твој избор је једноставно узрок који ће створити неке последице. Или како Исус каже: ''Како сејеш, тако и жањеш''. Нема ту Бог кажњава ако ти учиниш грех, него сам себе кажњаваш јер то што радиш оставља неке последице по тебе и околину. На неки начин ти се враћа, то је ово ''жањеш''. Као кад бациш бумеранг и он ти се врати, исто тако ако бациш нешто добро, оно ће ти се и вратити, ако бациш зло, онда не постоји начин да ти се врати добро већ само зло. Ако бациш црвени бумеранг, вратиће ти се црвени а не плави. 

 

Слобода такође захтева одговорност. Не знам како ви схватате слободу, као нешто сјајно бајно, не мора ништа да се ради, све ће бити по мојој вољи и како ја кажем. То је тешки егоизам. 

 

Друго, видим да овде неки не разумеју колико је неопходна веза са Богом. Не можеш скоро ништа сам. Сам не можеш да постојиш, не можеш сам да се родиш нити да живиш сам самцат без икога. Чак ни у друштву не можеш сам. Ти си друштевно биће. Пут који сам изабереш може бити лош пут, и само Бог зна прави пут. Зато се увек спомиње оно: ''Нека буде Божја воља''. Зашто Божја? Зато што је то права воља, прави избор, једини истинити, једини добар. Ако ти кажеш:''Ја ћу сам својом вољом да решим нешто, не треба ми Бог''. Међутим, ти не можеш да решиш нешто јер на неки начин не знаш. Твоја воља је превише мала и мутна у односу на Божју. Није то никакво поробљавање, уцењивање, ако ми се не покориш, ја те шаљем у пакао и онда ћу да уживам како се пржакаш.

 

Рецимо не можеш сам да спасиш, већ ти треба Бог. Зашто? Зато што не знаш начин како да се спасиш, а такође тим својим чином нећеш никад себе спасити јер си себичан, а себичност није спасење. Кажеш: ''Мени не треба Бог, ЈА ћу сам себе спасити''. Е ту се управо ствара аспурд, јер је реченица тако егоистчна, а егоизам је грех. Како је грех, онда не постоји могућност да се спасеш. Само ослобађањем од греха се можеш спасити. Међутим, сам се никад не можеш ослободити. 

 

Ето, то је неко моје мишљење, можда сам мало ушао у неке друге ствари. 

[Slobodnjak]

  On 8. 5. 2014. at 17:46, Палама рече

Постоји слобода избора, али постоје и последице. Шта год да изабереш, било добро или зло, то носи неке последице. Твој избор је једноставно узрок који ће створити неке последице. Или како Исус каже: ''Како сејеш, тако и жањеш''. Нема ту Бог кажњава ако ти учиниш грех, него сам себе кажњаваш јер то што радиш оставља неке последице по тебе и околину.

 

To što ti pišeš je pasivno kažnjavanje, tako što Bog pusti čoveka da sam pojede ono što je zakuvao i to poštujem, ali postoji i nešto kada Bog aktivno uradi, kada je dejstvo više sile više nego očigledno.

Na primer, kada je Mirašu Dedeiću zviznula tenda na glavu (osim ako baš nije loše postavljena) ili inače kada je nešto urađeno kako treba, pukne kao da je sabotirano, a nije sabotirano ljudskom rukom. Ono što se desilo Jovu je tipično aktivno uplitanje.

[Срђан Шијакињић]

  On 8. 5. 2014. at 18:00, Slobodnjak рече

Na primer, kada je Mirašu Dedeiću zviznula tenda na glavu (osim ako baš nije loše postavljena) ili inače kada je nešto urađeno kako treba, pukne kao da je sabotirano, a nije sabotirano ljudskom rukom. Ono što se desilo Jovu je tipično aktivno uplitanje.

 

брате ти си по мени феномен, тако чврсто верујеш да Бог постоји а имаш неки проблем са њим

 

без увреде, наравно, ништа злонамерно

[distancirana]

Zasto nam Bog nije dao da mozemo sami sebi da budemo zakon?Kazete Bog sve moze,ali ne moze naterati coveka da ga voli...a On bas to i radi, tera nas da imamo zajednicu s Njim,inace nam sledi pakao,koji smo uslovno receno,sami sebi napravili...i tako se mi vrtimo u krug,u krug....

[Ненад Р.]

  On 8. 5. 2014. at 17:46, Палама рече

Постоји слобода избора, али постоје и последице. Шта год да изабереш, било добро или зло, то носи неке последице. Твој избор је једноставно узрок који ће створити неке последице. Или како Исус каже: ''Како сејеш, тако и жањеш''. Нема ту Бог кажњава ако ти учиниш грех, него сам себе кажњаваш јер то што радиш оставља неке последице по тебе и околину. На неки начин ти се враћа, то је ово ''жањеш''. Као кад бациш бумеранг и он ти се врати, исто тако ако бациш нешто добро, оно ће ти се и вратити, ако бациш зло, онда не постоји начин да ти се врати добро већ само зло. Ако бациш црвени бумеранг, вратиће ти се црвени а не плави. 

 

Слобода такође захтева одговорност. Не знам како ви схватате слободу, као нешто сјајно бајно, не мора ништа да се ради, све ће бити по мојој вољи и како ја кажем. То је тешки егоизам. 

 

Друго, видим да овде неки не разумеју колико је неопходна веза са Богом. Не можеш скоро ништа сам. Сам не можеш да постојиш, не можеш сам да се родиш нити да живиш сам самцат без икога. Чак ни у друштву не можеш сам. Ти си друштевно биће. Пут који сам изабереш може бити лош пут, и само Бог зна прави пут. Зато се увек спомиње оно: ''Нека буде Божја воља''. Зашто Божја? Зато што је то права воља, прави избор, једини истинити, једини добар. Ако ти кажеш:''Ја ћу сам својом вољом да решим нешто, не треба ми Бог''. Међутим, ти не можеш да решиш нешто јер на неки начин не знаш. Твоја воља је превише мала и мутна у односу на Божју. Није то никакво поробљавање, уцењивање, ако ми се не покориш, ја те шаљем у пакао и онда ћу да уживам како се пржакаш.

 

Рецимо не можеш сам да спасиш, већ ти треба Бог. Зашто? Зато што не знаш начин како да се спасиш, а такође тим својим чином нећеш никад себе спасити јер си себичан, а себичност није спасење. Кажеш: ''Мени не треба Бог, ЈА ћу сам себе спасити''. Е ту се управо ствара аспурд, јер је реченица тако егоистчна, а егоизам је грех. Како је грех, онда не постоји могућност да се спасеш. Само ослобађањем од греха се можеш спасити. Међутим, сам се никад не можеш ослободити. 

 

Ето, то је неко моје мишљење, можда сам мало ушао у неке друге ствари. 

Само зло носи последице и на овом и на оном свету .

Зао човек може да постане жртва свог зла за свог живота и да испашта за недела које је направио и да му се десе многобројне лоше ствари .

[distancirana]

  On 8. 5. 2014. at 15:06, Slobodnjak рече

Osim ako sam ne prelemis svoju prirodu da ti niko ne treba.

A ti mislis da si kao slobodan...seti se kome sve sluzis...sluzis svaki dan raznim porocima,uzivanju u hrani,odevanju...itd..ugadjas svojoj sujeti,a to je prava robija...

[Иван Ивковић]

  On 8. 5. 2014. at 18:23, distancirana рече

Zasto nam Bog nije dao da mozemo sami sebi da budemo zakon?

Мислим да јесте. Зато и јесмо отпали покушавајући да заснујемо своје постојање на нечему а не на Некоме, зато што смо почели да "тражимо храну на њивама глади". Семе не може да никне на голом камену, ако ме разумеш. Лепо је брат Срђан рекао, што више покушавамо логички да размрсимо ствари све више лутамо а кључ је у једноставности. Не толико у стварима разума колико срца. „Сине, дај ми срце своје." (Приче, 23,26)

[distancirana]

  On 8. 5. 2014. at 18:35, Иван ПТ рече

Мислим да јесте. Зато и јесмо отпали покушавајући да заснујемо своје постојање на нечему а не на Некоме, зато што смо почели да "тражимо храну на њивама глади". Семе не може да никне на голом камену, ако ме разумеш. Лепо је брат Срђан рекао, што више покушавамо логички да размрсимо ствари све више лутамо а кључ је у једноставности. Не толико у стварима разума колико срца. „Сине, дај ми срце своје." (Приче, 23,26)

Iskreno,mislim da treba odvojiti religiju od Boga,i kada to uradis,shvatis da Bog od tebe trazi samo jedno,a to je da budes dobra osoba.

[distancirana]

  On 8. 5. 2014. at 18:03, Срђан Шијакињић рече

брате ти си по мени феномен, тако чврсто верујеш да Бог постоји а имаш неки проблем са њим

 

без увреде, наравно, ништа злонамерно

on je on..a ne ovca koja sledi stado...

[Slobodnjak]

  On 8. 5. 2014. at 18:28, distancirana рече

A ti mislis da si kao slobodan...seti se kome sve sluzis...sluzis svaki dan raznim porocima,uzivanju u hrani,odevanju...itd..ugadjas svojoj sujeti,a to je prava robija...

 

I kod mene postoji neka vrsta asketizma, ali vrlo praktičnog. Odrekao sam se slatkiša, kokakole i prejedanja zato što hoću da imam moćno telo, a ne mešinu sala. Svaki dan revnujem na spravama. Ono najvažnije - spreman sam da sve u jednom trenutku odbacim, zajedno sa postojanjem, jer sve to služi meni, a ne ja tome.

[distancirana]

  On 8. 5. 2014. at 18:48, Slobodnjak рече

I kod mene postoji neka vrsta asketizma, ali vrlo praktičnog. Odrekao sam se slatkiša, kokakole i prejedanja zato što hoću da imam moćno telo, a ne mešinu sala. Svaki dan revnujem na spravama. Ono najvažnije - spreman sam da sve u jednom trenutku odbacim, zajedno sa postojanjem, jer sve to služi meni, a ne ja tome.

a sve je to zemlja....

[Гром]

Св.Ап. Павле каже да смо сви ми уди једнога тела, При том морамо имати у виду да тадашња наука није знала за ћелије, Тако да Павле једноставно није могао да каже ми смо ћелије једног тела а истина је да смо сви ћелије Христовог тела, Нервне ћелије јер Христос је син Божји, Божји Ум. Ћелије морају да раде за друштво, тело којем припадају у противном ће тело страдати тако што ће се разболети. Као што ћелије рака убијају свог домаћина тако и људи који се дигну против Господа уништавају и самог Господа. Дакле или ће се ћелија обратити и почети да ради за друштво па ће и сама бити спашена или друштво мора нешто да предузме против таквих ћелија. Посматрајући стање у свету и код нас можемо видети да је рак већ метастазирао и да ту само зрачење може да помогне. Један нуклеарни рат би био нешто као кад ми одемо на зрачење ради рака. Па ће преживети оне ћелије које умеју да се органузују у друштва, Људи који су спремни да се жртвују за заједницу а не да искориштавају заједницу ради својих себичних циљева. Зато ми немамо избор да будемо изван Бога, ми смо део њега. Човек има слободу да се изражава унутар тела. да својом креативношћу буде различит од свих осталих у друштву, али кад његова слобода почне да уништава друштво онда он остаје без слободе јер се удаљава од извора живота. 

Бог је свакме од нас дао део себе и у том делу је и дрво живота и извор живота. а испред дрвета живота је поставио херувима са пламеним мачем, херувима заклањача, сјајну звезду даницу, луцифера. И он се вије тамо амо да људи не приђу дрвету живота,да окусе и живе вечно. А тај херувим је наш интелект. Само човек који има име, карактер Божји може да заобиђе свој интелект и куша са дрвета живота. А карактер, име, се добија од Бога кроз чињење добра и љубави. Зато људи који се ослањају на леву мождану хемисверу, тамо где је интелект не могу спознати Бога нити се могу спасти.